Književne novine
Х
ХУМОР И САТИРА ХУМОР И САТИРА ХУМОР
Епитафи ХУМОРИСТА
Мтопио се исправљајући криву Дрину.
АИПЛОМАТА Предао богу акредитиве.
ОЏАЧАР
Боље што је умро. Живот му је ионако био црн.
ПОЛТРОН
Умро везан за дрво. Хтео да умре усправно.
ШОФЕР
Њему шљивовица ударила у главу, а он камионом у шљиву.
РИБОЛОВАЦ,
Шелог живота ловио рибе, а умро од рака.
ПЛАНИНАР
Пао и погинуо. Оклизнуо се на линолеум у кухињи.
"КЕЛНЕР
Примио напојницу и умро од гриже савести. Поживе 60+5=70
тодина.
Тома Славковић
У принципу, еве је добро...
Старо градско гробље се време ном испуни до последњег места. У ствари, остало је још једно у самом центру гробља, одакле се будућем покојнику пружао величанствен поглед на ближу и да љу околину. Како је то било јед: но од најлепших гробља у читавој земљи у којем је почивало неколико познатих имена, то град изрази. жељу да на најлепшем месту лежи најзаслужнији међу њима. Градски оци похиташе да отворе ново гробље, како се не би догодило да почасно место заузме неки просечни покојник, али управа гробља категорички одби предлог са мотивацијом да њу уопште не интересује педигре покојника, да нико не може да ужива привилегије и да она неће да отвара ново гробље док се ово старо не попуни. Тако градски оци решише да кад већ не могу да резервишу место — изаберу покојника. Јавило се неколико претендената, али се град скоро једногласно опредећли за старог учитеља, ратника и педатога, заслужнот борца за прогрес, хроничара овот краја, првог председника општине и народног посланика, који: је скоро заборављен проводио своје последње дане одолевајући нескладу између пензије и реуме. Учитељ беше ганут до суза када је чуо за ову вест и дубоко га дирну брига и почаст које му · овим чином указиваху суграђани.
Алп, после неколико. безбрижпих дана, појави се Човек са реке који рече да је поражен 02
„едуком трада и да је годину Дана провео скупљајући _ податке » из којих се види да је у про | шлости он највише дао за град те да би он требало да лежи У "заслужном _ гробу. граду. нико пије ни сећао, али, . на жалост, његови „су били веома убедљиви. Одбор .за 'свечане сахране заказа хитсну седницу у вези са овим проблемом и једногласно одлучише да остану при првобитној одлуци и да одбију захтев за ревизи"дом става по питању укопа који "им "је поставио Човек са реке. То грдно растужи Човека са рекси ~ Тон ноче магло да вене и стари, “што цео проблем постави драстично: шта ако он умре пре учитеља, а управа гробља не признаје никакве привилегије мртвима и укопава редом Пола одбора је са новонасталом ситуаци.
| јом упознала учитеља и најозбиљ'
није га упозорила на то, а друга половина похита ка. Човеку са реке са молбом "једе добро, да се не секира и "да издржи само још мало. МеЂутим, Човека са реке то још "више порази, он у
и целом олбору постаде јасно да је ситуација веома озбиљна. Насупрот њему, стари учитељ, по. ласкан изузетном почашћу и па ' жњом, несхватљиво брзо се отрже реуматизму, поче да даје и> јаве за штампу, радио и телеви"зију, да обилази школе и држи предавања о знаменитим догађајима и људима из историје тре"да. Тако пробоше два за одбор мучна месеца убеђивања који ни' су донели никакве резултате. Ре_шише да још једном поразговарају са учитељем.
— Знате — снебиваб се одбор . = наша убеђивања не дају баш · никаквих резултата. Човек са ре ке је ужасно тврдоглав, Не знамо да ли нас најбоље разуметс, он се све слабије и слабије осећа. Учитељ категорично одби да се.
уопште упушта у дискусију 0
Њега се у
аргументи
веома
да се чува, да.
паде У. очај.
| |
евентуалном _конкуренту. Сутрадан, Одбор опет покуша код Човека са реке:
— Ми вас потпуно разумемо, али изаржите још мало. Дићи ћемо вам маузолеј ако треба, само нам не правите политички проблем. Цео град је за учитеља. Они њега, по заслугама, претпостављају свима, Али Човек са реке не одговори ништа. У њему беше остало још толико снате да дише и гледа. Тужно их је посматрао својим светлуцавим, упалим очима пуним прекора. Као да им је говорио: „Зар сам зато дао све за вас да ми се тако оду: жите2 Укопавате на мом месту човека мање заслужног."
