Književne novine

ОЖИВЉЕНА ПРОШЛОСТ

ИВАН ГОРАН КОВАЧИЋ КАО КРИТИЧАР

СА СВОЈИХ седамнаест критичких и есејистичких написа у којима је пропратио најзанимљивије личности и дела у хрватској књижевности између два рата, Иван Горан Ковачић је стао у ред нај значајнијих хрватских критичара. свога доба. У њему су се срећно спојили многи елементи и квалитети модерног књижевног критичара будући да је био лирски песник и приповедач с романсијерским захватом и замахом и, најзад, писац са изграђеном књижевном културом и укусом. Изнад „тога, јасна животна, друштвена и уметничка оријентација и учешће у многим збивањима уметничке: делатности допринели су да се у једној личности нађу уметник и теоретичар уметности, без чета савремена критика нема правог оправдања.

У. својим оценама и прикази ма: Горан је претежно говорио о књижевности своје генерације, или оне која му је непосредније претходила. Најчешће, то су биди првенци појединих писаца који су тек очекивали мишљење и признање читалаца п критике. Утолико пре, Горанови критички судови су били смели и оригинални,а у неким случајевима и далековиди, јер су се касније потпуно потврдили. = Два. елемента. тражио је Горан у'књижевном делу да би оно имаАо. уметнички смисао и вредност: реализам и поезију. Маоко два мала захтева, а ипак веома зна» чајна и тешко спојива у уметности. Не бежати. од живота, утонути у њ, али и удахнути у њега поезију и онда кад је он труо, сиров и суров — то је критички захтев који се провлачи кроз све Горанове есеје.

"- Најјаснији примери за тврању да. је Ковачић истицао поезију н реализам као превасходне критеријуме у књижевном стваралаштву могу послужити есеји о песницима Антуну Бранку Шимићу и Храгутину Тадијановићу и критике о приповедачима – Вјекославу Калебу, Славку Колару и Новаку Симићу. 74

Тезу да су рсализам п поезија два неизбежна елемента у правом књижевном делу, Горан“је особи». то заступао у есејима _ „Поезија Драгутина Тадијановића" и" „Вид љив смијех и невидљиве сузе". Ова два есеја, мада се у првом го. вори о лирском, а у другом 0 приповедачком казивању Славка Колара, складно се допуњују У теоријским поставкама. Оба су из раног периода Горанове књижевне делатности (1936 — 1937. тодине) и тим више се намећу свежи ном пишчевих размишљања, јер су у њима покренути Јаснији принципи и смелија схватања о садржини, форми и изразу у књижевном делу. Оно шта је по Горану најбитније у Тадијановићевој поезији јесте животност и чврста њена веза са средином из које је поникла, односно спојеност ове лирике са славонским пејзажима. којима је надахнута и понесена. Горан сматра да су збир ке „Сунце над равницама" и „Пепео срца" израз дубоких доживљаја везаних за свет којим је пе сник био инспирисан, и У томе је, углавном, тајна успеха ове поезије слика, благог и успореног ритма, пластичности и музике.

_ М есеју „Видљив смијех и не видљиве сузе" Горан у сатиричним новелама Славка Колара, заснованим на сликању опоре социјалне ситуације хрватског сељаштва између два рата („Ми смо за правицу" и „Бреза") налази да „топла лирска суосјећања, стил ска мекоћа и благост ауторова даје тој новели најљудскији тон, па је овдје смијех, боље смијешак, сличан лахору, који се не сташи с травом и цвијећем на свјежем гробу".

Као критичар Горан је поседовао и велику способност за живо, пластично и опипљиво портретисање личности. У својим критичким написима, он не жели да да само суд о књижевном делу, нити хоће да одвоји дело од писца, и да апстрахује личност која је ство

рила песму, причу, драму, или де ао. које друге уметничке врсте. Он. настоји да обухвати атмосфеРу, средину и климу у њој и да · сликовито представи пишчев унутрашњи и спољни изглед, јер се све то не може занемарити Кад се истражује суштина, смисао и квалитет стваралаштва једног пи сца. Снату у портретском представљању писаца Горан је највише испољио у чланцима „Пјесник ти" јела и сиромаха", „Алојз Градник песник сељака", „Дон Кихот хр'

КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 1!

