Književne novine

ЗА ВЕЋЕ СТИМУЛИСАЊЕ НАУКЕ

НАУКА И ПОЛИТИКА

СВАКА ПОЛИТИКА која у савременим условима. претендује на. ефикасност, мора да се ослања. на. научна сазнања и научне методе. Управљање постаје отово незамисливо без егзактно утврђених података, без прецизне статистике и разрађеног система информација. Према. томе, уколико наука постаје елемент модерне полилике, утолико више је политика — као предвиђање циљева друштвено-економског. развоја. па утврЗивање метода за њихово остваривање — обавезнија према. науци и развијању научноистраживачког рада.

„Друга. претпоставка, неопходна. за овакво разматрање данашњег. положаја науке, однос читавог друштва према умном, креативном раду. Веће коритаћење знања, такозване сиве материје, у свим сферама живота, постаје озбиљан предуслов даљег напретка. У нашим условима улога науке је тотово пресудна, с о6зиром да југословенска привреда. мора да постигне високу конкурентност и да избори своје место у међународној подели. рада. Да кле, само привреда која има снага (подразумевај знања и умења) да спроведе рационалну организацију, да открива технолошке ино. вације и да усваја најсавременија научна. п техничка достигнућа, моћи ће да настави велику међународну трку продуктивности и профита.

Пред југословенском науком је читав ланац постављених задатака, од чијег разрешења. зависи, пационална будућност. Познати. макропројект _ дугорочног _ развоја Југославије, на пример, треба да одреди смерове наших кретања У наредне две деценије, да утврди шта све можемо да понудимо свету — у међународним односима, производњи, квалитету робе, услугама итд. Да ли су туризам, садбраћај, металургија, снергетика, рудно богатство и богатства. мори и река наша будућност, или. постоје друге перспективер Наука мора упоредо да проучава наш друштвено-политички а економ ски систем и да их стално унапређује, да користи усавршавању армије и“ концепта општенародне 0дбране: Даље набрајање-адвело би нас сувише далеко, у

Да ли је наша. наука, међутим, способна да одговори свим овим политичким _ циљевима2 У којој мери: је спремна да се оријентише на свакодневне потребе привреде и да се практично укључи у то кове економије: С друге стране, веома је важно утврдити да. ли ју“ гословенска привреда. има. довољио моћи да развија научноистра: живачки рад за своје и ОРИ друштвене потребе, да ли око. постојећих закона. и прописа. стимулишу привредне организације да инвестирају у наукуг

Одмах да кажемо, ситуација. У југословенској науци не изаИЕа ситимистичке представе о њени, реалним могућностима. Универзитети недовољно у вредом, а научне институније Ја претежно баве ПА : истраживањима, тако ~ | Пау У стању да се брзо трано Мене у производне партнере инду је. Око 20.000 научних расе 4. ха. аи а о стојећи“ хвати укош аб Ни Н. искваку му овере: р

недовољћ ни талом оптерећена свагим ; паоледа ~ = озбиљније ан) је за развитак пау Но нов Т. ке делатности и У: А научних кадрова. Сиртемски ока ри опет ограничавају интећ МЕ је повезивање науке = про

ње.

У овој години рад аиверјећа су из буџета Перари ције два промила МАЦИНИ И Ор хотка, а из буџета. репу лика. и један. промил, што УН 6 :о 0,3 одсто. Кад се К средства која улаже привреда за своје текуће потребе, прије 1 0

С ду 4

да се за науку УКУМ 7, Па

алног дохотк сто национа СЕ раживачки рад

фонд за научно и ра пиваре у овом ТИ 5. око 32 милијарде аи А и га, од чега ће више 0 о служити. за измирење ар 1 лих година, лјарди и 400. милиона снара бити уложено У 11066 протраме.

Да би се науци дао „јачи. а пулс, израчунато је да је потр

за научни рад

|; тскихХ , : ање финансије Мо Ур Оре ло се да ће се

средстава. Верова. аМеНОм царинских, ен других прописа створити. Оли це за оне привредне орган па. које увозе опрему 38 истре

т “ цки рад или стипендирају МА : њаке, да ће се овим пу Ота

5 : ; лтати, И, воструко већи резу. ти 5 о еколико година удвостру

чити број научних радника. Наставак на 2. страни

(

јесте друкчији,

сарађују са при

радника У ·

давањима, 'нема“

" БЕОГРАД, 1. АВГУСТ. 1970.

