Književne novine
|
О НАШОЈ ДАНАШЊО КУЛТУРНОЈ
СТВАРНОСТИ ВАМ о Настављу са 1. стране ;
анашња културна стварност,
За утицај имају и значај и
чији резултати добијају и светска.
признања, може да се означи неколиким основним обележјима, о којима је посебно било речи на недавном крагујевачком Конгресу културе; — стални успон стваралаштва, — интензивно развијање масов-
не основе корисника културних
остварења,
— повећано интересовање општина за. културна развој,
— све већа повезаност културе са осталим областима удруженог друштвеног рада,
— демократско културне политике,
— напредак култура народности и
— присуство наше културе У свету. :
Културни живот постаје и са држај и претпоставка самоуправног друштвеног развоја, Друштво настоји да непрекидно унапређује услове да се истовремено развија стваралаштво, али и да се ствара шири круг оних који ће уметничка остварења моћи да прихвате. У нашој пракси је већ вишестрано потврђено да култу. ра није сама себи циљ, већ да означава стваралачко присуство које инспирише и човека и друш тво у целини, Изражена присуства културе су У обогаћивању сваког човека, у формирању његовог свестраног лика и очевид. ној могућности да живот и све његове вредности, најшире схваћено, постану његова потпуна својина. Неоспорно је да утицаји културе присуствују и у оплемењивању и употпуњавању слобол“ ног времена, у утицајима на ху манизацају рада и у остваривању активног самоуправљања.
конституисање
Простори и продори стваралаштва
Уметничко стваралаштво има ло је у току послератних година динамичан развој и сталан успоп, Данас су све уметничке дисциплине веома развијене и веома цењене, Републици Србији делује око 10.000 уметника-књижевника, ликовних уметника. композитора, музичара, драмских уметника и других. Њихова стваралачка ак тивност очевидно доприноси 01штем културном развоју и значи несумњиво важну основу на коју се ослања укупни културна ЖИвот, „За веће прихватање уметнич сих дела, поред институција и других форми, веома много чине и средства јавних комуникација,
Из обласји књижевности у годинама после ослобоћења објан њен је велики број књига, афирмисан је знатан број писаца и не прекидно се подржавају МмладИ таленти. М последњим годинама нарочито, издавачка предузећа објављују и сабрана дела најбољих живих писаца (Андрић, Црњански, Максимовић, Давичо, ћосић и друга), чиме широкој читалач“ кој публици омогућују да створи комплексан увид у њихово ства: ралаштво, Упоредо с тим, све ви ше се штампају прве књиге, чиме се подстиче сваки млади талентовани аутор. Развоју наше књи“ жевности доприноси и стална де латност преко 100 књижевних ча' сописа, новина и лругих сталних публикација, од којих поједине непрекидно излазе и више од два“ десет година.
Сценске уметности _ постижу. такође, запажене резултате. Про фесионална позоришта са успе хом настоје да сваке године преаставе публици, порел драмских дела класичне и наше и стране литературе, и најновија драмска остварења домаћих и иностраних аутора. Посебно је уочљиво стал: но интересовање за осавремења вање сценског израза. Позоришни живот све више пролире и зван традиционалних _ џентара. _ што ствара услове да се прихватају "и остали културни резултати и, што обележава постојање развијеној културног нивоа у већем броју средина; Потврђено је. заправо. да. контанунрано присуство теа“ тарских остварења у, јелној сре дини означава развијено и свес трано културно интересовање И, по правилу, више културне Кри“ теријуме,
Мочљиво је и напреловање ли ковних уметности, Нати ликовни уметници, иначе веома разатчити по естетичким опредељењима, по казују да је ликовна уметност стална потреба и да је њепо учени ће у културном, животу готово сваке средине неопходно, У пос ледњим годинама изложбе се ор ганизују у готово свим градским центрима, па и у појединим селима, Развијању ликовне културе на селу доприносе све познатији. и вав наших граница, ликовни уметници са села, такозвани на. ивна сликари, Поред тога, ликов на уметност је нашла своје место
и у обликовању индустријских
производа, у опремању јавних објеката, у конститулсању ових урбаних средина и у, нарочито, све _присутнијој
Сличне продоре постигла је " „узичка уметност. Порел лејства грофесионалних _ институција 14
ансамбла, музичкој
. ничке н тобарска,
~ дине.