леди ливаде пе тазакнљимаеаирр лека ===

ватске књиге" и „Поезија Драгу-

тина Тадијановића", али је такву

склоност показао и у многим друтим својим написима,

_ Горанов метод портретисања је једноставан и праволинијски, али ефектан и обухватан. Брзим потезима и снажно повученим цртама он дочарава лик једног лисца, користећи се често упоређивањем по супротности и наводећи туђа мишљења, запажања и успомене. Такав му је параледизам, на пример, омогућио да живо представи. две значајне личности словеначке књижевности: Жупан чича и Градника. „Ваља особно познавати _ Жупанчича и Алојза Градника. Први је често насмијештен, блистав козер — иако се не би смјело казати рјечит -— спреман сваког часа на. духовиту примједбу; човек који одмах открива величину, осваја на први потлед, привлачи вас | неодољивом симпатијом. Ја сам се у часу заљубио у њ... Лак, витак, танак, мало погрбљен, као из несташности, али хитар. Сјајан, блистав, лепршав као и њетови стихови. А Градник, тежак, тром „прави мед; вјед“ како га заносно назива Назор. У њему је шутња м снага, која лежи притајена, не излази ван свакога часа. Боја одијела, нако помало спортска, сва је усклађена с његовом затвореношћу; чити вам се да.имадете пред собом тешку, непокретну _шкрињу, пу пу непознатих тајна, Можда би помислили, да је то индустријалац — инжењер, што проводи да» не над својим моделима, које сам кује у ковачници, гдје треба чврста рука".

Метод повезивања пишчевог изтледа и живота с његовим делом Горан је најдоследније и са највише љубави применио у сликању трагичног песника Антуна Бранка Шимића и управо такав метод једино омогућује да се проникне у суптилно изаткано поетско ткиво најизразитије _ личности – нашег експресионизма при свршетку првог светског рата. Најпре долази опис пишчевог изгледа са фототрафије, затим се нижу подаци о Шимићу онако како су та видели љетови савременици Добриша Цесарић и Бустав' Крклец, потом са на основу тих елемената даје аналмиза' мотива и расположења уобличених у експресионистичкој метафорици очаја и: побуне, а најзад се закључује о извору Шими-

ИВАН ГОРАН КОВАЧИЋ

ћевих мотива: „То немоћно тијело, које у спотицању носаше тежак терет великог богатства, мучило га од првих пјесама и свагдје остављало крвав печат својих отворених рана".

У историји југословенских књи жевности Горан Ковачић је освојио једно од најистакнутијих песничких места и ушао у врхове наше поезије, а добрим делом и као приповедач, али се не сме испустити из вида ни његов есејистичко-критички рад, јер је пи у тим књижевним облицима изражавао своје богате стваралачке способности. Својим јасним критеријумима и својим даром за портрети: сање писца, он је јасно обележио једну _ критичарски сасвим зрелу личност. Мако превасходно песник, он је и критичар који се ни данас не може мимоићи кад се пише о већ класичним писцима сазремене хрватске књижевно. сти.

Василије Точанац

»9999%%9%%%%9%%9%%099909%999%99%99%%9%9999299990099%%999%0%%%9%%%9%%99%999%9%999999999%%9999%9999999999999%%%9999%% »еФ9%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%9%%%9%%%%%%%%%%%%%%%%%% Фе... Фоо.

ХУМОР И САТИРА

КАРИКАТУРА ДУШАНА ЛУДВИГА

Одређени

— КАО ШТО ВИДИШ — рече ми познаник, иначе висококвалификовани руководилац — више нисмо онакви као некад, у оно доба, када нико жив није смео никог и ништа да именује, нити да назове правим именом извесне појаве. Сећаш се оног: „Ми најоштрије морамо да се осврнемо на НЕКЕ појаве у НЕКИМ нашим крајевима, које наносе грану штету НЕКИМ гранама наше привреде. Ако се овако настави, НЕКИ другови мораће да се уклоне, да би НЕКИ, способнији, заузели НЕКА одговорна места". Е, тога више нема!

— Хвала богу! А шта имаз

— Сад се слободније дише. Можеш да кажеш све што ти је на души, и то без џвијања!

Ба ра

— Него! Нема више оно: „неко, неки, нека". Кажем ти, сад је ове јасније, много јасније.

— Добро, како би сад одржао онај малопређашњи кратки говор2г — Одређеније, да никог оставим у недоумици,

— Може ли да се чује2

— Што да не. Ево га: „Ми најоштрије морамо да се осврнемо на ОДРЕБЕНЕ појаве У ОДРЕБЕНИМ нашим крајевима, које наносе грдну штету ОДРЕЂЕНИМ гранама наше привреде. Ако се овако настави, ОДРЕБЕНИ другови мораће да се уклоне, да би ОДРЕБЕНИ, способнији, заузели ОДРЕБЕНА одговорна. места". Ха!... Јеси ли чуог Разлика је то, друже, велика раз мака!

— Не само што је велика муцао сам узбуђен овим јединственим проналаском наших ВКВ руководилаца — већ је веома уочљива, одређена, тако рећи.

— Је ми! Јесам ли ти одмах рекао да се ми оштро разликујемо од наших претходника! одушевљавао се познаник.

— Наравно. Сад ми је тек јасно зашто овако брзо отклањамо ОДРЕБЕНЕ слабости, преостале из ОДРЕБЕНОГ периода нашег развоја — рекао сам приметивши, на своје огромно задовољ ство, да сам из места прихватио одређеније изјашњавање, својствено новом, напреднијем духу, који је тако успешно — брисао стари.

— Ето, видиш, с тим у вези, мислим на одређене слабости, припремам одређени говор који ћу одржати на наредној седници одређеног одбора скупштине...

