Književne novine

СУСРЕТИ Зе КИ МЕ ава аи,

ЏОРЏ МАТБЕТ

ПЕСНИК ЗВУЧНИХ КОМУНИКАЦИЈА.

ЈЕДАН од врло занимљивих савремених енглеских песника средње генерације по својим тражењима, експериментима и захтевима у лирици — свакако је Џорџ Магбет, нама познат са прошлогтодишњих књижевних сусрета у Струги. Мада је ос-

новна одлика Магбетове поезије антитра- .

дишионализам у односу на смисао, циљ, улогу и форму поезије, он је цењен, како код енглеске читалачке публике, тако и у земљама на чије је језике његова поезија преведена (француски, немачки, италијански и мађарски) с обзиром на то да је извршио знатан утицај на стваралаштво младе енглеске песничке генерације. Он разбија конвенционалне облике стиха и “ своје песме уноси нове елементе. Важно је истаћи да тим новинама у својој поезији Магбет дубоко понире у област филозофије, времена и његових проблема, зла које ратови доносе. Интересује _ га судбина друштва и људи уопште, а превасходно сутрашњица света. У свему овоме он је експериментатор који у тражењу нових изражајних могућности иде линијом извесне, да тако кажемо, њему својствене антипоетике, због чега је за многе необи> чан и чудан и готово неприхватљив, док је за друге — присталица модернистичких

ко се пише лепим, једноставним и звучним поетским речима и фразама.

У версификацији Џорџа Магбета осећа се утицај француске и италијанске кулљ туре, што је последица његове велике наклоности језицима и културној традицији ових земаља. Отуда је дошло његово истицање Бодлера као носиоца новог смера, не само у француској поезији, него и у савременом поетском стваралаштву 'уопште., „Данунциа“, каже Магбет — „ценим због мешавине реторике и реализма“. Он је био изванредан лиричар, мада ексцентричан и у своме животу и у књижевном делу. Он уноси у поезију нове теме и мотиве и негује музичке угођаје. Верујем да се. могу направити извесне компарације између њега и Јејтса“.

Интересантно је Магбетово мишљење да је надреализам имао мало значаја у енглеској поезији — док је обрнут случај са његовим утицајем у Европи, нако последњих десет година надреализам и у Енглеској све више постаје прихватљив поетски смер. Пет најистакнутијих имена х“ различитим периодима енглеске поезије ХХ века јесу: Јејтс, Елиот, Дилан Томас, Филип Ларкин и Тед Хјуз. Може се рећи, да је у Енглеској увек био јачи, а и да-

ПРЕДРАГ НЕШКОВИЋ: ДВА ЛЕВА ПРОФИЛА

стремљења у“ савременој поезији — изванредно модеран и савремен.

__Бити модеран по Магбету значи бити експериментатор, односно ићи за тим да садржина и форма буду револуционарне, док је одлика савремености способност бављења искуством, сазнањем и обаветштењима _ садајињице. Зато он, на пример, не сматра Елиота савременим песником, јер Блиотова поезија „данас делује историјски; до 1960. године она је и могла бити савремена, но сада то више није. Мада је Елист највећи крити-

чар који је писао на енглеском језику.

Он је извршио праву језичку револуцију, а песници могу доста да науче од критичара“. По Матбетовом мишљењу, друти један ентлески песник, Тед Хјуз, најзначајнији је пример писца који је истовремено модеран и савремен, поготову у својој збирпи песама „Врана“ (1971). Интересантно је поменути утицај Васка Попе на Теда Хјуза. Збирка песама „Итре“ је веома радо читана у Бнглеској и многи се млади пефниџи одушевљавају Попином песмом „Мала кутија“. (

Говорећи о својим љубимцима, Џорџ Магбет од савременика на првом месту истиче Одна, којег је, као сам каже, читао од својих осамнаестих тодина, а посебно његово дело „Говорници“ (1932) и чи-

"је стваралаштво и данас прати. По Маг-

бету, Одн је импресионирао савремене песнике инглеског књижевног подручја и Европе уопште, својим реалистичким пре ступом свету и свакако, необично великом разноврснојићу, мноштвом мотива и квалитетом своје поезије. Одн је заним“ љив и по томе што поучно делује на мла-

де песнике изналажењем ·нових поетских'

речи и метафора које треба да су лако казане и подесне за аудитивно примање, то јест рецитовање. Под новим речима и метафорама, У овом случају, подразумевају се јаки акценти који запрепашћују

'и самим тим имају ефекат шока, Магбет "сматра да су ови елементи поетског шока.

