Književne novine
|
ЛИКОВНА УМЕТНОСТ
МИЛИЦА ЗОРИ: ЖЕЊ, 1970.
Јединство ослика и ооје
Милица Зорић: ТАПИСЕРИЈЕ, Салон Музеја савремене уметности, Београд
АКО ЈЕ н зачела свет својих визија и симбола кроз облике, истргнуте из дугих токова времена и затворене у јаке, згуснуте и контрастне колористичке композиције, данас је Милица Зорић затворила круг својих инспирација у равнотежу која је сажета до трагичног. Материја је добила свој пуни смисао, елеменат елементарност, а осећање пуноћу која се грани чи са апсолутним.
Таписерија као да је изронила из мрачног бића времена, преображена у сведочанство неминовног ослушкивања. тајни
„аса. дна смисла и бесмисла, овог нашег, да"нашњегт, и оног давног, архаичног и вечног, израсла из једног продуженог напона инспирације: она је заустављени талас, прекинути глас, али у бићу своје егзистенције довршено дело.
Еквиваленат модерног у овим таписеријама није у опредељењу за овај, или онај изам, у припадности „школи" или групацији: њихова савременост је у супериорном изједначавању унутрашњег гласа као поруке зреле естетске свести и средства као носиоца јединства и снаге дела.
Таписерије на овој изложби, настале у распону од седам година (1963—1971) и које носе називе актуелно неутралне („Симонида и дворкиње“, „Анђео“, „Патуљци“, „Катедрала“, „Дозивање Протесилаја"), али и ближе искуству трагично одређеног човека („Хирошима", „Ратник“ или „ИнАустријски анђео"), зрела су ликовна де ла у класичном смислу речи. Њихова помно ткана основа, префињеном бојом 06једињено богатство фактуре, оживљена је рељефом који је час апликација час клица новог облика, у композицији која је скоро увек оркестрација пробраних тонова и довршених облика, оних правих, из сржи поступка израслих, тако да се и боја и:тон и форма држе у целини велике кохезионе снате. Ослободивши се чисте апликације предмета, који сами по себи носе одређене естетске вредности и патину времена, на новијим таписеријама она те вредности мајсторски дочарава основним материјалом којим се служи, Не треба превидети специфичност израде таписерије, њену и креативну и чисто техничку за» висност од материјала и извобачког поступка, што даје и самој замисли и току реализације нешто од дугог тока рађања. идеје и наглог пројављивања емоције. Синтеза је ту последица велике креативне концентрисаности на јединство унутрашњег опредељења и временске неодређености. Због тога је од великог значаја и сам чин извођења, оно послушно праћење замисли кроз ткање, вез и апликацију, што — судећи по овим таписеријама — служи подједнако на част и аутору и извођачима, за новије ствари Атељеу 61.
Оно што је „класично" на овим таписеријама своди се на ред и законитост чисте стилске концепције. која је зачета у имагинацији и космосу стваралачке свести, у густим садржајима дубоких токова који граде и разграђују облике, преображавафући их у симболе као носиоце неке исконске, свеобухватне атмосфере истинитости и поетске вокацијг, Оно што је „мис тично", што загриза у тамно ткиво смрти и неуништивост материје, додирује крила анђела у тајанственом злату и сумраку катедрала, протиче као река времена коритом нашег постојања, дајући смисао. делу пи нашем доживљају дела.
џга тумачења нису потребна.
Срето Бошњак
КЊИЖЕРНЕНОВИНЕ 3
) · ПОЕЗИЈА
Радослав Златановић
ЧОВЕК КОЈИ СЕ НЕ ВРАЋА
Требало те са мном да пођете тако сам говорио пријатељи требало је само са мном да пођете требало је да ми тповерујете
требало је са мном да пођете
о ево ме и ту су двери ту је велика софра
о ево ме и кондир вина ту је
кондир вина у рукама бледе госпе
џи коњ је ту и трива му је сва накострешена
и дворјани нас гледају са страхом у души
догодиће се нешто непредвиђено У
требало је са мном да пођете
тако вам лепе птице у глави пријатељи
зар сам личио на човека који лаже
зар вам нисам личио на онога који ће најдуже тладовати.
требало је са мном да побете
о ево ме ту сам и стид ме је помало
јер када полазих када пси санке повукоше када заскамучаше
ледена ме камцџија око паса опаса. уплаших се да ли тај дом напред стварно постоји.
требало је само са мном да побете тако вам младе клице у глави пријатељи о ево ме и ту су двери ту је велика софра и на лицима лакеја ништа нарочито овде се на мој долазак чекало жао на. најприроднију ствар овде ми старе мајке тражиле чист пешкир остајг ми само да оперем руке чорбу да посркам
требало је само са мном да поћете
о пријатељи моји велики о непознати
али танке руке тосне али вино у
мешинама.
