Književne novine
Nastavak. sa 1, stranc ,
Panićeve poezije u kojoj se konstatuju i sve vrline i svi nedostaci ove 'knjige. Taj referat može da se meri sa onim tekstovima koje je ova naša velika spisateljica pisala. s· ambicijom da bu: du i objavljeni. To je, svakako, Jedan od najboljih tekstova o Panićevoj poeziji koji su kod nas napisani. :
Objavljivanje pisma “Isidore Sekulić moglo bi da posluži kao podsticaj sis:tematskijem “traganju za njenom prepiskom. U Narodnoj biblioteci u Beogradu nalazi se izvestan broj njenih neobjavljenih pisama. U Istorijskom . arhivu Beograda, u fondu »Cvijete Zuzorić«, nalazi se sedam Pi-. sama Jlsidore Sekulić, od kojih su tri objavljena, a četiri nisu. Može da se pretpostavi da se i u ostalim fondovi-. ma raznih kulturnih institucija, koje su delovale između dva svetska rata, i koji se čuvaju u Istorijskom arhivu Beograda nalaze dokument: o radu Isidore Sekulić. Nešto dokumenata: na-. lazi se u Državnom arhivu SRS, Arhivu SANU i, pretpostavlja se, u Arhivu Ministarstva prosvete koji seč' nalazi u Državnom arhivu SFRJ Desetogodišnjica smrti Isidore Sekulić može da posluži kao povod i prilika da se neki od ovih dokumenata. objave. (P-ć)
OTAC MAZOHIZMA
MAZOHIZAM ima već duže vremena , svoje određeno mesto u svakodnevnim konverzacijama. Malo je, međutim, ljudi u svetu koji znaju da jc ovaj pojam nastao od imena Leopolda Saher-Mazoha. pisca čije je delo inspirisalo nastanak ovog pojma. Ponekad sc vrlo neodređeno još I gOvOri O pG , stojanju ličnosti tog imena, ali se g8Otovo uopšte ne zna da jc ta ličnosi bila poznat i slavan pisac u zemljama nemačkog jezika pa i u čitavoj Evropi. Krajem prošlog veka Pariz je Saher-Mazohu odao veliko priznanje, · koje ic išlo dotle da je čak i bio nagraden Legijom časti, Bio je to, dakle, Disac koji je bio slavljen po, svojim vrednostima, a nc čovek po čijem „jo Ywaenu; ostala, dok. ;je iOš Dio Živ, no-. mačk;j „psihijatar · &raft-Ebing nazvao jedmu seksualnu. perverziju.. Možda ić ,, ova činjenica dovolina da osigura be- . smrtnost Saher-Mazoha. Ovih dana jv, međutim, u Parizu izišla knjiga koja se smatra njegovim remek-delom, roman »Venera u krznu«. Pripremaju se, takođe, izdanja njegovih najkarakterističnijih novela, koje će biti sakupljene u tri toma, pod sledećim naslovima: »Zaveštanje Kainovo«, »Čovekove mučiteljice« i »Surova ljubav«. Kritičari smatraju da Saher-Mazoh, ume da priča, da ima mnogo mašte i da nic- . gova dela nisu isključivo posvećena temama kojima njihov autor dugujc svoju aktuelnu reputaciju. On je naročito dubok psiholog, a ponekad čak podseća na Dostojevskog, jer kao i veliki ruski romansijer i on znalački ume da opisuje surovosti u međuljucskim odnosima. Bio je sin jednog policijskop prefekta austrougarskoga carstva, što je verovatno odigralo ulogu u njegovoj sudbini, a, osim toga, imao je ukrajinsko poreklo. U slovenskoj literaturi, prema mišlienju pariskih .kritičara, nalazi se obilje opisa jakih žema, žena koje su pokatkad zaista mučiteljice svojih partnera. Vrlo jč Vcrovatno da je Saher-Mazoh tamo pronašao neke od svojih modela. U svakom slučaju, »dželati« su u njegovoti delu uvek iz redova takozvanog slabj-
jeg pola. (M. M.) OSMI DAN NEDELJE ·
NEDAVNO JE televizijski studio Beograd započeo novu seriju pod naslo-
