Književne novine

Đura Daničić, ı estetikta —e

Ivo Tartalia: »ĐURE DANIĆIĆA LEKCIJE IZ ESTETIKE«,

»Prosveta«, Beograd 1968.

POSLE SMRTI Alekse Vukomamovića, na beogradskom Liceju i zatim na Velikoj školi, od kraja 1859. do kraja 1864, godine, istoriju srpske i opšte. književnosti, slovensku fitologiju estetiku predavao je Đura Daničić, U tom okviru estctici nije ostajalo mnogo mesta, li je za istoriju sprske estetike i školstva od inf{eresa. znati kako je 1aj predmet Daničić predavao, u kom obimu i koliko je*originalan bio Duso se, međutim, mislilo ds su se Daničićeva predavanja zaturila »u nekoj arhivi, propala u ratovima ii možda izgorela« (Miodrag Popović, »Đura Daničić«, Beograd, 1950, str. 140), ali je Ivo Tartalja otkrio u Državnom arhivu Srbije studentske beleške Daničićevih predavanja ı na njih ukazao u svojoj disertaciji »Počeci rada na istoriji opšte književnosti kod Srba« (1964), a sada je u knjizi »Đure Da ničića lekcije iz estetike« publikovao te bc-

| leške, proprativši ih uvođom i komentarima.

Često se događa da istraživač preceni pred-

· met SVOg istraživanja i nehotice mu prida YVcC-

ći značaj od onoga koji stvarno ima. Tartalja jv, međutim, s jedne strane precenio Daničićevo bavljenje estetikom, a s druge ga umiosome potcenio. Nastojeći da pokaže koliko jc Daničić bio kvalifikovan za predavača estetike, on·je prevideo neke njegove stavove antiesteticke prirode, kao što je, na primer, stav da ic plivalište važnije od pozorišta, jer je prvo potrebno i korisno svakom čoveku, a drugo služi samo besposlenim i imućnim ljudima. On je, isto tako, netažno naveo mišljenje Jovana Boškovića da je Daničić »sa oduševlje-

mjem (?!) predavao slovensku filologiju, opštu

istoriju književnosti i estetiku«. A u ogledu o Đuri: Daničiću Bošković kaže nešto sasvim druso: da je Daničić »veoma korisno predavao

· slovensku filologiju, opštu istoriju književno-

sti | estetiku« (vidi: »Orao«, veliki ilustrovuni

kalendar za 1876. godinu, Novi Sad, 1875, str, 43). i / - Mnopo je verovatnije da Daničić, koji Je

uvek. bio prvemstveno okrenut filologiji, mnijć rado predavao jednu nauku za koju sc nije posebno pripremao i da je jedva dočekao da se oslobodi predavanja iz estetike. U to nas, uostalom, uverava i Stojan Novaković, koji, govoreći u »Beleškama o Đuri Daničiću« o Daničićevom ponovnom dolasku na Veliku školu 1873. godine, kaže: »Rad u školi manje mu ie brige davao, jer je sad predavao samo sVOJj predmet; mije mu zadavala brige mi istorija

književnosti. opšte i srpske — kao što bejaše u pređašnje vrenič -— kamo li estetika« (Vi-

di: »Godišnjica Nikole Čupića«, knjiga VIII, eograd, 1886, str. 435). Nema, dakle, sumnje da je Daničić estetikiu predavao po dužnosti, a nc po vokaciji i ličnom interesovanju — kako Tartalja sugerišc.

Dok ovom sugestijom mastoji «da uveliča Danićčićevu estetičku aktivnost, svojim stavom prema mađenini beleškama Damičićcvih predavanja Tartalja, Čimi šč, umanjuje mjen značaj.

Daničić je odredio da sč čak i njegova preda- i

ic bace u vatru, jer njima nian, pa je, naravno, predavanjijoš nezadovoljniji. uz svu svoju sa vesnost i akribiju dao svojim đacima »autor!vovana skripta«, kako misli. Tartalja, Zato JČ iz qpijeteta prema velikom naučniku Ove »NJCgove« lekcije u prepisu punom raznih omašaka i gresak&, trebalo tretirati S TinOgO Više UZdržanosii i skepse i u njima videti samo koniure Daničićevih predavanja. | Šlo se tiče izvora Daničićevih predavanja, Tiortalja je s puno prava ukazao na »Estetiku« Franca Fikera i uvode u estetičko obrazovanje

vanja iz filolc je bio zadovolj ma iz estetike morao biti Teško je verovati da jc OM,