Исте вечери убледела делегација закуца па учитељева врата, али овај још једном показа 10тално неразумевање за њихов проблем, одбијајући да их пусти у кући када је чуо о чему је реч.
Тако прође још једна недеља страшне неизвесности. Човека са реке су једва одржавали у животу инјекцијама. Његово било само што није престало да куца. Традом су већ данима кружиле црне слутње. Људе ухвати паника, Сви су проклињали Човека
"са реке. Више пије било речи о
данима — сати су били у питању. То је знао и град а знали су и градски оци који увече заказаше хитан састанак оба дома са једном једином тачком на дневном реду. Људи се у ишчекивању велике одлуке, повукоше у своје домове. Град оста пуст.
До дубоко у ноћ су горела светла у градској већници,. Негде после поноћи, одборници се немо разибђоше својим кућама, Угасише се и последња светла у тра-
"ду. Одлука је била донесена, У
питању је био углед и част града и свих долазећих поколења. Привид мртвила у који је утонуо град не потраје дуго. Ноћ запара-
"ху ужасни крици прогоњеног ко. је одмах прекидоше два кратка „рафала.
Мјутро је стари, заслужни учитељ, имао највеличанственији спровод Који се памти у граду.
Душан. Јагликит
"Драган Колунџија
"Звездано дугме
Небу се откинуло У поноћ златно дугме.
Пало је на улицу Између дрвећа и групе љубавника.
Дугме ћу пришити
Чим у речнику нађем 3 Иглу и конац.
(ПАРОДИРАО ЛАВ ЗАХАРОВ)
КВИТЕВНЕНОВИНЕ 1
РМ СРРЕРРРЕРО РУТЕ МРРРРЕРЕ У РР О РРРВЕРРРРРРРЕ ВР РЕРР ЕРЕРС РУСЕ О ДЕРЕРТУРУР ЕРРРЕРРРРРРРЕРРВЕЕРРРР ЕР РВ РРЕЕРРЕ АРА РОСА С СЕТ ~ 7
вазтаниаааиланси= 5 . пининилитавининнлазлаваазлани ванила а елитатзиината зала ава назива аатанаавнвипааааа навала анализи ваиаанаана
ПЕТАР ЛУБАРДА: БОМБАШ (ДЕТАЉ)
1
ДРУШТВЕНА ХРОНИКА
· АКО, каквим случајем, још има и таквих који
мисле да понекад нема правде, ова хроника о двојици браће треба да распрши у прах и пепео њихове сумње.
Биографски подаци о браћи (из партијских и осталих докумената).
1. Старији брат
Родио се пре шездесетак година. Десет година касније, напустио је село и отишао у град на занат. Изучио је кројачки занат и још понешто што се на таквом послу могло научити. Зато што је то научио много добро, постао је 1935. године члан Комунистичке партије Југославије. У оно време, неки нису знали како ће се ствари развијати, а неки, опет, нису хтели да се ствари тако развијају, па су старијег брата хапсили. Тако је он обишао више традова своје отаџбине, а да није видео ниједан. Године 1941. ступио је у партизане. Тачније би било ако се каже да су њему долазили да ступе у партизане, ·
Године 1945, изразио је жељу да се врати свом занату. Рекли су му: „Немој да будеш демагогт, кадрови решавају све".
Године 1951. упутили су та у Вишу војну академију. Ако је судити по документима, тада је први пут рекао: „Не могу".
Био је тада пуковник па је отишао к старијем по чину, према томе, вероватно, неком тенералу и рекао; „Само ме од слушања глава боли, шта ће тек бити кад почнем да учим, ништа ја не разумем, друже. Дајте ви мени пензију, штета је да заузимам. место."
Грдили су та мало, али он ни до тада није био павикао баш све на саме нежности. Добио је лепу пензију за ондашње прилике. По закону.
Зажелео је да се врати у родни крај. Он је тада имао толико година да је већ могао знати да ни у родном крају не чекају човека на железничкој станици, с кључевима од стана. Оп то или није 'знао, или није мислио о томе. На станици је у камион потоварио нешто ствари, жену, четворо деце и населио се код једног рођака у оном селу из кога је отишао на занат.
