Književne novine
| | | |
У ОВОМ БР
Душан Ма; БУДИ ЗАБЕ. а У ДУ]
ПРОЗА Ериха Коша
Стеван Раичковић: БЕ. ЛЕШКЕ (О ПАСТЕРНАКУ и зими
Мила Стојнић: О ГРАНИ. ЦАМА ПОЕЗИЈЕ
УМЕТНОСТ БАЛАДЕ уводни текст и препев најлепших француских балада Коље Мићевића
САТИРИЧНИ ТЕКСТОВИ Владе Булатовића ВИБ-а
Чланци о стваралаштву Јосипа Кулувџића – (Станислав Бајић и Предраг Протић) и Леонида Шејке (Срето Бошњак)
Милости Јевтић: САМО. УПРАВЉАЊЕ У КУЛ. ТУРИ
0) превођењу револуцнионарне литературе
У поводу француског
издања Хо Ши Минових књига
ДА ЛИ ЈЕ наше занимање за из ворну револуционарну мисао У свијету замрло или је на западу, и зашто, било би упутно свестраније испитати. Не само пронаћи стварне социолошке, политичко“идеолошке и друге узроке, не стати на констатацијама, већ смижељено и трајно чинити-оно што о себи товоримо да јесмо, поистовјетити се с чином. Једно је, меБутим, без икаквих истраживања. неоспорно, довољна су и сама статистичка поређења: све је мање оригиналних дјела страних реве-
ауционара, стваралаца новог сви
јета преведених на наш језик. Њихову мисао, ако је добивамо, најчешће упознајемо у прерађеном, дајџестираном издању.
У многих народа, не само младих који су експлозивном снагом избили на свјетску – позорницу, него и великих и малих који су давно заузели своје мјесто у меБународној заједници запажају се супротни културни процеси, постојано и живо расте њихово интересирање за све велике вредноте, политичке или културне, без обзира на националне обојености, Бројна и врсна дјела појављују се често као да не постоји нама добро позната кукњава о „финанцијским неприликама". Нова из дања, на примјер код Француза, Ланжа, Конлорсеа, Мараа, Робеспјера, Бабефа, Жореса — споменимо само нека — природна су сасвим појава. Преведена дјела, велика остварења, исто тако. Већ летимичан _ преглед _ објављених дјела посљедњих година, само па: риских издавача, то потврђује. кратком раздобљу _ штампана су цјелокупна дјела _ Розе Луксембург, Мао Це Тунга (у три то ма), „Народни рат, наоружани народ" вијетнамског стратета и „де мона џунгле" генерала Ђапа, „1 на власт" Малколма Икса, „6 трова „Кубанска револуција, Дебрејева „Револуција У револуцији" и низ других остварења, која умногоме карактеризирају нашу епоху и надахњују не Ме
„Изабрани радови Хо Ши НЕ на у издању Ф. Маспера (Но СМ Мић: „Оешугез сћој5ез, Рагћ5, 1970) недвосмислено су литература такве врсте, За нас можда не што и више, јер из њих поре шест деџенија вијетнамске борбе за националну независност, осни. вач индокинеске комунистичке партије и творац независне и де мократске државе Вијетнам; = дар и храбар, једноставан и, еспримјерно скроман „Ујак Хо , од младости до смрти, који је „слу. жио свим својим срцем, свим својим снагама домовини, револуцији и народу“, пјесник међу великим пјеснинима свога народа, који је “ својој опоруим непомућене савјести могао рећи: „Сала кад мо. рам оставити овај свијет, немам што себи да прелбацим. Једино жа лим што не могу дуље и више да служим".
Служити, вели велики Хо Ши Мин, а не владати, руководити, Заиста је знао служити мислилац и револуционер, коме ни најогор-
ченији непријатељи нису могли
Наславак на 2, страни
БЕОГРАДА 2.:
ГАР 1971.
ГОДИНА ХХШ БРОЈ 381
ИЖЕВНЕНОВИ
АИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
ђ
1
НЕДРЕМНрО окр
|УЗГРЕД БУДИ ЗАБЕЛЕЖЕНО = |
Душан Матић
6. Прва прича
Олуја захвата Нојев ковчег. аника од опасности да ће брод потонути. Уплашен, Ноје се претвара у пацова. Није ни чудо пословица каже: пацови први напуштају брод који тоне, Паробродом руководи госпођа Ноје,
уж зна да је она у дослуху с водом, будући да је вода по својој природи женско начело: и жена је водоплавна, водоравна као и Морава.
Олуја се лагано стишава, На броду, у стакленој башти, љутић расте. Јовановић, звани Жена пика лопту. Капетан Милетић скаче из запаљеног авиона. Шта му падобран КЕ Шими-пипеле' улазе у моду. Комиј „је све забележио. Предваћа легб реЕ до краја путовања на Арарат.
