Književne novine

ИНОСТРАНЕ ТЕМЕ

УМЕТНОСТ

У Хонг конту

ТУРИСТИЧКА САВЕСТ налаже ла се за расподоживих осам до Десет дана ухвати и бедежи што више. пресека живота једне средине, што није увек лако нарочито када се ради о једном милионском граду, који је по својој теографској локацији, етничком и социјалном саставу, „политичким економским особеностима толико сложен и разнолик као што је Хонг Конг. С пуним правом се очекује од,овог велелепног града, кроз чије артерије ни вене у незауставивом протоку куљају новаџ и роба, у коме речи „бизнис“ и „профит“ представљају животни императив, да попут Омблијског Гавана баци са своје богате трпезе по коју мрвицу убогом Лазару, који изгледа _ широм света симболизује буџет за културу. У овако луксузном, блештавом граау, путник се с правом нада добро уређеном музеју или галерији исту почињу туристичка разочаретва, јер водич Танг га прво одведе на неку од пловећих галерија, које најчешће служе као чекаонице за окићени сампан који ' и госта до једног од ауксузних пловећих ресторана. Док кићени бродић не стигне, са зидова тих „дрвених галерија" смешкају се кичеви — обично рукотворине „загарантовано источњачког порекла", које подсећају на мотиве са шарених порцуланских шоља и тањира из прошлости када је јапанска и хонконшка демчинг роба преплавила европска а.

_У Хонг Конгу, чији грађанин свако јутро купује две новине а бин из једних сазнао колико је ијетнамаца страдало на фронту, а из других колико је Америка-

. наца оставило своје кости у ту-

Вини, где се у истој улици купује роба у радњама од којих је једана украшена Мао-овим а друга Чанг Кај Шековим цортретом, где се филмови о проблемима савремене кинеске пољопривреде као

· и'о херојским подвизима припад· вика кинеске Црвене армије гле-

дају у непосредном комшилуку америчких _ вестерна или. европских секси-филмова и где се на сваком ћошку може купити Црвена. књижица а на ноћном сточићу сваког хотеда нуди Библија, изгледа. најтеже је нешто конкре-

|_тно сазнати о савременом ликов~

наговесте

"природе, фотографски

ном животу, Међутим, акб се 404 век стрпљиво пробије кроз непрегледне колоне берзанских извештаја по локалним новинама, нанђе ипак на информацију Аз се на последњем спрату Градске куће налази музеј.

"Археолошки експонати, некоаико камених глава, примерци

фајанса из разних периода кинеске уметности, поређани хронолошким „редом _ делују више него скромно по нису у стању ни да а камоли да илуструју културну баштину овог подручја. једном _анексу ове сале изложено. је неколико слика и скулптура _ савремених стварала“ ца, које су махом реплике не савремена анковна кретања у све ту, и ова додатна, помало анемична ликовна манифестација има карактер повремене, покретне изаожбе. · о У непосредној близини Грааске куће, група од десет младих хонконшких _ уметника, | односно сликар Вен Мин са својом класом излаже платна, Већ на први поглед зачуђује чињеница да. ова „Изложба _ десеторице“, како она назива, у граду који је чвор“ на тачка у сплету нерава, догађаја у овом делу света, изложена сталној ветрометини актуелних збивања, тако помно негује траАиција сопијалис не, верно дале, понегде са примесама импресио-

низма, с дебелим памазима Ср је; који треба да АЗЈУ што “ сликама. То су

ћу пластичност маивни прикази са осветљеним Џџ кинеских кућа у 8 ни, лажна идиличн

залазака сунца, ункама, одбаесци "води на месечиост шумовитих пиво дорађеним

предела са бриж» х ов Аетаљима, | исфорсирана паде пољима и „Рад

атмосфера _ по 'оннцама _ са анеглотичности. нехомогеност У

инсистирањем _ на Нарочито смета изразу; једно 86" точњачко прилажење не а ДА бољим традншијама евро: а сАнкарства. _ Ма коректно МЕ. портретима дошли Су до изрене

по: ува тип овог а: | »„менитији квалите ја и племен 1 со остуди-

санкарства, ликови с Бани, нако фотографски верни Ипак. понегде психолошки 'шљепи,

а Танг је на крају инси-

( ; о мо. стирао на једној ке Моу „Херној изложом. М емајаним

Лон Ман-а рађене су а бојама „па стаклу Ме ТИ је. се касније отискују На Ба ју нан се остављају 18 лети Тној оподдбзи, Жива, КОЛОР СКЕћ чки сочна и згуснута поља У лусветлуцања емајлних боји

ју дазурно, представљају тријатмимљиву смотру смелих 6 Гле. них колористичких сазвУ Тар боуајући овај модеран спек“ је не ја, посматрач из Југослави)

тичког реализма. портрети, мртво.

