Književne novine
Za novi · slovenački Časopis
Uvodno objašnjenje
U TOKU OVE GODINE u našoj štampi više Futa je bilo govora o tome da imamo premalo časopisa, Ne samo mladim stvaraocima literature, već i ostalima, tokom poslednjih godina, prostor se osetno smanjio. Razna posezanja u život književnih časopisa i otpori koji su time izazvani potisnuli su niz naših ljudi od pera ustranu ili ıh primorali na ćutanje, jer više ne poseduju uverenje da bi u sadašnjim plasilima literature mogli slobodno da se javljaju i nesmetano da stvaraju. ·
Taj nezavidni položaj pobuđio je na više strana misao da bi trebalo pokrenuti časopis u kome bi dobili prostor za samostalno delovanje svi oni koji iz različitih razloga ne miogu ili ne žele da se javljaju u postojećim. Prvi razgovori među onima koji su takvom situacijom pogođeni počeli su još proletos i pokazali su da je za osnivanje takvog časopisa zainteresovan znatno širi krug no što su i sami inicijatori očekivali. Posle kratke pauze razgovori su nastavljeni i pripreme su toliko napredovale da je bilo moguće sazvati širi sastanak i podrobnije se dogovoriti o nacrtu časopisa. Plod tog sastanka je niženavedena izjava koju su, pored učesnika sastanka, potpisali i drugi, ubeđeni da je takav časopis potreban.
Uz izjavu želimo da naglasimo da novi časopis ne misli da prisvaja nikakav estetski, misaoni, ili bilo kakav drugi monopol. Široki krug koji se zauzima za njegovo izlaženje je ubeđen da za stvaralačko delovanje još uvek važe autonomna, to jest ovom području SsvOjstvena merila. Potpisnici izjave žele da se, u svom radu, drže ovih merila, uz međusobnu trpeljivost i uz poštovanje tuđeg mišljenja, imajući na umu da nam je danas u kulturnom delovanju više no ikad potrebno slobodno stvaralaštvo i trezvena prodoma kritička misao koju treba da prati svest o odgovornosti. U duhu ovih načela potpisnici pozivaju u svoj krug i sve one kojima su ove misli bliske.
Ljubljana, 3. XI 1968.
Privremeni uređivački odbor revije »PROSTOR IN ČAS«
Izjava
MI, dolepotpisani slovenački kulturni radnici, konstatuiemo da sadašnji okviri časopisne štampe ne omogućuju otvorenu i svesiramnt obradu suštinskih pitania slovenačkog životnog i kulturnog prostora. To je posleđica najrazličitijih stega koje proizlaze. pre svega iz monopolističkog ustroistva većine javnih tribina. Zato smo mi dolepotpisani odlučili da pokrenemo takvo glasilo koje bi omogućilo nesmetano, slobodno. i odgovomo izražayanje stava i umcgičku. ispovest. Skup ovJašćuje iz svoie sreine odabrane drugove da ostvare ovaj zakliučak. U Ljubljani 6. novembra 1968.
Trance Bernik, Stane Bernik, Viktor Blažič, Katarina Bogataj, Katia Boh, Peter Božič, Andrej Brvar, Franca Buttolo, Emilijan Cevc, Božidar Debenjak, Doris Debenjak, Janez Dokler, Jože PFelc, Ervin Fritz, Kajetan gGamtar, Janez Gradišnik, Drago Grab, Branko Hofman, Mirko Jurak, lvo Juvančičć, Vlado Kavčič, Vita) Klabus, Edvard Kocbek, Ignac Koprivec, Jože Košar, Miroslav Košuta, Lojze Kovačič, Kajetan Kovič, Uroš Kraigher, Vladimir Kralj, Janez Lajovic, Lino Legišnm, Jože Mahnič, Vasilij Melik, Tanko Moder, Jože Olaj, Janez Orešnik, Boris Pahor, Tomaž Pavšič, France Pibernik, Janez Pirnat, Bojan Pisk, Breda Pogorelec, Alojz Rebuja, Janez Rotar, Smiljan Rozman, Stane Saksida, Ivan Sedej, Anton Slodnjak, Viktor Smolej, Jože Snoj, Ana Stupan, Leopold Suhbođolčan, Severin Šali, Rapa SŠuklie, Nace šumi, Lojze Uđe, Jože Uđovič, France Vodnik, Dune Zajc, Pavle Zidar, Fran Zwitter.
| Tekst »Za novi slovenački časopis« objavljujemo na molbu grupe istaknutih slovenačkih radnika, pokretača časopisa »Prostor in čase.
