Književne novine
|
ин тета ере аи несме те аенње ит ви ниии НИ НННЛННЦ
У 19
ПРЕД СКУПШТИНСКУ ДЕБАТУ
ОБРАЗОВАЊЕ И КУЛТУРА НАРОДНОСТИ
Равноправност народа и народности Југославије нигде се више не очитује него у сфери образовања и културе. Око два милиона Југословена говори албанским, бугарским, чешким, италијанским, ма“ Барским, немачким, руским, румунским, русинским, словачким и турским језиком. Они похађају школе, читају књиге и листове, и прате радио « ТВ програм на свом матерњем језику, уживајући и сва друга права утврђена Уставом, који нам гарантује „могућности и слободе за свестрани развитак људске личности и за зближавање људи и народа, у складу са њиховим интересима и тежњама, на путу стварања све богатије културе и цивилизације социјалистичког друштва". '
_ Образовање припадника постојећих дванаест народности постало је једна од најзначајнијих тековина нашег поратног развитка. У основним школама, на. пример, настава је организована на девет језика народности, и обухвата 10тово 300.000 ученика. За десет последњих година број ученика основне школе повећан је за седам пута, број школа за шест пута, број одељења за 13 пута, а број наставника који предају на језицима народности — за 15 пута! Значајно је да две трећине основних школа за децу народности чине албанске школе.
· Исто тако, данас у 178 средњих школа стиче разна знања и стручности близу 30.000 ученика — припадника народности. Сваки осамнаеста студент на нашим универзитетима поникао је у некој од равноправних етничких трупација. Више од половине студената из редова народности јесу млади Албанци, док једну четвртину чи" не млади Мавари.
У земљи ради и 31 институција за образовање одраслих на. јези-
цима народности. Од 1945. до 1969.
'зодине објављено је око 2.300 раз| личитих уџбеника на девет мањин-
ских језика. Претпрошле године излазило је девет листова и дванаест часописа на мађарском, девет листова м шест часописа на
„албанском, два листа _ на бугар-
ском, четири листа на чешком и словачком, четири на италијанском, три на турском, два листа на! румунском језику итд. Исто-
времено, једанаест радио-станица, |
емитује програм на појединим језицима народности...
Заморно би било даље набрајање бројки које говоре о несумње вој афирмацији народности у југословенској заједници, о стварању нове интелигенције која је кадра не само да учествује у производњи: и друштвеним пословима, већ и да буде значајан фактор У самоуправљању.
Међутим, иако је много постигнуто, чињенице показују да пре остаје још много да се уради. Пре света, пред нама је да пронађемо формулу за што брже смањивање разлика између развијених и неразвијених подручја. Докле год тајена, захваљујући историјским и економским условљеностима, буду доминирали производњом и зна њем, а други тапкали за њима, неће бити остварене претпоставке за бржи свеукупни развитак друштва м остварење пуне равноправности. Г
Досадашњи напредак биво је > словљен снажним растом привреде, мултиплицирањем обима про. изводње у некада веома заосталим крајевима, и стварањем вишка вредности, чиме је омогућено ширење образовања и културе. И даљи продор знања и стручности могућ је само ако привреда у 9 вим крајевима буде имала полета,
аге. ;
| % овом тренутку постоје изузетне шансе да се врата будућности смелије отворе. Радни људи, удружени радом, као ствараоци. материјалних добара и одлучују. ћи фактор свих односа, могу не сметано да обезбеде средства. | путеве за такав развитак који пе јужним крајевима земље ома“ Нити да брже плате дуг ИЕ У сти и уврсте се У модерно Ору
в0. И абата о образовању народноста у Савезној скупштини, која Ј скоро треба да одговори на ои нерешених питања даљег 7412) разумљива је само У контексту Р шавања општег материјалног про греса. Материјална прогрес 16 пред новим изазовом: економске интеграције између развијених и мање развијених, производна, тех ничка и технолошка сарадња, Ухлањање регионалних баријера. У заједничким _ рентабилним поду“ хватима и коришћење знања из заједничких извора, само су неки од могућних начина за бржи и свестранији просперитет.
