Književne novine
aktu elnostfi
NU DANA
Nastavak sa 1. strane
kretanjima, koje otvaraju Titov govor i Smernice CK. Prema tome, me može biti ni govora o političkoj idili. Naprotiv, prava politička polarizacija tek predstoji i to sa neumoljivošću s kojom će je na tapet dana uvek
iznova postavljati objektivne potrebe.
mašeg društvenog razvitka i nerešene psihološke situacije manipulisanih osoba, tj. osoba starog političkog staljinsko-rankovićevskog, kova.
Naš društveni sistem | samoupravljanja i neposredne socijalističke demokratije pretpostavlja atmosferu uzajamne rpeljivosti da bi se neprekidno mogao odviijati slobodan demokratski dijalog. Jedino se pod tim uslovima može obavljati slobodna razmena mišljenja, stvaralački sukob i uzajamna korekcija ideja, što predsta vlja osnovnu dinamiku samoupravnog socijalizma. Ali takva atmosfera ne „odgovara ljudima prevaziđenog, birokratsko-konzervativnog memtaliteta i zasluga je poslednjih događaja i u tome što su se predstavnici tog političkog soja ljudi sami nedvosmisleno etkrili. Primeri eksplozivne manmifestacije takvog mentaliteta majevidđentnije su zabeleženi ma stupcima
JIFI Jir6s5e0k" \
_____ _______-——----______ __________–__—--–—-_–đć---- rıAZ5Z- TT "—.
»Literarni listy«, Prag
Ljubiša MANOJLOVIĆ
.
HuUMloResKa Časovnici
IĆI S VREMENOM, kuđa to vodi?
Ići s vremenom, to vodi valjda u novo vreme.
Ići s vremenom ...
S vremenom bismo hteli svi da idemo. Umeti treba.
— Pa ti sada, kolega, kucaš dva puta brže nego
ja! — iznenađeno kucnu prvi časovnik.
— Čuo si Šta su javili meteorolozi ... Pusti me, sad moram da žurim — drugi časovnik je nasta-
| (4ka iri
- | | Isterivanje
•
Božidar BOŽOVIĆ
đađavolzana
•
OVIH SAM DANA ČUO, od očevica, zanimliivu pri On dolazi iz jedne zemlje koja o tape ori za civilizaciju. U njenom najzaostalijem delu, daleko na zabačenom jugu, postoji ple. me sa čudnim verovanjem. Po tom verovanju kao u nekom negativu hrišćanske priče o tome da čovek ima svog anđela-čuvara, svako ima svog privatnog đavola. Od trenutka kad se pro. budi i ustane, pa do trenutka kad ga uveče 6. buzme san, đavo neprekidno, celog života, ide na dva-tri koraka za njim. Jednog dana i H taj. kraj je došao prvi, makadamski, drum. I tad je nekome došla na um ideja, kad je video prvi auomobil kako juri: treba da pretrči ispred. automobila, ali tako u poslednjem času i tik pred njim, da on izbegne udarac ali da aufo. mobil zgazi đavola koji trči za njim. Statistike vele, tvrde da u devedeset odsto slučajeva au. tomobil zgazi onoga ko je pretrčavao drum; što se tiče đavola, pouzdanih statistika nema, ali
izgleda da oni uglavnom ostaju živi.
Učinilo mi se, pre dve nedelje, da je i u do. gađajima koji su tada bili na dnevnom redu poneko video prvo đavola pa tek posle toga. ono za čim đavo eventualno trči, i da mu je stalo da u svom krstaškom gnevu smoždi đa. vola gde god ga namiriše bez obzira na to što ju vrlo mala verovatnoća da ćc Žrtva biti 'đavo. Zna se zahvaljujući kome i čemu je taj trenutak prošao, i da je dobro što je prošao,
vio da kuca i tri puta brže, naglašavajući svoje vreme. |
'Ko voli, neka na njemu gleda koliko je sati. Ja ne bih. Jer čuo sam kad mu je prvi časovnik
Ne umemo svi.