Branko V. RADIČEVIĆ
Kakav je to grob u grobu, grob na grobu, pod grobom grob.
I ko si ti što grobuješ u mraku.
Još sveža raka, sa žutom svećom
i tragom vina unakrst.
Šta ti bi, o, Velizare Milosavljeviću!
Mko se ne vazneseš u nebesa,
ako ne okrilatiš kao anđeo gospodnji, ako ti se duša, čista kao blagoslov,
ne odvoji od zemlje,
mrtav si, vo vjeki vjekov.
I tad na tvome grobu vreme grobari, i na tvome grobu — grob na grob, grob u grob, pod grobom — grob raste. \
Mrtav si a nevaljao!
Nećeš kroz vrata rajska,
niti ćeš, abre, abre, prohoditi nebeske prostore. Nikađa, abre, abre, s oblaka na oblak.
Noga ti kopa zemlju, a telo užutelo,
Dolijao si, tvrđa glavo, nagrajisao, anatemo. To što si pođ trbuhom nosio i klatio uza stran: snhd te po glavi lupa.
Sram te bilo, Velizare Milosavljeviću! Kađ mladi Petko ženu svoju nevestu uveđe u noć prvu, :
KNJIŽEVNE NOVINE
ve 4. ju 0!
OD NOVE GODINE »KNJIŽEVNE NOVINE« IZLAZE NA POVEĆANOM
BROJU STRANA,
SA NOVIM RUBRIKAMA I U NOVOJ TEHNIČKOJ OPREMI — ĆIRILICOM. UPLATOM 30 DINARA NA ŽIRO-RAČUN 608-1-208-1 OBEZBEĐUJETE
ZA GODINU DANA REDOVAN PRIJEM LISTA.
DVA PISMA BEOGRADSKIH UMETNIKA
Nastavak sa 1. strance
Zanemareno je sve ono što nalaže da se prihodi od umetničkih dela oporezuju po Znatno nižoj stopi doprinosa, da se za tc prihođe doprinos iz ukupnog prihoda građana predvidi sa blažom progresijom i da se sredstva dobijena od doprinosa od tih dela koriste namenski za plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje samostalnih umetnika i naučnika i stvaranje boljih uslova za njihov rad, Oporezovanje prihoda umetničke i naučne delatnosti u pomenutim nacrtima je samo prividno izjednačeno sa oporezivanjem prihoda privrednih delatnosti, dok su, u stvari, autori umetničkih i naučnih dela stavljeni u mnogo nepovoljniji položaj od obveznika doprinosa iz drugih intelektualnih i privrednih delatnosti.
Posebno je neprihvatljivo da ove mere Skupštine građa Beograda, s pravom usmerene protiv neopravdanog bogaćenja u privatnom sektoru, buđu, zbog njihove mehaničke primene, okrenute protiv interesa kulture i kulturnog stvaralaštva,
Za prihode od autorskih dela treba predvi-
deti niže stope i blažu progresiju, ne zato da bi se autorima umetničkih i naučnih dela u ovom pogledu priznale neke privilegije i obezbeđio izuzetan položaj, nego zato što se opšta obaveza plaćanja doprinosa na dohodak mora prilagoditi specifičnim uslovima stvaranja umetničkih. dela i ostvarivanja prihoda od tih dela _kod nas. : „udUmetnici ·i naučnici stvaraju svoja dela «nepre.kidno.:ulažući, ·.stvaralačke. napore. ı..talenat. Pri tom oni provode dane, mesece ı godine u bezbrojnim traženjima, doterivanjima i prerađivanjima dela, koja moraju da rcealizuju svoju namenu i potvrde svoi kvalitet u kontaktu sa publikom, odnosno korisnicima. Ona izlaze na »tržište« kulturnih dobara i podvrgavaju se njegovim zakonima, koji sačinjavaju čitav splet raznoraznih estetskih, društvenih i materijalnih uslova. Samo manji deo stvorenih umetničkih i naučnih dela uspeva da postigne prođu i da donese materijalnu protivvrednost, odnosno prihod autoru,
Zbog ovakve specifične prirode umetničkog rađa, svi stvaralački pokušaji, sva nužna eksperimentisanja i veći deo završenih dela OStaje neprodat i nenaplaćen. Naknadu za ovaj rad, koji predstavlia sfvaralačku nužnost, autori mogu da traže i da eventualno delimično naplate samo kroz cenu »prodatog« dela. Stoga na prihod koji autoru donosi naplaćeno delo ne sme se gledati samo kao na prihod od toga dela. i ne može se računati da je taj prihod autor ostvario samo za vreme rada na tom delu.