монументалној. скулптури споменичког карактера. .
експанзији веома много су допринели инструментални и вокални солисти,
као и поједини аматерски ансам-
бди, нарочито хорови, Исто тако, · дом: композатори су у послед:
| њим годинама створили нуз. вео"ма вредних музичких дела
опера, Кантата и других музичких форми.
ако без веће традиције, филм-
ска уметност је постигла запа: жене резултате. Играни и доку, "ментарни филмови, којих је сва-
ке године све више, добијају признања и ма нашим и на страним фестивалима.
И остале уметничке дисциплине су развијене и резултати, постигнути у току последње две и по деценије, значе стварни преокрет у њиховом развоју.
Потврђени допринос унапређивању стваралаштва дале су уметаде (Седмојулска, Окинова награда и друге), Сваке године додељује се више десетина награда за најуспешнија стваралачка остварења у књи жевности, музици, ликовним умет зостима, филму као и другим уметничким областима. Награде полстичу стваралачки замах, али, исто тако, веома много значе за пропаганду аутентичне уметности и за стварање све развијеније отпште кул турне атмосфере, Њих у последње време, поред државно-друш“ твених органа, додељују и радне организације, редакције листова, радио-станице. и други, што представља веома изражени вид де мократизације политике уметности. Не треба сумњати да је овакав развој стваралаштва, поред свега Арутог, и последица друштвених материјалних улатања. Друштвеним средствима стваралаштво се подстиче на разне начине — од тиколовања и специјализације мла дих талената, од стварања осној них радних услова до директног материјалног помагања појединих уметности, То, свакако, не значи ла материјална потпора друштва не може бити још већа, Са општим развојем друштва, сасвим је сигурно, и материјални услови за стваралачки рад биће повећани, Коришћење културних и уметничких остварења
Упоредо са развојем стваралаштва, велика пажња се поклања и сталном повећавању броја корисвика културних остварења. Тај процес, који у последње време лобија све карактеристике организованог и организационо веома развијеног система, обухвата у својој ширини тотово све среЊеговом ове приносе, пре с врсне, али: у свом: М истоветне пнотитоције» == -бибанотеке, народни и. раднички“ универзитети, ломдви културе и ом ладине. културнопропагтандани цен три, армијски домови, музеји, као и други облици професионалног и аматерскот културно-уметничког деловања.
Основна њихово настојање јессте — развијање културних навика; како кол салашњих раллпих те перација, тако и код најмлађих, чијем културном образовању по себну пажњу у последње време поклањају 'а образовне и културне. “установе; Сматра се да би укупни културни напредак. самим тим и уметничко стваралаштво, био и умањен л осиромашен ако не би постојао веома велики бро! оних који моту да прихвате, ра: зумеју. цене и воле културне резултате и уметничка остварења
Стварање почетних , културних интересовања има, зависно од мо-
гућности средине или од врсте уметничког рада, различите 06 лике, па и различите резултате. Док се, на пример, у пропаганди и ширењу музичке уметности веома много постигло, највише захваљујући свестраном и ангажованом дејству Музичке омладине, дотле се на подручју простирања ликовних уметности учинило много мање. Такође, захваљујући „Месецу књиге", ·пропаганда књиге је организованија од пропаганде театра, пи слично.
Масовна културна основа, бару свом трајању, у великој је зависности од створених претпоставки у појединим срединама. Приролно је, заправо, да је на развоју културног образовања лакше радити у оним срединама у којима постоји културна традиција ну којима постоји развијенија мрежа културних установа. Природно' је, такође, да ће културна екс панзија бити брже остварена у оним крајевима у којима је ос новна културна обавештеност, а нарочито писменост, више разви» јена и у којима, због свега тога, постоји тотово природна предодређеност да се прихватају културна дела. Исто тако, извесно је да ће културни напредак бити бржи у градским срединама, дакле у срединама у којима је развијен урбани живот. То, међутим, не смањује одговорност свих дару“ тих средина, које немају те пред услове, да се непрекидно боре за културни успон, У њима, вероват. мо, треба почињати од скромнијих, али ништа мање амбициозних планова, у чему, по правилу, велику, тотово пресудну улогу могу да имају образовне институције, као и све шире присуство сред“ става јавних комуникација.