Mi ostali ovako ili onako, ali časovnici moraju umeti. Oni postoje zato da idu s vremenom. Ako mislimo da i mi postojimo zato, moramo znati kada je five oclo sk. Ili, bolje, da se ne stručno rekao:
PRVIDIO Englezi, pa da znamo kada je pet do — Kolega, žuriš... Ti si opet pokvaren! . i vanaest. 3
Koliko je sati, da se sam me prevari, čovek pita časovnik. Za te stvari časovnik je svakako najodgovorni]ji.
Ja, na primer, o vremenu čak ne pitam jedan, pitam dva časovnika. Uobrazio sam da je tako najbolje, pitati dva.
— Prvi časovniče, koliko je sati?
Dobijem odgovor. i
— Drugi časovniče, molim...
Odgovori mi i on koliko je sati. Tačno koliko je prvi rekao. Tako mogu Englezima uvek pouzdano da javim kada im je vreme za čaj.
Tu jednom mueteorolozi rekli: biće sunčano i
maše dnevne i večernje štampe i ml nemamo nikakve potrebe da tu stvar prećutkujemo i zataškavamo.
Nauk iz toga ipak ne treba da proče nezapažen, Sasvim je sigurno da u našem društvu ima i nešto pojedinaca kojima se ne sviđa sama njegova osnova i suština, ljudi čija su ubeđenja, a nekad i interesi, da tako kažem, na onoj drugoj strani istorijske barikade. Sigurno je i to da nema lakmusove hartije kojom bi se apso. lufno pouzdano odmah, automatski, prepozna· valo šta počiva u nekome ako on sam lo želi da sakrije. Umesto nje može jedino da posluži celokupna delatnost i Životni stav IOg poledinca, a nipošto njegova jedna naknadno tumačena reč, ili đavo koga drugi vide kako trči za njim.
Mi smo za borbu mišljenja. To je opšte pri. hvaćena, i sada ponovo oštro osnažena misao, postulat na kome bi trebalo da se dalje i ne prekidno razvija naše društvo. Ali šta je io borba mišljenja? Šta je to dijalog? Ko proce. njuje, u čije ime, i sa kojim konsekvencama,
Počasno mesto i uloga u zastupanju takvih shvatanja pripada iniciljatorima, člankopiscima i odgovornim urednicima »Večernjih movosti« »Borbe«, u čijim su listovima objavlieni pogromaški članci. U »Večernjim novostima«, pre Titovog govora, otvoreno je ukazano na »neprijatelje« našee društva: to su oni koji su Dpodržali studente u njihovim ·socijalističkim zahtevima! Posle Titovog govora, »Borba« obiavljuje uvodnik »Mlado žito i kukolj«, a dan kasnije njegovu ciničku dopumu u kojoj se »uzgredno« »objašnjava« kako, je došlo do le »slučajnosti« da se u istom broju, na istoj strani i jedan pored drugog, obiave Titov govor i redakcii
ski uvodnik »Borbe«, čiji politički toplo. A sevale su munje, gromovi stabla kršili, šta je legitimna kritička reč u okviru prava na sadržaj i popromaški duh iz osnova grad tukao; nije bilo sunčano i toplo. borbu mišljenja, a šta se može i sme kvalifiprotivreče Titovom govoru i kasnije — Prvi časovniče, je li ovo možda pet do dva- kovati kao nešto drugo, kao (ne izmišliam već obiavlienim Smernicama CK. Ne zna- naest? citiram) pucanj sa druge strane barikade? Da
li borba mišlienja može da sc sastoji od mo-
— Nije, ovo je šest do dvanaest — obavesti me prvi časovnik.
— Drugi ćasovniče, molim... Molim?! Šta je, » vi izgleda niste navijeni? Ma
Ćuti drugi časovnik, ne izjašnjava se, čak ni o tome da li su ga navijali.