'na latinskom: (1842) i nemačkom ieziku (1849)

Tobiasa Gotfrida Sreera. Za Šreera se i ranije pretpostavljalo da je uticao Ja duhovno i na učno formiranje Đure Daničića, dok je Fikcii kao uzor Daničićevih este kih shvatanja Olkrio sam. Tartalja. Ali čimi se da se Daničić takođe koristio »Estetikome Monica Kcprijcera i »„Učenjem o ukusu« Vilhelma Traugota Kruga, Već sam plan Daničićevih izlaganja 1ožZč se nazreti u planu KarijerovogE Stela. Svi bitni problemi kojima ec Daničić bavio nalazc. sei kod Karijera, i to istim redom izložcni: ideji lcgeog, lorma, VPStC lepoga: lepo od prirode i lepo od čoveka, (poetički) entuzijazam, gcnijvc i talenat, umetnost, deoba umetnosti i izlaganje teorija pojedinih umetnosti. Postoji i ivosba sličnost između Daniciceve ı 'Karijerovč definicije lepote i JjihOvOB, formalističkog shvaTdanja lepote, dok u Damnićićevim stavovima O uzvišeriom | malazimo elemente , Karijerovo shvatanja, potkrepljene i primerim:, koji SC nšlaze kod Karijera: Mojsijevim rečima kojima se karakteriše božja moc 1 Horacijevim sti hovima kojima se karakteriše postojanost čOveka. U Daničicevomn objašnjenju tragicno

nalazimo primer Soktr: li : tak đe nalazi kod Karijera, A Daničić se približava Karijeru i u tumačenju gĐenlja kao SVOM Sopstvenog zakonodavca.

· Što se liče Kruga, on jč no, a ne preko skracčcnož, ne sasvim dobrog, prevoda, takođe uticao na Daničića. To S zapaziti u Daničićevoni izlaganju O lepoga« i u tretiranju nekih sekund gorija.. | o ad

: Kad. je reč,o značaju Daničića kao S O čavra Tawtalja je sklon da taj značaj .DpLvC

stveno vidi u sLvaraniju estebičke terminologilć,

svakako neposred1ıc Sasvim TlaCnOg a. Vasilija Subotića, o se najviše TnOŽC »milini od arnih kate-

dokazujući 10 upoređenjem njegove terminologije s terminolopijomı Vasilija Subotića i

H. MWistica. Nedostaju upoređenja * co umetnosti u tom poglcneophodno da se 28"

Mihaila "ilic drugim tcoretićarlıma du, Bilo bi, na primer, g ključa o tome donosi tek nakon uporedenjii niegove terminolopije 5 terminologijom Jova na Andrejevića Wu »Odlomcima “stetičnii“, objavljenim u »Danici« 1863. godine, čime bi, “Gini se, značaj Daničićeve terminologijc bio nešto umanjen. y 10 _- taa, Za razvoj estetičke misli kod Srba važnijcć ic utvrditi s kojim sč ČB(OLIČEII Prav cNk Daničić i ajvišc slažu iker i ničićeva. predavanja najvišć slažu. l| Fiker :Sreer. zastupaju jednu eklektičku didaktičku

KNJIŽEVNE NOVINE

*

atove Ssmirtli koji se tako-

'

estetiku, koja je na margini velikih estetičkih sistema, Ali, ugledajući se donekle na Karijera, Daničić je stajao u jednoj od glavnih esteLičkih struja. svoga vremena, i 1o aktuelno, jer se Karijerova Knjiga pojavila iste #go dine kada je on otpočeo predavanja na Li CeJU. TI tako je jedna varijanta hegelovskc oestetike, koja je bila, i antihegelovska nagl; šavanjem čulne strane i individualnog karai:tera umetnosti (vidi: Iberveg-Hajnceove »Osnove istorije filozofije«, III deo, Berlin, 1883. VII izdanje, str. 438), preko Daničića ušla u srpsku estetiku. u isto vreme kada se pojavil: tu mnogo razvijenijoj i naprednijoj, nemačkoj estetici, i | _ Marljivi naučni radmik Ivo Tartalja obavio) Je jedan obiman i težak posao, ali, na Žalosi, njegov trud nijc dao adekvatan rezulta. P:. ipak, njegov cntuzijazam i veština u rekonstruisanju izgubljenih #&li zaboravljenih du. hovnih napora prošlosti čine ga kvalifikovaninm da nastavi putem kojim je pošao. Njegova istraživanja o počecima rada na istoriji OD šte književnosti kod Srba je značajniji rezullat od ove nove Kkunjigc, ali i ona je od izvesne Xoristi za upotpunjavanje slike o srpskoj kul. lurnoj prošlosti.

