Književne novine

Godina XX Nova serija Broj 322

BEOGRAD, 2. MART 1968. List izlazi svake druge subote

Cena primerku 50 para (50 dinara)

DANA ia au a

ODJEK NEKIH DIJALOGA

U BROJU 4. od ove godine sarajevski časopis Odjek, na uvodnom mestu, donosi veoma zanimljiv esej Ratka Božovića »Na marginama dijaloga«. Esej je posvećen mogućnostima, i načinima, vođenja idejnih i intelektualnih dijaloga — čitaj takođe: rasprava, polemika, diskusija — kod nas. » Ono što se nudi kao dijalog — kaže se u ovom eseju — najčešće se daje u formi neopozivih i isključivih sudova: koji teško dopiru do suštine složene ljudske stvarnosti«. Autor zatim govori O -čestim zabludama, o presudnom uticaju ideja u amticipaciji društvene stvarnosti i o nespremnosti da se unapred date predstave provere, dovedu u sumnju i ispitaju na praksi, Vraćajući se na kulturu dijaloga — što očigledno smatra bitnim preduslovom samog dijaloga — R. B. dalje kaže da ta kultura »ne zahteva samo kulturu sagovornika, već i pretpostavlja demokratsku atmosferu, razvijemu sredinu i, konačno, naviku da se proveri sve ono što se pretpostavlja ili naslućuje. Nepostojanje stvaralačkog dijaloga — kaže autor — najdrastičnije se ispoljava u onim društvima u kojima govore samo oni za koje se unapred zna šta će da' kažu.”U društvenoj situaciji u kojoj su saznanja unapred formulisana i određena prestaje svako Kreativno delovanje, svaka akcija koja ne bi bila obojena sivilom prividne jedinstvenosti i jednosmernosti.« aaa a IC

ne situacije u vođenju javnih dijaloga, R. B. dalje kaže, pored ostalog: »Ako praktičnom delovanju, za koje se misli da se može ostvarivati na različite načine, nije prethodila slobodna razmema mišljenja, onda se i u najbolja rešenja može sumnjati. Do takve razmene mišljenja često ne dolazi zbog potrebe za neodložnom i brzom akcijom, ali i tada ona mora biti obrazložena i u duhu prihvaćenih ciljeva društva.. Zaobilaženje prethodne slobodne diskusije o važnim pitanjima razvitka društva ravno je njenom ograničavanju. Zato je i razumljivo što oni koji stupaju u dijalog moraju .biti ravnopravni i to ne samo dok dijalog traje nego i dok traju posledice dijaloga.«

Ovaj zanimljiv tekst, koji je teško sažeti na jednu. stranicu, zaslužuje da se pažljivije pročita. Pogotovu jer je zaključna njegova teza svakako ma

mestu: »Kada oni koji. dijalog. vode

budu više cenili one pred kojima ga vode, sigurno će i sam dijalog drugačije izgledati. Dijalog koji ne posreduje između stvarnog i mogućeg, nije aktuelan i nema punijcg značaja za društvo na koje se odnosi.«

B. B. KAKVO NAM UDRUŽENTE, KNJIŽEVNIKA TREBA?

POSLE VIŠEMESEČNIH DISKUSIJA razgovori o mestu i ulozi Udruženja književnika ušli su u novu fazu. „Ovih dana o tome je raspravljao i alktiv p!saca komunista i odluč o da predloži upravi Udružemja književnika Srbije da se o tome razgovara na redovnoj godišnjoj skupštini koja je zakazana za 24, mart. Pre sastanka aktiva,pisaca komunista problemom Udruženja književnika, mjegovim mestom i ulogom koju treba da' ima u našem društvu, bavili su se Oskar Davičo u »Komunistu«, Eli Finc u »Politici«, a čula su se i druga mišljenja,

Kada se prati nova faza diskusije o Udruženju uočava se da mišljenja i slavovi misu tako protivurečni kako ie io izgledalo pre nekoliko meseci. Dobija se utisak da je reorganizacija Udruženja-književnka-Srbije-neophod-

na, a ljudi se u mišljenjima razilaze u. kome je pravcu treba sprovesti. Po jednima, Udruženje knj ževnika Srbi-

je treba da bude neka vrsta kmjiževDIEKOM „sindikata i organizacija koja vodi brigu o·pisoma. Udruženje se, kao takvo, može angažovati u određenm akcijama, kao što su briga o širenju i plasmanu knjige, veće učešće pisaca u organima upravljanja izdavačkih preduzeća, regulisanje autorskog prava mrtvih i živih pisaca, finansiranie međurepubličke saradnje itd. Po· drugom mišljenju, pisci su neposredni proizvođači i oni svoj doho-

Razmatrajući dalje i neke praktič-,

dak ne ostvaruju preko udruženja nego preko preduzeća koje izdaje njihove knjige. Zato bi, smatraju on. koji zastupaju takvo mišljenje, bilo prirodnije udruženje književnika Knjižara i izdavača. Ovom argumenitu sujprcistavlja se jedan drugi. Interesi kmij žara ı izdavača, s jedne strane, i pisaca, S druge, često su suprotni i nije nimalo lako dovesti ih u sklad.

