Književne novine
OSVRT NA RECNIK | RGWIENTAT |
SRPSMOHRVATSKOGA MNUJIŽEVNOG JEZIKA (I-II)
OBJAVLJIVANJE prvih svezaka ovo SMES
MO Sa al aa oćog Rehn, nih redakcionih odbora Matice srpske i Matice hrvatske, predstavlja, nesumnjivo, značajan
događaj. Ono je obradovalo svakog ko je oč kivao priručni rečnik našeg knjievnog jeoiko
»pretežno novije i najnovije književnosti... iz publicističke, stručne i naučne literature rerujući u obil či k ie BOMIEN) verujuc! Li Je reči kada je u programu pro čitao da je za odabiranje rečničke građe a to oko 700 izvora... iz vremena od polovine prošlog stoleća do današnjih dana«. Rad na redigovanju takvog obimnop savremenom rečnika zahtevao je, naravno, da se posao podeli Mo je i učinjeno: polovina slova je obrađivana u Beogradu, a polovina u Zagrebu. Takva okolnost, istina, nije bila najpovoljnija i to ee na dosta mesfa i u dosta vidova u Rečniku manje ili više ispoljava, __
emam, razume se, nameru da procenjujem celokupni leksički sadržaj u ČOICO ae ma, Jer za to nisam kompetentan. U ovome SVOm osvriu zadržaću se samo ma onom što se odnosi na medicinsku terminologiju, uzimajući u obzir opšte leksičke napomene samo ukoliko one, kao načelne, važe i za medicinske reči,
Moram početi prvo s osvriom na odabrane izvore za medicinsku rečničku građu. Kako ovo treba da bude rečnik savremenog književnog jezika, izvori su pretežno imali da bpotiču iz dela novijeg i najnovijeg datuma. Ne uzimajući u obzir da li svi odabrani izvori pripadaju tom vremenskom periodu, nama pada u oči da se u izboru medicinskih izvora tako nije „postupilo: ograničilo se više ma starije, čak i najstarije: na primer, Batut, i to »Knjiga o zdravlju« iz 1896. godine, dok o njegovim docnijim delima (naročito onim Koji se fiću baš medicinskog jezika) nema ni pomena, zatim J. Arambašin je zastupljen s »Lječničkim Rječnikom« iz 1912. godine, a nema njegovog »Prinovljenog: Rječnika« iz 1940. godinc. Sem »Medicinske enciklopedije« Leksikografskog zavoda SFRJ iz 1967. godine, nema nijednog od rečničkih i drupih medicinskih dela koja su u nas objavljena u znatnom broju baš u toku poslednje dvc decemije i u kojima ima mnogo. savremenih „muedicinskih reči. To se nije smelo desiti, naročito posle učinjenog obećanja u predgovoru. Ali je zato u izvore za medicinske reči i poimove uvršćena, npr., »Higijenska. terminolopija«, koju je 1934. godinc objavilo tadašnje Ministarstvo prosvete i kojž, sumnje nema, predstavlja potpuno promašenu publikaciju u svakom pogledu i, kao takva, niti je mogla niti smela da služi za izvor, Tu posve nepovolinu situaciju nije, razume sc, mogla da popravi iedna »Nauka o čoveku« za
- više razrede srednjih škola, koia po svome sa-
držaju, dovoljnom za srednjoškolce, ne može da pruži ono što je potrebno savremenom obrazovanom čoveku. Pored tako šturog izvornog leksičkog materiiala za medicinskc poimove nije onda čudo, što se neke definiciie izgrađuju, razume se pogrešno, na obiašnjenjima iz dela nekih naših književnika, što se ne može dopustiti, jer u stvaranju našeg medicinskog jezika ne mogu učestvovati književnici nego lekari, Verujem. da će se ta velika omaška ispraviti. u narednim sveskama Rečnika.