ГОДИНА ХМ. БРОЈ 370

ОНЕ НОВИНЕ

ЦЕНА 1,50 ДИНАР

ЛИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ

ОМЛУ 8 21. "БУТО ЛАВ Вљобр

Вијоузрор оу

„БОЉЕ ·пронаћи добар. разлог, нето ископати ћуп са златницима" — тако су говорили старци-из: атинског ареопата, саветници за-

- „висеће "вртове" краљице Семира-

миде и 'размажени власници банталова у време двадесет треће мисирске династије. Ова чувена реченица. није записана у књигу историје, вероватно зато што'је непрекидно понављање, с колена на колено, тарантовало да неће бити заборављена.

Али, шта ваљано и мудро рећи у данима кад се жива у термометрима пење и удара у теме оне две трећине Београђана, за које су: јул м август обични месеци останка у градуг

По свој прилици, ћуп са златницима је празан -— а добар разлогније ископан. Само један врло- јак разлог. учинио би веродостојним одговор. на старо, уморно и отрцано' титање: у којем прав-_ цу усмерити путоказе интересовања тог грађанина -— док јара тил ра по крововима, а кроз “оојните

ковитлаце прашине пробијају се

улицама пепрегледни караванигаутомобилисаних Европљана и'умножавају саобраћајну збрку, отимајући из ваздуха последње милитраме кисеоника»

Мосталом, лако је' странцима! Туристички бројачи израчунали су да такав странац, просечно, притисне кочницу на тлу Београда најдуже 48 часова, не више. За та два лана он скочи на. Авалу, тркис до Калемегдана, грицне роштиљ у било којој“ кафани – и одмагли ка југу Шта би дуже или више тражио у милионском Бе ограду, који од џамтивека болује

| |

од једне специјалне врсте летње летаргије» лежи 'он-тако као ома Њијан на безброј пута опеваним „ставама Саве и_ Дунава — непокретан на растапајућем сунцу, непредузимљив по традицији, обамро на јутарњој, подневној и ве черњој оморини...

Београђанин — тај. модерни становник велеграда из микро и макро-центара, житељ солитера и путник експрес-аутобуса, _потрошач супермаркета,и верник телевизије — тај Београђанин осуђен је датабана по утаженим. стазама својих прадедова из обреновићевских времена, дедова из посткајмакчаланских дана и очева из перио да открића тон-филма и просперитета „ламбет-вока". То у пракси значи: стоји му,на располагању Ада Циганлија за-купачку гтурњаву у каљавој води, ћевабџиницен прсате певаљке са. дапрама за храњење тела и душе _— Топчидер за напасање очију зеленилом. На жалост, чак и ту је оштећен: воловском запрегом путовало се до Топчидера три или четири ча„са, а данас четврт часа, То више није никакав глобтротерски доживљај! . у р

Ахи, зар је“ Београђанину ико крив, Могао је са мало среће да буде укњижен у грађане Аранђс"ловца. —тде би добио, уз чашу лековите воде, прворазредну културну смотру. „Мермер и звуци"...

_Да-је-на' време „постао Нишлија, упознао би тласовите хорове на · „Југословенским хорским свечаностима". На крушевачком „Слобоаишту" посећивао би изванредне летње приредбе-——-а као Суботичанин имао би надалеко познате

АВЕ ЛЕПОТИЦЕ ИЗ „ПРАЗНИКА НА ЛЕДУ": ПОСЛЕ ОВЕ АМЕРИЧКЕ (РЕВИЈЕ ДОБИ ЋЕ НАМ 7

у ГОСТЕ И КЕЧЕРИ. А ; МОЖДА ЋЕ ДОЋИ И: „КОЛОРАДОЈИРКУС", АЛИ.СИГУРНО НАМ НЕЋЕ НЕДОСТАЈАТИ ЋЕВАПЧИЋИ, ЋУЛБАСТИЈЕ И — ДОСАДА

__БЕОГРАДСКО__ МРТВО__ МОРЕ

светковине о празнику жетве. Колико би тек вредело да живи у Струги, Дубровнику, Загребу, Омишу,' Шибенику, „Пули, Копру! Цело дуго, топло, лето пред њим и за њега окретао би се калеиндоскоп песника, изворног и професионалног фолклора, народних певачких група, деце, кинематографије — чак и грандиозне, у свету прослављене Дубровачке летње игре!

Али, он је Београђанин — и нема“ ништа од свега тога. „Тријенале", ликовну манифестацију на другој обали Саве, видеће можда једанпут — било би заиста пехумано тражити од њега да тамо одлази пуна два месеца. Мрзовољно ће отићи, такође по једанпут, да за скупе паре присуствује ревији егзотичних плесачица „из Камеруна или;у жбунове перја одевених, америчких клизачица. _ Два вечера — провешће у театру Капетан-Мишиног здања, а-три-млн четири пута ако су му дошли гости из унутрашњости — спустиће се у Скадарлију ...

