Književne novine

ас

Хуманизам данас агонија или обнова

Разговор са Миром Алечковић, потпредседником Удружења књижевника Србије, о Октобарском

сусрету

Ви сте, другарице Алечковић, председник Комисије за везе са иностранством _ при · Удружењу књижевника Србије, која припрема међународни Октобарски сусрет. Да ли бисте нам рекли која. је тема сусрета. и какав је одзив

Овогодишњи Октобарски _ су. срет, који се одржава од 18. до 21. октобра у Београду, окупиће сизузетно велики број писаца. То вероватно долази отуда што је тема за разговор интересантна и значајна у овом тренутку. Као да су позвани писци осетили морални дуг да се одазову на такву тему, као да нису могли да се оглуше о савест писца да не проговоре неку реч о хуманизму данас, о томе да ам се он налази у агонији:или ренесанси. Друкчије не могу да објасним чињеницу да су се сви позвани писци одазвали на наш позив са изузетком оних који су неконвенционално, топло им колегијално одговорили да би раАО. дОШшАМ, али их спречавају већ раније, заказане обавезе, као што је урадио Енцесбергер, Пабло Неруда или Сартр, који је оставио могућност да ипак дође.

Зашто мислите да је ова тема управо данас интересантна и за. што сте је одабрали>

Наша комисија за међународне. везе при Удружењу књижевни ка Србије веома је много размишљала о теми и између неколико озбиљних предлога определила се за ову. Јер кога може више да интересује ова тема (Хуманизам данас — агонија или обнова) Од писца који је живи део друштвемог организма, који је увек тамо тде је бољка и рана, где су рвања за будућност, где се мора изрећи реч која није празно слово. Живимо у свету ратова, насиља, обмана, лажи, силе, свету који смо хтели да буде друкчији, а он је данас такав какав је, и писци не могу да се над таквим светом не замисле. Откуд сва та отуђења, цепања човека, тај озбиљни атак ма хуманизам сваког друштва и сваког ствараоца2 Идемо ли као свет у откривању човечног у чо веку, докле може да доспе сила

која се употребљава да би се спасло од туђе силе, прети ди дам сама постане насиље, како спречити сву ту игру насиља, која се модификује на разне начине и ко јим путем да се дође до човечности> Постоји ли могућност да не умру наде у хуманизам Није ли он,притиснут разним „разлозима", лажима, лаукавствима, полудемократијама, диктатурама, сукобима, ратовима — већ у агонијиг А ако јесте, може ли се ту нешто учинитиг И шта да учини писац2

Има ли какве везе Октобарски сусрет са Сајмом књига Да ли је у оквиру прославе ослобођења. Београда2 Писци увек имају везе са књигама, али је, овога пута, веза са. Сајмом књига, нако добродошла, случајна. Али наш Сусрет није случајно везан за 20. октобар, дан ослобођења Београда.

М овој земљи књижевност се стварала у ритму историје и никад није била хировита игра ради игре — била је то игра живота и смрти — нашег опстанка и битисања. Већ н сама чињеница да писин О овој теми говоре у дане октобра, у дане ослобођења Бе-

ограда — сведочи о тој дубокој „вези наше историје и литературе.

СТРИП „КЊИЖЕВНИХ новина“

Али нека ан репа нЕлаННННанињА Кан нетан П РБ Е

Да ли бисте нам могли рећи имена. писаца који ће учествовати у Октобарским разтоворима>

· Велики број оних који су се одазвали нашем позиву сведочи. о томе колико су писци данашњег света живо заинтересовани за њетову судбину. Долазе нам: Роберт Грејвс, један од највећих живих ентлеских писаца, песник, роман-