Ни лук јео, ни пацов мирисао,
Ноје преузима команду трансатлантика. .
— Лези, одмори се. Чекај ме око поноћи, каже јој Ноје, загледан. у пучину. - '
7. Прво питање
Једном је Христос с пет риба. нахранио, кажу, пет хиљада глад них. Понекад се питам да ди би тако добар био, да је морао да напеца пет хиљада риба, по једну за сваког од гладних, Помало зебем од помисли да би се његова доброта и племенитост, за време тог дугог и досадног пецања, расхладиле, 'умориле, па поема томе и отказале. Сем, ако у првом случају није било Чудо, па зашто не би то било и у дрогом.
Само, онда није геч о доброти.
и племенитости, већ о вештини
мађионичара.
8. Друга (кратка) прича
Јелне мрачне новембарске ноћи, Пантократор, који је јелва спасао своју главу за впеме бомбарловања БЂупђевих стубова 1912, бежи испод пушевина куполе, поштто је збацио крст са себе и поверио се Баволу.
оно што ЖЕЛИМО — ДОГОВОР СЛОБОДНИХ ЉУДИ
МЕ ње ут иј "~ па Ла У кота
На моју велику жалост, никад нисам више открио где се Пантократор сакрио,
9, Трећа прича
Станујем у некој чудној кући. Пуна је света, али неких необичних станара, који као по договору не остају никад дуго у њој. Сваког боговетног дана, какво било време да било, они некуд одлазе; нестану читав један дуг тренутак, а у једном, не увек истом часу, ипак све одаје у кући од једном се испразне. Ето, као да пропадну у земљу, а и ја са њима нестанем, па и сама кућа.
Нестане нас. И мене нестане. А од:мене је зависила свест да кућа ипак постоји, и да у њој заиста неко станује. Остали су били ту само пролазно, п само сва. ко за себе, појединачно.
' Колико су трајали ти тренуци одсуства, часови непостојања, нико није знао да каже. Па ни ја, на жалост. А ја сам једино и постојао да то знам. Нико није рачунао на присуство других. Разилазили су се исто тско лако
као што су неочекивано из ниг-
дине исто тако "Лако пристизали. И ја са њима.
Као авети.
У тим часовима би ме обично прострелила 'мисао да је можда свако од њих, са собом, и свако за себе, доносио — односио кућу (своју). Као да је свако од њих живео у свом посебном свету и носио своју кућу са собом као пуж своју. Неки невидљиви свет за друге; и тек кад би се сви скупа нашли заједно, те њихове
· невидљиве, посебне куће претва-
рале су сету једну једину кућу,
Тако су ипак бар једног јединог часа били у истој, кући, били један свет.
10. Црвене и беле руже
Постоје истине и заблуде као што постоје шрвене и беле руже, прочитао је нехал давно Павле
Мрак, и дуго га није напуштала
~
РЈ
мисао да према томе постоје само полуистине и полулажи. Природно постоје само ружичасте руже, а беле и црвене су дело баштована-мађионичара. Павлу Мраку једино није било јасно, па ни данас, коју од тих двеју полутки треба да прилепи на 06раз неке мисли, или реченице, коју изговара ишли исписује, То га је питање мучило само кад се радило о његовим реченицама, али кад је слушао или читао реченице других, то га питање није мучило. Чинило му се да у свакој осећа, готово њухом види, која је бела а која је црвена ружа, п према томе зна која је од поаутки на којој ружи залепљена.
П. Сцена концентрације (јун, 1966) -
Нисам могао да наставим „Коцку"., Читав. други део, који је тре бало да буде саставни део објављене „Коцке", није био редигован, и распао се у рукопису. Разлетеле се странице на разне стране, и, ево, се први пут на њих враћам, али само кроз сећање. _ Ноћ се није наставила; ноћ је била прекинута тачно онда кад
_ она заиста постаје дубока тамна
суштина мрака, после два часа, кад је на мосту онако узалудно и бесмислено говорио банкар Јагодић, а понтон се отиснуо с Крчевинцем и Голубицом за Раском. Та ноћ, у ствари, требало је да се продужи кроз читаве године, све до лета 1914, да се заврши на прузи између Лајковца и Младеновца, кад се опет ноћ нај-
зад нашла пред зором, и крва--
вом зором, гко се не варам, те ноћи испаљено је прво аустријско топовско Ђуле на Београд а телеграм чланка под насловом: »Ајеа 1асја езб« дописника париског листа »Манп« откуцавала је телефонисткиња Ана Спасић,
| сричући слова, за Париз.
