Književne novine

О ст

ВОЈИН МАТИЋ |

'

СТИД ЈЕ специфично људско осећање које доводи до прикривања или покушаја прикривања делова тела, неких функција организма или поступака.

Ако размотримо који су то делови тела које човек највише избегава да покаже, онда откривамо да су то тзв. ерогене зоне, чије Додиривање и миловање, па и призор, изазивају еротска осећања. Стид је везан, као што је познато, за саме полне органе, за стражњипу и дојке, мање за уста, косу и друге делове тела, пиако у разним културама и изузетним индивидуалним случајевима и ти делови могу да буду предмет стида и прикривања. Има, на пример, особа које руком присилно покривају уста када су збуњене, „нервозне", обично само у друштву.

Постоји и типичан, готово несвестан покрет изненаћених обнажених особа, када код мушкараца шака иде према полном органу, а код жена обе руке, при чему јелна покрива дојке, жито је постала класична поза у извесном раздобљу грчког и римског вајарства.

Међутим, стил је везан и за друге делове

тела који нису ерогене зоне. Ту се јавља индивмауално. То су делови тела за које сама.

особа сматра да су ружни, деформисани или

унакажени. Ово није случај код сваке особг. Не стили се свако свога носа или својих ногу, па били они већи, дебљи или тањи, Међутим, оне су врло осетљиве на погледе и осмехе, и свашта могу да схвате као алузију на тај свој недостатак. Стиаљив човек понекад, бежи, понекад напада кад неко хотимично или нехотично укаже на предмет стила или му се тако учини. Исто то важи за извесне ране и ожиљке, кожне болести, вештачке виАице итд.

Што се тиче функција које човек крије, то су функције избацивања отпадних пролуката организма у облику столице и мокраће. За разлику од узимања хране, коле се у свим културама изводи у АДУШТВУ, нарочито на свечаностима и гозбама, избапивање отпадака се изводи најчешће усамљено и сакривено.

Међутим, и са мзимањем хране је слично ка» и са устима. и оно се. У изузетним САуУчајевима, покрива стидом и такве о7с0з нису у стању да једу у друштву, или бар у неким друштвима. Осим тога, и узимање хране можда се сматра неприличним; на примео, прождр мвост, слаћење или приче о добоом залотају понекад изазивају осећање стида,

Пол удао стида пада и оно што помало непроезизно „називамо сексуалним понашањем. са СтиА „ови. сложену област може да покрива врло шиооко. Од заљубљенот погледа и разготопа, до сексоалног односа. У разним културама, у разним узрастима, у разним слојевима друштва, па и индаивилуално, стид погађа разне аспекте овог понашања.

Да навгдемо као пример народну песму Хасанагиница", она, иако мајка двоте деце, не може од стида да обиђе свога рањеног мужа која лежи у шатору. Хасанагинита пољ стајв главна окоснипа трагичног сукоба измећу стила, преко кога није у стању да преЂе (тпто публика прима као племенито осеЋање), и дужности коју осећа према мужу кога воли. Хасанагиница је трагична што је у тој мери морала да спутава своју љубав, да то личи на равнодушност.

Међутим, из стида се не скрива само сексуално понашање него и многа друга која нисмо навикал да сматрамо сексталним. Стид, је човека због крађе, лажи и других сличних поступака, па и незнања, неумешности, непознавања реда, Као што се стид не исцрпљује са ерогеним зонама. тако се и у области по-

нашања не ограничава на сексуално понатање. Међутим, не очекује се од сваког да се стиди ако учини неко асоцијално дело или нешто од осталих поступака за које смо рекаи да их се понекад стидимо. Стид очекујемо или доживљавамо ако оном ко га чини

„ве личи". Нико неће за неког провалника. |

рећи да би требало да се стиди. Напротив, ако неко ко ужива друштвени углед учини нешто од наведених ствари, очекујемо од ње та стид, и он га врло често доживљава, за разлику од познатог криминалца или „распусника“, доживљава га и кад дело учини, а нарочито кад се оно обелодани.