Са разлогом је већ. више пута констатовано да масовној културној основи веома много могу да. допринесу и разноврсни облици културно-уметничког аматеризма, Показало се да аматери, и у току м после активног престанка бављења аматеризмом, остају страсви, привржени и трајни љубитећи уметности, Њихови критеријуми су одређенији, а захтеви већи. Они се залажу да се културне прилике у њиховим срединама непрекидно развијају и богате.
Масовна културна основа пол разумева да се у свим већим насељама конститупше такозвани
минимум културног стандарда —
да постоји јавна библиотека, оданосно читаоница, да се могу гледати филмови, да редовно или повремено гостују позоришне, музичке и друге трупе, да се приреЂују изложбе, и слично. Тај циљ, већ сада остварен у многим срединама, реалан је, пре свега, због све, већих интересовања грађана и радног становништва да у рас
поред свог дана унесу и залово-
љавање културних потреба. Важ= но је, међутим, да се као култу ни резултат и у свакој. средини представљају _ само аутентична културна остварења, Заправо, са. мо вредна остварења им развијене културне навике могу да допринесу стварном културном напредовању, У томе велику обавезу имају и сва срелства јавног по. средовања, како она у центрима, тако и она која имају локални карактер. Исто тако, сарадничка и непрекидна развијена веза и» међу културе и образовања, која у последње време нема увек погодних резултата, може. веома много да учини да се оствари тако жељени и тако неопхолни ма. совни културни преображај.
(Наставиће се)
Милош Јевтић
ЛЕТОПИС
ЖАН КАСУ
(еламлесет пет тодина Жана Касуа
м Истакнути _ француски _ писац шпанског порекла и велики пре тељ Југославије Жан Касу (роен 1897, у Билбао-у) ових дана је напунио седамдесет пет година, Као песник, романсијер, триповедач, есејиста, историчар и_ исто: ричар уметности, Касу је објавио толико књига да их је тешко и набројати. А у свакој од њих нас, тојао је ла, јасно маркира свој став и да тај став буде у служби друштвеног напретка, већег меЂусобног разумевања и викпе љулске племепитости.
Његове романе одликује песнички стила, маштовитост и интими“ зам. УМ роману „Бечке хармоније" (1926) дочарао је романтичност шубертовског доба, у „Париским масакрима" (1935) описао је муке и страдања париских комунара, м“ „Средишту света" (1945) дао је “фреску догађаја од. 1914. до 1933. тодине, а: у ућепој јесени" (1950) описао је једну авантуру ентлес ког сликара. Тарнера: ="
Занимљиво је да је своју прву песничку књигу објавио тек у че трлесет седмој години. „Тридесег три сонета тајно састављена" Ка. су је стварао и памтио стих по стих док је био у затвору и по из. ласку из њега (1944) илегално их штампао под псеудонимом Жан Ноар. М данас се ови сонети сма трају једним од најбољих поет“ ских дела насталих за време По крета отпора,
Касу се сматра м једним од најбољих француских критичара поезије и његова књига критич ких текстова „За поезију" (1935) представља у том погледу датум,
Као историчар објавио је монографију о Филипу Поп књигу о конквисталорима, а најбоља му је студија. о револуцији 1848, гоамне, као и Књига о периоду оО4 1933. до 1945, године. У овим де
У АЛЕЈИ ВЕЛИКАНА
Е и , 2 а ђ———
КАРИКАТУГА ЗУКЕ ЏУМХУРА
аима поштовање чињеница не смета уношење даичних, лирских, ангажованих елемената.
