Književne novine
%:99%99%%%%999%%%%%99%%%%%% 99.
КРИТИЧНА ТАЧКА _
Наставак са 1. стране
ра добити, ова ситуација омогућа“» ва у неким производним органи“ зацијама: разноврсне злоупотребе цм махинације, које их често 00воде и до пропасти.
Милијарде губитака пи дуга којима су оптерећена нека наша филмска предузећа проузроковане су рћавим или несавесним или сумњивим менаџерским _ послова» њем у такозваним конкуренцијама. Да су наши ствараоци у области филма имали јачег утицаја на употребу финансијских средстава, не би долазило до таквих баснословних губитака. Каквим смо апсурдима изложени због ове ситу-. "ације показује и следећи пример; филмски стваралац који је донео једном нашем филмском предузећу чисту добит од 500 милиона ди“ нара морао је да на другој страни потражи 30 милиона динара као аконтацију за припремни рад на свом новом филму!
Изменом свог друштвено и скономски потлаченог положаја, сло“ бодни ствараоци би допринели разбијању свих монопола; онемогућавању злоупотребе моћних средстава _ јавних _ информација (листови, радио, ТВ) од стране кланова, група и моћних поједи“ наца; допринели би квалитатив“ ном побољшању протрама и бо“ љем, стручнијем избору сарадни“ ка из сопствених редова; онемо_тућавању злоупотреба материјал“ „107, и, моралног карактера, што је редовна · и неминовна појава У свим организацијама и установа“ ма затвореног кланско-монополског типа.
Стрпљење уметничких и научних стваралаца досад је одлазало позитивно решење, али је си= туација достигла критичну тачку. Свесни смо препрека које отежа“ вају реализацију оправданих захтева слободних стваралаца. (Под тим статусом подразумевамо стање незаштићене најамнине у односу на власника средстава производње сваког ствараоца на пољу науке и уметности без обзира на то што се и он _ сам на другом месту, као стално запослени члан радног колектива, појављује у улози експлоататора према оним ствараоцима који ступају у исти 0днос најамнине према његовом ко“ лективу!). Окошталост и превази“ Веност структурно-ортанизационих облика низа културних институција и производних организација У области културе пружа жилав отпор прогресивним самоуправним тенденцијама. Рутинерство и ин ституционализам _ супротстављају се новим идејама. Људи у сталном радном односу и власништву средстава за производњу културних добара имају монополисан положај у односу на стваралаштво, те својом културном апатијом потодују стварању атмосфере ниског укуса, примитивизма и комер“ цијализма, што није клима за ви ше стваралачке узлете.
Елиминисање категорије посло“ давца-рентијера. претпоставља _ разбијање свих постојећих структу“ ра које су наследиле свој назадни карактер из етатистичких времена. Тако се једино могу исправити апсурди да прави ствараоци немају апсолутно никаквог утицаја на формулисање и спровођење критеријума за вођење кадровске. политике у најмоћнијим културним институцијама и средствима јавне информације и комуникације (дневни листови и радио-теле“ визија), услед чега један медио“ ритет по сили свог монополизованог положаја уредника профилира културну или научну рубри“ ку, мако нема за то ни знања ни. елементарног укуса, а примитивни и стручним захтевима недорасли. људи заузимају најодтоворније положаје, док се еминентни сараднипотчињавајућем и
ци налазе У понижавајућем односу моралне, духовне и екбномске најамнине.
