Književne novine

”

"ja književnih stvaralaca.

KNJI

LIST ZA KNJIŽEVNOST UMETNOST | DRUSTVENA PITANJA

PISMO REPUBLICKOG. · FONDA ZA . UNAPREĐIVANJE KULTURNIH DELATNOSTI NIP »KNJIŽEVNE NOVINE«

»Književne movinć« pozdravljaju napor Fonda za unapređivanje kulturnih delatnosti SRS da svoj rad učini javnim. Pošto je pismo upućeno radničkom: savetu NIP »Konjiževnc novine« obiaviljeno u »Borbi« od 8, mata i »KRniiževne

novine«, sa svoje strane, pružaju javnosti VU .

u celini obiavliujn

potrebnu dokumentaciju i za unapređivanje

svoju prepisku sa Fondom kulturnih delatuosti SRS.

izdavačku doelatnost | Republičkog fonda za unapređivanje kulturnih delatnosti Oi počeli su sa razmatranjem finansiranja listova i časopisa U 1968. godini, Upravni. odbor Fonda usvojio JČ predlog, Komisije za izdavačku delatnost da se obrati samoupravnim O! ganima Novinsko-izdavačkiog preduzeća »Književne novine« i zatraži UJI hovo mišljenje povodom protekic diskusije o idejno-političkoj poziciji lista »Književne novine«. i | Pošto sc dobije obaveštenje o Sslavovima ı merama samoupravnih o%gana preduzeća u pogledu odgovot!nosti redakcije, moći, ce da sć uzmč u razmatranje Finansiranje Hsta u O· voj godini. || __1U organizacijama Savcza komunista u ] ička “ozicia lista »Kniževne no” vine« je argumentovano i OŠTTO KU iički ocenjera, To obavczuje” Upravm) odbor Republičkog fonda za unapre: divanje kulturnih delatnosti da bude informisan „o daljim programskim. smernicama lista »Književne novine“, o tome kakvom sc sastavu redakcije namerava poveriti nealizacija bITOgramskc politike i kakva Je obaveza Redakcije, OVO sada jedinog, književnog lista u Republici prema, mogtićnostima saradnje u lista najšireg bro-

KOMISIJA. za Upravni odbor

Bilo bi potrebno da Što ptč, naijdalie do sledeće sednice Upravnoš odbora, koja će sc održati oko 20. marta, dobijemo o navedenim pitanjima vaše mišljenje koje bi doprinelo da Upravni odbor proceni osnovanost i visinu sredstava kojim bi učestvovao ru: finansiranju lista.

Predsednik Upravnog odbora Fondu | Miloš Nikolić d

ODGOVOR RADNE ZATEDNICE NIP

KNJIŽEVNE NOVINE«.

REPUBLIČKOM FONDU ZA UNAPREĐIVANIE

KULTURNIH : DELATNOSTI

NA ZAJEDNICKOM SASTANKU radne zajednice NIP »>Književne novine i redakcijskog kolegijuma lista »Književne novinc«, održanoni 12. marta 1968. '9odine, razmotreno Je pismo koje ste nam uputili 7. marta OVE godine. S tim u vezi obaveštavamo VŠS o sledećem: . pi

1. 'Utvrđena je društvema | politicka odgovormosi medakcijc »Književnil novina«, Konstatovano „le da JČ redakcija »Književnih novina 7. kritik“ svoga rada ižvukla konkreine Kkonsekvence, promenila. karakter rubrika 15 dana i Onako, uzgred, ukinula rubriku Oko nas, danas,i u poslednjim brojevima težisicć svojih intercsovanja usmcerila ma Kojiževnu ifkul turnu problematiku. TONKA M

2. Utvrđeno je da je rcdakcija JOŠ w toku diskusije o »Knjiiževnim nov)

nama osvežena i proširena etOTcom novih članova, islaknutim pISCi-

nia Đorđem Lebovićem, Branimiro Sćeponovićem, Mirkom Kovačem, Wadomirom Swilianicemi i Borislavoni Pekićem. Radmi kolektiv smatra da treba razmotriti mogućnost razdvajania funkcija direktora preduzeća i plavnoe uredmika lista. ukoliko bi Fond bio spreman da obezbedi novčana sredstva za nova, radna mesta.

3. Redakciia ic uooznala radnu Za jednicu NIP »Knjievnc novine« SG propramom vada. MWadna zaiednica smatra da je postojeća redagojia doO-

Beograda i u javnosti 'idlejno-poli=""

ar MM

Univerzitetska bit +| OVKEOOZAR MARKOVI. BWBOGRAŠBB Balevar revolicije

Ya „uuu

voljno sposobna za trealzovanje tog programa i da ona u sadašnjem. sastavu može da izvrši sve zadatke Koji se pred nju postavljaju.