vom »Osmi dan nedelje«, Autori prve |
emisije, Zora Korać i Angel Miladinov, prijatno su iznenadili televizijski auditorijum svežinom ideja i briljantnom realizacijom zamisli ove pomalo čudne igre, presecane šansonama i dokumentarnim snimcima, Na pomolu je izgleda, jedna vrs*a »televizije istine«, koja se lakše guta, zbog prijatne 'di. menzije zabavnosti, koja nije sama scbi ćilj. | : ' Autori »Osmop dana nedelje« uzčli su za objekte svoga interesovanja dve grupe ljudi: mlade boksžre i sfarcc na rubu Života — stanovnike jednog staračkog doma. Iz ova dva ugla, kroz obilie intervjua, ispovesti i monologa, rodila se čudna emisija, koja pleni svo · 'jom dokumentarnošću ı humanizmom. Umesto praznih i rulinerskih rcplika konferansjea, umesto nategnntih vodi-
teljskih fraza i prazne veštine, ovde j2 }
život govorio sam za sebe, utapajući s2 5 vremena na vreme u ssfne šamsone i zabavne melodije, koje su na. izvestan način ilustrovale ispovesti. Os-" novna vrednost ove emisije bila je svakako ljudski pristup in'crvjuisanim | Nastavak na 12. strani
Žž
“a a EVO, POGLEDAJ STA SAM NAPRAVIO OD VEĆNE LINIJE HORIZONTA!
i »Ne slušajte naš smeh; slušajte onaj bol koji jc iza njega.«
(ALEKSANDAR BLOK)
MALO JE NEUOBIČAJENO da se u ovom našem. veku svakojakog humanizma na zidu nađe ljudska glava napunjena slamom. 1 to ne u srcu tam-
· mec džungle nego u·osvetljenoj zemlji modernih
belaca. Samo, šta to znači — neuobičajeno? Tolika elektrika, a ipak se, čak za velike pare,
- kupuju petrolejke. Nije funkcionalno, ali to već
ponovo postaje običaj. Moglo bi se slobodno vo-
· voriti o narasloi potrebi savremenog, elektnificira-
nog čoveka za petrolejkama, inače koga bi đavola on takve stvari skupljao s takvim žarom.
Pa i ljudska glava kao trofej, bože moj, zašto bi i ona morala biti samo obeležje kamenog doba, izraz primitivnosti ili delo divlje gladi, na primer, posle brodoloma. Naprotiv, doći u posed nečeg takvog danas može se uzeti kao vrlo šik, veoma mobl. Kao rečit dokaz da posednik nijc tamo neki skorojević nego ličnost čija se.loza zna
· do u najdublje dubine, sve do praotaca koji su
bili najuglednije glavoseče u celoi džungli. U pidžami, u papučama, zavaljen u fotelju tačno ispod Trofeia, ugledni savremenik gospodin
· Džudžbok puši tompus. Salon je prepun ljudi, koji se radoznalo tiskaju. Trofej ćuti, govori lovac:
— Da nije naišao na pravog majstora, taj sć mogao i izvući. Zabio se bio u šiprag svakojakih protivurečnosti.
— Vaših?
·. — U, gusti šiprag sopstvenih protivurečnosti, gospodo... Da ga otkrijem, pribegao sam ratnont lukavstvu. Vernom sluzi Džeku Bleku počeo sam da govorim o svom čovekoljublju, poznatom svima vama koji čitate listove moga koncerna. Znao sam, Trofćj.će' se zakašljati. On je to činio i na mitinzima, kad sam spominjao svoje čovekoljub-
' „lje. Ovoga puta #4 je stalo glave. 'Pucao sam u pravcu otkud je dopro kašalj. Pucanj ste svaka-
ko čuli.
— Ali nismo jauk —- rekoše posetioci, — Gospodine, to je doista zadivljujuće. Možemo li dobiti sliku? |
— Odmah, gospodo — ustade iz svoje naslonjače gospodin Džudžbok i otvori fijoku rezbarenog pisaćeg stola. — Alo, Džek Blek, posuži gospodu viskijem. Izvolite, izaberite. Možda će vas zanimati kako pucam, evo vam moja slika u lovačkom odelu.
