Književne novine

Слободан Добрић

Афоризми

И најнежнија доброта душа Демагов св смишљено љаћа пре

има мирис опорости кад ј падстов духа. ро је при“ ж

Мовењу је немогуће пригушити своју савест а да му при том. не отврднеа срце.

„Наша лажомост отвара врата превари.

Доколица доброг време мосвећено срцу.

У друштву неваљалаца слава

као и новац може постати пред мет лакомости.

Ленодст и нехат чешће иред дужношћу м тешко рига и замор.

човека — је

Заједнички злочин м узајамна грижа су стари ланци деспотизма. ж

Келективно грижа се мање већа, кард што св зло заједнички лакше подноси.

Неразвијена свест је често друго има за неразбућену савест.

Черстина карактера нам не јамчи за добронамерност душе и духа,

Правичан гнев код неваљалаца обично ужива глаб лошв нарави.

ож

Одмазда се лакше гаји од от роштаја, јер је мржња виталније осећања од патње. |

На предмет мисли се обично враћамо да бисмо за усавршили, а на предмет сећања да бисмо за улепшали.

"ж

Умни људи су пасторчад света

вшив но што су лепе жене миље“

нице друштва.

Њ-

Обдареност без моралне снаге је много гора ствар од храбрости без талента. пету

Унутрашња _ безначајност – је најчешће пуна презира према непрактичним вредностима,

Моралне заблуде су лажи наших слабости.

Скромност У теку похлепа је сушта поноситост.

Клица револуције се обично нотхрањуја мистиком, ( одрасла. биљка живи од легенди.

Тиранство У клици је жеља за џекључивим правом ма угњетава: ње м бунт.

Расипништво је сродније де: режљивости но што је нисртост блиска економици.

Одвшше ревносно истинољубља одајв интелект без уметничке маште.

Правда која често касни вре меном се претвара У неправду.

жо.

Срамни компромиси су пршље поен моралног бескичмењаштва.

Лукавство зује.

Душа с потребом да чини до“ бра не може имати зао дух.

Истрајна моралност пре него здрав ја открива нам пут до

нас ропски обаве“

метине. > Славољубље многих душа је умни обли властољубља. ж

Нико тако не виче на немо“ рал као изгладнели. порок.

Сасмрћу тирана не умирегрех народа.

ж |

Старост лукавства 16 овејано притворство.

Има идеја које нам се нуде саб хришћански бог у првој за» повести.

КАИИТВНРНОВИНЕ. 11

мете вее титан

усмене но писане речи, ж

Од грађана. аутокретске држа-

ве пуне слободе уживају само истомшиљеници властодржаца.

Бол самотног духа је најтежи јер је недељив.

Мраман ауторитет је први стуиањ слепе послуши до деспо. тизма.

Роб није толико обестправљен. колико обезличен створ људски.

Достојанство многих људи је усаглашеност личног интереса и руштвеног угледа,

РВав закон охрабрује злочин а благо судство му је саучесник.

Чудовишна евирепост је обич“ но чедо бездушне охолости.

ж |

Уцена и мита су најчешће ос“ новнш елементи људских односа у деспотизму,

ж Кукавичлук пред патњом је че сто јачи но сама смрт.

ж Лепа реч је једина, : то сраму“

мата издашност тврдице.

У свету најбољи чувар драгоценог куства.

Блотост многих душа је посус“ талост срна.

ж Правдољубље не боли толико

некожњена гзрешност колико не заслужена казна.

ж љЉутња. на друге је често скри-

вени облик ињројиџираног незадовољства самим собом.

Мрзети фанатички може се до самоуништења,

Штртост У старости је обично

усахло-отврдла лакомост из мла дости,

ж П ке нросвете не пред-

ставља такву опасност за дух културе као њен отпадни«.

злих злопамћење је ис“

пеха, Гори вја И САВКА

Дратомир Брајковић

Запис

У хладним срцима овог града Нас занста не проже ништал Ми мрак љубимо и степеништа; А напољу већ и снег пада...

Ал веје, вејв! Трагова наста! ..

ИМ места неста "де смо били!

Ту, на дну света, страх нас проже Да град ће овај да ишчили.

Од тога дрхтимо страха пуни Склапајући тајна везе

Ми једно у друго улазимо Као два света пуна 1езе.

. =икљлазконишља жававзи па веви чли Ини Рани тЕ = ПА сна заваипиликансааниитиотитнививнивлни рижзизаазаззазвлтавичвазавсанававаитлавзававвавизивовизаавиаиаиаавааал анетзавиаваасанапавватинававазавизааназоааванависаванаианвзанованаава а! винасванинанавнаввлазезавизаааавазнававианиазевизавава лан и а ви иинаннни

ХУМОР И САТИРА - |

ДЕГУСТА: ТОРСКЕ СЕАНСЕ (П)

Ово време за време нема места, па. нам студен са усана те силази, У њему се лотује, циркузани, подваљује, у њему уместо сна траума краљује, у њему уместо биљака осећа се мирис плина, у њему је срце постало развалина, у њему је сам покућство помрчина, у њему све сами Горчин до Горчина.

Уместо човека у екстази су аута, аута халабукаста, цплиндрична . -

Зборница за звук није више

лата. Животом нашим колају безличја!

Заборавили смо на братство длана, и росе, на траве насушне, химеричне, ушне, на ившсв крај река, на реке модрокосе, ма ветар што бескућничи, што расипа. тл0св.