i kad je, nejaki, snagom silnom potera
uz duvarje, niz duvarje, pa na vrata,
i sve dalje, po dvorištu, čak tamo do potoka,
pa opet, natrag, oko kuće i preko praga, na vrata..
ni uzdah ne ču, ni jauk, ni bogomajko...
Niti bar časak đa otrpi preprečica.
No odmah, u galopu, stiže pirgavi Petko
gde si ti već davno pre njega stigao.
Tad puče po tvojoj glavi!
Jesi nevaljao i pokor.
Mrtav a opet naš,
Ležiš a glava raspukla, Velizare Milosavljevići A na ušniku sekire, očiju mi,
kao da je naš krst časni prepukao,
užarjla sunčana zraka.
Okrenusmo glave, A neko graknu: Svlači!
Počnemo ođ opanaka, pa redom, kako treba. Čarape, vezene, gaće, dugačke, košulja, belSda. meka.
Tako te zateklo, šta ćeš, u tvom SPOT PIO radu.
Kad tamo: osam rana! Što to da utajiš, Velizare Milosavljeviću!
Prema tome, oporezivanjem autorske delatnosti na isti način kao i privrednih delatnosti, značilo bi ne uzeti u obzir onaj neizbežni deo rađa autora koji ne donosi direktan prihod, oporezivati prihod od YOERDOHŠTJeE rađa, kao da je stvoren u jednoj godini, favorizovati manja autorska dela koja ne iziskuju studiozniji i dugotrajniji rad u odnosu na Ve će, na kojima se radi i po više godina, odnosno opteretiti stvaralaštvo, koje se u većini slučajeva razvija samo kroz samostalnu delatnost i iz sopstvenih materijalnih ulaganja, znatno težim doprinosom od privrednih delatnosti, U vezi sa ovim, dužni smo da skrenemo pažnju i na šire negativne reperkusije ovako Velikog povećanja doprinosa na autorske honorare u uslovima kada se pretežan deo umetničkih i naučnih delatnosti kod nas, kao i svugđe u svetu, subvencionira iz društvenih sredstava, Kada se zna da su ova sredstva ograničena i nedovoljna za podmirenje proširenih potreba našeg kulturnog i naučnog raz vitka, onda mora da bude jasno đa će ovakvo povećanje doprinosa »poskupeti« autorski rad i u krajnjoj konšekvenci dovesti do poskupljenia ovih delatnosti, |
Očigledno je da organi Skupštine građa Beograđa nisu pri izradi nacrta ovih odluka vodili računa o životnom standardu pretfežnog broja samostalnih umetnik4, koji su poslednjih godina permanentno poluzaposleni, čiji pri-
hodi opadaju, dok stalno rastu cene materi.jala koje oni wu radu, upotrebliavaju, živofni troškovi ı razni doprihosi na autorska prima-
nja. (U 1968. podini doprinos je »dobrovoljno« povećan sa 12,5% na 17%, a sada se samo opštinski deo povećava za 2, 5, 12,5% i 22,5% dok nema nikakvih izgleda za adekvatno povećanic autorskih honorara).
Na osnovu svega ovoga, predstavnici udruženja umetnika SR Srbije smatraju da ukoliko se doprinos na lični đohođak od autorskih prava, patenafa i iehničkih unapređenja ne može smanjiti, nikako ne sme da pređe ukupni dosađašnji iznos.
. Skrećemo pažnju na potpunu neodrživost i proizvoljnost računske manipulacije iz obrazloženja ovih odluka, u kome se tvrdi da procenat priznavania troškova (od 15 — 35% a ne od 25 — 35%) umanjuie predloženi procenat doprinosa na lični dohodak od autorskog prava.