— Nismo se razumeli gospodine Džudžbok. Vašu sliku vidimo svakog dana u svim listovima koncerna za objavljivanje vaših slika »Džudžbok and Company«e.
Džek Blek je brzo naljvao čašice.
— Ne žuri! — opomenu ga gospodin Džudžbok.
— Pa šta je taj čovek tek rekao o ljubavi, o mržnji, o životu, o smrti! — Žagorio je jedan posetilac. — Citiraću vam... . : — Citirajte ga tačno, gospodine ! — UpOoZori sluga Džek Blek. Gospodar Džudžbok se ljuti kad ga pogrešno citiraju. .
— Ne brinite, gospodine Džudžbok — reče por setilac — mi ne citiramo vas. O njemu govorimo.
Pošto se o mrtvima ne govori ništa osim dobro, posetioci su o Trofeju govorili toliko dobro
“da su ne samo veličali njegovu lepotu nego su ga
čak slavili kao: superiornost glupošću i grubom silom, "w. Gospodin Džudžbok je drhtao od ljutine. — Gospodo — šaputao je posetiocima Džek Blek — vi govorite o Trofeju... Da bude slavljen Trofej, to nije cilj; cilj je da bude slavljen lovac. — Bh, to bi bilo potpuno stereotipno! i; — Poslužite se, gospodo... — zbunjeno Yečć
ljudskog. duha nad
· Džek Blek.
— Napolje, bitange! — dreknu gospodin Džudž-
' bok. — Marš napolje!
Kao oblik, to je bilo novo, : | Gospodin Džudžbok istrže iz ruku Džeka Bleka poslužavnik i sve čašice spremljene za goste ISp!l
jednu za drugom, što je kao oblik bilo još novije.
Trofej se sad čudno ljuljao gore ma zidu, pomerajući ceo zid, i celu zgradu tamo i ovamo,
Gospodin. Džudžbok se plašljivo zgrčio u {otelji. Potom ije ustao. Nesigurno, ali ie stao na noge. Neće valjda lovac da se plaši Trofeja! . .— Šta se smeješ?! Nećeš se ti meni smejati!
_— dreknuo je gospodin Džudžbok. — Preseći ću
ja to zlo! . i ; . — Od svih zala na svetu smeh je najmanje zlo! — reče Trofej klateći se na zidu.
Ljubiša MANOJLOVIĆ
— Pašćeš mi na glavu! — ustuknu gospodin Džudžbok do nasred salona, tamo gde na glavu može da mu padne samo kristalni, skupoceni luster, vrlo šik, veoma nobl.
— Smejati se treba, jer će smeh uvek vladati svetom! — reče Trofej.
Lovac gospodin Džudžbok baš to voli, da vlada svetom. I on se naprasno zasmeja.
— Kome se smeješ? — postavi pitanje Trofej.
— Tebi — reče lovac.
— Ne valja -—- reče Trofej. — Ne drugome; prvo sc sebi valja smejati. To je vrhunac zdravlja. Ko to ne ume, bolestan je, osušiće se.
Gospodin Džudžbok.naglo poče da se suši.
— Gospodine, smejte se sebi, smejte — prileteo je verni sluga Džek Blek. — Smejte se, gospodine, svog zdravlja radi. Inače, budućnost neće pripasti lovcima nego trofejima, gospodine Džudž-
ok.
SZ
TILUSTROVAO MOMO KAPOR
— fFilozofiraš? TI ti?!
Lovac gospodin Džudžbok, poplaveo od muke, dohvatio je pušku.
Sluga Džek Blek se prekrstio.
Srećom, lovac je opalio u Trofej.
— Bio je to pun pogodak, kao i prvi put! utvrdio je sa zadovoljstvom gospodin Džudžbok.
Sluga Džek Blek se dalje krstio, ne pomišlja: jući da isto tako·i dalje glasno filozofira, jer bi rekao:
— Ne, to ic bio promašaj, kao i prvi put.
Ali i bez toga lovac se ponovo naljutio, jer je ispod razmrskanog Trofeja pročitao: »Ovaj Trofej je pod zaštitom države.«
— Valjda je Jovac pod zaštitom države! razrogačio se gospodin Džudžbok.