(Ово време за време нема места, Муку заодева хловнијада и. феста! Кад злоба запали биће, та злоба злочеста, узалуд се штитимо оделом од азбеста, узалуд се привијамо уз топле груди несна: гдв душе нема, ту је мртва п песма!

Срушене су кахарке љубави и сновиђења, . из рудокопа сна на вадимо благо бдења. топлог. гласа, направисмо ендриште бола ужаса!

У етерној висини људског,

Ове време за време нема места, промоцију смрти усрдно врши цеста! Шкрипе кочнице меукочене " етрасти, бензин брзини даје тембр музичке вокације. Свако би хтео даљину да подвласти, а смрт сведе рачун = на два. метра. локације!

Прскеју дуту шасија и друге опруге. Паследња слика: изврнута прстен. неба, Послг на увићај комисија дове. Без туге мокуни усмрћеном разбамана ребра!

Психу је нашу мраком осовило

непојамна сујета, валутно лудило,

разни петинзи, труписекси,

; ожонглераји.

Кад раја пати -— дај забаву раји.

Не дај да раја кука, јер кад она кука,

може да проради мотика и кука.

Бујитаји, дај забаву раји. Раји. је потребна сеанса | раскалашна, «мало морфијума, нешто више „_ блуза. Нека од картона саставља Е клокана, нека се смеје своме наџвлуку, до суза.

Кад је већ душа учмала, једнолихка,

нека бар буде живља секби-слика!

Ту су квизови, кермеси, рекламе,

да се са очију одагна застор

таме, Ту су им друге дрангулије, без мана: да о трошку рекламера путујеша до Јапана,

да тамо, мој дијаче грешни, видила растварање дивног пуна на треш, да мијеш, подвијених ногу, чај У друштву гејтши.

Живела квизови! Шаренило позајмљено, блештеће. Пеихи су потребна вашаришна сидра, треба неки мелем дати врућој рани. Илуминација. светла, најлепше салве вида: Бекоц, Далиде, Антоани, долари, лире, фунте, марке,

франци, излети у Грошку,. на ражњу тек ојагњени јањци, а нисмо стигли ни на спровод Е мајци.

ЖАРКО БУРОВИЋ

петама

МИ пп ла

Цана стан ИН

КАРИКАТУРА БРАНКА МОНИЋА

ШУНДА СТИХОВИ

1. Утешшите се сместа: На тупом врху За све ће

Бити места.

2. Како су из домавине могли да оду самбуправљачи, Да их капиталиста тлачи, Када је овде до миле воље Могло сутра да им буде боље.

3. Да бисмо сви ишли У истом правцу Морамо ли да будемо На једном ланцур

рука онима који воде: а врху увек

Одозда :

Боде...

5. Вековима су нас газили Али ми смо им се зато

вековима Храбра плазили.

6. О комедије, о драме, Разилазимо се Раме уз раме!!!

7, Претресите ме до голе «оже Алц мене да наре Мико не може.

8. Колико треба земина За чорбу Од сплачина>

9. 0 да ли ће чкада доћи Ти дами што поједоше их Ноћи»

10. Када од слободе хоће понеки Да полуде

Теше их да св стрпв

Јер им слобода је

За људе!

Стеван Раичковић

| |

11. Вуците само свако на своју

; страну Алп немојте ми ни случајно

р Да пемо | Развлачењем Е за Бити отет Још већи!

42. Дави се зрневље у обиљу плева И кукавички слини. Као да не види да је та плева У демократској Већини. 13, Кроз историју често » На врху ножа Разапињала нам се кожа; Зато смо, лукави борци, Постали дебглокошнци! 14. Поуздано нихо ништа не зна : више, Што св данас пише сутра. већ, се брише. Али све ће ипак најзад добро бити, Када позрешимо сузе ћема лити. 415. По мерилима идеолога пролетаријата Већи пролетер је онај Коме је већа Плата, (6. Колико ли би тег ратова Потресало ову планету Да се сви ратници редом Не боре За мир у свету! 17. Правде конамно ипас има: Испред првог и иза последње Иста празнина!

РАСТКО ЗАКИЋ

ПЛАВЕТАН СЛУЧАЈ

Улица плива низводно и“ љуља се као стара дранерија. Мечије ноге враћају се из поподневне шетње,

Над плочником жмирка (један разбштше) прозора серија. На малим ееранима, тренутно, рекламе и техничке сметње.

Један цреп. непромишљено пада с крова старог кућсрка Пред жену обувену у чизмице кобриних боја.

Рундов се нагло буди, гунђа као важна зверка.

Знај звечи од речи: „Некад си била моја".

_У стану (број споредан) све бива пет пута љубичастије. Радост је располућена — долазак таштин и тастов. Колачи спасоносни као да виму: Почасти је!

Заједно с пепељаром смешка се чак разастов.

Старац

у сутерену још неће жени да рекне Како је некад видео, или само читао,

Доротеју.

Девојчица носи случајно недопечене векне. 'Аџет се откида од липе, да'измакне липовом теју.

За бебу на шестом спрату сада ће скувати какао.

Аолв избије нешто као плаветна нејасноћа: 4 (О љубав сопствену један пар се спотакао

И помислио да ву то коре од јужног воћа.

ПАРОДИРАО ЛАВ ЗАХАРОВ