Književne novine

МОЈИ ЕНГЛЕСКИ ПЕСНИЦИ_ — ПЕРСИ БИШ ШЕЛИ

Наставак са 5. стране

то је тачан превод на наш језик стихова које треба. читати оригиналу, али, у оригиналу, који одјекује као олуј у Шелијевим стиховима, и није, ни смешан, ни усиљен, ни мегаломански, него је крик, који се и сад чује из прошлости, у очи краја тог песника, који је имао још само 3 године, да хода по овом свету.

Маке те ту Туге, еуеп аз тие јокез! 15: у'лаг тј ту 1еауез ате јаШпг Ике #5 опт., Тре јитии ој т!пу птећу ћаттоте5

ТУШ таке јгот ротћ а девер, ашитпа! топе,

Зугее! Тпошаћ то задпезз. Ве Тон, Зрут етсе

Му зрти. Ве ои те, ттрегоиз опе.

Ртуг ту аеаа 1пошрћ!5 оуе" Тре ипретке Јаке мшћетеа Теауез 10 аитскеп пе; Ђитћ, Апа Ђу те тисатапоп. ој Тра5 реге,

Зсате аз јтот ап ипехипршзћеа ћеаттћ, Азћег апа зраткз, ту уотаз атопг тапкта.

Да завршим, Шели је у Италији стигао на врхунац својих поетичних идеала, нако је на мору својих политичких идеала претрпео бродолом. Судбина је хтела, међутим, да му приреди и смрт достојну песника. Пишући о смрти Китсовој, и његовом гробу, Шели, у чијем срцу никад није биАо зависти, — даје кратак опис гробља, у које су, у Риму, сахрањивали, оне, који нису припадали католичкој пркви. Каже, како је у том гробљу, међу ципресама, и љубичицама, — које цветају тамо и зими, — толика тишина, и лепота места, да. би човек могао да се заљуби у смрт, при

самој помисли да буде сахрањен, тамо. Није ни сањао, да ће, кроз годину дана, им његов пепео, и његово срце, — које је Трелоуни ишчупао из ломаче, почивати тамо. Јуна 1821, штампао је елегију, на смрт Китсову, — за чије стихове у песми, под насловом „Хиперион“ (која је фрагмент), каже, да су изнад свега што је, икоји песник, могао да напише, у годинама, у којима је Китс био, кад је умро, У Риму. Да узгред додам, — пи код Бајрона, и код Китса, — тубђина, Италија, изгнан. ство, извршили су велику промену. Сва. тројица. се, пред смрт, враћају античким идејама, античким мисдима, античкој поезији. Оно што хоћу да покажем слушаоцима, то је невероватно предосећање Шелијево, у тој елегији на смрт Китсову, у којој је Шели, у последњој строфи, тако рећи дао и опис своје смрти, на мору. Ево шта је Шели написао:

Ветар чију сам моћ дозивао, кроз сво.“ ју песму, силази на мене; барка душе мо је, отерана је далеко од обале, далеко од томиле која дрхти, и чија једра нису никад била изложена бури. Отвара се земља, отварају сфере небеса предамном и ја сам ношен мраком, страшно, далеко, док кроз мајунутарњији вео неба, душа Адониса (Китсова) као звезда светиља сја, оданде, где Бесмртни станују.

Тће Ђувшћ лућозе таг 1 ћауе туокеа зоо

Резсепахг оп те, ту зратиз Ђакк 15 4туећ. Баг Тот Те 5ћоге, јаг јгот те 1тетрипа

Ткопх Млозе заб5 уусте пеуср 10 Т1е тетрезт

густ; Тпе таззу сатћ апа зрћекеа 5 Клез аге

густ.

