Književne novine
KNIIŽEVNE
Bazgovor sa Vladanom
N 0) Vi N E . Slijepčevićem
intervju intervju intervju intervju intervju intervju intervju intervju inte
MIMAMI|
DRIDIMANG[VI MIRIDNIDŽBHIH
TEŠKO JE REĆI koji je zaista naš najbolji film od četiri nagrađena na ovogodišnjem Pulskom festivalu, ali to je u ovom trenutku daleko manje važno od činjenice da se pojavom autorske generacije „jugoslovenski film konačno izdigao na jedan ozbiljan umetnički nivo. U toj grupi stvaralaca, grupi koja je bolje no druge znala da otvara puteve novog filmskog izraza i stvori takve filmove koji se uklapaju u tokove svetskog filma, ovogodišnji dobitnik Oktobarske nagrade Vladan Slijepčević, predstavlja posebno značainu pojavu u našoj kinematografiji, a niegov film »Štićenik« jedno od najboljih filmskih dela ne samo u ovoj godini, već uopšte, u čitavom jugoslovenskom filmu, Neposredno posle Pule, u jedmom Yazgovoru koji ste vodili na radiju, rekli ste od prilike ovo: »Nikada hije postojala kriza naše kihematografije, već kriza suivaralaca«. Smatrate li da je ta kriza Rkohačno prebrođena?
MISLIM da sam to rekao posle festivala koji je održan 1955. godine.
NE. ĆINI MI SE da ste to rekli ove godihe.,.
-•.. MOŽDA, ali to sad nije bitno. Sada bih tu rečenicu dopunio, jer verujem da kriza prestaje, ili je bar na putu da bude rešena na najsrećniji mogući način. Ali, da se razumemo: kada kažem kinematografija, mislim na njen najbitniji deo. Švedska kinematografija za mene je Bergman, jugoslovenska — to je desetak autora. Tu postoje naravno laboratorije, kamere, ateljei ali... nemojte da sada razgovaramo o lošoj organizaciji posla, lošoj tehnici, nedostatku sredstava... Te stvari ne treba da rešavaju autori ili ih bar ne treba smatrati krivim za nešto što oni ne umeju da reše. Voleo bih da doznam koliko inženiera ekonomije radi u administrativnom aparatu kinematografije i Olopšte kakva je struktura tehničkog kara koji manipuliše milionskim sredstvima jugoslovenskog filma. Ubeđen sam da među mladim stručnjacima koji okolo uzaludno traže posao ima dosta onih koii bi se brzo i lako speciializovali za rad na filmu i doveli tehničke i organizaciono stanje kinematografije na jedan normalan i zaviđan nivo. Ovako, o tome ne treba govoriti. Dakle, jedna Kkinematografija postoji kada u njoj postoje stvarne autorske ličnosti i obratno, ona će zapasti u krizu kada zataie te autorske snage, a pri tome je neće spasti ni najbolji ateljei, ni odbije novca. : Umetnički savet »Avala-filma« sačihjavaJu uglavnom autori, Nisu li zbog ovakvog, možda konkurentskog, sastava hehndikepirani oni koji pokušavaju da plasiraju scenarija? Šta uopšte mislite o plasmahnu scenariia? Da li je važno da scehario bude dobar pa da ga savet primi, ili je važno nešto drugo? NEMA SAVRŠENOG SAVETA i svi saveti ove vrste su instrument izvesnog pritiska na autore i faktor oduzimanja njihove umetničke slobode. Voleo bih da mogu dobiti sredstva za svoj film, snimiti ga ne pitajući nikoga za dozvolu i prikazati publici očekujući njen sud. MISLITE da je to mogućno?