4. Ukoliko bi »Kwjiževne novincu« postaic nedeljni list, o čemu je bilo reči na sastanku aktiva pisaca Kkoniunista, kao 'i w ranijim razgovorim: između predstavnika Fonda i NIP »Književne novine« (o čemu postoji pismeni elaborat u Sekretarijatu zu obrazovanje i kulturu) bilo bi svakako neophodno proširiti redakciju i povećati broj profesionamih urcdnia. . i

5. Kolektiv NIP »Književne novine stao je na gledište da su daliji direktni· kontakti između predstavnika Fonda i redakcije »Knjizevnih novina«, u ovom trenutku, ne. samo ı korisni mego i neophodni. Redakcija ,je obavestila radni kolektiv O SvOJoOj spremnosti da sa Fondom „razmotri sva. pitanja koja su u vezi sa daljim izlaženjeni lista. :.56 0 BB. JURE 0. Radni kolektiv sa, žaljenjem. konstatuje da'su izvesne formulacije ı pismu Fonda izraz određene sumiijc u Sposobnost samoupravnih organa NIP »Književne novine« da kvalifikovano raspravljaju o političkoj i društvenoj odgovornosti redakcije. Rac kolektiv je uveren. da. su u pitanju nespretne {Ormulacije u pismu, a. ne pokušaj Fonda da utiče na samostalne odluke samoupravljača u NIP „Književne novine«. | ' 7; Radni 'kolektiv posebno „istiće svoju jedinstvenu želju da celokupzan svoj rad, kako u redakciji tako i u drugim ekonomskim jedinicama, uškladi sa SVlmi pozitivnim, propisipit na kojima je. zasmovan rad u novinsko-izdavačkim preduzećima, U toni smislu radni kolektiv moli Upravmi odbor Fonda da. Sa svoje strane, i u okviru svojih mogućnosti, pomogne da se što skorije imenuje izdavački savet, čije je imenovanje kolektiv

tražio još u decembru prošle podinć, kako bi rad iakšaxi. Peedsednik vaduwc zajednice »Književne novinče Dušan Yovačić

preduzeća. u celini bio o-

NIP

)

}

dokumentarnog

JOS SAMO, NEKOLIKO, DANA nas

| OXV-og lestivala jugoslovenskog, kratkometražnog i ažna filmska pro: m festivalu Voju _—

kumentarnog filma. Naša kratkometri

dukcija potvrdila ić na prošlogodišnje | neospornu vitalnost, pošto |e apsolutna afirmacija žialno i neposredno konfrontiranje sd maših dokumentarista, činjenica :kojš · ie, u svakom slučaju, značila pozitivnu. stavku. i. stvara. , lački putokaz za ovogodišnju proizvodnju. U službi 105.

votnog podatka 1 5 životom u mctol

autentičnog ispisivanja životnih činjenica, naš dokume putevima i jedna grupa. naših · svojim angažovanim i ličnim .

tarac je pošao novim dokumentarista aulora, , odnosom prema materi,jl,

sa uspehom

(R15.|(a|R

m ~"

PROGRAM RADA LISTA »KNJIŽEVNE. NOVINE«

* 1” Kao .list za književnost, ume1nost i društvena pitanja, »Kujiževne MNOVIne« će nastojali“da prate sva značajrija zbivanja u našem književnom,

kulturnom ı društvenom Životu., Pu-

težan deo interesovanja, »Književnih novina« biće usmcren ka pitanjima kulture i umetnosti u majšivem smi

· slu te reči, Neće se, međutim, izbegx-

vati razgovori i o Onim dvuštvenmjnj problemima o kojima se govori u javnosti i koji su o značaja za društvu: ni razvitak.

2. Saglasno svojim dosadašnjim n;

stojanjima i zaključcima aktiva bis

ca komunista, »Književne novine« Ću biti otvorena tribina svim onim StVz

· raoojma koji ma sliranicama lista Želu

da.sarađuju; pri tom će sc, razume SU, voditi računa o određenom estetskon TLVO{I vo + . ;

3. Poštujući načela slobodnog i iavnopravnog, dijaloga kao osnovnog, Drc duslova svake demokratske akcije, »Konjiževne novine« će biti spreniic da svoje stranicc ustupe i onim autforima koji prema stavovima izražemniu) u listu imaju manje ili veće vezeYVc, ih ih u potpunosti ne prihvataju, tverene da mi ohc samc, kao ni bio ko u našem diuštvu, nisu imune od kritike. ; '

4: Kao tribina. otvorena SsVim jaVnim radnicima Jugoslavije, koji Ssiv-

jena. pozicijama na kojima počiva'

jugios"»vemsko . socijalističko samoupravljačko društvo i deluju u dubu Programa SKJ, »Književne novine« će iasitojati da u dijalozima o aktuelnim problemima ~ sacuvaju potrebnu · objektivnost i omogucc · ravnopravd? tretman svih sacadnika koji učestviju u diskusiji.