Dragan M. Jeremić

___NRIIIIM\

Pravo kao — klasna tvorevina

Dr Ljubomir Tadić: »PREDMET PRAVNIH NAUKA«, Institut društvenih nauka, Beograd 1967.

MEĐU velikim brojem studija i istraživačkih radova koje je u poslednje vreme publikovao

Institut društvenih nauka u Beogradu, neki

od njih privlače posebnu pažnju. Jedan od taNkvih zapaženih radova jc i »Predmet pravni nauka«, čiji je autor poznati pisac u oblasii teorije 'države i prava prolesor Ljubomir Tadić. Izuzetan značaj ove teorijske studije proističe iz razvitka humanističkih nauka uopšte, a posebno pravne teorije, koja je pored Politike najstarija društvena nauka. Sam po sebi tj razvitak koji naročito dolazi do izražaja tokom poslednjih decenija predstavlja dokaz napora i potrebe za naučnim pristupom ljucskom društvu koji je u opštem naučnom ra. vitku nesumnjivo znatno Zaostajao iza Pprirodnih nauka. E

Ovaj rad prof. Lj. Tadića predstavlja ana lizu koja ireba da posluži, s jedne strane, mctodološkom osvetliavanju problema pravne nauke uopšte (posebno njenog predmeta), a 5 drugc strane, raspravljanju nekih Kkrupnijih praktično ı teorijski otvorenih pitanja prava, pre svega, u socijalističkom društvu.

U uvođnom delu pisac na veoma koncizan ı pregledan način daje izlaganje o pojmu pravne nauke (iuris prudentiae) o čemu za razliku od drugih pa čak i potpuno suprotnih mišljc-

Ne daj se junački sine, Ne dai se pasjim poganima, Ne daj se ništarobi, ništaljudima, svakoi tranji,

_ Ne dai Ne daj

se fukari, kastizima, imbretima, peksimetu, . se pokari, rđi od rđe, tankolozovićima, nemrčipuškama,

Ne daj se funjarama, pošušnjarama, nikogovićima, goloskocima, Ne dai se mizerijama, vuncupima, saltanetima, zastiđima,

Ne dai se dženabelu, ćulucima, džarama, gnjijevu, ništavilu,

Ne daj se ičmileti, pismileti, svakoi mileti.

A junački sine, a pile od sokola,

A ne dai se nesojima, svaštočinjama,

Matija BEĆKOVIĆ

abezinama, grdilima,

avetinjama,

Ne daj se protuvama, remetama, splačinama, kupljevini, vegama, Ne daj se jamarima, ugasama, uštvama, bizinima, Ne daj se kimetu, poruganiju, garibima, posrešima, Ne daj se živome živistilanu, dimu od govna, balegama od sovnž,

Govnima od sto govana, steliama od samara, Ne daj se, munio nebeska.

Ni vran kos.

A ne upusti se mrcu,

E će te krevom iza vrata, e će le po rbatu sinji kukavče, E, će ti mozak prosuti po bunjaku, a će ti čelo u iljađu komata, E će ti glavu u tirinte,

E će ti pući pogibija ko što je svakome tvome

E. će ti vrat slomiti ko što su mnozini,

Ozemljavićeš jezik, kučke će ti ga polokati,

Omastićeš konopac, studeni kamen će fi u vilice uvaliti, Neće ti bastati dipi đavole u njegove grede,

No ćić, muč, ne ževni, bolje ti ie,

Nijesi ni prvi ni potonji,

Jače selo od hajduka,.

Nako fe ne mognu, nako im ne paneš šaka, Nako te ne uvate na njiove velike udice i vještine, U njiova gvožđa, u velike vlačege i naprave,

U sindžire, u lisičine, u ripila, u bukagije,

U negve, u bate, u vučare, u putila, u mišolovke Ja mlim ne znaju kako će ti kuću iskobpat,

Ka da im je prvi but,

Nej ig zastidiet ne boj se.