У Скадарлију, то велико изневеравањо једног замагљеног мита о боемији — Скадарлију напирлитану, скоројевићку, пази-свежеобојену вриштећим колорима трећеразредног Портофина. Таква је споља — а по духу као да је комплетна испловила из александарпоповићевске „Сабље димискије"...

И, ту је крај лутањима. грађа. ·

пина Београда. Ако има гвоздену вољу и бетонске живце, поново ће кренути Од почетка — у истом

Наставак на 2, страни

КЊИЖЕВНА ОМЛАДИНА ПОКРЕТ И АМБИЦИЈЕ

Данас се доста пише, доста 06јављује али још увек премало чита. Наши средњошколци додуше немају вежбе у писању александаринца, као што је то био случај са њиховим француским колегама, ади је настава књижевности у појединим школама већ прожета модернијим облицима усвајања писане речи. То су разноврсне секције, клубови младих литерата, школски листови и слични облици рада чији је основни ефекат усвајање више писмености.

Поред облика који се везују за наставу књижевности и језика постоје и облици који нису везани за школске институције. Било да је реч о клубовима младих писаца при библиотекама, клубовима студената, радничким универзитетима — све њих карактерише заједничка тежња да литература као један од есенцијалних видова духовне културе буде што приснија са њиховим свакодневним животом. Неколико крупнијих манифестација, конкурси које је ортанизовала редакција листа „Младост" или Републичка. конференција Савеза омладине Србије, као и заједнички конкурс који су ова два форума први пут ове године организовала, показују једну исту ствар: интерес младих за писану реч, као и њихов напор да стваралачки учествују у нашој литератури премаша очекивања. Хиљаде радова и хиљаде учесника. сведоче о овом огромном напору. Напоредо са часописима који посвећују извесну пажњу младим ствараоцима, споменути конкурс стао је у ред најзначајнијих форми _ откривања стваралачких личности, које су не ретко младе само по годинама, док знатним делом свог остварења показују достојну пажњу, знатну стваралачку зрелост.

Књижевна омладина Србије настала је управо из потребе да се различита настојања ове врсте обједине, односно да се пружи пуна потпора младим ствараоцима. МеЂутим, основна област деловања Књижевне омладине превасходно обухвата рад на ширењу вредне књите, односно читалачких кру: това, као и неговање доброг укуса; уопште узев — рад на оживљавању културног живота у раз. личитим срединама. Настојећи да утиче на остваривање вишег културног нивоа, Књижевна омладина нема намеру да делује некритички. Управо подизањем читалачко-стваралачких захтева, она настоји да непрестано делује и на подизање _ критеријума _ вредновања, То значи да Књижевна омладина Србије не жели да својим активностима утиче на стварање крутих стандарда у области духовних остварења, већ тежи управо свестраном _димензионирању ове области. Ослањајући се првенствено на своје чланство, своје поверенике и огранке са самоиниипјативним деловањем, Књижевна омладина настоји да пронађе разне видове садејства са већ постојећим формама културног организовања. Неки од разговора који би водили овоме циљу већ су у току. Разговори са представницима радија н телевизије, чију је подршку Књижевна омладина досад имала у пуној мери, као и разговори са редакцијама омладинских листова, Удружењем књижевника и другим организацијама, већ се воде. Тиме се испуњава једна од основних намера Књижевне омладине, а то је тежња да се оствари повезивање досад умногоме распарчане културне акције. Попуњавајући међупросторе пп повезујући своју акцију са већ постојећим активностима, Књижевна омлалина тежи да на што еластичнији начин оствари властите облике деловања. При томе се има пуно вере у иницијативу чланства која. обухвата, поред истраживања нових облика деловања, и испитивање специфичних услова у појединим срединама. То значи да клубови књижевне омладине своју делатност развијају првенствено у срединама у којима су настали и у постојећим условима, Али, истовре мено, велике акције које би овај покрет водио, или у којима већ учествује, заснивају се првенствено на пајширим облицима саралње са чланством.

Помоћ младим писцима, по основној замисли, огледала би се у помагању пласмана њихових вредних књига. „Но, то не 0оп искључило ни · властиту издавачку делатност. Та де

матност се пне би сводила на споменарску и зборничку, квази с младинску литературу. Намера да се утиче на раст младе литературе и потпомогне реализовање нових литерарних концепата остваривала би се са што више обзира, без пнтервенционизма и уплитања од којих литература може да има само штете. То је најосетљивија о оласт деловања Књижевне ома:

Наставак на 2, страни

рам

мерена. Мата

| |