— Trofej. Trofej! Jer uvek ćemo navašati lo vaca, trofeji su malo reči,
Gospodin Džudžbok je ponovo uhvalio Za Oroz.
— Ko je to rekao?
— Nisam ja, gospodine — krstio se i dalje uporno Sluga Džek Blek.
Gospodin Džudžbok uze opet Trofej na nišan.
Da li da opali ili ne?
U svakom slučaju vajalo bi pričekati, makar dok se me izvetri viski. i
Primljene Kknjig
RISTO pb. JAČEV: »KAVAL U VATRI«, »Bagdala«, Krušcć• vac 1968: preveo Momčilo Stojanović, Str, 56. i BLAGOJA LAKTINSKI: *ATOM U MOJOJ POSTELJI«, »Bagdala«, Kruševac 1968: preveo Momčilo Stojanović, Str. 64. LJUBO POPOVIĆ: »NEPORAŽENA POBUNA«, »Bagdalae, Kruševac 1968. Str. 46. : . VASIL TKONOMOV: »RASTANAK KRVI S VATROM«, »Bagdala«, Kruševac 1967. Str. 64,
PORĐIJA NAJDOSKI: »MALI LIRSKI .KONTRAPUNKT«, »Bagdala«, Kruševac 1967; preveo Miodrag Drugovac, Str. 64. .
DRAGAN, JANEVSKI: »MORE«, KORAB, ZEMLJA, »Bagdala«, Kruševac 1967; preveo Momčilo Stojanović, Str. 48.
ADEM GAJTANI: »SVETLOSTI U SRCU«, »Bagđala«, Kru ševac. 1968; preveo Esad Mekuli. Str, 72.
STANOJE R. FILIPOVIĆ: »PODRINJSKE VOJVODHE«, Istorijski arhiv, Šabac 1968. Str. 168.
ALEKSANDAR TVARDOVSKI: »ĆORKIN NA ONOM SVETU«; izdanje prevodioca; prepevao Vojo Erski. Str. 46.
LATAK IŠTVAN. FOLDL BODŽA«, »Forum«, Novi Sad 1968. Str. 142. |
fa ih
'
Božidar BOŽOVIĆ | ___-_—
Pogled u budućnost
POVELIKI. OGLAS, koji se pre neki dan pru. žio preko svih pet stubaca poslednje strane »Politike« (a objavljen „ u drugoj štampi), otkrio nam je još jedan izdavački podvig naših dana. Poznato i ugledno izdavačko preduzeće »Epoha« nudi javnosti svoje najnovije izdanje; Tumač snova sa horoskopom. Koliko je ovo dragocena 'knjiga pokazuje njena cena, 65 novih dinara! Poređenja radi, trenutno najkon. iunkturnija Krjiga u Jugoslaviji, »Dugo vrelo eto, zbirka Foknerovih pripovedaka sa pome. nutom na prvom inestu, stajaće, ako se ne va. ram, 40 novih dinara! Možda se ponekome da. nas čini da u savremenom svetu više može oče. kivati od zvezdočataca i tumaća Snova, ncgo, sa druge strane; pomalo konzervativno 1 tvrdoglavo, ja ću ostati pri m šljenju da takvi nisu u pravu, i pored svih napora nekih naših listova da im objavljivanjem horoskopa i slične naučne mater.je daju podršku, sistematski i nesebično. | O.
Kako sam ubeđeni protivnik. mešanja u tu. đa mosla, administrativnih mera, materijalnih pritisaka i sveg sličnog ostaje ml verujem da će izdavački saveti i kolektivi ovog i drugih preduzeća vremenom, i pod uticajem javne kri. tike, odustati od toga da materijalni položaj svojih kuća, i svoj lični, popravljaju — na šte. tu društva,
Avioni, imena...