Ne daj se junački sine, stisni pellju,

Ne nasladi dušmana, munjo od munie,

Da te ne pojede tmuša, mrčava, karamluk, gazabp, Đa ne obršiš nedje u potočinu pa ni jaog majko, Taman nonje u prekuću ya tu čui tu vidji,

Majka ti kukala ko što ti ić, ,

Goniće ti očinskoga oca, omrčiće te zanavjek,

Ja mnim im smeta obraz, ona pusta liuckovina, Čuješ svakakva ološ, kad se ono uturi, ko gurbeti,

Bačiće te na velike robije, pod bedeme, pod voltove,

i U kazamate, u buvare, u dušegupke, iza debeliieg duvara, U bezdanice od iljadu sežanija, Pa ni groba ni mramora,

Turiće ice pod brave, pod zaklopce, pod prijevovc, Pod katance lojem zalivene,

Snaće te svaki taksira!,

Goniće ti taramaniju,

Anate ih mate, pi, strva im se ne znalo, {

Samo li im ko uspe (da meću u prkno.

Kad ti se okarime, kad grinu, kad zasuču, kad ispreže, Kad nagrade sa svakc strame, kad zapuljezaiu,

Iz omara, iz čečara, iz dwula, iz devreža, : Kad salete močugama, liemezima, lojagama, ćepanicama,

Jargama, držalicama, kosištima, bubuljem, zipama, Trupinama, krljama, kijacima, valjem, busama, valuticama,

ridama,

Kad {e funu, rinu, ljušte, oklape, šinu, šklepe, aknu,

Veliki pusi, intovi, reponje, runješi, bareči, bambreci, Tutumraci, zvrndovi, hajkači, bakovi, fuštuci, Kad se stanu na tebe. mjenjati ko na macu.

Kad te krenu merati vrečicama kremeštaka,

Voštiti mokrijem konopima, turati prinčicu na grlo, Bićeš modar ko čivit, dobro će ti navesfi čapru, Napuniće te degeneka i bubotića, č

Daće ti što niko uzeti neće,

Neće ti ništa valjati na okršnii bijeli svijet, Neće li pomoći ni vruća varenika, Lijep li je zeleni grob pri tome!

VINJETUL U OVOM BDMWROJI IZRADIO MOMO KAPOR

OE a ex e MOJO ae

nja prihvata Kelsenovo mišljenje po komc je pravna nauka (jurisprudencija za razliku od pravne istorije, pravne sociologije ili pravne filozofije)-u stvari jedna socijalna tehnika i ističc da samo ime »pravna nauka« .( jurisprudencija ) može sjediniti tako heterogene oblasti kao što su jurisprudencija, pravna istorija, pravna SOciologija i filozofija prava i dodaje da ovdć nije reč o pravnoj nauci već pre O pravnim naukama koje se ne razlikuju toliko po svom predmetu koliko po svojim metodama. Autor posebno naglašava da termin »pravna nauka« obično podrazumeva jurisprudenciju, a Veom:t retko: pravnu istoriju, pravnu sociologiju ili lilozofiju prava.

'Raspravljajući o predmetu jurisprudencije pisac se rukovodi originalnom koncepciiom :t to je da ovaj fenomen (predmet pravne nauk-) prikaže od prvih njegovih istorijskih zametaks (embriona) do današnjih dana i na kraju izvede zaključak da predmet jurisprudencije prcd stavljaju pravila. koia nauka utvrđuje, a ·utvrčivanje ovih pravila i njihovo povezivanje predstavlja pravi predmet pravne nauke (stra), Na taj način, pisac svoje izlaganje gradi na najboljoj tradiciji kauzalno-genctske analizc. To mu omogućuje konstatacija da ic Jurispiudencija sistematizovano iskustvo koje utvrđu,c opšte principe o položaju i ulozi individuum:a u privatno-svojinskimi odnosima građansk"z društva.

Govoreći o predmetu posebnih nauka o pravu pisac se uglavnom zadržava na objašnjava-

nju istorije prava, sociologije prava i filozo-

Hje prava.