подударни код Одна и' Шекспира, можда с том разликом што је Шекспирова посзија ипак читљивија,

· Упоређујући Одна са Тенисоном, Магбет наглашава музичке квалитете Тенисонове, видно изражене у његовим песмама, на којима се изванредно лако учи ка-

_КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ | 10

нас је, утицај књижевних праваца и струјања који долазе са америчког уметничког поднебља, што је свакако последица истог језика.

Магбет говори са дивљењем о Хемингвејевим романима „Преко реке па у шуму“ и „Збогом оружје“, као о примерима једноставне лепоте прозног стила. Он се исто тако одушевљава Хемингвејевом философијом „изнуђеног милосрђа“ (ртасе

ипдег ргеззиге) која је идентична са. хра-

брошћу, што значи понашати се добро и достојанствено и онда када смо под притиском, у преломним животним ситуаџијама. Према томе, Хемингвеј повезује етику и естетику.

Џори Магбет је рођен у Шкотској, у ударском насељу Шотс, 1932. године. Јколовао се“ Енглеској, у Шефилду, тде је завршио школу краља Едварда УП. Затим у Њу колепу у Оксфорду студира класичне језике — латински, грчки ни античку историју. Отуда његова приврженост ЖХемеру и Јувеналу. Магбет данас живи У близини Лондона, у Ричмонду, одакле са» рађује у емисијама посвећеним британској телевизији. Како сам каже, тренутно се све' више креће према једној мистичној и религиозној фази у свом поетском стваралаштву.

Матбетове омиљене теме су екстремне животне ситуације. Он зналачки пише о недавним ратовима и о претњама могућег нуклеарног рата, То је често драматична и романескнла поезија. Таква је Магбетова књига „Ратни квартет“, посвећена другом светском рату и написана са становишта четира војника: два Немца, једног Енглеза и једног Руса. Иначе, Магбет најрадије тапше о животињама. По њему, су живо“ тиње сличније богу него људска бића. Оне “лазе у све три категорије његове поезије: љубавну, експерименталну и екстремну. Чувена је Магбетова збирка песама

„Животиње“.

Свакако да постоји извесна сличност У.

приступу савременој уметности код Џорџа Магтбета и познатог америчког редитеља и глумца, Роберта Вилсона. Магбет, као и Вилсон, сматра да је човек ХХ века изложен непрестаним шоковима, подстицајима и потресима. У свим савременим тратианим догађајима, ма где се они десили и какав им узрок био, Могбет се својим пером ставља у службу савести човечанства. Искуство Бангладеша узнемирује и наводи на преиспитивање људске свести.

И Магбет и Вилсон траже одтовор У од

јеку. Обојица верују а су звук и покрет одлучујући у преношењу људског. „иску. ства. Тело више ослобађа човека него то-

· Мори" Матбет :

“

Заађалност

Пошто је светлост тихо угасла Ја најпре осетих тишину: затим тихо миловање Као да се добовање добоша уселило. „Шетам, а дим цигарете примам као неко силовање.

ди новој форми.

Грубостима ми ово време кожу прелило.

А у све је већ тама урасла.

· Једино У мојој бради светлуца сасушено воштано белило.

Када сам био коначно пао (Кости Су крвариле низ телефонски стуб) он ме назад Улицом, и горе, уз спиралне степени (Прсти ми млитави: скупо сам успор

це ено време плаћао)

враћао,

И отвори прозор да ми ваздух оживи лице, , „а И остави ме да се протегнем сам, пријатељу опрос

Овим испијеним образима, луталице.

• Бејах богами млад. Пре

Следећег напада он ће доћи у кости, тело

И моје слабо срце. Изникнуће из тог, чађавог брега. И подићи се са глинасто-каменим оделом,

Док су моји прсти сасушени, од бола и стега,

И упаљени. У овај нахерен трем Он ће доћи крупним корацима. Кад устанем ко белега

Добро миловање ће бити плаћено: Ја узимам његову поцепану кесу и, ево, тече

Његов пулс топли по мом длату.

Кров ми пали слепоочнице. Одакле си од Е ш уговорени састанак у овом дану.

младо не може бити враћено.

Дошао овамо да оствари Са оним чије време

иловаче, човече,

Опрости ми, војниче, ено, фењер 1е у магли сам.

И сада хладан ветар се покреће И осећам да његова рука

бринући се о мом положају, Ја сам пешчана прашина пука,

ах ка бескрају

У овој затвореној соби. Истерује устајали ваздух,

Изнад сузама натопљеним јастуком. И дижем чашу полако и корачам ч

Аок мртвог ме ни моја кожа неће. Мој отац се окреће: на младом му лицу суза као дукал.

