Književne novine

POV ODOM BIIENALA

U STAVLOU yyy:C0 ) 1 PEDESETOGODIŠNJICE · PESNIKOVE SMRTI ·

U RANU ZORU početkom oktobra poslednje podine prošlog veka dva mladića su, po savetu svoje majke, napustila kradom »Pansion Konstane u Stavlou, odnoseći do železničke stanice u obližnjem mestu onoliko stvari koliko su mosli sami da ponesu. Za njima je ostajao neplaćen tromesečni boravak i jedan sanduk pun Knjiga i rukopisa. Stariji je imao devetnaest iodina, njegov brat dve godine manje. U policijskoj prijavi stajala su dva malo neobična imena: Vilhelm i Albert de Kostrovicki. . Danas, na zgradi nekadašnjeg pansiona koji je postao »Hotel du Mal-aimć« stoji ploča na kojoj piše (da je iz tog hotela 5. oktobra 1899. Gijom Apoliner »otišao u ranu zoru«. Okolnosti nisu objašnjene ali se podrazumevaju, Stanovnici ove belgijske varoši od oko 5.000 stanovnika bili bi zaista prilično smešni, islina dosta dirljivo, kada bi na ovaj i na druge načine, kao što i čine, slavili samo uspomenu na jedan neplaćen hotelski račun i dičjli se jednim neslavnim bekstvom velikog pesnika. Ali tomc odlasku »uz drvena zvona«, kako kaŽžu Francuzi, prethodile su beskrajne šetnje po tužno-lepim šumovitim i močvarnim Ardenima, toliko drukćijim od blistavih muoditeranskih predcla koje je budući pesnik dotle posmatrao, prethodilo je svakodnevno prodiranje u Život stanovnika male valonske varoši. Posle tih šetnji koje su hranile u Apoljneru njegovu romantično-nostalgičnu Žicu, podstaknutu dve godine kasnije za vreme boravka u oblasti Rajnc, pesnik u rađanju slušao je uveče po pivnicama fantastične i tragične priče, kazivane na valonskom. Pored srednjovckovnih legendi, mitološko-hcrojskih, njegovu potrebu za retkim i neobičnim zadovoljavaju loNalnc legende, sav onaj bogati valonski T{olklor koji on, ovde crpe na izvoru. Jedno od čuvenih i u isti mah jedno od prvih Apolinerovih proznih ostvarenja, »L'Enchanteur Dpouinissant«, dobrim delom je nastalo u Stavlou. Odatle potliče i njegova poetska priča iz zbirke »L'Hćrćslaraue ct Cude« koja nosi naslov na valonskom dijalektu, »Que vlo-v« (Que vouvoulez-vous?), u Stavlou su nastali ili se začeli i drugi prozni i poctski Apolinerovi tekstovi. Ali u ovoi maloj varoši u Ardenima nije samo nastao iz Vilhoema de Kostrovickog Gijom Apoliner; u njoj se rodio i »zlosrećno voljeni

pesnik«, u njoj se začeo i »ubijeni pesnik«. Jer zanosu koji su kod njega proizvodili ardenski predeli, »Pautomne maladc et adorć«, »les [ruitsyqui tombent sans: qu'ea Jes cucille«, rcčica_ Amblev sa svojim · stvarnim biserom i mitskim: elfima, · pridružio~sc zanos koji je izazvala Marija Diboa, »Marei«, lepa·i blaga krčmareva kći koja ga je očarala da bi zatim ostavila bol u niegovom srcu, kao što će posle nje učiniti tolike druge. Rađajući se za poeziju, Apoliner se u Stavlou rodio i za ljubav i patnju, njenu neizbežnu pratilju.

Imajući sve ovo na umu, grupa pesnikovih belgijskih obožavalaca, Kamij Deleklo, Arman Ejsmans i dr., među kojima jc bilo i pesnikovih savremenika, osnovala je u Stavlou »Društvo prijatelja Gijoma Apolinera« čiji je jedan od počasnih predsednika bio i Žan Kokto. Njihov prvi značajan poduhvat bilo je osnivanje muzeja, koji je svečano otvoren 14. juna 1954. godine pod imenom »Gijom Apoliner, njegovi prijatelji i njegovo vreme«. Od prvobitne skromne zbirke uspomena koia ie potekla od dobre volje onih koji su bili bliski pesniku, počevši od Žakline Apoliner, ova ustanova se pretvorila u pravi muzej koji je u isti mah dokumentacioni centar. U ovome pobožno čuvanom. pesnikovom hramu koji se danas nalazi u Gradskoj kući, pesnikov krevet i noćni sto iz »Pan-