5. Polazeći od iog principa, u pro.

praćanju pojava u našem književnoni, pozorišnom, likovnom, muzičkom, filmskom i uopšte umeiničkom živo„tu, »Književnc novine« Će nastojati „da sar

vu objektivnosti i tolerancije, dopu-

stajući #m, pri tom puti slobođu Ocri i argumentacije.

dele od početku

Naše

~ lijske Knjižice. najvišu tačku u

je prevazišla sta- (Na slici:

tičnu predstavu 1stine O našem životu, kojia ie bila naj-

e . (%; |

nici lista sačuvaju nužnu mc.

smetanom povratku u zemlju · Crljenca»#Tukca«, ; . pe savcsli pokrenuti na sopsivena preispitivanja. kadar iz filma

6. Uziniajući u oDžir DFiIBOVONqC iZHOcome u toku poslednjih nekoliko mceseci, »Književne novine« će izbegavati lični ton, površnost i sve ono 'što bi moglo·da predstavlja ·senzacionalizam u bilo kom vidu. |

7. Težeći da okupc što veći broj sa-

radnika, »Književne novine« će, kao.

i do sada, sarađivati sa umefnicima i ostalim javnim radnicima iz svih naših republika. Po sebi se razume daće list, koliko mu: dopuštaju mogućnosti, pratiti kultuma zbivanja i u.drugim našim republikama, smatra» jući da time doprinosi boliem upoznavanju i uzajamnom zbliženju ijugoslovenskih naroda ı narodnosti.

· . 8. U svojim stalnim rubrikama (Inostrance teme, Lirika u prevodu;:Prevedeni esej, Neprevedene knjige, Onako, uzgred, 15 dana) »Književne novine« će pratiti književni i. umetnički život u inostranstvu i upoznavati SVOic čitaoce sa maiznačajnijim aktucinim pojavama i ličnostima.

9. Smatraiući jednom od svojih Osnovnih obaveza podsticanje i afirmisanje mladih darovitih. „stvaralaca, »„Književnc novine« će nastaviti da pružaju punu podršku mladim daovitim piscima i da doprinose njihovo! afirmaciji. |

10. Realizacija, ovog programa zavVisiće u velikoj meri 1 od materiialnili svtedstava koje »Književne novine« bu du imalc na raspolaganju. Odsustvo izvesnog: broja autora sa · Stranici »Književnih novina« mogio se tumačiti i kao posledica neadekvatnog ma1erijamog stimulisanja mjihovog književnog rada; poznato je da su »Književne novine«, bar dosad, plaćale svoic saradnike po majujžoj stopi honovara. f

11. Redakcija je spremna da snosi pumu odgovornost za svoj rad prcd iavnošću ı da usvoji svaku osnovanu kritiku i sugestiju koja ioj budc upućčena. | i

12. Polazeci od stanovišta je kolektivno rukovođenje oblik rada koji je opšteprihvaćen u našem dvuŠtvu, ređakcija i ovom prilikom naglašavn da sc princijimn Samouprnv-

Ul: 0

i kratkometražnog sima

veće iskušenje metoda filma-istine ankeinmogp smera menjivanog, ranijih godina. ea Zi, . pretpostavke o smelo i nadabnuto krenuli u susret tu,maibolje potvrđuje najnoviji

tome da su dokumentaristi Ssavremcnom ZIVOfilm Krste Škanate »No-

stalgija vampira« koji razmatra razloge zbop kojih Je jedna grupa komunista iz Šibenika vratila svoje pa! Ovini delom naš istaknuti dokumeninvista, etičar i sociološki istraživač našeg.lilma, dostiže

pošto njegov film O Nvratnog zločinca Joe predstavlja dokumenat koji će mno

svom razvoju,

»Mostalgija vampira« KYste Škanate)

BEOGRAD, 16. MART 1968. List izlazi svake druge subote

Cena primerku 50 para (50 dinara)

ljacke demokratijć konisti i kao 5VOim pravom i kao svojom obavezom.