2
Ф % + 4»
»Ффффефеее9 Фе. 9%%9%%%%%%%%%%%%%%%%%%%99%% 99999 ФфафефеефееФ
Ку КОМ За Су а ЕУ 5 ЕУ СУ
Тежња за одређеном
драмом
| Наставак са 1. стране | ШТА ЈЕ по теби суштина позоршата» СУШТИНА ПОЗОРИШТА је сам чин, дејство, односно чинодејство, као средство. Као мотив, то је слобода, јећлини задатак уметности уопште. Мосталом, од слободе људског духа зависи целокупни развитак људског друштва, а претходница тог развитка је уметност, јер колико је слобода људског духа слеменат развоја науке) и технике, толико је слобода. уметничког духа слобода људске мисли опште. Ту недавно на једној дискусији у Новом Саду у оквиру Стеријиног позорја, ја сам поводом јел“ не прелставе рекао: „Дилема уметности није да ли друштвена власт или јерес, већ је дилема уметности далеко суштаственија, односно то је дилема да. ли у области људског духа власт или јерес“. Дакле, суштина по.“ зоришта је по мени духовна јерес. Ето, колико се ја с неким људима не могу разумети, односно с људима који би са мном општили преко из веспих средњошколских теорија књижевности. у САВРЕМЕНОМ ТЕАТРУ, каже Сартр, постоје три одрицања: психологије, фабуле и одрицање сваког реализма. Ако се сложиш са мном да је и код тебе, нарочито у рани“ јим драмама, било одрицања фабуле, кажи због чеза2
СА САРТРОМ се у многочему не слажем, а не знам да ли бих се и поред
од ОЛИЊАЛЕ ШУБАРЕ, преко теснога и искрпљенога капута па до пе“ ких старих жутих војничких чакшшра — био је сличан неком големом медведу који се ко зна како нашао на перону. Снег се отапао, испод ње та се указивао црни простор стани“ це; сва неизрецива њена прљавштина кроз коју су вијугале сјајне ши“ не. Премрзли људи су се мували тамо-амо, а на њих се сваљивао густ, прљаво-бели, дим. из локомотива.
— Експресни воз за Београд који по реду вожње стиже у шеснаест часова, касни неограничено, — закре шта глас из микрофона. | Кнез прихвати голему распалу торбу са једне и балон са друге стране, па их опет спусти. Људи се још више
узмуваше, журно наиђе исто тако годем и стар човек, са беретком на глави.
— Здраво, Буљубашо! — Немој ме тако звати, Не волим...
— Никад ти се имена не сетим.. Руковаше се, обадва су се смешили помало обрадовано.
— Јутрос сам дошао из Београда. да нешто купим, али воз каснио два сата. И, ето — празна торба. Нека све иде до Ђавола! клео је Буљу баша. и
Обојица су неко време гледали У тиско небо пуно прљавих облака, ди-
молим те!
ма и гара. · — Понављам: експресни 803... , _ Шта ћемо сада; — питао Је Кнез. ј ·
— Да идемо аутобусом.
— Ама,., Купио сам карту. Поништили су ми повластицу, на Спомепицу, знаш. А пензија ми је четерес банки...
— Платићу ја, моја је нешто већа. — Добро! А ја сам понео нешто сувога меса из села, поделићемо.
ЗА с
сл Заир ал АЛА СЛАЊА ЛАЛА бој
555 ср а ме
ГИ СА ми
беј
С У За А
НС СВ бо
АВА АСС О
Ма МО О
35)
МИ А а РА ЗА . Зе
У
АС АЛА АМА МАМА А АМА ИВА АЛА МЗ У ЗАО СКОАОААЕБО УЛ = За
пета 4 | 27 УМ ш У СОК АЊА МАМА А 55 ВА. " (у о ЗАО МО 4 ЏИ] ЗЕЦ ла Млава Га ЕЛ КА Ма ОК
35 У Ко 55 ~ А У КО о: Је о ар Ма ОСА јр
~ 5 МЗ За УК УУ ОАЗА Дека
најбоље воље и имао у чему сложи-се и надаље задовољити само смо
ти, јер ја не умем да мислим па начин: „од свачета помало, а ни од чета остало". Признајем, акробатика ми_је слаба страна. А што се тиче фабуле, никад је се нисам одрекао, ја сам је само друкчије осећао. Разуме се ако под речју фабула под разумевамо исту ствар. Ако не под разумевамо исто не вреди да се погађамо, јер то би нас далеко могло одвести, а да се с места и не померимо. У КОЈОЈ МЕРИ си за хепенинг у те атру2
НЕМА УОПШТЕ тих средстава која би уметности била недозвољена: Лли ипак није ствар у средствима већ у мери према односу ствари, мислим у Хегеловом смислу те речи.