A ni dalje nije sunčano ni toplo, kako su meteorolozi javili. Sevaju munje jače, gromovi stabla krše jače, grad tuče jače.
Pogledam, na prvom časovniku pet do dvanaest. Gledam i na drugi, ali na njemu nema više kazaljki. .
— Pa dobro, molim vas, koliko je sati?
— Pet je do dvanaest... Zašto, kolega, i ti ne kažeš to čoveku? — zakucao je oštrije prvi časovnik. — Kako nisu, video sam, jesu, navijali su te... Govori! Kucaj! Zašto stojiš?
Drugi časovnik ćuti, ne kuca vreme, pušta ga da ide, ali on ne ide s njim.
— Jasno mi je, kolega, ti si pokvaren! — reče prvi časovnik.
Meteorolozi su se ponovo javili. Obaveštavaju
jući Šta će Tilo govoriti i kakve će odluke doneti Centralni komitet SKJ, redakcija »Borbe« je unapred spremila pomenuti uvodnik, ali je uporedmim objavljivanjem ta dva teksta pokazala da mema. nikakvog političkog sluha, da ne razlikuje »žito« od »kukolja« i da je samu sebe svrstala u birokratsko-konzervativni kukolj.
Ne zaostajući za svojim matičnim listom, »Novosti« samo što nisu okrivile »Kmjiževne novine« kao glavnog vinovnika studentskih demomstracija. Nesposobna da se molitički orijentiše, redakcija »Večernjih novosti« je uzela kao menilo stav »Književnih novima«: čim su »Književne novine« podržale studente, onda je to najsigurniji znak da studente treba — monstruozno optužiti! Čarobni krug se sam od sebe zatvara: pošto se »Književne nOvine« zalažu za studente, onda treba optužiti i »Književne novine« — za neprijateljsku delatnost! Tako izgle-
notonih monologa koji se razlikuiu samo Ono liko koliko se razlikuju dve paralelne crte koje se pružaju u istom pravcu? Ili ic borba mišliće nja nešto drugo, pravo na borbu dva ili više različita, čak oprečna mišljenia, u naporu da se u takvoj borbi pronađe ono koje sadrži naiviše istine? Čini mi se da su nam naš razvitak i ne uvek prijatna životna praksa u poslednie vreme dali da osetimo, iako ne i, da kategorički proklamujemo, da tu nema dileme: unisono društvo nije zdravo drušivo (to, pored ostalog, na malo drugačiji način ali sa istim smi· slom, piše i u Programu SKJ, što zna svako ko ga nije zaboravio). Jedinstvo (želja i akci ja), naime, niie isto što i unisonost.
Pravo na oštru borbu mišljenja, na oštru kritičku reč, potvrdili su poslednii događaji kod nas, potvrdili su je s jedne strane studen: ti, a s druge oni koji su imali moralne hrabro sti da im odmah priznaju pravo na to. Ne tre ba se, međutim, zavaravali: ne misle, a pogo tovu nisu odmah mislili. nisu instinktom i sVOjim suštinskim ubeđenjem to mislili. svi. Ponovilo se, u našoj iavnosti, to da su meki
da izvitoperena logika drugara iz »No vosti«, ali i ona ima svoju mamipulativnu predlogiku: sve što se objavi u »Književnim mnovinama«, unapred je za osudu, jer ma tom listu ioš uvek počiva zlosrećna anatema Gradskog komiteta SKS Beograda.