То исто се дешава ако друштво сматра да се неко недолично понашао, обукао, тајно се бави писањем стихова. Али као код сваког стида, тако и овде извесне тајне испољавамо пред интимним пријатељима и саучесницима, али се трудимо да оне не доспеју у јавност. 'Храбрест да се изиђе у јавност, или несмотреност која издаје, може код погођеног да изазове осећање стида, а код околине скандал због недостатка стида.

Кад се криминалац труди да за његове поступке не дозна мајка, жена или деца, друштво за то нема разумевања. Право на стид + признајемо само деци и цењенима у друш· тву, нако је очигледно да нема човека без стида. ' 8

Медицина је значајно изменила осећање стила. И сама медицинска наука патила је од њега и не тако давно. У старим упбеници_ма интерне медицине, међу разлозима због

'

којих се употребљава стетоскоп, налази се и пристојност у односу на женске пацијенте. Лекар се сматрао мање уваженим због тога што тушира задње црево својих пацијената, Бављење сексуалним проблемима сматрало се недопустивим итд. Касније, са научном 06јективношћу, одбачене су за релативно кратко време многе „предрасуде“ стида и данас се сматра да стид пред лекаром представља“ примитивност и заосталост. Чак је и сам сексуални однос почео да се испитује читавим низом снимака, филмова и апарата, и публика се не осећа прекомерно узбуђена због тота. Међутим, ни стид пред лекаром није ни из далека превазиђен као што се често мисли. Треба посматрати гинеколошке прегледе да би се човек у то уверио. Видели смо девојку од 16 година, смештену на гинеколошко одељење и поред свог љутог опирања, која је уграбила прву прилику, покушала самоубиство и остала тежак инвалид. Стид ни у медицини није превазиђен вгћ и због тога што ни л.гаре привАдачност не оставља че-то индиферентним. Ово на први поглед изгледа парадоксално, али је типично за заблуде, које постоје изко су у супротности са очигледношћу, и немогуће их је одбацити и на њих гледати „објективно". Можемо да 6удемо само нешто објективнији,

Чињеница да се и стид мења према ситуацији и околини указује на то да постоји могућност промене става и код субјекта и код оних који га окружују зависно од еротичне привлачности. Ако се пацијенткиња налази пред старијим индиферентним лекаром, стид може увелико да се повуче. Ако се налази пред лекаром који показује знаке да га она узбуђује, или је сам привлачан, или ако она има тај утисак, стид се појачзва.

Напротив, у еротичним односима појава узбуђења код партнера подстиче сопствене жеље. Међутим, оно може да доведе и до изненадног страха код жена које се плаше ближег контакта, што видимо и код неких врста патолошких понашања кад изазов постаје сам себи циљ. У таквим тренуцима, кад изазвани показује знаке да прихвата изазов, настаје страх који чини да се такав поступак доживљава као непристојан. Ово видимо код извесних форми кокетовања које могу да 6уду и несвесне, а и код неких особа које се свесно плаше да не „оду сувише далеко".

Социјално прихваћено веровање да се код лекара појављује лажни стид, бар код одраслих, не одговара чињеницама чак и под претпоставком да лекар никад не осети привлачност према пацијенту. То најбоље видимо по одбијању или бар великом отпору ' многих при неким прегледима или интервенцијама. Клистирање и сличне манипулације су најтипичнији примери. Иако их рационализујемо на разне начине (ружно, прљаво, итд.), ипак је реч о стиду. Постоји минимална вероватноћа да ће се онај који их врши еротично узбудити. Напротив, много је вероватније да ће се јавити гађење. Али не тргба да заборавимо да и порнографске слике често изазивају гађење, Слично је и са полним органима.

Карактеристично је за став о сексу да се биолошки тако важан орган као што је полни орган, и толико жељена функција као што је сексуални однос доживљавају као ружни. Очима, устима, дојкама па чак и носу и ушима, човек приписује изванредне особине лепоте док му је полни орган ружан. Човек носи у себи неку врсту мерила за лепо, али је данас већ сигурно да се и то мерило формира из искуства током живота, и показује велике разлике од краја до краја и од човека до човека. Као што је говорио професор Кошш: Да људи имају сурлу говорило би се „како госпођица Мајер има лепу сураџ“. Стид ми гађење отежавају, а често и онемогућава ју човеку да о полном органу тако мисли.