Prvi vrlo pažljivom uporednom pregledu obra đenih: reči iz poiedinih struka i oblasti mogao sam ustanoviti da je međicina u Ovome Rečniku (bar u ove dve prve sveske) ispala u pravom Smislu pastorče, prema, recimo, botanici i zoologiji, a o sportu i da ne gOVOTIm. Po svemu izgleda da je izvor botaničkih naziva srećnije izvršen, pa je za svaku biljku pored
našeg dat i latinski naziv. Slično je i sa ZOO-
loškim rečima. Ali sportske reči (koje se danas, bezmalo, stavljaju iznad nasušnog hleba) nadrhašile su sve, ne samo po broju, nego 1 po
kao da sam
Imam opasnu namenu, na Dp
da izjurim na sneg snagu prevodi sasvim
1965. Pesmice, kako r Vetar je na pejzaž napad
Nisu pomagale čak ni re
Treba videti, sigurnu u sebe, sunca buku i razrogačiti godine ko godove Na više od dvadeset i devet Ss r kad w goluždravu provaliju sa crvom upada
'klada trana lobanie napisati šliuku
Ne zaboravih: potreban mi ie panj, paničina neka a ne stočić sa miljeom, politiran
Prevalila veliki ie put, došla rek: : kuca Kako onda čovek može da
reskok da potok prepevanı traha i stida \ koja potok u Moravu
isto kao pored tamničinog: zida
ostane miran
Čist sam ko blato iznutra bez S
eče Milena Banichi
ao do te crte
io zlatno gubav da sam od prisećanja bio Ze givotinje Krte
koje me oblizuju kao izgubliena ljubav
potDunosii delinicije (npr. definicija bantam-
5 80 ije oksera iznosi 4 reda, definicija Šta 35 OE bejzbola — 2 ređa, definiija reči driblovati — 4 reda, pored toga što Ima i dribling, driblovanje itd.).
a osobitog značaja je izjava Uređivačkos
Zeta tONkO Vo a POedjaj re pn BRIS liena erađ XOIIKO Je podataka pružila prikup1 građa«. Da li je to ispravno? A šta će biMM O EA dek vatno prikupljena građa ae e OB OČi ni dovoljno podataka, ni u povoljnije odfailo nc 30 „dici a SO erađa co OMA o na medicinskim rečima: ta E , S „sudeći, niie bila takva da bi srpskohrvatsko jezičko blago došlo do izražaja u toj oblasti.
Uopšte uzevši, tvorci medicinskog iezika treba da budu medicinski stručnjaci. Lingvisti i književnici igraju drugostepenu ulogu. Delinicija iednog medicinskoe pojma treba, sa semantičkog gledišta, da bude u rukama lekara i, on jc stvara i on ie tumači. Nije na svomc mestu da u lu definiciju ma šta unose književnici, čak ni figurativno. Takav je slučaj, na primer, s poimom idiosinkrazija, čije ic znaćenie u produžetku dato stručno i jasno, te nije bilo potrebno da se ono podupre još i citatom (Krleža) koji plasi: »Ja subjektivno osjećam duboku idiosinkraziju spram svake novopradnje«(!). Bojimo se da se od takvog i sličnog postupanja ne izrode velike nezgode.
Pogrešnih definicija medicinskih pojmova u ovome Rečniku ima dosta, više nego Što bi smelo da bude. Vredno je na njih ukazati.
Androgin je pogrešno definisan kao »osoba s osobinama muškarca i ženc«, Već treba da glasi »muška osoba s nekim ženskim osobinama«, jer je ginandroid (autonimna reč koje u Rečniku uopšte nema) »ženska osoba s nekim muškim osobinama«. Pogrešno je, sem toga, smatrati da je androgin hermafrodit, jer je on, u stvari, pseudohermafrodit, pa iz istih razloga ni androginija nije hetrmafroditizam. Akušerka se, po pravilu, zove lekarka, specijalista za porođaje, a ne babica.
Badlje nisu očna bolest, zapaljenje očnih kapaka, samo zato što Vuk, kao nestručnjak, kaže da one predstavljaju »nekakvu bolest u očima koja se u Risnu zovc zle dlake«. Baš iz tog Vukovog objašnjenja vidi se da jc O, u stvari, bolest koju izazivaju zle dlake svojim posuvraćanjem među kapke, Zato se takva bolest može nazvati samo badljavost, dok su badlje samo »zle dlake«. Ne treba nicšati posledica s uzrokom.