1 ат ђотпе датџу јеакјипу, ајат;

МурИ5Е Биттид Титонаћ Те титозг уеп ој Неауеп

Тће зош ој Адопа: ЏИКке а зак

Веасонз јгот те ароде, мћете Тће Втетта! аге,

" Ако је строфа под римским п у поеми

„Химна интелектуаланој лепоти“ — Нутппо То ПиеПеста! Веашћу — највиши домет тог младог песника. који је заиста имао нечег анђеоског, и демонског, у себи, ова строфа предвиђања своје сопствене смрти, у бури, и мраку, мора, и таласа, највиши је доказ, нечег, што је названо: „транслунарно“, у тим енглеским песницима, о ко. јима сам говорио досад. Да узгред додам; оновремена критика, место Китса, славила је неку тђу Лефенју, неког т. Хауарда Џејна, а место Бајрона, свештеника, хегу теуетепа т. Милмана.

Милош Црњански

НОВИ ГЛАСОВИ

Песник

АУТО-механичара.

ДА танина 1 ; ко је слагао: рекао му је да у Атини. |

стоји кип, испод чијих ногу се могу

духу!

КОЧИЈА је олашаоу Агано ни И

неколико драгоцених часова трагајући за. таквим кипом. Није га нашао, ту 4 мало прешао, али сад бар зна да такав кио: не постоји!

Све што зла, овај човек торке ведрине и памети, научио очима и рукама.

нарима, девизама, главом. И ништа му није било скупо, није се цењкао, чак и кад је глава била у питању.

Ово велико дете београдске периферије, овај кобац голубије душе, данас има. 44 тодине, троје деце, угледну радионицу, много пријатеља... Подједнако је стручан за кварове на „пежоима“ и људима,

Чудан и привлачан човек! Мудрац, аван туриста и, одскора, писац.

Од својих чемира Драгиша Крунић није знао шта ће пре. И тек је пре неколико месеци стагао да се мало позабави и нпесмама. Опрао је руке од уља, налактио се на сто и једним прстом почео да тражи слова и речи за своје непрегледно унутарње богатство.

Ех, да му је та руда и наша литерар-'

на механизација!

Међутим, само полако! Његова страст је већа од наше вештине. Не звао се он „рагиша Крунић ако нам не похвата све цаке и штосове.

Поздравимо га. Он је један од хиљаде оних правих и великих песника који никад нису написали ни стиха, А могли су, да су хтели: то показује овај каприц Драташе Крунића.

Душан Радозић

Драгиша Крунић

вући новине, дакле — без ослонца, У па. :

је тако, на лицу места, своју велику и тврдоглаву радозналост плаћао је скупо — да

ДРАГИША КРУНИЋ

Код мене може да наврати свако

МОЈ СТАРИ АРУГ

Ишли смо у школу нас двојица, давно, Ја сад мајсторчина а он име славно. Његово је друштво сасвим други круг, Ал' каткад ме обиће, као стари друг!

Одем с њим у хотел, у радном оделу. Он блејзер, кравату, и кошуљу белу. Он чак и обичним даном носи „шими"! Ја дубоке ципеле, п лети и зими!

Пије виски, једг неко месо живо, а ја пљескавицу и никшићко пиво!

Чим клопамо, потанше ме, намизне и, затим,

изгуби се некуд и дође кад платили!

ГАУМЦИ

На мом послу видим богатство и беду, па некоме дрпшшем а неком на креду. Долазе са колима и глумци познати,

им од њих свашта успевам дознати!

Знам ко од њих са којом живи,

за лошу представу да нису криви, И да троше доста а приходи мали, Па им новац увек за оправку фали!

Уместо пара доносе ми карте! Гледао сам Хамлета, Косу и Про-Арте. Било ми је чудно, са колико жара. играју краљеве а — немају пара!

ТРЕЋИ УЧЕНИК (По Огдену Нешу)

био шегрт увек дрљав

воли буде. мусав, прљав Хоће увек важан прави, уме. млави шегрт Фњави!

Неку пару увек скрати,

никад кусур нема врати. кад за подмаз купи маст! Много мангуп, нема част!

Страшно мрзи чекић удри.. обе ради посо мудри,

Не зна скломи мотор цео, увек фали доста део!

Воли пуши и У школе, воли црта женске голе. Слабо воли књиге учи, мора профа много мучи!

Сврши занат, мајстор буде. ( врло добар, сви се чуде!

Буде матар, пади не сме,

узме седи пише песме!

