Književne novine
БОШКО ПЕТРОВИЋ: КАТЕДРАЛА 1, ТАПИСЕРИЈА
ЛИКОВНА УМЕТНОСТ
Ослобођени облици
Бошко Петровић:
Таписерије и ћилими;
изложба у Салону Музеја савремене уметности у Београду
НИЈЕ нам први пут да у неизвесности с-
сетимо велики немир стварања: авантура почиње у сукобу „идеје“ и материје, у антиномији духа им његове појавности. у којој се форма зачиње као супротност своје емотивно-подсвесне основе. Та неизвесност веже нас, горко ин опојно, за вртоглаве токове Џетровићевих експеримената из којих се у грчевитим ковитлацима разарају прастаре дилеме о јединству облика и садржаја. Експерименат је тако сведен на стваралачка трагања, на стална и неминовна приближавања естетским прототиповима који су већ робени у животу једне бивше неизвесности, И тако стојимо пред једним делом, ослобођеним у коначном облику дилема о временској прихватљивости или неприхватљивости, јер је то фамозно време уткано у све слогјеве естетских супротности из којих сеи рађа јединство супротности, она чврста синтеза разнородних елемената у садржа ју стваралачке свести. Бошко Петровић је од оних сликара којима је афирмација дошла у Аугом процесу тражења. Он „моделе“ за своја дела црпе из света виђеног, прожетог садржајима времена који су стална присутност у тим облицима али у коначној модифи кацији добијају неки универзални ооликовно-естетски садржај и значај. Предмет као далека асоцијација једне друге, звање ске стварности, добио је овде функцију неопходног елемента грађења оне више реалности у којој је дело сублимисан израз тоталитета стваралачке свести. На тим редлацијама градње и надградње, На ВивенОР и свођења облика на симбол, Петровић је и остварио своје најбокоје и поред. крнхрашта е површине и сведеног геометријско Пе а АОЛ затворено и монументално. На таписеријама, за које су картони рађени пре више од једне деценије, задржано је оно оштро, геометризовано лом• љење облика у драматским сукобима светлог и тамног и са јаким Ма АНТИ ВА пи, кордима („Катедрале, „Птица у кав и: „Знак“). Радови који су зачети нешто Кро није, око 1967. решавани су у Аругом тре ману форме и боје, чистијим сликарским језиком, тонски уравнотеженије, са мир. нијом подлогом, која је понекад истквна валерским градацијама. “у префињеним стао Као да су се страсти стишале, иску Бо сублимисало и стваралачки немир наш ењу супротности. Па и уточиште У помир облик прсне, отвори се тамним оком ту "и се и продре у дубље дубине, располут Ре Облик ткиво материје у којој егзистира. ослобађа виђеног далеко радикал“ Об. СаЛА више не тежи да се потпомогне ПИЈА већ својом стилском Адо-
асоцијатин 'аутономношћу постаје сам.
рађеношћу и себи довољан.
Понекад је тешко поверовати колика је
за која са оволиком пре па коша ристалише елемете спешие. ног језика таписерије, ње ПАО Але преко картона и РУКУ ари па о: Ае пређе онај дуги не едине, зависан зије детаља ДО димензије цел! који се у. од ћуди материјала м материје пе реше напред сагледавају. Ове лека пр“ о ване су превасходно слуте линије, пов и односом боје и је, > аља бесконачног и детаља као 5 свим ТИМ елементима Петровић се облика, трен и немилосрдно прецизно. РАИ ка ић се с правом сматра пиониром
аписерије. Један је од ос П модерне тапторг Атељеа 61 у Новом
нивача сада п Ме ИЕ Сад којем су и реализо ; гаје док 1 и а о лизовани у фабрици » о Микић Суботици.
Срето Бошњак
_ КЊИЖЕВНЕНОВИ 9
Десимир Благојевић
Та буке, јеји
_ прузи беседи
илити
АМО АЛЕМ, АМО АМАЈЛИЈЕ
Аковом априлишем, абером ангелишем:
" „Аз Адам ангелствујушчи,
аз ангел адамствујушчи алу алом алаишем,
астрални априли, априли! адамски агили, азгили!.."
Амо алем, амо амајлије, амо Анђе, амо Анћелије! Амо амбру, амо алке, амо аспре, амо Анке, амо ашик»-арханлеле...!
БРЗОТЕЧА
Бршљан брао, бибер бројо, берићетан био, брајко! Битке био, басме бајо, братством биље благосиљо,
· Беобаром,“ богме, бано
баш батлија, баш бабајко!... ...... Бунар башти, башта бразди, брзотеча благовао...