Bolničar nije onaj »koji radi oko bolesnika«, neno onaj koji se stara o njemu i izvršava propisane mere lečenja.
Bradavica (pod 2.) nije »organ za primanje osjeta okusa«, jer se ne prima »osjoel«, nego nadraženje stvoreno dejstvom nadražajnog faktora, dok sc osećaj ukusa stvara u mozgu kao senzoperceptivnom organu.
Doručje nije dco ruke »iza šake«, nego deo šake od vučja do prstiju.
'Ekstrakcija (2, med) nikako ne može biti »uklanjanje izvora bola ili smetnji iz organizma«, nego samo nečega (zuba ili nekog stranog tela) što je izvor bola ili smetnji.
Žuta pega (pod žut, izr.) nikako nije »najosetljivije mesto za primanje utisaka“, nego svetlosnih madražaja, a utisak se stvara u mozgu.
Žuto telo nikako se nc može definisati samo kao »Žlezda s unutrašnjim lučenjem“, nc navodeći čak ni gde se ona nalazi (bar đa se kaže samo u jajniku), ako se već ne kaže ništa više o njegovom značenju za ženski orpanizam. Zamorče, kao i morsko prase, isto je što i zamorčić.
Zahlipci su đosad upotrebljavani za fras, a ne za zauške.
Zrikav nije onaj »koji očima nc gleda u pravcu u kome su oči upravljenee, nego onaj koji u tom pravcu nec gleda jednim okom.
Tndikacija u muedicini nije »oznaka, znak, simptom, okolnost«, nego procena koju vrši lekar pri izboru sredstava za lečenje, a na osnovu određenih znakova i okolnosti. Inervacija nije »uticaj živaca na rad organa«, nego određena snabdevenost (u pogledu broja i rasporeda) OT-
val
Privatna pesma
Sati je negđe oko tri minuta do mrzi me da gledam Zaista ću krenuti da brdima sebe ćoravačke predan
gana živčanim ograncima. Oslanjajući se bezrazložag, na citat opet jednog kKnjiževnika, gornje pogrešno tumačenje dobiva i ovako čudno »dopunsko« više zamršenje nego objašnjenje »stomak sve više zavija, oseća veliku, neobičnu glad, i valida usled takve inervacije poče življe misliti« (Ko? Stomak?)
Vnjekcija ni u kom slučaju nije »doza tekućeg leka« koji se ubrizgava, nego sama radnja ubrizgavanja određene doze mekog leka u rastvoru.
Mšljas se ne može nazvali kukobolja, jer zahvata, ne samo kuk, nego celu zadnju stranu donjeg uda.
Kila nije »bolest spuštanja trbušnih organa... u susedne šupljine«, nego je »ispadanje nekog unutrašnjeg Organa ili njegovog dela iz telesne duplje«.
Klenut se i ovde, kao i u Pravopisnom rečniku, definiše, što je pogrešno, kao uzetlost, ali i kao kap, kaplja, mešajući posledicu s uzrokom, na šla sam i ranjjc VeĆ ukazao (Naš jezik, XI, 3—4, str. 94).
Posle otkrivanja ovakvih pogrešnih delinicija medicinskih reči, pitali smo se da li, možda, ne postoje pogrešne delinicije i nemedicinskih. Ovlašni pregled nam je, na žalost, otkrio da once postoje i u tih reči. Da navedemo sa-
11O OVO: Biftek je delinisan kao »naglo pečen goveđi odrezak«
što je besmislica. On, pre svega, nije odrezak ma kog dela govećeta, nego samo određeni deo njegove leđne muskulature, a onda, ı naročito, bez obzira da li je pečen (naglo ili sporo) ili nepečen.
Arpedo nije »razlomljeno« izvođenje tonova, kao na harfi, nego izvodenje na svakom instrumentu pojedinih tonova jednog akorda u brzom, dosticajnom nizu, jedan za drugim.