Čulo se mišljenje da Udruženje književnika, ovakvo kakvo je sada, mije u dovoljnoj meri orgamizacija književnika, nije zapravo, dovolino reprezentafiivno. Pisac se ne postaje prisustvom u udružemju, kao što se ne prestaje biti pisac odlaskom iz njega. U Udruženje književnika Srbije, na primer, učlanjeno je oko 350 pisaca. Taj broj je, smatra se, prilično velik. Govori se o reviziji članstva. Ali, na koji je način izvršiti? Da li obustaviti prijem novih članova, ili bnisati stare? U čiju kompetenciju sve to spada i na Osnovu kojih kriterijuma?

Uprkos tome što dosadašnji razgovori, a pogotovu razgovor koji se VOdio 26. februara, na sastanku aktiva pisaca komunista nisu dali rezultate nego su samo potvrdili postojamje izvesnog broja problema. Problemi i dalje postoje. Postoje i razlčita mišljenja, kako da se reše. U daljim razgovorima iskristalisaće se, verovatno, zajednički stavovi ili će se gledišta toliko približiti da nijanse u shvatamiima neće biti presudne za donošenje potrebnih rešenja.

44%

TUGOSLOVENSKI PISCI U SAD

NAJNOVIJI BROj američkog časopisa »Ihe Literary Review« u celini je posvećen jugoslovemskoj . književnosti. »The Literary Review« izlazi na univerzitetu Ferli Dikinson (država Nju Džersi) i već je, proteklih godina, u svojim specijalmim bDbrojevima predstavio američkim čitaocima veliki broj »mai h« literatura iz.celog sveta.

_ »Jugoslovenski broj« uredio je Vasa D. Mihailović, profesor slavenskih jezika i književnosti na univerzitetu Severne Karoline, Čepel H!. On je napisao i uvodni esej u kojem je dao sumaran pregled posleratne jugoslovenske kmjiževnosti; njegov tekst, sem nekih mamjih proizvoljnosti je precizan i tačam. Miha"lovićev osnovni cilj je bio da američkim čitaocima predstavi uglavnom one jugoslovenske pisce koji su stekli renome posle rata. Pošto je prostor kojim je raspolagao bio ograničen, om u svoj izbor nije uvrstio one pisce koji su se uveliko bili afirmisali pre rata (Andrić, Crnjamski, Krleža, V. Petrović), nego se ogran čio na mlađe stvaraoce, nastojeći da

pruži »pravu sliku stamja i tendencija:

u jugoslovemskoj književnosti tokom protekle wdwe decemije«. Jugoslovenska posleratna proza predstavljena je po jednom pripovetkom Vladama Desnice, Vjekoslava Kaleba, Ranka Marinkovića, Branka Ćopića, Slobodana Novaka, Miha'la Lalića, Lojzeta Kovačiča, Živka #Činga, Branmira Šćepanovića i Pavla Zidara. Posleratnu jugoslovensku poeziju Mli-

hailović je reprezentovao esmama Slavka Janevskog, Blaže KODeBkoR, Aca.Šopova, Desanke Maksimović, Oskara Daviča, Ceneta Vipotnika, Jure Kaštelana, Dragutina Tadijanovića, Vaska Pope, Vesne Parun, Toneta Pavčeka, Slavka Mihalića, Miodraga Pavlovića. Stevana Raičkovića, Milivoja Slavičeka, Branka Miljkovića, Daneta Zajca i Cirila Zlobeca.

Objavljeno ·'je i tridesetak aforizama Brane Crnčevića. Urednik je takode svoj izbor poprato i spiskom knjiga jugoslovenskih pisaca objavljenim mna engleskom jeziku,

»STOTI KORAK« MAKEĐONSKE, TELEVIZIJE

TELEVIZIJSKOM DRAMOM a„.Stoti korak« poznatog makedonskog pisca Tome Arsovskog skopski studio predstavio se prvi put jednom dramom u zajedničkom programu. Televizija Skoplje, koja se već duže vremena javlja u zajedn čkom programu emisijama informativnog, kultumog i zabavnog tipa, nedavno -·je savladala i najteži televizijski rod, dramu, dok je makedonska literatura dobila novu podvrstu, za koju do sada nije znala. Grupa mlađih pisaca, među kojima se nalazi i Arsovski, okupljena oko televizijskog studija Skoplje, krenula je u jednu avanturu čiji rezultati ohrabruju. Zahvaljujući ekipi mladih telev zijskih režisera, kojima je susret sa televizi-

7 77 700

| | | 08

U Muzeju savremene umetnosti u Beogradu otvorena je izložba slovenačkog slikara Gabrljela Stupice, U idućem

broju »Književne novine« doneće osvrt na ·ovu značajnu likovnu manifestaciju

jom prvi susret sa umetničkim stva" ralaštvom, skopski studio počinje sve više da se odlikuje kreativnom. svežinom i originalnim idejama.