— Е, да — присетио сам се чуо сам нешто,,.,

— Чуо2 Шта си чуог

— Одређене критике, да кажем интриге против тебе.

— Где2 Од кога2 — накострешпо се мој познаник.

— Па, овај... како да ка. жем... Да, у одређеним круговима зуцка се да се лако даш ПОдДМИТИТИ...

— Ја> Матер им... каже2 — Кажем ти, одређени круТОВИ, уз

не

Ко то

Људи

— Ма, какви олребђени крутови! Конкретно, ког

— Конкретно, одређени другови из одређених кругова...

же"

Отада се више нисмо видели.

Отишао је љут као рис.

Само, не знам зашто, јер сам био веома одређен, управо као и он кад држи освоје знамените товоре, на које је више него поносан, Ваљда због одређености.

ФЕДОР ШЕШУН

МАЊА СЛОБОДА ГУТА ВЕЋУ

Истина је, на несрећу, да увијек мања слобода гута већу.

Сви људи су браћа. Сва браћа нису људи.

Онај ко хоће да стигне у будућ ност прескачући садашњост, мор да живи од прошлости. ,

Прави поданик за државу даје све — и одумријет ће умјесто ње.

Да је преболио отров, Сократ би сигурно био рекао: „Упознај са мога себе и — свога џелата."

Батина има два краја'=— и богату прошлост.

И млаћење празне сламе има добрих страна: ту не можеш погријешити. За мала врата кад би знали, мали људи не би били мали.

Једино море проблема нема осеке.

Филозофи су досад различито ту. мачили свијет, али ради се о томе како да се он — подијели.

Тамо тоје свако љубоморно заступа само своју истину, сви скупа могу једино заступати заједничку лаж.

Тамо гдје су околности „криве", кривци мирно на слободи живе.

Гдје се трач схвата као човјеч“ ност, ту се и. порнографија схва“ та као умјетност.

Сарађујте, добри људи! ' Видите како лопови 'у томе имају успјеха.

Оваквог какав сам, само ме је природа примила без резерве.

МИЛЕ БАСАРА“

17%9999%99%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%9%%99%999%%%%7999%9%%%%%%%%%%%%%Ф%%%%%%%'%%%9%%%%%%%%%%%%% + %%%%%+%%%

>»... Фоо Фоо о оф 09009о9990999999%%%

Дегустаторске сеансе и

ПРВА СЕАНСА

У жустром покрету су и рука Сваком успеху претходе · овације .. • Представнике сваке наше братске нације захватио процес дегустације: зацртавања планова, производње кранова, анализе санова. аплауза дланова. То се све ради ради тежака и раденика, оних на њивама, оних из рудника, тих вечитих јутарњих ранобудника. Представници сваке наше братске нације уживају у чину дегустације: сласти пушења у диму, жена у Евином костиму, нормалног водостаја у Апатину, постојања фудбалских лига, испијања пивских кКригла, хватању острига и бежању од брига! Представници сваке наше братске нашеје воде борбу против бирокрацијс, праве проблемске кристализације, гуше претеране егзалтације, спроводе руководеће ротације, осмишљавају идејне оријентације, секу у корену девијацијс. Једном речју, нестаће секирацијс,

АРУГА СЕАНСА

У жустром покрету су и рука

џи психа!

Сваком изврдавању претходе лекције: сабили смо у мишју рупу све видове тротекције, за нездраве појаве припремили

инјекције,

па веном живота не могу да колају инфекције! Ми смо, уосталом, велико племе Словена,

у коме никада пије било |, злопамтила и" шовена,

већ дивних успаванки: нина» нана-нена, рибарских надметања у хватању сомова и мрена,

љубавних идила у навиљцима сена. Никада није било, боже сачувај, кама иза врата, њега висиле ниске од жежена злата,

душа нам је служила уместо најтамнијег сата,

већ су око

ах та наша душа, без пакости и ината. У жустром покрету су и рука пи психа!

Уоколо свуда чују се ерупције: неће више бити неправди и

корупције, неће бити подметања и опструкције, држави ће да'одумру државне | функције, после темељне друштвене редукције! „Тада краја неће бити нашој . срећи:

"све ће бити велелепно и дивно. Али шта ће бити, ко ми уме

( рећи, са нашом државном химном2г

ТРЕБА СЕАНСА

_У мимогреду се лица топе од

финоће.

Свако у души има душу Аргонаута, само што неки седају-у наслон л— тупе самоће,

а неко у шкаљку луксузна аута.

Зна се ко седа овде а ко онде. Будућност одсјајава лица У тоталу... И даље ће имућни немоћног да води преко воде, пре тога скупа певали Интернационалу.

цако су

Песма је да се нева, без , побрканог строја, а после душа постаје исто што у и стипса. Тад јутра постану недрага, залаз сунца без боја, руку на поздрав подиже 13. Апокалипса!

ЖАРКО БУРОВИЋ

и психа!