Bojim se zato da i u nomedicinskom fondu reči podrobnija analiza ne bi otkrila veći broj reči s pogrešnom delinicijom, Što bi predstavljalo veliki nedostatak ovog Rečnika.
Uz reči s pogrešnom definicijom logično idu i reči s nepotpunom definicijom. Nekoliko primera: Aglutinacija, pod 2, med., treba da stoji, pored gomilanje, još i za medicinu izrazitija reč zgomilavanje.
Abortivan, za koji se kaže »koji izaziva abortus«, mora da ima (pod 2.) još i značenje' medicinsko, jer se tako nazivaju procesi i bolesti koje nu dosežu do običnog kra-
' ja (abortivni oblik neke bolesti),
Amputacija jc pre odsecanje nepo uklanjanje, toliko pre što se za amputlirati kaže odseći. -
Brazgotina je ožiljak od uzdužnc ranc,
Brbotati, med. treba: javljanje brbota u crevima.
Burova voda, pravilnije je nazvati tu vodu Burovljeva vodu, jer dolazi od imenice Burov.
Varenje treba da bude propraćeno bližom muedicinskom definicijom: razlaganje hrane pod uticajem flecrmenata u Želucu i crevima.
Variti (pod 2.) ne možc da glasi »probavljati (hranu u želucu)«, nego razlagati hranu u želucu i u crevima u sitnije sastojkc.
Vodenjak (pod 4.) anat. '"reba da stoji »ispunjen plodovom vodom“.
Grgotati, treba da stoji ispirati grlo propisanom tečnošću zadržavajući je izvesno vreme u grlu i propuštajući kroz nju izdahnuti vazduh,
Guma, treba pod 4. med.: rana u III stupnju sifilisa.
Elefantijaza nije bolest odebljanja kože i potkožnog tkiva nego ogromno uvećanje dela tela usled stvaranja čvrstog i trajnog edema kože.
Zavoj (pod 1.) treba da stoji »tanka vala i poveska za zavijanje rana.
Istezanje se ne može svesti samo na glagolsku imenicu od istezati, nego bliže (pod: med.): istezanje okrajaka prelomljenih kostiju u lečenju preloma. V. pod ekstenzija.
Kardiogram nije »grafički prikaze, nego grafički zapis srčanog rada.
Katarakt se u nas ne upotrebljava za zamućenje očnog sočiva nego katarakta.
Kvarcni, a, o treba da ima... iampa, pošto već ima kvarc-lampa.
Kijati nije »ispuštati naglo vazduh«, nego isturati.
Ima dosta reči koje, pored svoga značenja, sve više imaju i medicinsko. Zato njihovo značenje treba dopuniti u Rečniku još i ovim:
Artikulacija: pod 3. anat. zglob
tkanina (gaza),
AAA O VO TT AA AAA AVA VU VV
Dragiša RADOSAVLJEVIĆ
Tri pesme
Da šumu u džak sirpam, nema se kuda, ja sam slab Otkuda se prepelica mogla u stih da ugura
Stojim pred spomenikom, ko iz voza maše grab Sergej, drugar breza, ruska ispičutura
-2:/962,
mesečino, da zajedno govedara zavolimo dužnost Kad stigoh u selo ko proplanak prope mi se čelo
7;
Poslužiću telom graniu da podupre
U lobanju naslikan breg PO mene KODA O ledino šumska, kako stoje stvar, Sa ću znati posle asfalta da ostanem čO
Mesečino garava, od derm i sama si svesna da te svetla ruže
1 Snopovi pšenice po uputstvu jula negde bubre
Ovi ispisani listići može biti nečemu da služz stajsko, prvoklasno đubre
sa slamoni sačiniće n i za istorijsku nužnost
Uzmi vrevu svetilik
KNJIŽEVNE NOVINE
jave irolejbuskih trola
Sevaj sunce i zagrmi moj nebrani cvete Pričaj kako Os tobom da se družim svetle Laž života da izdržim kad ne bučem kađar otići ću u buljuke brđa Biću: vinograđar
Treba da se seća grmlie mene preko ničeg palog U krugu života pesma beše mio postoibine talog Bez brega pod sobom osta drevnosi zamka
U živo mastilo potonula olujina slamka
Ja najmanje znam šta se ovo sa mnom SVE dešava naliv-pero ode Iz iđuće tuge noć me preslišava
Adnečks: pod 3, med. pridodati organi žunskim polnim organima i
Aspiracija: pod 3. med. usisavanje
Aspirirati: pod 3. med. usisavati
Benigni, a, o: lak, blag
Beležiti: pod 3. med. pelcovati (naročito protiv velikih Loginja)
Bećaruše: pod 3. med. bubuljice u pubertetu
Blato: pod 5. med. izmet, izmetine
Blok: pod.8, med. stanje u kome se kontrakcioni talas miokarda ne prostire ili se teško prostire od pretkomore ka komori srca.