siona Konstan«• okruženi su slikanim i pisanim dokumentima koji pričaju o pesnikovom kratkom i uzbudljivom životu. Apolinerov portre iz 1905. od Edmona Pulena. njegov portre od Markusija. Ulja i akvareli Marije Loransen, onc druge Marije zbog koje je pesnik patio i . čiju je uspomenu ponekad, kao u pesmi »Marie«, spajao sa uspomenom na Mariju Diboa iz Stavloa. Zatim pisma, rukopisi dela, originalna i retka izdanja... Prevodi pesnikovih dela iz celog sveta (među kojima i zbirka proznih prevoda »Modro oko«, izdata u Novom Sadu), knjige i članci o njemu, muzičke partiture za njegove čuvene pesme. Ovaj muzej koji obogaćuje svoje posetioce raznovrsnini „apolimerovskim sadržajem, i sam se stalno bogati. Njegovi posetioci, domaći i strani, Većinom »apolineristi«, ili bar poštovaoci pesnikovi, daju svoje priloge pohodeći muzcj: Umetničke slike, kolaže posvećene Apolineru, sludije, članke... Muzej živi, razvija sc, čuvajući jednu takođe stalno živu uspomenu. Toj almosferi Života i prisnosti doprinosi kustos, Arman Eismans, arhitekta i slikar, čija je Živahna rečitost poznata svakome ko ga je bar Jedanpvut srec. ;

Razvijajući dalje svoju aktivnost, »Apolinerovi prijatelji« su pre deset godina počeli da organ zuju bijenale posvećene pesniku, međunarodnu književnu | manifestaciju, čiji je osnovni cili proučavanje Apolinerovog, velikog, dela i njegovog neiscrpnog bogatstva, izmenu iskustava. u tom proučavanju i, razume se, samim tim, upoznavanje i zbližavanje brojnih »apolinerista« iz celog sveta. Pet dosadašnjih "bijenala okupljalo je prosečno oko 150 velikih i malih sveštenika Apolinerovog kulta i običnih vernika, zbliženih zajedničkim interećsovanjem i zajedničkom ljubavlju i YWOŠtoVanjem. Akta simpozijuma koja Sc. šlampnju ostaju kao pisani dokumenat zanimljiv:h ı plodonosnih referata i diskusija. Njihov sadrža, pridružuje se bogatom materijalu koji svake

6 / %

~ - |

godine sadrži po jedan broj časopisa La Revue des Lettres modernes, posvećen Apolineru, ne računajući, razume se, ono Šlo se o njemu širom sveta objavljuje u drugim publikacıjama, knjigama, časopisima i listovima.

GIJOM APOLINER

P R II M LJ E N ___L________________ | —_—

Slobodan Rakitić: RAŠKI NAPEVI, zbirka pesama, »Prosveta«, Beograd 1968, str. 72.

Aleksandar Vučo: ALGE, zbirka pesama, »Prosveta«, Beograd 1968, str. 100. .

Dušan Kostić: ŠLEP UMORNE VODE, zbirka pesama, »Prosveta«, Beograd 1968, str. 64.

Beno Zupančič: IZMAGLICA, roman, »Prosvceta«, grad 1968, preveo Gojko Janjušević, str. 440.

Stanko Juriša: PRELAZAK MOSTA, zbirka pesama. Studentski centar Sveučilišta u Zagrebu, biblioteka »Razlog«, Zagreb 1968, str. 40. | . .

Ivan Slamnig: LIMB, zbirka pesama, Studentski cenlar Sveučilišta u Zagrebu, biblioteka »Ražlog«, Zagreb 1968, str. 40. je

Vlado Gotovac: PREPJEVI PO SJEĆANJU, zbirka pesama, Studentski ceatar Svcučništa u Zagrcbu, biblioteka »Razlog«, Zagreb 1968, str, 88.

Bceo-

Ovogodišnji bijenale, održan. 29, 30. i 31, avgusta, imao je poseban značaj: pored uobičajenog zadatka on ie u isti mah imao da Obcleži pedcsetogodišnjicu pesnikove-smrti. Okvirma tema kolokvijuma bila - jeyz :Apoliner, francuski pesnik, eWwropsiki, duh. Samim »razgovorima« — čitanju referata i diskusiji, prethodili su »apolinerovski susreti«, susreti starih i novih poznanika u sali nekadaŠnjeg književnog društva »La Fougere« na čijem je jednom skupu, sedamdeset godina Tranije mladi »ruski grof« de Kostrovicki pročitao jednu ljubavnu pesmu inspirisanu osećahjima prema lepoj Mariji Diboa.