BOJIM SE da u ovakvoj situaciji nije. Samo, nemojte misliti da polažem oružje i da sam pesimista. Kada nekoliko puta uzastopce dokažemo javnosti da su se u krilu našeg filma formirale autorske ličnosti koje zrelo i umetnički suvereno ostvaruju svoja dela, biće daleko lakše ući u otvoren sukob sa preživelim i nedemokratskim shvatanjem o potrebi tobožnje kontrole društva nad filmskim stvaralaštvom, Ta takozvana društvena briga pretvara se obično u komplikovan sistem kočnica i kočničara u kome se niko ne može snaći ni odrediti stepen odgovornosti pojedinih faktora. Ta opšta zabuna može se otkloniti samo potpunim poverenjem u dokazane vrednosti i odgovornošću koja je koncentrisana na najuži krug stvaralaca. Nemojte misliti da pri tom zaboravljam i deo ekonomske odgovornosti koji prirodno, pada na autore. »Avalin« lilm »San«, na primer, koštao je stotinak miliona a đoneće svom producentu preko trista! Postoji, dakle, mehanizam koji filmu obezbeđuje mogućnost reprodukcije.
a (rvra-2 ZKP-a er ala aa Tr JK RM OV ae araruI LI ae are — i CyUX— ir r re eros array e e river
ISPRAVKA
U INTERVJUU sa sekretarom Saveza književnika JugoSlavije, objavljenom u prošlom broju »Književnih novina« od 26. novembra, pogrešno je navedeno. ime Dušana Matića u nabrajanju prisutnih članova Koordinacionog odbora Saveza književnika Jugoslavije. prilikom diskusije i donoženja odbike o izjavi tog odbora u vezi sa »Antologijom. Matić je bio samo na početku sednice.
FILMU koji je dobar. NARAVNO, filmu koji je dobar.
OVOGODISNJI }estival u Puli bio je karakterističat, prema ocehi kritike, a i ostali se s tim slažu, zbog pojave stvaralaca koji su se istakli autorskom inhdividualnošću. Koliko je to zaista značajno za jugoslovenski film?
TU JE JEDAN od dokaza da izlazimo iz dugogodišnje krize. Onog trenutka kada su se u nešto većem broju počele nazirati samostalne stvaralačke ličnosti, kada se počeo raspoznavati rukopis, životni stav i umetničko »vjeruju« pojedinih autora, izašli smo na stazu koja nas može odvesti do punih i velikih rezultata. Verpjem čak da naš film po tom putu sigurno orača.
NE LEŽI li možda i malo opasnosti u toj težnji za autorstvom, ne mislite li da naši reditelji — bar dobra većina teže više za tim da naprave dobar film za siheaste mego za širu publiku. I.u većim kinematografijama, na primer francuskoj ili italijahskoj, ima tek po nekoliko režisera »hovogae filma, dok ih mi imamo u odnosu na našu produkciju, daleko više, Zbog čega?
NEKE NAŠE FILMOVE već uveliko uzimaju za primer »novog« i »autorskog« filma, dodu-
še manje u domaćim nego u stranim ćasopisima. Čini mi se da je pojednostavljeno verovanje da fizm postaje autorski onda kada se u istom licu nađu pisac teksta i reditelj. Reč je možda o izuzetnim okolnostima i dramatičnom previranju koje doživljava svetski film. Snagom i talentom genijalnih autora poslednje decenije srušene su stare predrasude, pravila, dramaturški ključevi... pred nama se otvorilo beskrajno prostranstvo mogućnosti, pustoš otvorena da u nju zakorače talentovani ı hrabri. Sada se može više nego ih+1 istraživati jer je čak i gledalac više nego pre spreman da prihvati originalno i novo.
TU SU ONDA daleko veće i obaveze, mislim... i
. NARAVNO, povećane su i obaveze. Pravi rezultat lako se razlikuje od plagijata, stvarno nadahnuće od poze ... Mislim da smo na ovom ferenu, u okviru naših mogućnosti, dali izvestan doprinos svetskom filmu, pogotovu kada je reč o kratkometražnoj produkciji, i da se u tim istraživačkim domenima objašnjava Ppojam »autorskog« »novog«.
I PORED visokih priznanja i ocena koje ste .dobili za »Stićenhika«, daleko više se pisalo i govorilo o samom problemu koji film obrađuje nego o samom filmu, tako da mi se čini kao da je hešto preskočeno, nešto što je neobično važno. Kako ste vi fo primili?
WwWawm==9 ·| MRWiguwaausnak | WuRuWRAARIANIR — "(agunuuunyakao | aman at -a puni
POZIVAMO ČITAOCE DA OBNOVE PRETPLATU NA »KNJIŽEVNE, NOVINE« ZA 1967. GODINU
intervju intervju intervju intervju.