Bojni: pod 1. ... gas
Bolest: izr. (na kraju) šećema ..., poremećaj prometa šećera u organizmu, dijabetes,
Bolnica: na kraju još i traumatološka...
Bomba: pod 1. med. kobaltna..., kiseoničkn ...
Brahijalaa: pod 2. med. što se odnosi na ruku
Vena: anat. dovodnica
Verzija: pod 4. med. okret ploda u materici radi olakšanja porođaja
Vizikator, pravilnije vezikator. Nećemo, valjda, iu reč, pogrešno upotrebljenu od jednog poljoprivrednog stručnjaka, uvoditi u medicinu. .
Vijavica: pod 2. med, kolika, grč
Voštilj: pod 3. med. voštani melem #laster)
Grlić: med. ... materice
Divalj: pod mod. ... meso
Žabica: pod. 5. med. stoji »krajnici, glandulae cervicis (prema Vuku), što je svim neodređeno, dok nema značenja koje čini suštinu naročite bolesti istog latinskog imena (ranula), koja je urođena vođena guka na podu usne duplje, obično uz jezičnu vezicu.
Zalom: pod 3. med. naprslina kosti
Invertovan: pod. psih... karakter, zatvoren u sebe.
Iktus: pod 2. med. udar, kap, kaplja.
Iskliznuće: pod med. ...meniska (kad već ima toliko sportskih reči).
Jamski: dodati jamski ...
Kljuvati: pod, med. 4.: imati osećaj kucanja, udaranja pri skupljanju gnoja.
Kolon: pod. debelo crevo.
U prilog napomeni da su u Rečniku medicinske reči slabo zastupliene ima dosta dokaza. Za žalienje je, zaista, što je tako, jer medicinska oblast u svakidašnjem Životu čoveka igra mnogo značajniju ulogu nego ostale oblasti. Zato je poznavanje medicinskog jezičkog blaga za jedan savremeni rečnik od osobite važnosti. Svoje tvrđenje o primetnom siromaštvu medicinskih reći u ovom Rečniku podupirem ovim spiskom (za deo od A—K): amitozan, bručik, valvula, valvularan, vesnuke, veterinski, vlahuljice, vrled, vrlesija, biopsiia, blavunjati, ginandroid, blonja, brizla, bužija, bužirati, blefaritis, bludna radnia, bocanic (pelcovanije skarifikacijom), bočatnice (slani iZzVOri, kad već ima pridev bočat, slanast, pa čak i stran izraz brakičan), botulizam (trovanje kobasičarskim proizvodima), bruce (kad već postoji brucoš), virusologija (to zahteva današnji stepen razvitka ove discipline), delinkvencija, defektologija, dominijum (pored dominii), gista (muka, gađenic), dražica (za klitoris), drljavost, žabica, želud, ekscizija, zavaljen (za matericu), zaglušivač, zagnoj (za apsces), zades (nesrećni slučai), zadesan, zapećina, zalančavanje, zatiok, zaliskivač, zahvatak među pristima, zgaga, zgagavica (za POrušicu), zdravice (za muladalačku aknu), značeniski, zapaljeniski (inflamatoran), ispeni (za apSsces), zoonoze, zubnia (za izbilanic ZUuba), zubiti (dobivati zube), zubik (red zuba ı vilicama), iglenik, iglodržač, izdisajan, imerzija, izrodnica (mola), imobilizavija (u lečenju fraktura), imunski, inaktivacija, inkontinencija, inkret (za hormon), inokulacija, inokulisan, instilacija (ukapavanje), intervencija, inhibi- | cija, inhumacija, istovrednosan, isprištili sc, iskolačenost (kad već ima iskolačiti oči), iazva (kloaka), jajotvoran, jajonosan, jednovrednosan, jednoočan, jednoudaran, kavernski (različno od · kavernozan), Rkahektičan (icr ima kaheksija), kalkuloza, katabolizam, kataboličan, katabolit, klicište, kontraktura.