може се отети ПОМИСАН Аз. ни ово више није оно „најсавременије", Колико год водич инсистирао на томе, јер је Јанко Миханловић приказао ову врсту сликања натој публици равно пре две године. Није имало _ смисла трагати даље за „правим“ галеријама, јер

изгледа да је ликовни живот о)

вог града прилично стешњен и човек доживљује право џуметни-

' чко усхићење у оним тесним ули-

„ чицама „света Сузи Вонг" на дну · забачених,. прашњавих антиквар-

ница, где додуше стижу странци, али само они. прави сладокусци, јер често треба распртити читав крш, — спремљен за лаковерне туристе са дубоким џепом али скромним уметничким прохтевима, да би се дошло до предмета од којег за тренутак застане дах, — који је у себи згуснуо вековну лепоту, врхунску изражајност и трагичног и комичног у многовековној _ кинеској ности. 3 : ;

Али Хонт Конт ће ускоро изградити леп нови музеј, тврди упорно и оптимистички водич Танг — налајмо се да је у праву!

Катарина Адања

АВА ПИСМА. ЈОСИПА КОСОРА

Наставак са 12, стране

Вин М 4/4 1909 Видуевхауптштр, 11, 1, 1, 14

Велецијењени тосподине!

Шаљем Вам цртицу за. „Глас ник“ и слободан сам, да Вас за“ модим, ако је ствар глаеде моје збирке новела код „Српске Књиж. Задруге“ што дозрела, да МИ АС јавите, кад се могу по прилдиџи чему надати, а да сам једном начисто с тиме. За мене је то врло важно и према томе равнају се моји планови, колико дуто могу остати вани на студијама.

Ако „Српска Књиж. Задруга“ не мисли ствари узети, онда би било напросто за мене штета, да ства ри и надаље мртво леже, док их могу издати у Хрватској и уновчити. Могуће, да. моје журкање није умјестно, но узроци су У моме материјалном стању, та ја Вам живим од данас до сутра.

Буднте ми тако наклоњени па поспјешите, ријешење - — ако је

“ вријеме за том ако „Задруга“ уоп-

ће ради послије ове политичке и ратне грознице.

Ако је „Гласнику“ притекао 'који динар, то ћу да се понадам — ма ведим „ако је“.

Молио бих лијепо за бројеве, у којима је што моје изатило.

Ако ме „Задруга“ ме подупре савршено сам руина. Ма

Хложите Вашту ријеч, која та мо много важи.

Молим за одговор.

Са срдачним поздравом и по штовањем

Ваш одани Јосип Косор

Из којих разлога Српска књи. жевна задруга није у својим из дањима објавила Косорове нове. ле тешко је одговорити, јер су записници са седница Управног одбора из тога времена ратом У ништени. у

Ова два писма, од којих је АРУто из Беча, казују о једној искре ној сарадњи између српских и хр" ватских књижевника, а посебно о усаџтама које је Јован Скерлић чинио хрватским књижевницима.

Милоје Р. Николић

умет~ ·

ЕПИТАФ ТРГОВЦУ

ХУМОР И САТИРА | Растко Закић

ШУНА _

СТИХОВИ

' Уверавах се толико пута; И велико време пати

Од кратких Минута. 2: ка. ЈА а 3 О речи И Које никад није. ' Изговорио нико,

О речи

Које сам у сну саме

Вих'о. +.

Свестраност. има чудну ману; Свестрани смо-увек на једну, И:то на погрешну,

Страну.

Ни гусенице више

Не показују зубе, Искључиво се праве | Свилене бубе. |

Деможратије кажу има Све дож све може

Да: се деси. Свима. 6, О чуда, о вица, Најхрабрије пев Пуњена Птина!

ИН

Неуспехе овенч'о сам славом, Лобању сам прогласио главом. Ноћи: дуже, све су краћи дани, Бирам; олош, владају пробрани! Изгубљено сунце изјутра залази, Малаксало дахће док. се. жарко ; плази.