· сијер и есејиста, познат у целом

свету по својим значајним делима. као што су: „О енглеској поезији", „Грчки митови", „Ја, Клаудије"; Кенет Берк, један од водећих 2меричких књижевних критичара, професор универзитета, еминентни _ представник _— покрета „Нова критика и аутор значајнот дела „Филозофија књижевне форме"; Игнацио Силоне, италијански писац, уредник познатог часописа „Темпо презенте", марксиста, аутор више значајних романа, између осталих „Хлеб и вино", „Фонтамара"“, који су штампани и код нас; Конор 0' Бријен, један од највећих живих писаца Ирске; Анри Лефевр, чуве ни савремени француски естетичар и филозоф, писац код нас врло познатих и цењених дела: „Дијалектички материјализам“ и „Критика свакидашњег живота"; Андре Френо, један од најистакнутијих савремених француских пес> ника, члан Одбора Друштва. Југославија — Француска у Паризу; Артур Лундквист, шведски песник, академик, члан Нобеловог комитета, велики поклоник књижевног дела, Иве Андрића, који ће присуствовати такође овом састанку са својом женом, шведском песникињом Маријом Вине; А. Ден Долард, истакнути холандски писац, који је доста писао о Југославији, а код нас су објављена и два њетова романа; Јашар Наби, водећи турски савремени писац и есејиста, уредник највећег турског књижевног часописа , ЈЈарлик"; Тор Виљамсон, познати писац са Исланда и пријатељ Југославије; Силвио Гварнијери — италијањ ски есејист; из Совјетског Савеза очекујемо Твардовскот, Озерова. — дугогодишњег уредника часописа „Вапроси литератури", Украјинца Олеса Гончара — истакну. тог романсијера, Грузина Јосифа, Нонашвилија, песника и преводиоца наше поезије — Бориса Слупког н друге истакнуте писце; Папануцоса, познатог грчког писца; потпредседника Савеза западнонемачких писаца — Интеборг Древиц; Елизабету Багријану, бутарску песникињу, једног од кандидата. за овогодишњу Нобелову на граду; Георга Јохансена (Шведска), Аурела Мартина, Корнела Регмана (Румунија), Барбару Антковнак (Источна Немачка), Бернарда Џонсона (Енглеска), Анге-

лику Мехтел и Х. Г. Адлера (За. падна Немачка), Хајди Патаки (Аустрија); а стижу још: из Источне Немачке и Румуније два делегата, из Пољске и Мађарске по три писца, а из Чешке и Словачке по два књижевника, Сусрету ће вероватно присуствовати: Пјер Абрахам, директор часописа „Европа", затим Фуко — директор часописа „Журнал де поет" из Брисла, а могуће је да састанку присуствује и Астуријас, велики писац Јужне Америке,

Ово'није коначан списак, вероватно ће још неко од познатих писаца и хуманиста присуствовати Октобарском сусрету.

Ко ће Октобарски.

сусрет»

отворити

МИРА АЛЕЧКОВИЋ

Уводну реч на Октобарском сусрету даће Душан Матић, а очекујемо и учешће истакнутих југословенских писаца који су у свом делу антиципирали идеје хуманиз ма, и свих оних који су се у својим литерарно-критичким, естетским и филозофским делима залагали за прогресивне идеје нашег времена.

У чему се разликује овогодишњи Октобарски сусрет од ранијихг Има ли нових концепција»

Сама комплексност теме наме нула је концепцију; Желели смо да се чују разнородна мишљења. са разних страна света, да зајед: нички размотримо проблеме савременог човека, да, товорећи о хуманизму, видимо улогу писца у садашњем тренутку, његове мо могућности | илп _ немогућности да утиче на своје време. До сада су учесници, углавном, били истакнути преводиоци н популаризатори наше литературе У свету и мањи број истакнутих писаца. Овога пута је успостављена равнотежа или, тачније, већи је број истакнутих стваралаца и мислилаца којима се придружују наши пријатељи — значајни преводиоци југословенске литературе.