Кад говоримо о лепом носу заборављамо да га упоређујемо са другим носевима, док такво упоређење полних органа доживљавамо као крајње одвратно и инкомпатибилно са појмом лепоте,

Овакви реалистични покушаји јављају се само повремено, више из потребе да се шожира околина и друштво, из егзибиционистичке потребе, а никад из дезеротизираног и естетског осећања, као код посматрања акта или у односу између лекара и пацијента. а

Медицина сасвојим „објективним“ приступом стиду научила је људе да њиме баратају слободније, али га није могла отклонити ни код пацијената ни код лекара. Чак ни у професионалном односу, а да не говоримо о приватном. Нелекар често завиди лекару на његовим могућностима, или га жали што му је то постало „обично“ и мисли да је тиме изгубио извесне илузије потребне у животу, како то обично кажемо. Сличан приговор чини се и нудистима. Час се сматра да они нису прави мушкарци и жене, час да су сексуално настрани и похотни. Сигурно да међу њима има и једних и других, као у сваком друштву. И поред тога, учестали контакт са голотињом и сусретање са гађењем омогућује тим особама да за извесно време, под извесним условима и до извесне мере, измене структуру свога стида, да се понашају дезеротизирано и да

привлачност замене естетским осећањима.

Да бисмо сагледали суштину стида обратимо се његовој другој крајности коју зовемо бестидност, Бестидан човек је опај, који по мишљењу других, вређа откривањем оног што се сматра забрањеним или оно што би требало да буде сакривено. Он то чини или жад је притеран у теснац од околине, или зато да би околини показао да њен стид у суттини није ништа друго него лицемерство оних „ксјима то не личи".

Околина доживљава оно што се зове бестидним као заразно, саблажњиво — како се раније говорило. У стиду се сукобљавају потреба и отпор. Понегде влађује једно, понегде друго. Леонардо, као сликар и први анатом ренесансе, тврдио је да су полни органи толико ружни да њихов призор негативно утиче на привлачност међу половима. Један средњовековни теолог очајан је што се рађамо између измета и мокраће!

Отуда на први поглед противуречност ДА је бестидност саблажњива; код оних које непријатно погађа она изазива гађење, па би било логично да врши позитивни морални утицај. Или прецизније можемо да кажемо да је одвратност тим већа што је потребнија већа енергија да би се савладала привлачност. Саблажњивост се сматра нарочито опасном за омладину; она још нема оне кочнице којом онај чији је стид погођен реагује на основу свога напора да савлада саблазан, Обрнуто, они који се боре против унутрашњег притиска стида често улажу исто толики напор да би га савладали као и они који баввлађују привлачност. Заборављамо да нека примитивна племена не морају да савлађују ни стид ни осуду друштва да би ишли голи, а уз то нису сексуално разуздани, нити то чине да се забављају еротичним играма,

Стид, или' бар форме стида, нису ни вечне нити једнаке у сваком случају. Другачији је стид на јавном месту и у породици, другачији у односу на брачног друга и децу, другачији међу особама истог и супротног пола,

Ова чињеница је бунила старе моралисте па су у неким интернатима за младе де војке увели кошуље за купање, а удате жене су шиле такве спаваћице да однос може

„да се обави без додира коже што је сматра-

но блудним.

И поред тога бесмислено је говорити о релативности стида, као да је стид нешто што може да се свуче и баци. Напротив, он је дубоко укорењен у оној форми у којој се јавља у одређеној средини. Човек, пресађен у другу средину, често тешко прихвата туђе и одбацује своје норме са којима је одрастао.

Стид је жив и динамичан. Он мења подручја у зависности од ситуације и околине. Али не нестаје. .