Najzad počinju »razgovori« koje otvara najveći današnji »apolinerista«, Mišel Dekoden, sa univerziteta u Tuluzi, autor niza radova O Apolineru, Čiji je poslednji veliki poduhvat izdavanje, pre dve godine, celokupnih pesnikovih dela, pravi književno-istorijski i izdavačko-bibliofilski podvig. Zatim dolaze referati O pesniku, o njegovom životu i njegovim delima i diskusija, pravi vatrometi erudicije kojia ipak najčešće nije sama sebi cilj. U toku referata i diskusije Apoliner i njegove prijateljice pred očima učesnika defiluju sve once žene koje je pesnik voleo onom SVOiom toplom i nestrpljivom ljubavliu, isključivom i nepomirljivom, koja se prelila u sva njegova dela, pesnička i prozna koja često nisu manje poetska nego ona prva. Ani Pleiden, Lujza de Kolinji, Madlen Paž, Linda de Molina... Govori se i o nekoj, do sada nepoznatoi, Ruskinji. Kosmopolit po rođenju i po intelektualnim sklonostima, Apoliner je takav i u ljubavi. Ako nisu ušle u njegov život, i žene naših krajeva ušle su u njegovo delo. Mara iz romana »Les Onze mille vierges«, Njera iz pripovetke »L'Otmika«.

Drugi referent koji govori o Apolinerovom romanu »La Femme assise« (onom u kome se takođe govori o otmici kao običaju balkan-

Nastavak na 12. strani

Mihailo B. Pavlović

(wa iti

Božidar BOŽOV IĆ

UT poi KI

Svi bismo glavne role

T POZORIŠTA su počela da nas snabdevaju senzacijama. Šta Sc Zapravo dešava u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu iz novinskih izveštaja još mije sasvim jasno. Očigledno jc da su u pitanju ozbiljni problemi i neslaganja oko samoupravnih odnosa u kući, odnosa koji, kako tvrde predstavnici ansambla, nisu ni dovoljno poštovani a kamoli raz vijani, pa je čak umetničko osoblje u gorem položaju od administraciJC.. . ·

Od druge je vrste ncobični događaj u Slovenskom narodnom gledališču u Ljubljani. Poznati dramski umetnik, inače cenjen Tilmski glumac. i svojevremeno prvak Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu, Bert Sotlar, nezadovoljan podelom uloga u altermaciji na premijeri »Hamleta«, samovolino sc ?DOJAVIO na sceni u ulozi kralja, tako da je njcgovom zgranutom kolegi preostalo da na brzinu Pbpreuzme ulogu DprvVoE glumca koju je Sotlar trecbalo te večeri da igra. Sa ovim događajem mogla bi do mile volje da se tera šega, da nije žalosno što je tako postupio umetnik čije lične osobine javnost nc zanimaju, ali koji za tu javnost oličava uglednog člana jedne. časnc ı plemenite profesije. :

TI na drugim stranama u životu, sve do Dolitike, mnogi bi hteli, pa su ı pokušavali, da se na mala vrata uguraju na scenu dodeljujući sebi glavniju rolu. U organizovanom društvu međutim, lo, nc može da »upalia: čak mi u fudbalu u timu ne može da igra svako ko hoće, već onaj ko je trenutno najbolji.

Bruka oko Salona

NEPRIJATNA AFERA oko dodeljivanja nagrade za sliku na ovogodišnjeni Oktobarskom salonu najzad je dobila epilog, najbolji moguci u stvorenoj situaciji: naknadna nagrada Pripala je Lazaru Vujakliji, jednom slikaru koji je zalsta značajan umetnik i koji jc ostavio snažan pečat na naše slikarstvo u protekloj dcceniji i po. o IO

To, međutim, ne pravda Žiri i organizacioni odbor za neoprostivu pogrešku sa „slikom Bate Mihajlovića, koji ničim nije zaslužio da se oko njegovog imena, i nagrade, stvori tako mucna situacija. | :

Ne treba kriti da je izvestan broj beogradskih umetnika imao, čak, stav da Mihajlović, koji godinama živi i radi u Parizu te je koliko iuposlovenskih toliko, ako ne i više, pariski sli.. kar, a priori ne bi mogao da dobije nagradx beogradskog Salona. Poštujući svačilć mišljenje, jer ima nešto argumenata i u priloz ovakvog shvatanja, mislim da je to. ipak ncpravda. Po analogiji bi ispalo da, recimo, Lubarda, pored toga što jc beogradski i jugoslovenski ne bi bio ipak i crnogorski slikar i da, primera radi, ne bi mogao da dobije nagradu jednog titogradskog Salona. | rar”