РАНА ОПОМЕНА

Госнодг боже крилати, опрости овој руци Која је од тебе украдена. Ове свете кости

Беху твоја сен коју најзад

Братих теби покајнички. Од твојг смрти | Отврднула је распорена утроба птице коју та и четири осуђеника смрзнута бацамо — осам руку

Оборило се на твоје свете, одрубљене удове. Две Клонуле кости ја сам оборио и ритао их. Опрости ми, боже. Ја никад пре не познах твоје хости. Али, ево, одвојена од леда хладноћа бесни

И убија четири човека. Мислио сам да си тако велики Смртан као-и ја. Твоју узвишену лобању

Угламану ветровима Гренланда ја сам изгубио

Са мејим унакаженим рукама. Просудих те последње ноћи: "И дебели кит би у сусрету са твојим великим очима Зауставио своје бучно дисање. О, нек ми само колиба. Остане и остала грађа, довољан разлог је

Да их тражим. МИ тако када су у зору

Умрла четири смрзнута човека, спаљена У бесу . Твојих побуњених костију, ја помислих: ова божја сриба

Покреће лобању, даје снагу бутовима — ја морам Немзоставно да се вратим назад, у помоћ мудрости, ево, Долази свако зло.за немилосрдне. Опрости ми, божже, За све што сам учинио. Ови људи су те спалили

Са ћавслом који се у њих населио, који их је преобразио, Који у гомилању недела постадоше безбожници.

Ја се кајем због мојих грехова. Ја ћу изрезбарити

Диван крст за тебе, пресвучен рибљом кости

И уковап кроз њен обешен реп. Да ли ћеш ме

Ослободити ове патње. Ја осећам: она долази

Испод очију и усељава се у моју главу.

Све говори како је дошла. Опрости Ми крађу. Ја ћу ти вратити лобању, Боже, и твоје изгореле хрптењаче.

дДаћу ти све што имам: своју колибу, своју жену. И читав чопор мојих паса, пријатељски, уколихо

Желшш то, само ми кажи зашто ове бразготине Болно жигошу лице: зашто ова сива земља Луни мој врч од харинге. Зашто се скупља Ова моја десна рука која додирну твоју главу.

И зашто се ова риба коју додирнух

Превија на овој дасци, отета од уста залебова»>

ПРЕВЕО С ЕНГЛЕСКОГ РАДОСЛАВ ЗЛАТАНОВИЋ

вор, оно одзвања и делује сважније ФА нас. Стога би требало ослободити потиснуте инстинкте. Комуницирање телом, телесношћу, исто је што и тражење израза. и значења између речи. Препуштен сво јој интуицији и слободним асоцијацијама, уметник муцајући налази пут који во. Таква је, на пример, Магбетова песма. „Кућа од нефрита“ коју је на запрепашћење скоро свих присутних товорио на свечаности „Мостови“ у Стру ти. У овој песми Магбет покушава да произведе звук кинеског језика на енглеском п она спада У такозвану, експерименталну поезију, , :

Ова врста модерне поезије редовно се изводи пред публиком, То је веома омиљен вид забавног живота у Енглеској. Мла ди људи доживљавају културу не. само кроз чуло вида него по слуха. Зато Магбет чита своје песме бар два пута недељно пред омладином на универзитетима, у шко лама и клубовима, „У Енглеској“, каже Магбет, „постоји велика празнина у начи: ну и схватању живота различитих генера: ција, али то нам је помогло да превазиБемо класни проблем. Омладина нема не: каквих предрасуда 0 људсСКИМ односима.“

Чини ми се да је управо то. та корисна:

промена до које је скоро свуда у свету

дошло истовремено. Лондон се невероват- |

но: променио и, постао мање конзервати-

"ван, То је весео и жив град. Лондон пред

њачи У“ моди и поп музици и то даје о младини самопоуздање“.

„Матбет исто такб пише и љубавну пов зију која је више лирске и аутобиограф ске природе. Тако је, на пример, недавно парно НЕЛус песама „фубавне моди

а ова најв : ј пати песме: јвећа жеља је да и даље

Има код Џорџа Магбета, у његовим ми слима и стиховима, истинског страховања и брите за све сно што узбуђује савременог човека, а што је изван његове воље и моћи. При том, он непосредно мисли на однос моћних према слабима, а у неку бара и Одговорност великих држава пи зацију ни судбину људског дру

а. концепција оваквог гледања на све) подударна је, донекле, са општим ставо аи ес У западном свету — са њи: и аи идејама и реакција у А · Аруштву из којег су потекли »

оје настоје да измене. То објашњава до Е ин песничке преокупације Џорџа Ма у Си па као песника, 6

: „Веома је тешко одђе. ли место песника у модерном Мина

и је врло значајно да се то учини, Мо

тло би се рећи да је

је данас место : нетде између свештеника у и аткија. Према томе, требало

ОА ПОМИСЛИ ДА би се МОГАА

успостави“! Анан ада у којем би песник 32 | у м којој је | : чко стваралаштво пон НИ

Илеана Чура