У свој његовој савременој индивидуалној покретљивости он је типичан и за културу, и за социсекономски слој друштва, и за појединца. Симон де Бовоар спомиње један брачни пар који је, упознавши се са другим, провео ноћ у ексцесима и који је сутрадан заједнички извршио самоубиство, Стил није крпа која може да се здере, него жива друштвена сила која у човеку има свога представника и крутог стражара који називамо савешћу. Победе над стидом, ма како спектакуларне биле на страницама штампе, само су покушаји налета на друштвени отпор. Он је од вајкада постојао а увек је нов, стално се мења, али не нестаје. Те бране као да нигде нема. Понеко може да је пређе са лакоћом. Он је изненађен. Прошетао је го улицама, живи јавно у домаћинству са две жене истовремено, слика изметом Мона Лизу, а ипак се није отресао стида. Жена која се купа на нудистичкој плажи може да се постиди што јој виси комбинезон.

Често говоримо о лажном стиду. Ако нека жена одбија да се свуче пред лекаром и тиме чак угрожава свој живот, ако нека девојка иде од прегледа на преглед, а стиди се да каже да је у другом стању и пропушта могућност за побачај, онда то није лажни стид. То је терор стида који може да угрози и здравље и живот, сексуалну па и психичку нормалност.

Познато је да омладина стид испољава ВИше него одрасли, кодкојих се квалитет осећања мења у извесним границама и доживљава претежно као непријатност, неукусност, увреда и слично. Међутим, он тим није нестао. Стиди се и жена која је рађала и девојка која је имала сексуалног искуства. Погрешно је стид ових особа називати лажним. У тим крутостима главну улогу игра морализаторски став оног који цени да ди је стид лажан или не. Он црно-бело признаје право на стид са мо оним особама које се стриктно придржавају његовог осећања стида. Међутим, не постоји право на стид. Он је на овај или онај начин уткан у наше биће и често је јачи од логике. Такав приступ значи оспоравање свих људских осећања онима који се стриктно не придржавају правила, што је бесмисдено и исто тако у супротности са нашим свакодневним искуством.

Бацити стид под ноге, како то често зову морализатори, није толико задовољство како то они мисле, и скопчано је са многим сукобима у себи и са друштвом. То тим више пада у очи што често и сами морализагори нису тако морални као што приказују, или бар нису увек такви били.

То су обично особе које се тешко боре са

искушењима која их изазивају више него просечног човека. Истовремено они чису у стању да се отму терору стида који им живот чини несношљивим. Они несвесно завиде слободнијима око себе и нису у стању да схвате њихову лежерност и радост као спонтане, него их доживљавају као похоту и пребацују им недостатак морала,

Моралиста живи у толико јаком унутрашњем сукобу да само крајњим напором или безглавим улетањем у ситуацију против које се бори може себи под извесним условима да прибави смирење. Чак и онда, по правилу не доживљава оно задовољство које имају особе са мање крутом забраном. Крута з26рана само појачава очекивање али истовремено и онемогућава задовољење било на тај начин што онемогућава само приближавање забрањеном, што гапрекидајилисамо мскуство чини незадовољавајућим. Ово је нормално и карактеристично за први сексуални однос, за чије је остварење потребан јак напор против различитих страхова и забрана, и због тога обично доводи до разочарења.

Такве унутрашње сукобе. називамо амбиваленцијом, тежњом ка два супротна циља. Амбиваденција током живота практично се делимично превазилази, али сукоби и даље остају у нама и одређују осећање привлачвости и одбијања, спонтаност, способност или неспособност успостављања контакта и напредовања и остварсња циља. Често се „из ненадне слабости“ приписују недостатку морала, док су, у ствари, производ тешке борбе против насиља савести, често потпомогну.

тко смо пута у пракси вии су се у извепонашали као

те средином. Кол! ту дели мушкарца или жене кој сном тренутку неуобичајено заводници без морала, а Кој ЈЕ 19 падали у самооптуживање и депргсију. Ко-

дико је партнер изленађен и револтиран РА радан кад наиђе на ледени пријем па и ољтуживање. ;

Видели смо жену терорисану патријархалним моралом која је једног дана толико иза" зивала непознатог човека да је прихватио оно што је сматрао игром. Неколико дана после тога, жена, мајка двоје деце, извршила је самоубиство. Играла се са мојим осећањима, чујемо Фд романтичних, за њу то није ништа, од циника — нема морала. ђ

Стил се у друштву цени. Девојку краси стид како се то говори. Њу краси и руменило лица кад се застиди, што чеки са задовољством користе својом свесном или несвесном уочљивошћу. Стид се не доживљава. само као етичка и као естетска вредност, као што смо показали па примеру античких кипова. .