П. Млађи брат
У то време, његов млађи брат био је у једном нашем представништву. Мислим да је то било у Швајцарској, његова родбина је била поносна због тога и у породици је често помињана та земља. Разуме се, млађи брат, ма како био даровит, није отпутовао у Швајцарску (и то још у наше представништво!) првим возом по доласку са села.
У време кад је његов старији брат завршио занат, он је приспео за школу. Али, то му не би много користило да га старији брат није уписао У школу и школовао. Тако је млађи завршио Вишу трговачку академију и научио два страна језика.
„да. чујем, говорио му је старији, које си нове речи научио."
Можда му је млађи брат говорио увек исте речи, свеједно, старији је радознало слушао.
Кад је млађи брат завршио школу, запослио се у другом месту.
Једног дана старијем брату је дошао стриц и рекао: у ) ]
„И! онога су ухапсили. Ти си надничар, али, 'шта ће то њему2 Један школован човек, тосподиј би могао да буде. Све је то твоје масло!"
Године 1941, неколико дана пошто је старији отишао У шуму, млађег су ухапсили.
Године 1943, приликом капитулације Италије, побегао је из затвора. Штавише, наговорио је пи не-
ва ората
кодико стражара да крену с њим. Због тога је од ликован, први, али не и једини пут.
Како у то доба није било много високо образованих људи „који знају стране језике, и с обзи“ ром на његов дар да натовара, све до краја рата, добијао је специјалне мисије, преговарачке и сли= чне. Те мисије су биле не само деликатне, већ и ре« презентативније, па је млађи брат и тада био врло еде гантан, што није остало незапажено. Због неких девојака имао је извесне неприлике с једним чланом неког важног и строгог комитета. Али, млађи је успео да му објасни да је то, појава због које га критикују, заправо привид њен, а суштина те појаве је патрнотског смера, што није редак случај у модерној обавештајној служби,
После ослобоћења млађи брат је упућен у јеАно наше представништво, друго и треће. Кад се старији вратио у родни крај, тачније у родно седо, млађи је, као што смо већ рекли, био у Швајцарској. У домовини
Годину дана касније млађи је дошао у домовину, на нову дужност. Он је знао да та на жељез мичкој станици не чекају с кључевима од стана. Долетео је на асродром, а кључеве је имао у џепу. За један стан у континенталном делу земље, и за ледну кућицу на мору, јужном.
Кад је посвршавао најнужније послове, нашао
се са старијим братом и зачудио се безмерно. Он то није крио: Ш „Човече, па зар после свега што си учинио треба да живиш таког! Какав си ти отац кад дозвољаваш да ти деца сваког дана пешаче по десетак километара до школе2".
„Не иду увек пешице. Понекад их повезу аутобусом, имају људи разумевања за децу".
„Али, ти немаш разумевања!"
„Тек смо се видели а ти се љутиш. Шта ја ту могу2
„Тражи своје. Пиши, макар Централном комитету. Жали се!"
„На шта да се жалим2 Кад услови сазру, другови ће се сами сетити шта треба да ураде. Не мислиш ваљда да треба свој рад да... човече!"
„Не, наравно. Другови ће се сетити. А сад по-
· жури, побећи ће ти аутобус, па ћеш морати пешке
на твоју фарму."
Правда је победила
Два месеца касније, старији брат је добио позив да дође у Скупштину Републике. Дочекали су та срдачно: „Једва те пронађосмо! Ти као да си још у илегали."
Из Скупштине се вратио с решењем за двособни стан у граду, а после неколико дана обавештен је да припреми потребне податке, јер у Скупштини мисле да има све услове да добије националну пензију. По закону, наравно. |
Сад је био | кори млађег: „ гови сетити2"
„Честитам! Увек си тибио у праву, буразеру"
Све се, дакле, лепо завршило. Старији брат је добио пензију коју заслужује по закону и стан. Његова деца могу редовно да похађају школу, Није било никакве протекције и никаквих привиле: гија, Правда и закон су задовољени. А за све то „требало је само да млађи брат напише жалбу Централном комитету (на основу заслуга старијег брата) у његово име, али без његовог знања. Овај случај, као што смо рекли у почетку, необориво доказује да правда мора да победи. Само треба имати стрпљења. Или — млађег брата.
ед на старијег брата, да мало преар ти нисам рекао да ће се дру-
Васко И вановић
! |