КАКВЕ УТИСКЕ носиш са Стеријиноћ позорја и шта уопште мислиш, о тој институцији2
ОСНОВНИ ЗАДАТАК Стеријиног по зорја је, можемо рећи, испуњен. Наиме, пре четрнаест година кад је Сте“ ријино позорје настало, домаћа драма се стицајем разних околности налазила у подређеном положају. Данас, после четрнаест година, можемо без претеривања рећи да је домаћа драма овладала нашим позориштима, Нема позоришне куће која се чак могли бисмо рећи не граби да игра домаће дело. Примера ради, треба напоменути да се за овогодишње Стеријино позорје пријавило тридесет и пет позоришта са тридесет и пет домаћих драма. Према томе, Стеријино позорје не треба више да се бори за право опстанка домаће драме на нашим сценама; већ ту своју прву и основну, сада већ лобијену борбу, треба да настави с новим хтењима и мотивима. По мени, ако се до сада на сваки начин тежило за домаћом драмом, од сада треба тежити за омређеном домаћом драмом. ДХа ли ће Стеријино позорје заузети јелан такав одређени естетски став или ће
_____________________СУОЧАВАЊА МИЛИВОЈЕ ПЕРОВИЋ
· ЦРКВЕНИ КАЛЕНДАРИ
Подигоше своје торбе и прођоше кроз град. Људи су безглаво ИШАН десно лево, испод возила штрцало их је житко блато. Они су пили полако и ћутке, један до другога, онако огромни цео тротоар закрчили.
Рампа на прузи се управо _ пред њима спусти. Кола су се заустављала у низу, једноме сељаку је прасе про дорно скичало у бисагама. Над гомилом људи спустило се небо својим прљавим трбухом.
— Пушиш лиг — понуди та Буљубаша. — Не, финансије, знаш... — Кнез се смешио својим од студени помодрелим лицем, само су му очи још биле исто онако сјајне и пуне жара.
— Мајку им њину, ова рампа... спусте је ваљда кад воз пође из Пирота, — мумлао је неко У ГОМИЛИ.
— Причувај се ти горе у селу, убиће те неко, — пожудно је Буљубаша сисао цигарету као да му је од ње нога дима било топлије. — Много си им дужан!
— Јоок! — смешио се Кнез, — гле. дају ме као икону. А и кућу сам по дигао... у ствари то је само подрум — али од камена, Уосталом од суд бине нико не побеже!
Протутње воз, маса ваља даље. Прорези 1 сиви и тамни од ноћи која се негде наливала у ниском облачном небу.
На шалтеру аутобуске станице им дадоше карте, али аутобус је каснио.
— Кнеже, неко је од нас баксуз! Мора да си горе у селу негде био у штети, ; -
— Јоок! прошло ме је то. А У селу остала само једна баба, само један зуб има, части ми.
Уђоше у мали станични бифе ко-
јим је текла прљава река од многих
настави да се
тром пиза дела без одређених ставова ствар је Стеријиног позорја. Ја никада нисам учествовао у раду ове институције, али ако ме буду питали за мишљење, рећи ћу им.
И НА КРАЈУ шта би рекао о позо ришној критици»
ПОЗОРИШНА КРИТИКА је, чини ми се, једна сасвим посебна област схваралаштва у границама театарског живота, Како ће се и колико она развијати зависи свакако и ол све обухватног развитка позоришног жи“ вота, али и од ње саме. Ту код нас још нешто кржља, у схватањима, као преостатак старог административног етатистичког друштвеног облика управљања. Критика се код нас још осећа контролором, судијом, центром власти. Све су то болести које јој не дозвољавају да даље прати наш све богатији позоришни живот. Ја не бих желео да говорим о неким чисто техничко«организационим проблемима критике, јер то није област мојих интересовања, али једна од најочитијих негативности критике је и данас узурпација права гласа. Ту недавно је један критичар као потврду своје исправности и не погрешивости навео податак да он већ седам година пише све критике на све позоришне представе и то у једном једином листу, Ето примера обрнуте логике по којој се постављењем до бија неограничепо и доживотно иправо стварања. Међутим, ако је театар. ска критика стваралаштво које спада У област уметничких делатности, а свакако да спада, где је ту одбирг И зар се постављењем може стипати положај у области ма ког стварала“ штва. Али шта се ту може, сваки стваралац мора сам бирати свој пут. Има људи који су га нашли, има их који та тражс, а има и таквих, кој! га никада неће наћи, на жалост.
Миодраг Петровић
мини иниосмвиниириинмииииманиинииримиу ту отапале. Стадоше уз један празан банак, свак са своје стране,и заузеше та читавога. Трљајући рукеипоцупкујући промрзлим ногама, нагоше се један према другоме никога око себе нису видели, као да никога није ни било.