Миодраг
55
(Снимио - Стеван · Крагујевићу
"
ЛИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
| | 4“ 7
БРОЈ 374
И ова тодине. је :20.. септембра одржан Вуков сабор уз учешће многих значајних уметника-учесника и великог броја посетила ца-грабана, из Србије и других република, који
су прешли
десетине и стотине километара да би у Тршићу одали пошту човеку,
који је, црпећи из стваралачких дубина свог народа, ударно темеље истинској, народној, демократској српској култури. Овај, тридесетчетврти сабор од његовог првог одржавања 1933. године, био је боље организован и свечаније прослављен него ниједан ранији, Некоаико дана пре Сабора, у разним местима Подриња, одржане су многобројне академије, такмичења и књижевне и музичке вечери, на којима су учествовали истакнути српски уметници, научници и просветни радници, који настављају дело што га је Бук започео, 0 Ву ковом сабору и манифестацијама у вези с њим сви дневни листови су већ подробно обаве стили своје читаоце, а Вуков и Доситејев музеј је пре почетка свечаности издао лист „Ву“ ков сабор у Тршићу“ с више занимљивих прилога. Желећи да се придруже овој свена родној прослави, „Књижевне новине“ објављују увод у товор који је књижевник и унравник Вуковог и Доситејевог музеја Буро Таведа одржао на академији посвећеној Вуку У основној школи „Вук Караџић“ у. Тршићу 19. септембра.
ВУКОВ ТРЕНУТАК |
ГОДИНА 1813. била је судбоносна. за. све Србе, па и за Вука. Јула месеца. те године, са три стране кренуло је око осамдесет хиљада турских војника на Србију. Дунавом је пловила и једна флотила са топовима. Велики везир био је решен да на овај начин доврши најзад прекинуте преговоре са Карађорђем. Мала, нејака Србија, иако у томе тренутку осамљенија него икад, није пристајала да де ветогодишњу слободу поново преда на милост и немилост пашама и везирима. И нашла се сама пред разбеснелом царевином. | Али Србија више није била она из првих година Буне. Обогаћене и осиљене старешине годинама су се по њој башиле, претониле и отимале око власти — о трошку једин“ ства и заједничке сигурности. Опгшта малодушност у земљи изазвана унутрашњим била је појачана спољашњим приликама: Евопа је у том тренутку, опет због Наполеона, збуњено била забавље-
на сама о себи и својој судбини.
Чзалуд је Карађорђе издао оптимистичку мобилизациону наредбу Народ је кренуо у борбу ћутљиво, без оне радосне песме: из 1804, са. неповерењем у своју снагу, са потајном зебњом и прикривеним
ахом да се неће одбранити, и није му било спаса. Шанчеви и
утврђења на граници брзо-су по.
пуштали. Књигоноше и гласници доносили су рђаве вести, Турски аскер, киван и жедан крви побуњеничке, у казненом походу проваљивао је незадрживо у „овај најнепослушнији бивши. пашалук на крају царевине, Непријатељ је брзо обишао Делиград, прешао Мо раву, опсео Шабац. Свакога дана мала Србија постајала је све
мања. Вожд је најзад изгубио и.
последњи остатак војничке присебности и крајем септембра, тај но, са својом породицом и неколико министара, . напустио земљу и
прешао Аустрију. Готово преко |
ноћи, народ се нашао сам, напу“ штен и незаштићен, без старешина и без војске, у очајној забули и пометњи. Некадашњи јунаци из
Устанка, јучерашње главне старе-.
шине, у страху од народа колико и од Турака, ужурбано су пунили
· своје ћемере и журно се пребаци-
вали преко Саве за Карађорђем. Војска је у нереду напуштала 10торе да што пре нађе своје породице, а породице панично бежале даље од путева којима је у галопу стизала турска коњица. И док су са српске стране путеви према Сави и Дунаву били закрчени пометеним поворкама људи, жена, де це, “"токе, запрега, а са аустријске стране хиљаде избеглица издржавало карантин дуж обала, на отвореним чамцима и лађама, по: рито-
"а више самоучких,
· цио преко
вима, на јесењој киши, са децом у наручју, — турски коњаници, лакоми на плен, јурили су већ сумануто празним и глувим улицама
' Београда.