APEL HRVATSKOG FILOLOŠKOG DRUŠTVA

HRVATSKO FILOLOŠKO DRUSTVO uputilo jie nedavno poziv pojedincima i kulturnim institucijama ža :iterijalnu pomoć kojom bi se obezbudila. sredstva za finansiranje akcije ove organizacije. Hrvatsko liloioško društvo .izdaje tri časopisa: »Jezik«, »Umjetnost Yiječi«, :, u zajednici i JAZU, »Filologiju«. U okviru Hrvatskoy Tilološkog ·društva~ deluje »Zagrebački lingvistički' krug«, zatim »Sekcij.i za „teoriju Kkojiževnosti i kojiževnu metodologiju. „Medutim, društvo sc izdržava jedino od članarine i nema „mogućnosti da proširi ı razgrana SVOju delatnost na celu teritoriju Socijalističke Republike Hrvatskc, da nckc akcije nastavi i druge planirane zapone. Među njima je svakako mnajznačajnija izdavanje »Godišnjaka« HFD. Zato se društvo cirkularnim aktom obr: tilo za pomoć svima onima koji želc materijalno da pomognu, makar i majmanjim movčanim iznosima. Pojedinci koji uplate 50.000 starih dinara, ili organizacije i prupc građana Kkojc uplate 100.000 starih dinara bića uvedeni u »zlainu knjigu Hrvatskog filoioškog drušiva« koja će se čuvati kao dokumenat trajne vrednosti dokle god postoji: ova institucija. Imena onih koji daju manje priloge biće štampa-

na u »Jeziku« i »Umjetnos'i #ijeći«. Prilozi sc uplaćuju na tekući račun

Hrvatskog filološkog društva 301-8-1081, ili na adresu: Hrvatsko filološko društvo, Đire Salaja bb, Zagreb,

Treba očekivati da će ova akcija Hrvatskog Elološkog društva naići ma potrebnu podršku i organizacija i Dojedinaca i da će ova značajna društvena organizacija moći da realizuje svOje naučne planove. i da prebrodi materijalne teškoće sa kojima sec suočava, (P-ć)

OBNOVA ? »GLASNIKA SKZ«

NEDAVNO JE, OBNOVLJEN »Glasnik srpske književne zadruge«, kao službeni list jedne od najstarijih ı naijzasluZnijih · kulturnih institucija u Srbiji. Namena »Glasnika«e je da uspostavi što bliži kontakt između Zadruge i njenih članova i prijatelja i dua iavnost upoznaje sa radom ove institu1]. U prvom broju »Glasnika« objavijeni su govor Milana Đokovića, odvžan ua svečanoj akademiji povodom 75-0%0dišnjice Srpske Književne zadruge, reč Dejana Medakovića prilikom otvaranja izložbe svih dosadašnjih Zadruuginih izdanja, priređene povodom mnjemog jubileja, U prvom broju »Glasnika« Zadruga se Još jednom prašta od SVOŽ prvog posleratnog predsednika ı dugogodišnjeg saradn:ka Voelika Petro· vića. Objavljeni su tekstovi Milana Đokovića , o radu Veljka Petrovića ı Srpskoj kKknjževnoj zadruzi, „Boska Petrovića o pripovzdačkom. delu ovog našeg značajnog pripovedača. .i Dejan: Medakovića o Veljku Petroviću kao istoričaru umetnosii,

U rubrici »Iz arhiva Svpske knj'ževne zadruge« objavljena su pisma i refevzti ~ Išidore Sckulić. Dva pisma; upućena. Pavlu Popoviću, pisana u Yo-

ku od nekoliko dana, izražavaju, DO-

vodom istog događaja, dvi. potpuno različita raspoloženja. U prvom, Isidora Sekulić :zražava svoju sreću š%'o je postala član uprave Srpske Književne zadruge i na neki način fiksira svoj zadatak u toj upravi: »Bez politike, bez demonstracija, bez slave i reklame — tišina i rad. Jer ja i knjiga: il: lišina ı rad, ili nije ništa«. Nekoliliko dana kasnije, saznavši daje jedan član glavnog odbora bio protiv njenog izbora, Isidora Sekulić podnosi ostavku na članstvo u upravi: »Kako je malo trajala moja. radost«, kaže oma u drugom bismu Pavlu Popoviću. Zapimljiva je i prepiska koju je Vodila sa sekretarom Srpskc knjižavn: zadrupe, Pavlom Stevanovićem, u | proleće i940. godine, oko izdanja mjene

_ »Kronike, palanačkog. · groobljae “u Za-

druaihom »Savremeniku«. U iednom pismu Svetislavu Petroviću, iz 10931 godin>, Isidora. Sekulić navodi spisak skandinavskih pisaca koji bi došli u obzir Za prevođenje ı objavljivanje u Zadruginim redovnim izdanjima. Dva dokumenta, pripadaju poslera:noj aklivnosti Isidore Sekulić u Srpskoj književnoj · zadruzi. Referat o knjiz: M. Panića Surepa »Svetlost zemaljska predstavlja jednu pregnantnu analizu

Nostavak ma 2, stran \