Umesto da su unesene ove reči, već u lupotrebi, nalaze. se neke usko pokrajinske, koje mnogi današnji ljudi nisu čuli, niti će čuti (vehice, kanje i sl. ili od nemedicinskih: izogone, crte koje na karti spajaju tačke magnetske deklinacije ili izokline, crte koje spajaju tačke inklinacije). Zar je bilo potrebno uimcti i reč buhštabirati?
U ćiriličnom izdanju definicija reči treba da stoji samo uz oblike koji su u upotrebi u govornom području Srba (npr. uz ogledalo, a ne uz zrcalo), a obrnuto u govornom području Hrvata. Unosi se sasvim izlišna zabuna što se glasnica upotrebljava kao dvojnik za glottis ı za plica vocalis. U poslednie vreme ta se reč daič samo da označi glottis, a za plica vocalis ostavlja se glasna žica. Svakome je jasmo da je pravilnije upotrebljavati bubanjska opna, a nc bubna opna, bubanjska duplja, a ne bubna duplja. Ne znam što je bilo potrebno unostt! zastareo oblik ž. r. u množini jetre, ietara, kad su svi već usvojili imenicu ž. r. u jednini jetra, jetre.
Mislim da je neumesno bilo unositi u ovaj Rečnik i skatološke oblike za izmet, čmar i debelo meso (sa svim mogućim izvedenicama), reči koje su svojevremeno izbačene iz Vukova rečnika. Verujem da to nije učinjeno 17 bojazni da će se te reči u našoj sredini zaboraviti, jer se one u usmenom, pa čak ı pisanom govoru, baš danas neobično neguju. Razlog: je za to utoliko manje bilo, što ie ovaj Rečnik književnog, a ne narodskog jezika.
Interesanino je da su neki stavovi premi Pravopisu u ovom Rečniku izmenjeni, pa Se sad, protivno još postojećem Pravopisu, piše vrvca umesto vrpca, streptokoka umesto streptokok, vizualan umesto vizuelan, egzibicija Umeso ekshibicija i dr.
Žalimo što sastavljači Rečnika nisu uzeli u dbzir našu primedbu, u nekoliko mahova postavljanu, da semantički treba razlikovati prideve: venozan 1 venski, veneričan i venerički, reumatičan i reumatički, arterijalan, arteriozan i arterijski, alergičan, alergički i alergiiski, kavernski i Rkavernozam, RKritičan i, kritički, akustičan i akustički i t. sl. Žalimo, jer tu razliku naši današnji lekari jasno čine, te sc lingvisti o to ne treba aa oglušuju, sem ako lekare ubede da nemaju potrebu da tu razliku čine, u čemu dosađa nisu uspeli.
Nerazumliivo mi je zašto je usvojen naziv išilas, a ne ishijas, kad se smatra da ic pravilno pisati shizofrenija, a nc šizofreniia.
Očekujemo da će naše napometc biti pravilno shvaćene, kao dobronamerno ukazivanič na izvesne nedostatke, i da će pri izradi marednih svezaka ovog Rečnika biti uzete u obzir.
Prof. dr Aleksandar Đ. Kostić 9