TEMA TOG FILMA: zadire u vitalne interese svih slojeva stanovništva. Ali to ne mora da umanjuje eventualnu umetničku vrednost fil-
· ma. Nadam se da će se vremenom staložiti i
kristalisati mišljenja o svim filmovima novije jugoslovenske produkcije. Ako doživim starost, imaću, nadam se, prilike da proverim vrednost ne samo »štićenika« nego svega što sam uradio počevši od dokumentarca »Danas u novom gradu«, preko »Pravog stanja stvari« i »Štićenika« do ovog filma koji upravo radim. Sve je to napravljeno u jednom zamahu, u jednom iskrenom oduševlienju pa je verovatno da se i spoticalo i grešilo. Međutim, dozvolite mi da kažem da je baš taj udar izvršen od niža autora i frontalno na dugogodišnji, dremež jugoslovenskog filma bio u neku ruku sudbonosan, pa, i ako nije doneo velike rezultate, otvorio je brešu i stvorio mogućnost da se nastavi i ostvari krainij cili koji mora biti iskazan čistim umetničkim vrednostima.
KAKO VI tumačite angažovahost u umet-
nosti, posebno u filmu a AKO PRESKOČIMO opšte i poznate definicije sa kojima se manje-više svi slažemo, a odbacimo stare teorije o bezkonfliktom društvu, doći ćemo, čini mi se, na teren koji karakteriše pojavu niza dokumentarnih i igranih filmova kod nas. Naime, neki naši filmovi su pre svih drugih vidova umetničkog izražavania počeli stvaralački da beleže postojeće društvene konflikte i da izražavaju permanentno nčezadovoljstvo svojih autora postojećim stanjem, stalnu želju za savršenilim i boliim. Čini mi se da ie to u ovom trent'tku karakteristična boja našeg angažovanog filma, tai kritički, poetsko nezadovoljnički stav, ta plemenita buntovnost, nekonformizam „u ime revolucije i sa pozicija revolucije. '
TREBA LI UMETNIK da bude pre posmatrač nego sudija protagonmistima svoga dela? Ovo isto pitanje već sam postayvyio jednom našem reditelju. ;
PODSEĆATE me, viđim, na taj famozni kraj »Štićenika«. Ostavite to. I nemojte na osnovu toga suditi (vi meni). Zakoračiću novim filmom u domen lirskog i intimnog. Neću se pri tom odreči ovog tla ni dilama koje nas muče, ali ću definitivno otkloniti mogućnost da budem suviše bukvalno i jednostrano shvaćen. U suštini, ja nisam ni dovolino racionalan ni dovolino čvrst da bi mi palo na pamet da sudim drugima ili sebi.
Miodrag Petrović
Nastavak sa 2. strane
vešto odgovorio, »da ni njegov list nije isto što i »Njujork tajms«!
Anton Marti, koga je pre godinu dana u jednom duelu pred kamerama Olga Božičković, doslovno pokosila, ne dajući mu da dođe do reči, najzad je osvećen. Režiseri zabavnih emisija kreću u napad. . U čitavom razgovoru, koji je trajao nekih petnaestak minuta, Lola Novaković je kao i obično zadobila sve simpatije gledalaca.
Ona je, naime, sve vreme ćutala. Zaboravni Vuk
ČITAOCIMA »ODJEKA« Vuk Krnjević u broju od 1. decembra, na celoj strani, sa kratkim uvodnim tekstom, predstavlja Branu Crnčevića kao pisca satiričnih aforizama. I u tome ne bi bilo ničeg neobičnog da nije zaboravio da kaže da su svi ti aforizmi. u rubrici »Piši kao što ćutiš«, objavljeni u »Ježu« ili »Književnim novinama« i, kasnije, pre kratkog ·vremena, i u knjizi »Govori kao što ćutiš«,
Vuk se opredelio za — ćuti kao
što ćutiš. A uredništvo »Odjeka«? ·
Naši kandidati: za »Oskara«
»FILM ALEKSANDRA PETROVIĆA »TRI« i kratkometražni crtani film Ante Zaninovića »Zide biće jugoslovenski kandidati za nagradu »Oskar« koja se dodeljuje aprila iduće godine. Ovu odluku doneo je,žiri za izbor filmova za međunarodne festivale Komisije za kulturne veze sa inostranstvom« (Borba, 8. decembar 196). U ovu informaciju, sudeći po autoritetu publikacije koja ju je objavila, ne bismo imali razloga da sumnjamo. Međutim, već podosta vremena naš glavni grad obasjavaju pogledi Olivere Vučo sa reklamnih panoa — fotosa, veličine Narodnog pozorišta, kojima se reklamira film »San« Puriše Đorđevića kao naš kandidat za »Oskara«!? Neko se ovde grdno zavitlava sa publikom
T U DANA
koja ionako hita na projekcije domaćih filmova.' Ili, možda, »Avala« svoju kompletnu produkciju (jer i »San« je »Avalin«) predlaže za »O-. skara«? Šta ćemo, blago nama, s tolikim »oskarovcimaae...?