Због тога вероватно и настају неспоразуми око те књиге; она је само торзо једног романа, тек
мало већи фрагмент — шта је то.
360 страница! — то остаје фраг Наставак ва 12. страни
77
пи"
ИЕ
ЦЕНА 1,50 ДИНАР | ТРИБИНА
НЕТОЛЕРАНТНО ИО НЕНАЧЕЛНО
Реч-две о излагању новог председника Матице хрватске Људевита Јонкеа
НОВИ ПРЕДСЕДНИК Матице хрватске, проф. др Људевит Јон ке, одржао је, додуше пре избора за председника, на самој годишњој скупштини Матице говор | у којем објашњава однос између српског и хрватскст књижевног језика. Текст тога говора објавио је загребачки „Вјесник". Одмах, на почетку говора, који је објављен под насловом „Толерантно и начелно", Јонке каже: „Будући да су у том говору приказана основна гледишта Матице хрватске о питањима књижевног језика, доносим овдје тај говор у дијелости јер он нема само пригодно значење за скупштину, него освјетљује проблем у начелу“.
Пошто је утврдио да су „питања хрватског књижевног језика увијек била у средишту пажње одбора Матице хрватске" од ње ногт оснивања 1842. године, када се звала Матица илирска, Јонке је укратко испричао историју тот књижевног језика све до Бечког договора.
А ево шта је о односима хрватског и српског језика након Бечкот договора Јонке (рекао: „По Бечком _ књижевном _ договору Хрвати и Срби су у Аругој половици 19. стољећа приближили своје књижевне језике, премда до потпуног јединства није никад дошао јер су источни Срби, суп ротно Бечком књижевном договору, али према својим потребама, у потпуности афирмирали код себе екавски тип књижевног језика. И то се је даље развијало у складу и без узнемиривања, све док се након Скерлићева приједлота пи анкете о књижевном језику Хрвата и Срба године 1913/14, није ставило на дневни ред протиривање екавштине на читаво хрватско и српско језично подручје. Прихваћање таква приједлога и закључка значило би ликвидирање хрватскога књижевног језижа, а на то ни хрватска књижевна јавност ни Матица хрватска. нису ни могле ни омјеле пристати. | Језик и нарочито књижевни је зик неког народа тако су саставни и конститутивни дио народнота бића да на то не може и не смије нитко пристати, а кад бији | гристад, МОЖАВ ЈЕ ПОД НАС МЕЧ у кав би пристанак био нелегалан | и без вриједности. |
У уху таквог схваћања им спо | менуте братске широкогрудности Матица хрватска је г. 1954. ушла | и у разговоре с Матицом српском |
|
у Новом Саду, по којима би се језични проблеми рјешавали равноправно и с узајамним поштива» њем језичних особина и права свакога народа. Али Скерлићева мисао о екавском књижевном је зику и за Хрвате-и за Србе била је и у пракси и у теорији тако јака да се унитарџистичким поступцима стварао државни, федерални и административни језик екавског типа те занемаривао и | потискивао ијекавски тип књижевног језика, точније речено хрват- | ски књижевни језик. Тако су раз» говори између Матице хрватске и Матице српске постали беспредметни, што се особито очитовало при разговорима и договоримао „Рјечнику хрватскосрпскога (српскохрватскога) књижевног језика". Не само што су се као посиоци тога језика оспоравали Поногорци, у самом предговору Рјеч- | ника, него се оспоравала и посебност хрватског књижевног језика. Након лома у прољеће 1967. садашњи управни одбор Матице на челу са свеуч. професором Хрвојем Ивековићем покушао је у сијечњу 1969. успоставити равноправне и знанствено оправда- | не односе, што је у разговорима дјеломично и успјело, али се и опет разбило на писменим стилизацијама резултата тзв. Загребачког састанка. За илустрацију си- | туације наводим текст спорне 1. | точке закључака Загребачког са- | станка представника Матице хрватске и Матице српске. Матица | хрватска предложила је овакав широко _ толерантан текст прве точке: „Хрватскосрпски, односно српскохрватски књижевни језик има двије равноправне варијанте: једну каква се употребљава у хрватској, и другу каква се употреб љава у српској књижевности." Таква штрокогрудна стилизалрија обухваћа све могућности хрватског и српског језичног односа, не полазећа ни у какав екстрем иокључивости. Али све до данас
управни _ одбор Матице — српске одбацује да прихвати такву стилизацију . прве точке закључа-
ка Загребачког састанка у си јечњу 1969. А то значи да на тој страни. нема ни схваћања чињеничног стања ни потребне толеранције при рјешавању проблема који се тичу двају народа. Матипи хрватској у таквој ситуацији не преостаје друго него да се оријентира на властите снаге,
на снаге хрватских књ ! Наставак на 2, страни У УВИН