Po shvatanju pisca, predmet istorije praya obuhvata bivše pravo, pravo koje više ne važi, ali je nekad važilo i imalo uficaja na Dpozžitivno pravo. Time se odmah daje premisa 2ža razliku između pozitivnog prava i istorije pl” va. Osvetljavajući predmet pravne nauke, }isac ne polazi samo od pravnih instituta rimu skog prava već u analizu uključuje čitavu PCnezu prava počev cd Hamurabijevih zakon, preko pravnog uređenja stare Grčke, srednjovekovnog staleškog prava, pa do novije istoriie, a ta analiza čitave geneze prava, praVa koja su nekad važila, je u stvari predmct istor;jc prava.:

Pošto ni danas nije jasno šta je predmičt sociologije prava, iako ic ona relativno mlada nauka, pisac je najpre izneo najvažnije pravcc ovog gledanja na pravo da bi na kraju zakljiučio da je zadatak sociologije prava da SVOJI?II istraživanjima i analizama pruži pravu sliku razvojnog procesa onih institucija koje su Oodl!grale odlučujući ulogu u nastanku moderno prava. Ovo svoje tvrđenje je potkrepio primvrima iz nekih delova naučnih istraživanja Vcbera, Erliha i Pašukanisa.

U poslednjem poglavlju, po našem mišlic-

mju i najznačajnijem, koje se odnosi na |u?Y!s-

prudenciju i marksističko shvatanje prava,“pi-

sac daje kritičku analizu nekih teorija koje su pokušale da ocene marksističko shvatanje pri va. U tom smislu pisac skreće pažnju na pt tanje marksističke Kritike prava i pokazuje da autentični marksizam (Marksova Kritika) nc poriče pravo niti da pravo može bDiti reducivano na neku vrstu sociološke jurisprudenciic kao što su mislili neki sovjetski teorctičari praa. ranog perioda. .

Za Marksa pravo je u suštini nešto praktičmo tj. ono ima vrednosni karaktcr pošto imlicira um (duh) i slobođu. Marksove analize građanskog društva i njegovog prava, pokazuju da su buržoaski pojmovi slobode i iečdnakosti bazirani na privatnoj svojini kao materijalnom supstratu prava, ostali formalni i jednostranj. Zato stalno upućuje na pravljenje razlikc između buržoaskog pojma prava i buržoaske pravne štvarnosti, između »vrijednosnog« i »Činjeničkog« elementa. »U principu sc proklamuje neodvojivost slobode i jednakosti, u Stvar mosfi vlada siromaštvo kao eklatantan primjer nejednakosti. u građanskom društvu« (str. 53}

Raspravljajući o bpitaniu prirodnog prava i perspektivi ljudskog prava pisac daje komparativnu analizu revolucionarnog prirodnog: prava i marksizma, naglašavajući da prirodna legalna potreba nije naročita osobina revolucix onarnog marksizma već suština istorijskog procesa ljudske borbe za slobodu i jednakost. U tom smislu kada govori o pravi kao Kklasno.i tvorevini i ljudskoj borbi za povoljnije uslove; egzistencije pisac na Veoma slikovit način iznosi osnovne karakteristike prava... »Bogatstvo i nasilje na paradoksalan način koriste se pravom protiv siromaštva i bijede« (str. 56),

Konačno pisac razmatra, odnos između hNcgativne i pozitivne slobode i njenog znacaja Za socijalizam. Pokazujući da negativna sloboda »politička, subjektivno-iavnopravna« #IJC dovoljna za izgradnju socijalističkog društva, DI sac takođe Writikuje | Onč kvazi-marksističkc koncepcije koje potcenjuju žnacal politicke slobode kao nužnog preduslova za stvarnu 5OUcijalističku demokratiju. Bez snažne socijaluc i političke kritikc i odlučnc uloge javnosti 5Ocijalističko društvo nije sposobno da postač veća socijalna: i vitalna forma nego što je butžoasko društvo, naprotiv ono je osuđeno da se degeneriše prce ili kasnije u okamenienu formu birokratske diktature nemoćne da rcprodukujc dalji razvitak socijalističkog društva.

U celini gledano, knjiga prof. dr L,., 'Tadića zanimljiva ic kako po tematici tako i po adržini i zaslužuje punu pažnju i Širc intereso vanje kako pravnika tako i sociologa. Služeći se bogatom literaturom, autor Je ubpco da otkrije ı ukaže na osnovne karakteristike pravne nauke, posebno nicnog predmeta.

Prema stavu iz predgovora, koji sc Inožć sasvim primiti, ova knjiga predstavlja ncophodan uvodni deo budućih rasprava o pravu 1 pravnim naukama uopšte. Stoga je treba Dr miti kao prethodni teorijsko-metodološki okvir i pripremu za jednu opsežniju i sistematskiju studiju o pravu i pravnoj nauci.

Miloš Mijalković