Gde god bila istina, nacija je u dilemi i traži olakšanje. Ako uskoro ne saznamo ko će poneti naš steg u napadu na Filmsku akademiju u Los Anđelosu, teško ćemo se razočarati. Pomislićemo da je SO. — »san« Puriše Đorđevića. Poštujmo informisanost, ipak
U ZAGREBAČKOM »TELEGRAMU« od 18. novembra o. g. D. Cvitan prikazao je knjigu Vojislava Đurića »Govor poezije«. Kritičar je zaključio da »vlastitih zaključaka Đurić nije stvorio«, tvrđeći da samo »njezin informativni i eruditivni karaktere može »ovu knjigu ipak zadržati na rubu čitaočeva interesa i polica biblioteka, kao djelo traženo od ponekog đaka ili studenta«.
Ne ulazeći u ocenu knjige, mislimo da treba skrenuti pažnju na odnos koji je kritičar u ovom prikazu: pokazao prema VLASTITOJ informisanosti.
Sigurno je da se kritika ne može svoditi na informisanost, ali ona je ipak jedan od neophodnih uslova dobre kritike. Izgleda da D. Cvitan tako ne miwli. Zato on, na primer, tvrdi da više nikoga me interesuju problemi lepog i ružnog u umetnosti jer se »već davno došlo do zaključka da su »lijepo« i »ružno« samo termini koji toliko ovise o svačemu da vrlo lako mogu zamijeniti mjesto među sobom«! Znači li to da pogrešno rade i esetetičari koji se još bave problemima lepog i ružnog, i izdavači koji objavljuju knjige o lepom i ružnom, i kustosi koji popunjavaju kolekcije muzeja na Oosnovu razlikovanja lepog od ružnog? Pre će biti da D. Cvitan nije dobro obavešten, a ne da svi ovi ljudi rade suvišan posao.
Ako bi se D. Cvitan, u odbrani svoje neobaveštenosti, u ovom slučaju i mogao da pozove na neke
.»teoretičare« koji zastupaju slična
mišljenja, Jednu drugu svoju neinformisanost nikako ne bi mogao opravdati. U istoj ovoj kritici on kaže kako je ove godine »Oktobarska nagrada za književnost dođije• ljena kritict Zorana Gavrilovića«! Očevidno je da D. Cvitan ne zna ni kako se zove nagrađena knjiga, ni jesu li u njoj kritike ili eseji, ı to iz nemačke kniiževnosti, ni da li je nagrađeni kritičar Zoran Gavrilović ili Zoran Gluščević. Njemu je
to svežedno, on ne poštuje »infOr-
macije«, on očigledno smatra da je informisanost samo stvar đaka i studenata koji treba da pokažu znanje na ispitu. Ali svaka kritika je ispit na kome treba pokazati i tačne zaključke i dobru obaveštenost. Na ovom ispitu D. Cvitan je — pao zbog neobaveštenosti.
Manekeni
ZAHVALIUJUĆL IJ UBAZNOSTI »Večernjih novosti«, obavešteni smo da je grupa naših filmskih radnika posetila jednu „čuvenu parisku
· modnu kuću, prilikom održavanja
»Nedelje jugoslovenskog filma« u Parizu. Tom prilikom za jugoslovenske goste priređena je mala revija mode, na kojoj su prikazani nainoviji modeli haljina.
Očekujemo da će se naš film, posle ove studijske posete, obogatiti značajnim modnim novitetima.