Svojstvo ·staljinsko-rankovićevske »logike« i jeste u tome da mehanički podražava zatečene modele mišljenja i da što tačnije odslikava pnihvaćeme šablone; mjena »dinamičnost« ogleda se u mnaizmeničnoj primeni „metoda pritiska, klevetanja, poltičkog etiketiranja i podmetanja; ona slobodu mišljenja može da zamisli jedino kao slobodu — za sebe, tj. kao onemogućavanje da se čuje bilo koji drugi glas — sem svog sopstvenog! Ona, tačno u skladu sa kompleksima manipulisanih osoba, ne može da oprosti »Književnim novinama« čimjenicu što je taj list pozdravio studentske zahteve i političku zrelost studenata, Što su kasnije potvrdili Predsednik Republike i Centralni komitet, i to u trenutku kad su neki političari, 1 mnogi murednici i novinari, izgubili glave i davali netačne ocene tih istih događaja.
Ne smatramo da politička dalekovidost ispoljena u jednom trenutku daje bilo kome pravo na trajno stvaranje političkog kapitala ili, ne daj bože, na monopol političkog mišljenja, nego, naprotiv, samo povećava mjegovu političku odgovornost. I upravo iz osećanja pojačane političke OdgOVOImosti ne možemo se složiti sa nekim stavovima Simeona Zatezala., Ne zato što ne prihvatamo mjegovu sugestiju za stvaranje snošljive atmosfere trpeljivosti, nego zato što on još uvek ne smatra za potrebno da pokrene pitamje političke odgovornosti onih birokratsko-konzervativnih elemenata koji su svojim pogromaškim člancima prš ko štampe učinili sve da stvore krajnie neodrživu atmosferu političke diskriminacije i etiketiranja · (protivi
2
okretale kazaljke,
čega se·drug Zatezalo javno i da li opet samo deklarativno izjasnio); me zato što ne pozdravljamo njegove reči o samoupravljačkom socijalizmu kao našoj jedinoj društvenoj i političkoj altermnativi, nego zato što borba za nove, dublje i doslednije oblike samoupravljanja neminovno vodi kroz razbijanje svih oblika neodgovomosti pa i neodgovornosti za javnu ili politički delatnost (a drug Zatezalo se nijed-
nom reči milje ogradio od političkih događa pa »Oot.
promašaja »Večernjih movosti« koje
se za svoje promašene stavove i da-
nas pokrivaju autornitetom Gradskog
komiteta Beograda); ne zato što sma
tramo da mije u pravu drug Zatezalo
kad je Izjavio da je dužnost Gradskog
»da obezbedi demokratski dijalog«, ne
po zato što smatramo da je Gradski
komitet dužan da obezbedi takav di-
jalog ne samo za sebe i u okviru svo-
je političke strukture, nego i za sve. nas van Gradskog komiteta (a drug
'Zatezalo nije ništa preduzeo protivu
agresivnog delovanja onih mračnih
staljinsko-rankovićevskih sila koje sa-
mo čekaju neki društveni i politički eksces, neki meuspeh samoupravnog
društva, pa da otvoreno ilh perfidno
kamuflirano kremu u pohod protiv ovo malo fekovina samoupravljanja
što smo ih već stvorili i što je osnova
našeg daljeg progresa).
Pošto se drug Zatezalo javno zalaže za slobodan i demokratski dijalog, budimo otvoreni do kraja: smatrate li, druže Zatezalo, da u procesima pre ciznop i stvarnog definisanja ko su danas birokratsko-konzervativne a ko samonpravno-progresivne snage treba
*
pojedinca, svih, a me samo pojedinačnih izabranika,i šta ste, sem deklarativnih izjaređuzeli u delokrugu Vašeg
va, stvarno o OSU iintelektual-
delovanja ocima omogućite ativnu saradnju sa političarima? Sma trate li da je glavno i presudno političko saznanje u vezi sa studentskim ima to da je tobože naša štam la« i »sprečila« neprijateljskih elemenata u studentske redove ili je, pak, najdragocenije otkriće u vezi sa ovim zbivanjima politička zrelost stuđenata koji su pre ! > 3 ( ičije, pa i Vaše, političke pomoći onekomiteta u proteklim događajima bila mogućili u svojim redovima delovanje političkog podzemlja svih boja? naša štampa samoinicijativno y ili po nečijem nalogu (i čijem?) danima O pokušavali da studentskim demonstracijama pripiše nesocijalistički karakter i namere, svodeći ih na uticaje spoljnjeg i unutrašnjeg neprijatelja 1, po staljinskoj logici stvari, pronalazeći vinovnike i huškače svuda i na svakom mestu, bacajući odgovornost naročito na one koji su pre Titovog izlaganja videli suštinu i uzroke studentskog pokreta, kao i njegov progresivmi značaj?