Црвенило и збуњеност "одају скривене жеље. Та борба између привлачног и забране је оно што за неке краси стидљивог, а што је другима смешно. Доживљај дивљења. потиче од идентификације, поистовећавања, уживљавања са особом која се стиди. У том постоји нека носталгија за изгуољеном „чистотом", али и злурадост и потреба да се присили на напуштаље.

Црвењење је нека врста скривеног егзи. биционизма, откривање својих чари или недозвољених жеља.

Не црвени се само зато што околина поку. шава да открије нешто еротично, ни само због заљубљености или симпатије, него! “бог нечег што може да се схвати или јест г алузија на неку забрањену или недоличну ралњу,

При том особа не мора да је учинила неки од ових преступа због којих црвени и збуњује се. Довољно је да сматра да је неко због тога сумњичи. Анализа таквих случаје ва је показала да код тих особа таква склоност заиста постоји, иако је често никад ни су испунили. Напротив, особе које то чине не црвене, осим панекад у присуству оних које воле и пред којима крију.

Ти унутрашњи сукоби могу да доведу и Ао поремећаја сексуалног понашања, или до бизарних особености које кваре односе са околином и чиче носиоца таквог понашања неподесним за углед у друштву и васпитача у најширем смислу речи. То важи за морал» заторе, али и „бестидне". У:

Већ и до сада смо говорили о зависности стида од специфичних односа у којима се човек налази. Сада, међутим, да обратимо пажњу на социјалле односе који се појављују претежно у зависности од групе у којој човек живи. Човек тражи друштво које одговара извесним његовим потребама. Најчешће оно које има сличпости са његовим ставовима. Међутим, он не тражи само сродност нето и различитост која ће га стимулисати оно лико колико је то њему потребно. Неком је више потребно да доминира, а другом да 6уде под доминацијом.

Везујући се емоционално за своје уже друштво мења се у извесној мери и његова осетљивост на стид. У том односу он може да појача своје отпоре или да их ослаби, ако то не наилази на осуду или се очекује.

Све се то, наравно, код уравнотеженог одиграва у границама његове толеранције. Ако је особа јако зависна од друштва за које је везана то може да доведе до драстичних промена ставова, све из страха да се не изгубе сопствене емоционалне везе. Иначе ако то пређе границе индивидуалне толеранције она прекида односе, и тражи друго друштво,

Сва померања у једном или другом правцу праћена су стидом и кајањем уколико је реч о повећаном очекивању слободе, или побуном ако је реч о пооштреним захтевима, Због тога и друштво, иако мање-више слобод: но изабрано, може да изазове и скретање и поремећаје ако појединац не може ни да се уклопи нида напусти своје везе. Слободније друштво одбиће ригидне, и обрнуто. У том Од: носу могу да се појачају конфликти, а и да дође до слома. Појединац повремено осети да се на њега врши притисак од кога није у стању да се отме Група добија због те зависности нарочиту моћ.

Понекад група користи и спољнг з : притиска, економски, полицијски, док су ма“ ње или више изражене моралне уцене стално на дневном реду н појединац мора / се Хатоди своје унутрашње С еврбнос А ом. ним захтевима. | о си па ски и породични односи стално

дирају структуру стида и у зависногти ОА година старости, постојања или непогтојања деце, пола деце итд. Рођење етета_ на пример, може знатно да утиче на те промене, као и неверство партнера, за лане старост 2 Ом певотене си ње У Аичности и средине неко = да постане морализатор. особа слов ујак схватања, или особа која се бор АНИЈЕ предрасуда, а и да с а се бори против ЧЕ чи : и да се сломи у смислу сексућаја. итоперености и психичких поргме-

Здрав и уравнотежен човек са својом отруктуром стида није само прилагођен 0ч2кивањима околине, него је способан Н |: прати извесна нужна струјања и о и г Ааруштву у коме живи, промене

Путем васпитања ми данас можемо да

о хармоничнији развој супротних

МЕ пене „спречимо настрани развој, као

ако оје изазива сувишна ригидност оја по правилу доводи до екстрема.