и коњ је ту и трива му је сва накострешена,
и дворјани нас гледају са страхом у души
догодиће се нешто непредвићено
требало је богами са мном да пођете тако вам горке птице у глави пријатељи. када жапије додирнуше непознати прсти када пси зарежаше
кад схватих како ми лепа била. кућа. моја када пољубисмо децу заспалу на рогожама када љуба ми моје седло принела
када ми мајка тихо врата одишсринула.
о ја бејах човек који се не враћа
али требало је само са мном да поћете
о ја бејах човгк који је све имао
Звонимир Палански
ЧАДОР од ЛОБАЊА
Под небом чадор од лобања, крчаг пун крви пи горке медовине.
Окоштали плодови смрти у дворани
где слепа деца. траже топло чело оца.
Раскошна одежда. зидова: на јужноме —
моја глава,
па северном —
мота брата.
За потиљком ми с вечери
заклане гласове камен натпевава.
На мој гроб између слепоочница обрушава се студен.
ДАДОХ ПОД МАЧ РУКЕ ОБЕ
„Дароваше ме даровима. свакојаким да ја, звездочалац,
откријем судбу њихову
и сунце посечено.
Ал не беше ни ноћи ни дана ни звезда ни сенке.
Дозвах слугу вернота и рекох му:
Погуби ме
пред народом овим! А он се грдно уплаши и побеже.
Немушт дадох под мач руке обе до рамена ' људима гневним,
Крвавог ме са стене у рибарске мреже умотаног у реку бацише,
Дом мој у огњу оста.
.
мом
| Никола Попоски
МАЈКЕ МОЈЕ ГЛАС
| 1. Кроз мртве очи најдужег прста:
У реду долазе прво мале А. потом све веће рибе_ Велике пре свог краја У путу поједу мале Највећу изједу Оне што су у њој Чух глас
ко
Ко у тамну дубину мора загледа Зна. правило на путу риба Броји само оне испред себе
Назад се и не окреће Задојен добрим ловом Мада му иза леђа Глад све ближа | Чух глас
3. Пре сваког судара са мраком Све су глади биле исте Само су се низ воду Брже или спорије Носачи кретали У зависности Од времена Чух глас
4. Ко непозван дође из прошлости Почетак је битком почињао Да на путу дуже остане Врата за врх брда Сама да му се отворе Али би се брдо Времену подало Чух глас
Мрак на друму путнике. гута Свађају се брда преко нас Које бољу светлост пружа
Чији се камен лакше носи Чија је вода питкија Ко веће право Над травама има Чух глас
6. Кад друго време на свет дође Птице ће се саме окупити Верност лобањама одрећи
Змије ће своје коже У кошуљице да ставе А друге ће звери
Лик да промене Чух глас
7. Добро знам да ту нећу бити Кожа је додиром млека За друго време везана Где се кост слуха На путу риба зачео А прве слике Увек су најјаче Чух глас
8. Ако се деси да нека од птица У лету изгуби правац пута Земља је инстинктом мами Где корен се гласа губи У непрестаној деоби У шуми ликова Говор је обмана | Чух глас
9. Робђењем смо прешли преко себе И у неки од редова морамо ући Но нама могућност остаје Да се повремено осврћемо Не би ли се боље видели У онима иза. нас Са већим правом Чух глас
10. Ко свој избор стабла и шуме Својим мртвима препусти. Са жртвама се збратими А. носачима. чамце У. матицу наведе Опет ће бити Жртвован Он Чух глас
1]. Све ће бити као пре говора рибе Да се не забораве задојени И покушају открити. тајну Што се чува у манастиру На самом врху брда
Чух глас · Стабла где се плоде рибе и птице
ДОКУМЕНТИ : писмо МИЛАНУ ОБРЕНОВИЋУ
Ваша свјетлости! Б
Ономадне преко управитељства Ваше свјетлости примих 30 дуката, то јест 150 фор., па, како ми 2. тајник Борћије Р. Пантелијћ пише, Ваша свјетлост заповједи, да. ми се овај нован. (30 9. ц.) пошаље које у име по. сланих мојих жњига, које опет и у име по моћи за књигопис под именом „Књижница Гајева", коју управо довршујем. ,
Премда послана свота нипошто није према свим трошковима око тискања поменуте моје књиге, немогу одољети великој захвалности, коју осјећам према, Вашој свјетлости, те свесрдно захваљујем на, овом дару и уједно молим Вашу свјетлост, нека ми незакрати даљне ОВОЛИКЕ новчане подпоре, која ми још треба на издање поменуте књиге. И
Замолих Вашу свјетлост за сталну помоћ преко покојнота 2. министра Блазнавца, да могбудем. сталније и крепче радити за Србство и за племените намјере високе куће Обреновићеве у хрватској књи= жевности. 5 ;
Још. придодајем, да је знаменита њи аженица пок. мога отца прешла у мојг властништво, те бих ју продао Вашој свјетлости по 5—6:000 д. ц., почем поменута њи“ жница. с прекрасним намјештајем кнезовским садржаје до 10.000 свезака скупоцјених, риедких и јединствених списа.