KAD JE PROŠLE NEDELJE prisebna a JAT-ovog aviona uspela da spusti letilicu sa zapaljenim motorom na splitski aerodrom bez žrtava, ozleda ili štete, i pored uzbuđenja koje sam kao i svi, na tu vest osetio, i divljenja prema p.lotima, kao stari pedant primetio sam da je opet većina listova ime aviona u pitanju napisala pogrešno. To možda nije ni od kakvor značaja, iako verujem da bi se svaki Predrag ljutio kad bi ga. uporno zvali Petrom, kao što mi se Čini da bi bila nezaslužena WVreda JOB demokratski, francuski, Renoov automobil tipa Dofin (Dauphine = skraćeno, smanjeno izda. nje, obično za mladež) nazivati Dofen (Daup· hin = prestolonaslednik; delfin). Splitski avi. on, naime, bio je tipa Konver Metropoliten, pri čemu je ona prva reč ime firme — proizvođača, a druga ime tog tipa av'ona (Convair Metropolitan). Kod nas, međutim, ovaj avion, koji drži dobar deo JAT-ovih unutrašnjih linija i usmeno i u štampi najčešće zovu »Konvejer« (conveyer = engleska imenica koja znači spravu, mašinu, obično pokretnu, beskrajnu traku za prenošenje robe): :
Pismenost je, ipak, p'smenost i nije meumpsno, nadam se, boriti se protiv toga:da mast za cipele bude.i dalje imalin, a šibica —1* mašina, "Toga bi mogl 'da sc sete, uostalom, i oni koji izdaju časopis (uveren sam, dobar u svom domenu) Džuboks, a znaju po svoj prilici da se ona gromoglasma sprava sa gramofonskim plo čama, dugmetima i prorezom za novac (što joj je i suštinski deo) m stvari zove džuk-boks (juke-box).
... i poslovi
PROČITALI SMO VEST da preduzeće »Generaleksport« nabavlja dva mlazna av ona TU-134, kojima ima nameru da prevozi strane turiste u Jugoslaviju i natrag, s tim što će te avionč kasni je pod povoljnim uslovima. zamemiti Većim i bržim sovjetskim mlaznjacima. »Generaleksport«, »Intereksport« i druga preduzeća ·ušla su u vrlo zanimljive i ozbiljneč poslove u turizmu, uključujući tu hotelijerstvo, iznajmljivanje automobila, prevoz i tome slično; to jc potvrđa da kod nas postoje ozbiljne privredne organizacije koje umeju da shvate zahteve vremena i da svoju delatnost šire i u nove konjunkturne i privredno interesantne grane i oblasti. Stoga ne vidim u načelu ništa zlo ni u ovom novom potezu poslovne ekspanzije u 0blast vazdušnog saobraćaja.
. Ne mogu ipak da zanemarim čitav niz driugih okolnosti koje su ovome prethodile. Najpre se pokazalo da JAT ne može da se izdržava bez dotacija, odnosno pomoći zainteresovanih republika ili komuna, jer cena prevoza još nije, i nece skoro moći da bude, ekonomska. međuvremenu, iako stalno visi Damaklov mač neekonomičnosti, vazdušnog saobraćaja, imperaliv razvitka dovodi do novih velikih investicija u moderne aerodrome. Čarter preduzecc Mdrija-Aviopromet odlazi pod stečaj, i me zna se ko će da preveze nekih pet hiljada. stranih turista koji su već zaključili ugovore da letuju kod nas. Tako se može dogoditi da mala flota spor:h ali pouzdanih klipnih četvoromotoraca DC-6 B rđa na ljubljanskom aerodromu, i neki turisti čekaju, dok JAT bira nove mlazne avione da modernizuje i proširi svoju flotu, a novi prevoznik uvodi nov model av'ona (vrlo sličan po osobinama JAT-ovoj »Karaveli«) i počinje, u svakom pogledu ispočetka, da ni od čega gra di jednu tchnički neobično složenu i odgovoO! nu službu.
Jedan moj prijatelj je, inače nov vozać, U panitio da na put ne polazi bez one kantč (»džeriken«) rezervnog benzina u koferu. Po: sle nekoliko stotina kilometara stao je na ben zinskoj pumpi i zamolio poslužioca da mu por mognc da kantu preruči: u rezervoar, a da 73 tim kantu napuni. Ovaj ga je pogledao i podi gao jednu obrvu: »A ne bi li bilo prostije da ja dopunim rezervoar?«
. Na ovu anegdotu, i ovaj tip logike, poznat među mojim prijateljima kao »džeriken« — 10gika, pomalo me je podsetila situacija sa na šim vazdušnim saobraćajera. i:
KNJIŽEVNE NOVINE