— Ја ћу врућу ракију, — рече Кнез, много је волсо ракију, сигурно је оно балонче било пуно. — А тиг
— Не смем, пронашли ми шећер у крви, Чај, али без шећера.
Наиђоше муж и жена, лепи млади људи, пасмејани и румени, Човек се загледа одједном у њих и рече;
— Ми се, изгледа, познајемог
— Можда, богами, прогунђа Кнез али није дизао главу, ни да та погледа. — Свет није баш тако велЛИКИ. Ни Буљубаша није показивао вољу
да подигне главу и да погледа, Пио је чај, врућ, жут и бљутав. . Мало после између пултова за којима су стајали људи, нанђе некакав седи одрпанац, носио је торбу о врату и викао;
— Календари! Црквени календари!
— Дај. један! — рече Кнез. Па под мигну свом другу: — Треба ми горе у селу да знам кад је која слава, знаш,
= Дај, вала, и мени један, — рече и други, не објашњавајући зашто му је потребан. у
У то најавише аутобус за Веограл, они подигоше своје торбе са пода и, један поред другога, големи, стари и одрпани, не гледајући ни десно ни лево — упутише се излазу.
— Ко су ти овиг — запита жена свога човека који је ћутке гледао за њима.
— Обадва су за време рата били команданти бригада. Ударних бригада, по десетак хиљада бораца — онај у шубари Четврте а онај у беретци
ногу што су се
улица били су Шесте. Из мога су краја. био сам
млад али памтим... какви су то само људи били — песме су сео њима певале. ,
— Па... шта се то са њима десило2 — Онај у шубари је заглавио по резолуцији. А онај други... им он има неку казну — не знам какво је дело учинио.
— Мани их, молим те!,..
: рић,
· савета.
САОПШТЕЊЕ УРЕБИВАЧКОГ ОДБОРА
И УРЕБИВАЧКОГ
САВЕТА „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“
На заједничком састанку Уређивачког одоора и Уређивачког савета „Књижевних нови. на", одржаном 1. јула 1969. године, поднели су оставке на чланство у Уређивачком савету: др Ранко Бугарски, асистент Фи лолошког факултета, Ар Миладин Животић, доцент Филозофског факултета, АР Звонко Манаучни сарадник института „Борис Кидрич", арх. Станко Мандић, професор Архитектонског факултета, АР Љубодрат Михајловић, ванредни професор Медицинског факултета. Члано ви Уређивачког савета акаде мик __ Ар _ Татомир Лиђелић, професор Природно-математичког факултета, др Милорад, Екмечић, професор Филозофског факултета У Сарајеву, др Коста Михајловић, професор Економског факултета поднели су ос тавке пре седнице. На истом састанку _ књижевник Танасије Младеновић поднео је оставку на функцију директора листа и члана Уређивачког одбора. У прошлом броју листа, објављене су оставке књижевника Мирка Ковача, Моме Капора, Раломи“ ра Смиљанића, Драгољуба С. Итњатовића и Доброслава Смиља нића, Оставке су такође поднели Божидар Божовић, новинар, Бранимир Шћепановић, књижев ник, Ворђе Лебовић, књижењ ник, др Миодраг Коларић, ди. ректор Народног музеја, Радо. ман Кордић, новинар и Душан Пувачић, књижевник, г
проти
САОПШТЕЊЕ УРЕДНИШТВА
· Пошто подносиоци оставки пису мотивисали своје одлуке, уредништво „Књижевних нови. на" није у могућности да их ко. ментарише. |
САОПШТЕЊЕ РАДНЕ ЗАЈЕД: НИЦЕ | НОВИНСКО-ИЗДАВАЧКОГ ПРЕДУЗЕЋА „КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ"
На састанку Радне заједнице новинско-издавачког предузећа „Књижевне новине", одржаном 2. јула ове године, размотрена је, између осталога, и ситуација у листу „Књижевне новине", на стала оставкама чланова Уређивачког одбора и Уређивачког Радна заједница овог предузећа једногласно је оллу“ чила: поклања се пуно повере ње главном и одговорном урелнику „Књижевних новина" 30рану Глушчевићу и пружа му се пуна подршка у његовим на порима за сређивање ситуације у листу,
Радна заједница НИП „Књижевне новине"
(22