Како из приложене „књижевне виесте" Ваша свјетлост може разабрати, ја радим о опису ове књижнице, паче та већ довршујем, те та желим славним именом Ва ше свјетлости украсити; но, хоће ли 'овај књилопис угледати свијета, засад стоји до тога, хоћу ли примити другу половину новчане помоћи, какве ми прије свега и при еко треба к издању ове књиге, која треба. да доликује и знаменитој књижници и славноме имену Ваше свјетлости. -
Како из привите товарнице дворска у. праве Ваша свјетлост може разабрати, свота, колику сам примио, није већа, него што сам ју горе споменуо, — свакојако премала према трошку на тискање књиге, велике 14—16 табака. —
. Живо желим, да бог Вашој свјетлости. У велику душу улије уверење, да ће свака бачена сјеменка уродити обилним плодом по србски дом и по дом безсмртних Обреновића. . , ти
„Изгледам повољан и милостив одговор Ваше свјетлости, коју захвално поздрављам и молим, нека узато незаборави: књи'жнице Гајеве код оснивања наводне књижнице србске. =
У Загребу дне 8. липња 1873. Велимир Гај
„Слово ЉУБВЕ" ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА ·
а. Стефан деспот преслаткоме и прељубазноме кога не одвајам од срца мога, кога, много и по двапут желим, — обилатоме мудрошћу, искреноме царства мојега ТОМЕ И ТОМЕ љубазни пољубац о тосподу и богати дар наше. милости. ;
(6. Бог сазда лето ли пролеће као шта рече песник, и у њима лепоте многе, тицамабр'30' прелетање пуно весеља, торама врхове, луговима пространства и пољске ширине и танкога ваздуха јеку у дивним неким гласовима, м земаљске даре у цвећу лиснатоме ч мирисавом — па створи:да. се и сама! човечија' природа обнови: и. узигра, које све ко ће достојно исказатир ;
в. Али све ово и сва друга чудотворства. божија која не достизава да сагледа ни најоштрији ум, превазилази љубав. И ни. је' чудо, јер се.Бог именује љубав, као што рече Јован Громов. |
т. Никаква се лаж не може у љубав сместити, јер кад је Кајин рекао Авељу: изићимо У поље, није било љубави у њему.
А „Делање је љубави оштро и хитро, могу. ћно му је надмашити сваку врлину.
Ћ. Красно је њу Давид упоредио са: миром за које рече како са главе силази на браду Аронову, ш-са росом Аермонском која слази на горе Сијонске. ~
е. Младићи и девојке који сте прикладни. за љубав, замилујте љубав, али право и незазорно, чувајући _ безазленост срца, свога, којом се природа наша с божанском уједначује, да не бисте расрдили божанство. Немојте, рече апостол, врећати светога божијег духа којим се као у крш тењу знаменујете. | _Е.
ж. Били смо заједно и близу једно другога или телом или духом, него ако нас раставе горе или реке нека рече Давид: Горе Гелвујске, не сишла на вас ни киша ни роса, ако не сачувате Саула и Јонатана. О безлобивости Давидове! чујте, цареви, чујте! Да ли плачеш ради Саула што се нашаог Јер нађох Давида, рече Бог, човека по срцу мојему. Ј
3. Ветри-нека навале на реке да би пресахле као што пред Мојсијем пресахну море, као што при Исусу судији живота ради пресахну Јордан. њи пене
и. Да се опет састанемо, да се опет видимо, да се опет у љубави сјединимо у и ме истога Христа Бога нашега коме слава с оцем и светим духом у бесконачне веке, амин. Пт ит
Стојан Новаковић
(ОРИГИНАЛИ ПИСМА ВЕЛИМИРА ТАЈА КНЕЗУ МИЛАНУ ОБРЕНОВИЋУ И „СЛОВО ЉУБВЕ" У РЕ. ААКЦИЈИ СТОЈАНА НОВАКОВИЋА НАЛАЗЕ СЕ КОД. ИНЖЕЊЕРА ДРАГОСЛАВА РУЖИБА, КОЈИ НАМ ЈЕ ЉУБАЗНО ОМОГУЋИО ДА ОБЈАВИМО ЊИХОВЕ ПРЕПИСЕ.) И
|
и
|
!