У тим тренуцима, у једном од ових карантина на. Дунаву, Код Панчева у маси избеглица обрео
| се и дотадашњи „намесник" ћум"рука у чи бе привремени ко-
мандант Брзе Паланке и околине — Вук Стефановић, један од тада-
тшњих врло малобројних интелек-
туалаца из редова млађег србијанског нараштаја, мање школованих | који су се спремали и већ били на путу да заузму и важније положаје у Карађорђевој Србији. Он је до посдедњих слободних дана учествовао
| у 'грипремама за одбрану од Тура-
ка: подизао шанчеве, у Крајини набављао побану одржавао везу између Хајдук Вељка и српске владе, и јурио између Неготина и Београда са порукама једне и друге стране, м са својим властитим предлозима. На тој дужности на путу, затекла га је и турска инвазија: Кладово пало, Пореч опкољен, а највећи устанички јунак, његов пријатељ, погинуо без боја. Немоћан да бежи и да се крије по шумама и пећинама, болешљив и хром, он се код Ритопека преба-
Дунава, напуштајући Наставак на 2, страни
ЦЕНА 1,50
ЗА ШИРЕ ПРИСУСТВО КУЛТУРЕ У СРБИЈИ
КУЛТУРНИ живот У РАДНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА
СХВАТАЊА да је културни живот у радној организацији једино оно што се остварује сопственим, дакле аматерским снагама или само оно што се реализује у кругу радне организације одавно су превазиђена. ·Прихваћено је да би таква пракса водила _ дезинтеграцији културног живота шире средине, у којој иначе радни људи живе и про воде знатан део свог времена. Мместо тога, прихваћена је, бар у начелу, тежња да се културни живот у радној организацији мора развијати у склопу културног живота средине у којој је та радна организација. То, свакако, омогућава квалитетније култур не акције, развијеније културне навике и потребе, као и, што је нарочито значајно, одређеније учешће радних људи у дефинисању културне политике. С друге стране, таква оријентација упућује културне установе да у сво. је редовне програме уносе и ак ције у радним организацијама.
Културни живот у радној организацији треба да је првенствено брига самоуправних органа. Опредељивање радничких савета и управних одбора нарочито је значајно у утврђивању културне политике радне организације. То подразумева да се самоуправни органи, претходно и цео колектив, определе за онај садржај културних акција који одговара и потребама радне организације и навикама радних Људи.
Несумњиво је да у радним ар“ ганизацијама треба почињати од елементарне културе, нарочито од изгледа радних места, односа пре ма послу и других сличних облика опште културе и културе рада. Затим, то се може да пронтири и на обликовање предмета које производи радна организација, чиме се постиже стварање заинтересованог односа сваког радног човека према културним потребама.
Сигурно је, такође, да су културни утицаји неопходни и са становишта производње, а нарочито за развијене самоуправне односе, Пракса је већ потврдила. да су културни аспекти самоуправљања веома значајни и че сто одлучујући за његов успешан развој. Сложени проблеми са ко јима се суочава сваки самоуправљач траже ширу културну обавештеност, веће познавање друштвевих процеса у целини и, свакако, сигурније и смелије сналажење у сферама које су изван основних производних процеса. То не значи да је потребно културни живот подрећђивати тренутним захтевима производње и самоуправљања, али то може да значи стварање узајамне _ условљености. између производње и самоуправљања, на једној и културе, на другој страни. Међутим, било би веома опасно и једнострано ако би се култура једино свела на функцију производње, нарочито са становишта свестраног развоја личности радних људи, али им са становишта квалитета културних утицаја. Јер таква би култура подразумевала ниже и упрошћене садржаје, односно тражила би постојање већ давно одбачене та козване „културе за раднике".
Ослањање и укључивање чланова радне организације у културни живот шире средине подразумева сталну сарадњу између радне организације и културних установа, што једино и може да допринесе да културни живот не буде ни упрошћен ми сведен на тренутне потребе. ,
Због свега тога, сасвим је разумљиво што се и у радним организацијама и у општинама у последње с време знатна пажња поклања културном животу. Тако је у Новој Вароши отворен веома функционалан дом културе, који је изграђен првенствено средствима радне организације „ћлимске хидроелектране". Тако ђе, у Бору је у току изградња дома културе, који ће финанси рати привреда. У том граду рад; не организације су доделиле ољ штинском фонду за културу знат на средства, много већа него што за ове потребе може да издвоји буџет. У Прибоју ФАП је расписао југословенски конкурс за изградњу дома културе. Сличне резултате је имала и оригинална акција „Сусрети другарства", коју су организовали Културно-просветна заједница Лесковца и Општинско синдикално веће, којом је било обухваћено десетак рад них организација из читаве Републике. Ваљевски „Крушик" намерава да организује широку акцију потпуног основног образовања и да позове у тај вишегодишњи покрет већи број радних организација. Оваквих примера и кницијатива има још,..
Наставак на 2. страни
а А