ВЕЗ
Век веково, врлинама варен, врео; вазда везо Временима вео — | ватри вајар, ветру вајал, видиоцу вакат, вавек, вавек! Вијор-возу, вијор-ветру, вавек, вавек: везах везо,
ГОРСКИ ГЛАСИ
везом виловао!
Гордом зору, гнезду гвозден,
горски гласи;
гмижу гмази:
гази!
Грлу гутљај:
гутај,.
гаси!
...... Горски гласи, горски гласи!.
ДЕТЛИЋ ДЕЦИ, ДУЊА ДЕДИ
Данас дани, данас — деци,
диндушманин долајао,
дуж детлићу добајао: дику деци, | ' деди дуњу дао... Добру добрим долио, дојездио, делијо...!
БЕРДАН_
Берам Борбу, ћеврек Баку, ћувеч Веврекџији,
Вердан БВорду ђЂувеглији,
Вак-Вакона Ђаволији, Ђумрук — Буле Ваконији.-.
ЕВА
Еспап елем еспаписо, елем еглен егленисо, елем еден еснафисо, елем ећим ећемисо,
еда Еви еденисо ..-2
ЖУБОР
Жив. животом жуборио,
журно журком жаморио,
жарком жељом животосо, жив'жубором журајисо,
; жсиличице, жито жељковано!
"ЗВЕЗДА
Зипку зором, заром зору зазорио, зорну звезду звездисао,
златом злато златисао, зар-звиждуком замирисо, Златибором заборио,
звездане!
ИЛИЈИН ИЗВОР
... Или Ика име издусио, их2 ил ибриком извор избрусио, их» ил ибришим-изум исукао, ихг иљадице изум: исусово,
их, их... 2
ЈАБЛАН ЈЕЗДИ ЈАСЕНИЦОМ
Јошаје јаком: У Јагњилу јеси, јагмом јагњад, јармом јата — "јаблан-јата;
јаблан језди Јасеницом, јешан јавор јечменицом — јаблан-јата.
(Јал је јасен, јал је јекаг) Јешан „језди · јараницом: јаком јарац, јаком јадац, јакажо, јакажо ...
КУЛА, КИША...
Куда жрећеш, којом косом косиш»
Куда жрећеш, који камен жруниш2 Крећеш, косшш, камен. киван круниш: крећџ, коси, кућу кући,
слово о атовима с огњем за вратовима
камен. кули кињиш. жрући, кишо кшшна, кукурузна клетво...2
ЛАЗАРЕЊЕ
Лаз-Лазаре, лазарице, лаз-Лазаре, ластавице, лаз лазнуле лапавице, лахор-лисју лахориле, лисјем лисју лептирале, лаз-лелеком лелекнуле:. лепотице, лептирице, леле-лелеее ...!
ЉУБАВ
Љуљашком љубиш, љубо љубујеш; љуљашком, Љељо, љуљујеш; љубављу, љубо, љубујеш; љубављу, Љељо, љуљујеш...
МЕЗИМАЦ
Мами маму мам мамени,
мудар мору милени,
мудар мору медени...
Мудре мами мам мамени, мој медени, мој малени, море мами, мој милени...!
НАЗДРАВИШЕ, НАПИШЕ
Незнан не зна незнанчеву неву,
незнан небом, незнан. надом —
наоколо, наоколо:
никако!
ПИ На више, на више, наздравише, напише...
ЊИВА
Њушком њиву њушио: њушкало! Њиву њушком њивио: њушкало!
ОЗАРЕЊЕ
О освитку окушао осје отпре омаму;
о обасјан, ос-откосје, отпре осаму...!
ПТИЦЕ ПО ПОЧЕТКУ
Перје пери перне пливамице, путуј путем — путем песмарице, падам песми: поју певачице пасуљ-проја посном петку, Пуслојићу поздрав по почетку...!
РОЖДАНИК
Ромор ражњу, рожданику рци, рмпалија рђи...
Радујсја рамену, радујсја ремену, роткви, руци, репоњи,
реци, ротоњи ...
Радујсја репоњи,
Ррр — РРРР ·-•
СИНУ
Сваком своје, себи своје слатко сладша, Србијо!
Срмен-сузе споменима садиш,
Србијо! [
Све сватове сјатно свабиш,
Србијо!
Снове снено са сводова смамиш
Србијо !...