Titanje je da li se magrađuju, na \ovakyim izložbama, naibolja dela, ili sc, možda, žele da stimulišu naibolia dela mlađih umetnika, ili nešto treće. U tom bi smislu bilo korisno „da se za Salon, Trienale i slične izložbe-instituciic, koje se redovno organizuju, preciznije definišu propozicije, tako da sc mogućnosti Za „zabunc, nesporazume i različita tumačenja Što VISŠC smanje. Mihajlović bez nagrade nije ništa gorl od Mihajlovića sa nagradom. Ali svima nama koji smo čuli saopštenje prilikom predaje Ha grada oslao je otužan, pa i gorak ukus u UStima, Do viđenja čitaocima

PO TREĆI PUT za ovih šest godina, otkako sam prvi put počeo da vodim Sslalnu rubriku sa sadašnjim naslovom, osecam potrebu da ncko vreme odustanem od vođenja redovnog Stup ca. Ovaj posao, to znaju samo oni koji su se njime bavili, takav ic da ne može neprekidno da u njemu sarađujem s vremena 1a vreme, nestane mu inspiracije, prcsuši stil. Potreban mu je odmor i promena. . |

Kako i inače predstoje izmene u izgledu 1 obliku »Književnih novina«, izmene na kojima se sada radi, čini mi se da je trenutak da bar neko vreme ustupim prostor drugim potreba: ma lista. To, naravno, ne znači da ću prestati da u njemu snrađnjiem s vremena na Vremč, onda kad mislim da o nekoj temi imam šta da kažem a što može interesovati ČitaoOcC.

Možda sam ponekad povredio, neopravdano. nečija osećanja. To mi je jako žao, ali je, i DOred sveg truda da se izbegne, to u ovom poslu izgleda neizbežno. Čovek liedino može da Ppišc iskreno ono što misli, i da iza toga Stoji dOkle god ga, eventualno, život nc demantuie.

U tom radu najprijatnija su mi bila ohrabrenja i mišljenja čitalaca, pismena i usmena, kojih nije bilo malo.

wwneGuaRPrunuinuuGRHHGuur ISIT LIIA_A|–AJ•V6Ć|=n urana uuu aku nr iranu a ea nara ara uan

Danko Grlić: ZAŠTO, zbirka cscja, Studentski centar Svcučilišta u ·Zagrebu, biblioteka »Razlog«, Zagreb 1968, str. 164.

Milan Mirić: OSTATAK. ISKUŠENJA, pripovetke, Studentski centar Sveučilišta u Zagrebu, biblioteka »Razlog«, Zagreb 1968, str. 164.

Dubravko Ivančan: PJESMA NA PUTU, zbirka Ppesama, Studentski cenlar Svcučilišta u Zagrebu, biblioteka »Razlog«, Zagreb 1968, str. 48.

Mate Ganza: OPUSTOŠENJA, zbirka pesama, Studentski centar Sveučilišta u Zagrebu, biblioteka »Razlog«, Zagreb 1968, str, 96.

Želiko Falout: IZGON, zbirka pesama, Studentski centar Sveučilišta u Zagreku, biblioteka »Razlog«, Zagreb 1968, str. 64.

Danijsl Dragojević: NEVRIJEME 1 DRUGO, zbirka pe sama, Studentski centar Sveučilišta u Zagrebu, biblioteka »Razlog«, Zagreb 1968, sir. 64,

MM„JI GE

coz__(IALA„ALAIGR TRRIGINIAGruzuN_JAA_A•—Li«G sine rs i un eu awe runamu uni nr uni ee manu Orne ana ei ranim nn munara ar

Nikica Fetrak: RAZGOVOR S DUHOVIMA, zbirka Dpesama, Studentski centar Sveučilišla u Zagrebu, biblioteka »Razlog«, Zagreb 1968, str. 48.

Ante Stamać: SMJER, zbirka pcsama, Studentski centar Sveučilišta u Zagrebu, biblioteka »Razlog«, Zagreb 1968, str. 48%,

Zvonko Milković: KRENIMO U RANO JUTRO, pulopisi, Kulturno-prosvetno vijeće općinc Varaždin, Varežditn, 1968, str. 336.

*%% MILORAD PANIĆ-SUBEP, spomenica izdata povodom pesnikovc smrtli, Narodna biblioteka SRS, Beograd 1968, str, 52.

Stanko J. Vrga: UĆUTKANI TRZPTAJI, zbirka pesama, Izdanje autora, Bela Crkva 1967, str, 104,

Jovan Vargaš: »SRCE ZA SVA SRCA«, zbirka pesama, »Posavški tokovi«, Slavonski Broda 1968, str. 22.

Ljubica Ostojić Finci: »VRIJEME ZA UKBRAS«, zbirka pesama, »Svjetlost«, Sarajevo 1968, str. 48.

KNJIŽEVNE NOVINE