Dok se vinovnici ovakvih falsifikata ne pozovu na javnu društvenu i po litičku odgovornost, Vaš poziv na demokratski dijalog druže Zatezalo, zvučaće, na žalost, samo kao lepa, ali nekorisna fraza. ·
Da li je
da nije moglo biti sunčano i toplo zato što je u atmosferi došlo do življeg kretanja vazdušnih masa, što je izazvalo munje, gromove i grad (tuču).
Posle novog meteorološkog izveštaja, drugi časovnik je odmah proradio. Veoma su mu se brzo
da učestvuju isključivo političari ili je kreacija naše politike stvar svakog
pa i nas intelektualaca, .
da
Nastavak na 11. strani
onstruktivnu i kre-
infiltraciju
Zoran Gluščević
UPLATOM 10 NOVIH DINARA NA ŽIRO-RAČUN »KNJIŽEVNIH NOVINA-«608-1-208-1 OBEZBEĐUJETE
· što im se čini najgorim atributom: birokratsko,
BEDOVAN PRIJEM LISTA.
svako kritičko mišljenje počeli da odbijaju kao suprotno, kao megativno, kao opoziciono. kao neprijatelisko. Uopšte su takve etikete kod nas u poslednje vreme počele da ulaze u modu (i ne samo fakve: neki su sasvim glasno i jasno tvrdili da iza čitave studsntske akcije vide ono
poraženo, čvrstorukaštvo, ili. nacionalizam, i šOvinizam, ili buržoasko-liberalističke ideje, ili tuđe agenture, ili šta im je već palo na um, akO uma imaju). Ne treba ni tvrditi ni dokazivati koliko je štetno po naš samoupravni demokratski razvitak i po dalje rasplamsavanje borbe mišljenja koristiti takve metođe; one, osim što znače političku diskvalifikaciju, udarac na liŽ nost koja bi trebalo da ima pravo ma ravno pravnost u jednom demokratskom društVu, predstavljaju i najpouzdanije sredstvo da se makar i nehotičnim pritiskom i zastrašivanjem diskusija spreči i sopstveno mišljenje dovede u položaj neprikosnovenosti. Onaj ko je u pra” vu morao bi biti u stanju da analizom i arg mentima suprotno mišljenje efikasno deman tuje, pokaže koliko je netačno. Ukazala 56, sa” da, šansa da metodi netolerancije budu kod nas konačno odbačeni i čak osuđeni, da otpadnu pojave i načini koji nemaju ništa sa istinskom samoupravnom demokratijom. Došli smo o šanse da čovek, kad zausti da nešto kaže, nć mora da zastrepi neće li mu neko odmah PT" pisati zlu nameru, umesto, jednostavno, pOgTĆ šnog rezonovanja (ukoliko se pokaže da je uoP šte pogrešno). Jer, da nije tako, od stvarne bor. be mišljenja ne bi ostalo ništa, niti od istim“ ske samoupravne demokratije (koja oštro TAP dvaja pravo na različita, suprotna mišljeni8, pravo da se ostane u manjini, od prava na po grešnu akciju protiv koje bi bila većina).
Uostalom, važno je ne videti uvek prvo đavola. I bez statistike, najređe ćemo njega ubiti. Obično gine onzj za kim đavo trči, a đavo ostaje Živ.
KNJIŽEVNE NOVINE