Разговор водио Владимир В. Предић

КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ

Уреднички колегијум: Филип Давид, Васко Ивановић, Миодраг Илић, Драган М. Јеремић (главни н одговорни уредник), Љубиша Јеремић, Вук Крњевић (заменик главног уредника), Богдан А. Поповић, Владимир _В. Предић (секретар редак. ције), Владимир Стојшин, Божидар Тимотијевић, Бранимир Шћепановић, Техничко уметничка опрема: Драгомир Димитријевић. Уређивачки одбор: др Димитрије Вученов, Предраг Делибашић, Енвер БерЊеку, др Милош Илић, Душан Матић (председник), др Војин Матић, Момчило Миланков, др Драшко Ређеп, Јара Рибни. кар, Душан Сковран, Алекса Челебоновић, Зуко Џумхур, Пал Шафер. Идејно решење графичке опреме: Богдан Кршић. Лист излази сваке друте суботе, Цена 1,50 дин. Годишња претилата 30, полаутодишња: 15 динара, в за иностранство двоструко, Лист издаје Новинско издавачко предузеће „Књижевне новине", Београд, Француска 7. Телефон: 621-286 (редакција) и 626-020 (комерпијално одељење и администрација). Текући рачун: 608-1.208-1. Рукописи се не враћају. Штампа:

„Тлнс", Београд, Влајковићева 8.

„»»ееефефефееефоФФеФФееоФФ ФФФФФФФеФФФФФФов еф. ФР РФ ФФ.еоФФФФФФоФФФ Фоо -+ .. | ТЕ - | о.ее.ефефефф% + оФФеФфефФефеФФе о еФеф- о.

ЛЕТОПИС АРТОПИС ЛЕТОПИС. АЕТОПИС ЛЕТОПИС

„Књижевне новине“ на трибини „Француска 7“

Прошлог петка, 18. септембра, на дневном реду Трибине Удружења.

књижеввика Србије „Француска, 7", под мало необичним насловом

+ „о „Шта хоће Књижевне новине'2",

расправљало се о најновијој серији нашег листа. Мако је пленумска сала Удружења књижевника била пуна, судећи по малом

· броју активних учесника у разго-

вору, интересовање за: ову тему није било велико. У не сасвим парламентарно вођеној дискусији, поред извесних похвала, изречене су и неке критичке примедбе, Оне су се, углавном, односиле на то (1) што „Књижевне но вине" објављују чланке и мишљења неких „бирократа“, односно људи који су „задужени“ да се баве проблемима културе у Србији, (2) што у неким бројевима, наводно, извесни чланци, сво“ јим местом на странама листа, нису били презентирани сходно

· свом значају и (3) што неки „пот

писи“ испод слика, тобоже, не одтоварају у потпуности чланци“ ма на: који се слике односе,

У име Трибине, разговором је руководио Милан Влајчић, док је уводну реч дао Милован Да нојлић, који је највише говорио о малобројности људи од пера кадрих да у потпуности испуњавају задатке који стоје пред јединим нашим књижевним нови нама. Вук Крњевић је, истакавши гледиште редакције да у вом тренутку треба концентрисати све снаге које раде у српској култури, говорио о неким, фи нансијско-организационим тешкоћама у раду редакције, а Драган М. Јеремић је, одговарајући поАробније на примедбе, позвао писце и публицисте на још ширу сарадњу, а посебно оне који имају нове идеје о културном ства ралаштву. .

Након ове дискусије природно је очекивати да ће Трибина „Француска 7" ускоро организовати разматрање културне политике других листова у Београду, програма и планова издавачких кућа и уређивачких концепција појединих часописа, што ће, сигурно, интересовати многе књижевнике и културне раднике, бар као слушаоце ако не и као го ворнике.

Прва самостална излежба слика Бранке Јаковљевић

Галерија Радничког универзитета. „Буро Салај" започела је своју јесењу сезону првом самосталном изложбом _ Бранке Јаковљевић. Сликар-аматер, дутогодишњи члан КУД „Јединство“ и стални излатач на бројним традиционалним Првомајским изложбама аматера, које се одржавају у овој галерији, Бранка Јаковљевић је из латала своје радове (уље, акварел, темпера, колаж и керамика) од 1. до 12. септембра ове године.