„..... Сине, синане...!
ТИЈО, ТИЈАНЕ ...
„.. Тмица тмици, тица тици. —
таман толико.
Траг титрици,
трт тамници:
...... таман толико...
ЋУПРИЈА
Бивот ћути ћутом ћуталице,
ћемер ћупне ћуком ћукалице: ћале ћарли-ћарлија, ћемерише ћуприја,
ћорав ћемер — ћускија...
УСКРСЕЊЕ
У-у-у-уу: у удбину, у урвину; убав унук учи ускочио:
удав уклет,
ускрснуо усев...
о..... Уу-у, УУУ ..-
ФИЈУК-ФРУЛА
Фијакеру_ фијукне: фију, фију! Фишеклије фине: фију, фију!
соли. · Фруло!.••
оваа љиљани
ХАЕБ
Хајде хитро:
хуком хук;
хајде хлебом:
хуком хук;
хајде хумком:
хуком хук —
христовао, хаљинао: хук; хуком хук, хуком хук...
ЦРНООКОМ ЦВРЧКУ
Џарствуј, црни! "царствуј, црнооки! царствуј Шером, царствуј цичом, црквењаком, ирвом, цилиндрима. цмиздри,
цркавицом, цепидлаком, чедиљкама цилиндрај,
уци, ИЦИН - - « - - •
ЧУКУНДЕДИН ЧАИР
Час чанр чучне, чучне чаћ, час чађава чар чукундеде чекај, чекане!
Чемером: чикове частио: чекај, чекане!
Час Чачком чичке чачкао, чемером чаир чичковао, човечуљке чикао: Е чекао, чекане, чичак чекао. Чак...
ЏАКАЊЕ
Џаковима. џикљају, иебаном џупре, џакају, џоњају, џомбе џицају, мадом џамбаси, џибром мџебрају, џиброње, џакоње, џимрије ценетом џимришу...
ШИРОМ ШЕШИРОМ
Шушни шалом, шимширом, шеширом; шеширом шетај, шаком шестари, шамдудом шумори, шећер-шапатом, ипсргутни шљиваром,
шећер-шапатом шеваром,
Шумадијом, шалом, шеширом широм, широм, широм...
АВА СЛОВА СЕ ПОНОВО ЈАВЉАЈУ
Амо алем, амо амајлије, амо · Анђће, амо Анђелије, амо амбру, амо алке, амо аспре, амо Анке, амо ашик-архангеле...
чучи:
Тијо, тијане: тмица тмици, тица тици таман толико; траг титрици, трт тамници, вата ак Таман толико.
Април 1971. _
(Аџтор је ову песму читао на књижевним вечерима посвећеним акцији „Уметници. прузи Београд — Бар".) ;
Милица Костић-Селем
РАСПИЊУ ЉУБАВ И ЧОВЕКА
Твој: дани као моје очи.
И- године се нижу од вајкада, у недоглед тако.
Скоро сви, али није свако
нож: заривао у наше радосне наде.
На моју израћену руку спустио си длан поверења, сат крај нас куца, не чујемо кораке његове ни време. ни сутон нас не поражава пред мраком сутрашње раке.
Предноћ као старост у последњем часу
дан докрајчава жрај свога видела,
ивицом мрака као дуж кољачке провалије
из трена у трен, У титрај, хип, минуте
ту смо, и срећни и несрећни, пред смртне ~ скуте.
Помилуј нас добра, што није увек људска рука, спаси нашу пролазност од свакојаких оскврнућа, кио изгажено гробље. Како нагрђено девојачко лице. лЛеје најскромнијег цвећа нек залију : место суза кише, стабљике да вијоре као радосне дечје заставице.
Усјајеним зеницама, чистотом невиности, рукама без страсти, с благошћу загрљаја, код сваког. сусретаја, код сваког. испраћаја, с-кликтајем срца као цвркут птица, пољубац ока сузама радосница.
И мој дан је као твоје очи, бездан . небеска, морска. пучина, и корак жустар и реч ватрена, срце, ужарена бакља љубави за људе.
На зидинама исписане тешке речи, исписале су их богаљасте руке, помрчином прете ова слова,
титра пролеће, зуји рој буба,
воњ отровне траве базди из корова.
Бубња моје. срце, твој длан у мојим
| прстима пламти,
али ' ово није погребног. звона. јека,
не смећи с ума, памти, свако да запамти
свуда, свуда, свуда,
распињу љубав и човека.
погружена јесам,
|