МИНИ СУКЊА

Значи, рекламација на рад» Немојте, молим вас, сад Изводити бесне глисте, Размишљалиа. нисте!

Дошла сте у сукњи мини. Моји су ученини фини, али млади,

Шта да се ради

Гледали су вам ноге све време, вирили испод кола, пуни треме. А. посао испаде лош!

Шта бисте још»

Идућа пут панталоне мораље обући, Или кола дотерати, па отићи кући. Мини сукња промени понашање деце: немини су и често трчкају у УС.

ЖЕНА И КОЛА

Њена су кола стара. Шарма има а нема пара! И ви је знате са екрана и. насловних страна!

И ако сам јој често радио, на њој се нисам вадио. Новац ми пије давала, а није са мном ни спавала!

Знала ми је слабу страну: гскад ме поведе у кафану па сви буље у њу и мене!

И ништа више! Чудне су жене!

ПРИЈАТЕЉИ

Код мене може да наврати. свако, не само због кола, него и онако. Некад оправка, некад. прича, мезе. Најчешће без везе!

Свраћао је тако један брачни пар. 0д њих писам имао парочити ћар, Дали би ми цвеће за рад ча брисачу, или деци жваку, за чеп на мењаму!

И на разговор су долазили често, било им је овде симпатично место!

· Већ дуго их нема поред мога стола.

Претпостављам зашто: продали су кола:

КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 9

Тоне Кунтнер

еш а ноћ

Ово је страшна. ноћ. Не смем да вичем док могу да вичем, не смем да бежим док могу да бежим.

Ово је ноћ муње и страха, ноћ вукова и глади,

ноћ пацова и рака,

ноћ болести и невоља.

ноћ потреса и поплава, ноћ лажи и кривица

ноћ отимања и претњи, ноћ буке и: очаја

и тихе смрти,

ово је дуга ноћ

ово је ноћ коју морам преживети.

АМЕРИКА 1967.

Т 1оуе реорје тоге #ћап тизје

Имам пријаљлеље негде | на Мисисипију, млади

и тужни су

и воле

овај свет

и радо слушају лепе песме

и радс, певају лепе песме, нећемо убијати, заклели су се, проклети рат, проклети рат, млади и тужни су

Немам њихове адресе.

ОВДЕ СИ САМ

Овде си сам

као у напуштеној кући, као у љутој жалости, као дубоко у мочварју.

Овде нема никакве воде да ти утоли жећ, никахвог ветра да те охлади,

ниједног брата да те разуме,

ниједне мајке да те љуби,

никакве биљке да те спаси.

Овде си сам вода.

и ветар,

овде си сам браг

и мајка,

овде си сам спасоносна биљса.

УПОЗНАО САМ ТЕ

Упознао сам те.

Као ватра

доћеш

у моју кућу,

као ветар

доВћеш 7 моје вртове, као болест

у моју крв.

Сад знам «о си, сад знам ко ст...

РАСТИ

Расти,

расти дивља јабуко и“ узимај

сву опорост

из земље!

Твоји плодови

неће иструлети,

из плодова твојих пшће ћемо направити

и наздравићемо за дуги живот,

ИГРАО СИ СЕ ВАТРОМ

Играо си се ватром кад први пут на праг крочи великим очима,

Играо си се ватром кад одговори на први поздрав кад понуди. руку.

Играо си се ватром кад си изрекао прву клетву. кад си пролио сузу.

Играо си се ватром кад напусти свој пут и затвори се у кућу

Играо си се ватром. Деп и велики пламен под твојим те крозом.

СТРАШНА МИ ЈЕ КЛЕТВА НА ЈЕЗИКУ

Страшна ми је клетва па Тони по страитан, стрниаи комен у 7 рухоа

Моја клетва запали стају,

Моја клетва открива куће

Моја клетва град доноси

Моја клетва: сушу доноси

и изворе сасуши.

Моја клетва допосп јаловосл стоки пи људима. болест.

Моја клетва доноси смрт. Страшна клетва ми је на тезику. Не дај боже да је изтоворим.

Са словеначког Пра

ЉУБИША БИДИЋ