Бранка Јаковљевић није сликар који трага за новим садржајима и за неком изузетном формом. Она не фасцинира ни темом ни изра, зом, већ је, у свом сликарству, 0кренута ка оним обичним, свакодневним тренуџима и расположењима које покушава да осмисли, да отргне од пролазности и да им удахне поезију. То, наравно, не значи да је она потпуно лишена истраживачког духа п да у сликарству иде искључиво утабаним стазама. У појединим својим радовима, она изналази инвентивна решења и служи се властитом техником (колажи у пастелу), а извесне њене слике (предели Београда) прелазе транице аматеризма. (В. В. П)

Студија 15 Арагана Недељковића на француском

Недавно је у издању издавачке куће Кленксик на француском је зику објављена студија универзитетског професора Драгана Не дељковића „Ромен Ролан и Ште фан Цвајг". То је, у ствари, док торска дисертација коју је Не дељковић, сада гостујући сор на Сорбони, пре тринаест го. дина одбранио на универзитету У Стразбуру. Студија је поглавито заснована на необјављеним материјалима: _ преписци, _интимним дневницима и мање познатим ПИ сима, који се односе на све оно што је од 1910. до 1942. године повезивало ова два велика хуманиста и чинило их пријатељима, ! Ролан и Швајг су били велике ерудите, добри повнаваоци · култу“ ре земље свог пријатеља и поборници духовног јединства Европе. Њихови афинитети заснивају се на блиским идеалима, иако је Ролан био више човек акције, који је за своје идеале умео да се ри, ако треба, и против целог све та, док је Цвајг био више занесен сновима, пасивнији и склон клонућима, која су га довела и до самоубиства. У предговору књиге Недељковић као да изражава извесне ограде од онота што је у њој доста давно написао, тврдећи да би је сада сигурно друкчије конципирао, али у свом приказу, који је објавила у париском листу за књижевност и културу „Књижевне новости" од 27. августа, Жинет Гитар-Овист примећује да због тога не треба нимало жалити, додајући да пишчеви „ко ментари фине интелитенције дотриносе да нам буду драже и ближе две изванредне апчности, ко је су, једна на другу, извршиле толико утицаја."

Смедеревска пееничка јесен

“ Смедереву је 14. п 15. септембра одржан први фестивал поезије под насловом Смедеревска песничка јесен.

У оквиру Фестивала је одржан низ сусрета песника и љубитеља поезије. Песници су посетили школе и фабрике где је многобројна публика слушала њихове стихове и водила с песницима разговоре о прочитаним песмама. На летњој позорници, у старом смедеревском граду, одржана је централна приредба „Говор песме златоусте", на којој су. своје стихове читали, између осталих, Васко Попа, Мира Алечковић, Драгутин Вујановић, Душко Трифуновић, Весна Парун, Радомир Андрић, Слободан Ракитић, Миливој Славичек, Али Подримја, Сретен Перовић и Србољуб Ми-. тић.

Организатор фестивала, Књижевни клуб из Смедерева, објавио је књигу стихова у којој су објављене песме свих учесника Фестивала. Жири Фестивала, са председником Драганом М. Јеремићем, доделио је истакнутој хрватској песникињи Весни Парун награду „Златна струна“ за песму „Црна дјетињства". .

Фестивал у Смедереву постаће традиционална приредба.

Нови чланови Удружења књижевника Србије

Управа Удружења књижевника. Србије примила је у Удружење тринаест нових чланова: Борку Живић, Елвиру Рајковић, Србу Игњатовића, Митка Маџункова, Живорада Живковића, Ибрахима Хаџића, Рашу Ливаду, Радомира МШутника, Мирка Магарашевића, Предрага Чудића, Светозара Влај ковића, Арагомира Брајковића и Милисава Савића.