Био је стручњак првога реда за историју уметности и годинама је стајао ма челу француског Музе ја модерне уметности, а као ис торачар уметности написао је студије о Ел Греку (1931), Доми“ јеу, Пикасу и Матису (1939), Енгру (1947) и дао обимну „Панораму савремених пластичних уме: ности" (1960).
Као одличан познавалац шпанске киеижевности и културе напи: сао је књигу о Сервантесу, саставио „Панораму савремене шпан. ске књижевности" и изврсно прсвео на француски језик низ шпанских песника и прозалста.
М свим својим делима Касу је обузет слободарским идејама, ро мантичпим хуманизмом и мсрамам идгализмом, бори се снагом свог надахнутог говора — против насиља и неправде и верује У снагу поетске речи хуманизовању света. У доба бсрбе Југо славије против притиска Ин. формбироа, Касу је, следећи ове своје тенденције и уверења Оду. чно стајао на страни наше зем. же и настојао да међународној јавности буде позната истина о овом сукобу.
Подсећајући своје читаоце на ову годишњицу, недељни лист „Француска књижевност", у члан. ку Жана .Марсенака, истиче да је главна снага Касуа била имагинација, али она коју је Водлер де финисао као „велико оруђе добра", Касуова доброта никада није би. ла лења и узалудна, него морал но усмерена и активна, доброта која се борила. против глупости, лажи и фанатизма. При том је Касу увек показивао храброст да, упркос спасности, каже целу истиму или да је, као у затвору за време окупације, никада не каже.
Поводом Касуовог рођендана, у његовом нсрмандијском станише ту окупили су се многи јужноаме рички писци, који су му изразили много захвалности за све што је учинио не само за шпанску него и за шпанскоамеричку · књижевност, а Пабло Неруда је њихове мисли пајбоље изразио рекавши: уКасу! Он је наш живот, Он. је јелан од првих који су. нас слу. шали, Он је јелан од усамљених хероја који су настојали да. се поштује овај шлански језик који је био осубен на заборав и неразумевање, Нико као Касу није изразио смисао наше културе и нашу разноликост".
Жан Касу је један од оних пи. саца. који су. у својим бројним, а разноврсним делима знали да спо је лепо и корисно. поезију и не тину, ангажовање пи критичност, а то могу само истински велики духови,
Пететогодтињица Луке Кранаха
Пре песто година, у октобру иди новембру месецу, у граду Кронах (Кгопасћ) рођен је чувени немачки сликар Лука Кранах, пријатељ Мартина Лутера и репрезентативни ликовни уметник Реформације, Његово презиме било је Милер или Сандер (струч-+ њаца се у томе не слажу), а пре зиме Кранах (Сгапасћ) узео је по свом родном граду. У историји уметности уз његово име се обич. но додаје „старији“, док „млађи“ представља _ његовог – пстоименог сина (1515 — 1586), који му је најпре био сарадник, а потом настављач послова у његовом ате љеу. Старијег Кранаха животни пут је најпре одвео у Беч, а затим у протестантску престоницу Витенберг, где је много радио за двор Филипа „Мудрог“, а након 1520. године је понајвише илус тровао реформацијске књиге и био је једини сликар којем је Аутер позирао за портрет, Умро је у Вајмару 16, октобра 1553, године, у дому своје кћерке. Међу његове најчувеније слике спада ју „Починак на бекству за Еги„Кушање св. Антонија". „Христос н Самарићанка", „Јеро ним у пустињи", „Парисов суд". и „Адам и Ева у рају". Радио јен Арворезе, а на једном од њих, под именом „Венера и Амор", први пут је приказан женски акт у се верној Немачкој.
Велики број немачких градова м културних институција ће све» чано прославити јубилеј овог свог сликарског великана. Његов родни трад чак организује две изложбе. У Западној Немачкој ре презентативна изложба се бити организована у Бону, а у Источ“ цој Немачкој такве ће изложбе бити одржане у Витенбергу | Вајмару. Исто тако, у Минхену се штампа и једна нова моногра: фија о Кранаху пи његовом стваралаштву. КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 2