Priznati troškovi za ostvarenje i izradu auforskih dela predstavliaiu »materijialne troškove« autorskog stvaralaštva zbog čega se odvajaju od »ličnog dohotka« autora, prema propisanim procentima, Odbijanje ovih troškova
Poslednja pošta Velizaru Milosavljeviću
U tebe pucala četiri rata, dva muža i dva brata,
Zar sekira da te umlati?
Tađa nam nažao dođe.
Naš si, bre, skroz-naskroz, i krvlju i koskom, do kraja.
Odbi od sebe četiri rata
a pogibe od brata!
Obukosmo ti prazničko ruho
i ukovasmo sanduk.
Haide sad, abre, abre, od neveste do snaše.
I lepo, đok je dahom pališ, nevesta se ofvara i još se čini u neznanu je, a na grdu te privija, pa ona tebe pali.
A ti, kao stara vojničina,
poćerao, abre, abre — kao planinu đa prohodiš, pa abre, abre, kao dolinu da projezdiš.
A ti — kao da si celog veka samo o postu živeo, uz nju, niz nju, abre, abre, đok je nisi
iz košulje išćerao., i
Pa opet uz nju, pa opet niz nju —
uslastio si, Velizare!
Umačeš u med a na jeziku se otapa,
Hajde sad, abre, abre, ne bi li noć proguro!
Sahranismo te na bregu. Koprivu pokosili.
A čela plove šljiva mlada, nek te 'ladi, ;
u proseku na oko 30% od honorara 78 Rafor sko delo ne znači nikako smanjenje stope doprinosa jer se doprinos mora odnositi! S na onaj deo honorara za autorsko delo koji predstavlja lični dohodak od autorskog prava, 2.— Što se pak tiče namene sredstava ubranih od doprinosa od sredstava od autorskih prava, treba imati u vidu propis čl.:14 Ustava SFRJ, prema kome umetnici ı nauč. nici, koji ličnim radom samostalno vrše kulturnu i naučnu delatnost, imaju u OSnOVI ista prava i obaveze kao i radni ljudi u radnim organizacijama, a i propis čl. 45 Ustava, prema kome je društvena zajednica pozvana. da obezbeđuje uslove za razvitak umetničke delatnosti. Pošto je odgovarajućim propisima predviđeno da doprinos za socijalno osiguranje za svoje radnike plaćaju radnc organizacije, bilo bi suprotno ustavnim odredbama kad bi se od naučnika i umetnika tražilo da plaćaju i doprinos za svoje socijalno osiguranje ı doprinos na prihode od svojih autorskih prava. Ovako tretiranje primoraće umetnike ili da traže povećanje honorara za svoi umetnički rad ili da se ođaju nekoi unosnijoi delatnosti. I jedno i drugo razumljivo negativno bi. delovalo na razvoj kulture prvo zato što bi to otežalo dostupnost umetnosti širim slojevima naroda, a drugo što bi umanjilo, odnosno usporilo razvoj umetnosti kod nas, Stopa je DOtrebno da se doprinosi od autorskih. prava namenski koriste za obezbeđenic sredstava za socijalno osiguranje. samostalnih uroggtnika i unapređivanje, usloya. za stvaralački ad, Radi toga predlažemo da se sredstva dobijena od doprinosa od tih dela koriste u prvom redu za plaćanie doprinosa za socijalno osiguranje samostalnih umelnika i naučnika i za stvaranie uslova za uspešan stvaralački rad. 3.— Konačno primećuiemo da su u pomenute odluke unesene odredbe kojima je predviđeno ono·što se sigurno nijc htelo propisati. U čl. 43 Odluke o uvođenju opštinskih doprinosa i poreza predviđeno je da su dužni da vode poslovne knjige svi obveznici koji ostvare ukupan prihod preko 150,000.— A ili lični dohodak preko 30.000.c—. dinara. Prema ovome, dužni bi bili da vođe poslovne knjige i autori što se sigurno nije htelo i
U čl. 23 iste Odluke predviđeno je da s odredbe o doprinosu iz ukupnog prihoda građana imaju primenjivati čak i na razrez za 1968. godinu, a to bi dovelo do toga da obvez nici plaćaju doprinose prema propisu koji nije postoiao u času kad ie prihod ostvaren,
Duboko verujemo da će Skupšlina građa Beograda pravilno shvatiti i usvojiti ove naše primedbe. |
Sad: grob u grobu, grob na grobu, pod grobom grob,
I šta ćeš ti u tom mraku?
HI šta će mrak sa tobom?