Зевам постан у дван'естом часу, Траву чуваму овце небо: пасу! С коњма ржем, да ме: разумеју, С људма плачем, да се славе смеју. Шећер сејем, пелену се надам, . Чемер-жетво, жив у гроб

ј пропадом.

Могу ли и овце. Да блеје Велике

Идеје»

Када велико сутра

Најзад Стигне

Наћи ће се лопов који ће И њега :

Ла: ми пред носом

Дине!

Илија Марковић |

РЕПИТРАМИ

СИЛЕЏИЈСКА

" Вила. је то паника,

нека су упомоћ звали, али од изгредника, остали су само — иницијали,

МАЛО МНОГО

Да. викнем,

нешто ми се прохтело: Аоста ми је капа, скројте ми једно одело!

АЛАВОСТ

Његова. празна. уста, пуна су трупних пропуста

КО ЗНА.

Можда смо сиромелшни зато што је ћутање. злато!

АЏТ ХТИН

Везличан човех нема чак чи особени знак!

(

де мена ја било сувише злутђ 'ато сам продао живот. МИ

гакб скупо! ' ;

КЊИЖЕВНЕНОВИНУ. 15

а аанар +

| [ | | |

22272 И

22222

2222

КЖАРИКАТУРА БРАНКА ЏОНИЋА

Жарко Буровић

Дегусташорске

сеансе

Не може се волети човечанство, # мрзети комшија,

Наше је срце велико, наша реч мелемна, наше. је орига. издашна, лоплокрвна, збиљна. А кад је дрига таква, без града и облака, онда смо поклоници узвишеног циља!

Мирко Чанадановић

дДарежљиви смо према онима које једва познајемо,

онима из Габона, Обале Слоноваче,

а за муке свог суседе просто и не хајемо,

своју обест грејемо чад муком над којом пломе.

О дивна предивна бриго,

докле је ово наше бриговање стигло!

Баш сада пишем писмо мепознатом из Занзибара,

писмо топло, о људској једнакости.

А ономад, загрејан пићем, на ивици тротоара,

једном ЏШиганину избубецах кости! Прво сам му добро избубецо кости, а мосле написао есеј о хуманости!

Ту нема ничег нејасног, пријатељу непознати, знати мако је —— време треба нечим да се скрати.

Главно је да тебе волим, да разумем твоју муку,

кад те бели расисти до »

за тебе ћу, мој К

Тому, мог суседа, оног преко плота,

пребићу до крви, пребити на пасје имг,

) ирног бола туку. Кад им ја припретим, има да вичу ку-ку аула, У ватру ставити, руку!

јер не припада племену коме припадам и ја,

а то мени одвајкада не прија. Јесте да сунце на нас исто сија,

ал не иде у цркву У коју идем и ја.

“=

Одрон душе м јека мрака Вртоглаво ковитлање у рушевинама бића,

путна. листа неосвојених хоризоната и жудњи,

асура „неуротичне сујете, запаљење начетих живаца, књижевно. политикантство, изложбе ненаивних нанваца, друштво узгајитеља паса, друштва разних сојева и грана, друштва. смутљиваца, лажова; лењиваца, бонвивана, друштва свингера, петинговаца, пемисира, наркомана.

Одрон душе и јека мрака. Присно. нас још само гледа румена. боја мака,

боја дарежна и боја молећа, боја коју окуми природа пролећа.

Уместо боја и дивних травних сонета,

на трон сна попе се сподода-монета.

и људе подели на оне који се без рада боготе

и на оне инокосне, оне што болно пате

Одрон душе и јека мрака. Из хобија кавезују птице,

жабе тренирају; да буду шампиони.

од 'утрне савест. им настонпу вакуумт, монета најјаче "звони.

„Живела. монето!

зашто се паметнијег посла на прихвате!

" Пределима: промичу магле непрозирне и " реке се утркуј Гле, све осиво под небосводом трепери,

да се због љубави никад нећемо кајати.

А што људи пате, нека. пахе,

то ~, пити Це

“

Миршау шуме и. траве.

ркују ка своме увиру.

влажне,

а У човековој души крајолици сна умиру! А мислили смо даће живети, да ће жуоњом тратати,

Кајање је дошло „пребрзо, пријалељу, дело 1е одједном, дошло изнебуха. тичупа из груди велико звоно духа а баци за таштинама у наручје,

у тд легло злокобно и вучје,