Drama Tome Arsovskog, koji je do sada napisao Vv:še radio i pozorišni dela, mada ocenjena od kritike veoma različito, predstavlja „značajan prilog makedonskoj dramaiurgiji.

Nadamo se da ćemo na našim ekranima imati prilike da češće vidimo drame makedonskih autora i da Ce zajednički program pronaći slobodme termime u kojima će se GO a

M. Ka.

ČEHOSLOVAČKI KNJIŽEVNI LIST

POSLE DUŽIH PRIPREMA u Pragu je l. marta izišao prvi broj »Literarmop listas, novog organa Saveza čehoslovačkih pisaca. Pre izlaska prvog broja »Literarnog: listas stara redakcija »Literarnih novma« izdala je neku vrstu vanrednog broja (na dve stranice) u kome je dala sve potrebne informacije o novom listu. U redakciji »Literamog lista su svi članovi stare redakc:je bivšeg organa Saveza čehoslovačkih pisaca, koji je svojevremeno, odlukom ministarstva za kulturu, oduzet piscima i poveren, kako se to u Pragu kaže, činovnicima. »Literarmi liste izlazi nešto kasnije nego što se to prema prvim informacijama, koje smo objavali u jednom od prošlih brojeva, moglo da očekuje.

Posle odluke o obnovi organa Saveza čehoslovačkih pisaca, koji i SVOjim. programskim koncepcijama, i teh-' ničkom opremom, predstavlja nastavak »Literarn h novina«, koje su izmenile samo ime, nastali su pregovori između ministarstva kulture ui Saveza čehoslovačkih pisaca o nizu tehničkih, i ne samo tehničkih, pojedinosti.

Ispostavilo se da te tehničke pojedinosti nisu bile samo tehničke. Kao' što se zna, u Čehoslovačkoj zbog nestašice hartije tiraže listova određuje ministarstvo za kulturu. Ono je odredilo tiraž od 50.000 primeraka, što je za čehoslovačke prilike relat'vno malo. Savez je tražio isti tretmam koji važi ı za »Kulturne novine« (orgam ministalstva za kulturu) i isti tiraž koji taj list ·ima, Ministavstvo za Kkultavrn nije se.s tim složilo, a onda je Savez čehoslovačkih pisaca zatražio intervenciju partijskih foruma. Posredovanjem foruma izglađene, su sve nesuglasice, bar one tehničke prirode: vraćena je stara Yedakcija, uključujući i one mjene članove koji su zbog izvesnih grešaka isključeni iz KPČ, ređakc'ja se vratila u svoje stare prostonije i, uglavnom, ostalo je sve po starom, samo je došlo novo ime. Iz saopštenja stare redakcije movog lista saznaje se da to izgleda kao kada fudbalski klub promeni ime. Sudeći po spoljašnjim ut'scima, izgleda da je ministarstvo za kulturu bilo ono koje je u sporu popustilo. Koliko ie popustio Savez čehoslovačkih pisaca pokazaće naredni brojevi »Literarnog Jista«. |

U svakom slučaju, već sada niože da se pretpostavi da je jedan spor rešem sporazumno, onako kako je to najbolje odgovaralo interesima čehoslovačke kulture, za čiju su sudbinu u podjednakoj meri bili zaimteresovami i ministarstvo kulture i Saveza čehoslovačkih pisaca. i

ERIH KOŠ DOBITNIK NIN-ove NAGRADE

U TRENUTKU zaključenja lista crimili smo vest da je ovogodišnju NIN-ovu nagradu kritike za najbolji roman objavlien u 1967. podini dobjo Erih Koš. Nagrađeni vmoman »Mreže« ODJavljen je u izdanju »Matice srpSke«. N

TRI IZLOŽBE

NEDAVNA retrospektiva Sabahadina Hodžića u Galeriji Doma JNA podsetila nas je na nekad vrlo zapaženo ptnisustvo u našoj javnosti ovog slikara i vrsnog karikaturiste. Upravo njegov nekadašnji Tad na političkoj i društvenoj kamnikaturi (od 1930—35. saradnik »Pravde«, 1935. jedan od osnivača 3Oššanog ježa») činio ga je poznatijim nego što je to bilo u stanju Wjegovo slikarstvo, mada, valja reći, i ono nije ostalo bez vidnih rezultata: 1937. na primer, dobio je nagradu »Politikex za najbolju sliku na Jesenjoj izložbi u Umetničkom paviljonu »Cvijeta Zuzor:ć«. Autor popularnih »Ježevih« kajševa »Žika Atom i Panta Rokfeler«, zatim niza dobro opserviramih, realističkih crtežauportreta, portretnih kariRkatura naših javnih radnika itd., prilazi slikarstvu (učenik Milana Milovanovica, Liube Ivanovića, N"kole Bešević:i i, u Panizu, Andre Lota) iz jednog ugla koji unftimu, radost slikanja bez veli Xih zadataka. pretpostavlja istraživacRolj volji, mrušilačkim i preobražavalačTdim., strastima. 1 stoga, ima se utisak ra je Hodžić u slikarstvu nalazio mir, oazu relaksacije posle svakodnevnih, grozničavih angažovanja u sferi Kkami-