Mada bi za njega svakako bilo mnogo bolje da su autori o kojima Je reč posetili — parisku Kinoteku. ale,
Ipak, gorimo od želje da po njihovom povratku saznamo hoće li se sledeće godine grudi nositi spolja ili iznutra? ;
Kriterijum : POZORIŠNI KRITIČAR đčOeogradskih »Večernjih novosti« Žarko Jovanović, otputovao je nedavno na studijski boravak u Pariz.
Očekuje se uvoz značajnih kontingenata francuskih citata i kriterijuma. Užina u redakciji NEPOSREDNO PRED ZAKLJUČE-
NJE LISTA dobili smo najnoviji broj časopisa »Delo«. Broj dvanaest.
T, shvatili smo da nam ie dvana· esti čas da, prema svojim skromnim mogućnostima, doprinesemo da kulturna javnost bude obaveštena što pre o onome što se nahodi na prvoj stranici tog broja. Reč je naime o principijelnoj, teofrijskoj i estetičkoj diskusiji između Muharema Pervića, odgovornog i jedinog urednika časopisa, i Oskara Daviča, nazvanoji »Popodne u rednkciji«. Tim povodom Muharem Pervić, govoreći principijelno, uputi ,svome sagovorniku sledeće reči: »Tvoja poezija i tvoje mišljenje pooczije fasciniraju se rezolutnošću duha i imaginacije, rešenošću da prekorače trezvenost«. Apelujemo na čitaoce da svoje predstave o Oskaru Daviču neizostavno dopune i ovim mudrim i visprenim citatom. Biće im od velike koristi!
Mladi besni lavovi
REČI Aleksandra Kostića, urednika nedeljne revije »Film«, kojima je svojevremeno gledaocima preporučivao svoj list, izgleda da se već obistinuju. Iz broja u broj javljaju se mladi i ambiciozni kritičari koji sistematski ruše vrednosti i nameću karakterističan ton iz kojeg se jasno razabire da će ova publikacija uskoro postati sredstvo obračuna i karijerizma jedne vcoma male grupe ljudi, čiji ie osnovni kvalitet — negiranie ili Droizvoljno lansiranje svojih „odabranika. Nekog ovo može da podseti na nekadašnju tradiciju francuskog časopisa »Kaje di sinema« koja je postala poznata u svetu kao recept kako se dolazi do sigurnih pozicija, uticaja i filma putem atraktivnihi ambicioznih parola. Na žalost, među ovim našim mladim lavovima nema nijednog Trifoa. Kada bi neko imao strpljenja da prelista kom plete raznih omladinskih i drugih listova. za. godinu ili dve unazad,
. mogao bi da se veoma brzo upozna
sa biografijama. pojedinaca koji čas hvale jednog reditelja, čas drugog, đa bi već, sutradan i u drugom listu, te iste ljude napadali ili omalovažavali., |
Mladi i ambiciozni umetnici, pa
·1 kritičari, itekako su nam potreb-
ni, ali gde su? Oni koji se u ime njih javljaju, nemaju strpljenja za sticanje znanja, i sve do čega im je stalo jeste da skreću na sebe pažnju i da preko drugih stiču vlastitu slavu. I to kakvu slavu?!
area eee giiiuninuu ena re aaa—
Glavni i odgovorni urednik Tanasije Mladenović. Sekretar redakcije Bogdan A. Popović. Tehničko umetnička oprema Dragomir Dimitrijević. Redakcioni odbor: Božiđar Božović, Momo Kapor, Dragan Kolnndžila, Velimir ki Aleksandar Petrov, Predrag Protić, Dušan Puvačić, Vladimir Rozić, Pavle Stefanović, Kosta Timotijević i Petar Volk..List izlazi svake druge subote. Pojedini primcrak 50 para (50 dinara). Godišnja pretplata 10 novih dinara (1000 starih dinara), polugodišnja 5 novih dinara (500. starih dinara). Za inostranstvo dvostruko. List izdaje Novinsko izdavačko preduzeće »Književne novine«, Beograd, Francuska 7. Telefoni: 627-286 (redakcija) i 626-020 (komercijalno odelienje i administracija). Rukopisi se ne vraćaju. Tekući račun broj 601-1-208.
i | štampa »Glas«, Beograd, Vlajkovićeva. 8. š
i
+,
8 0 j «7 Sa % bana „7