Književne novine
ЗА БОЉЕ МЕЂУСОБНО УПОЗНАВАЊЕ
О потреби свестранијег меБусобног упознавања југословенских књижевности
НЕДАВНО ЈЕ у Београду у издању издавачког предузећа „Слово %уове изишао роман „Дуга“ Бориса Вишинског. Тај роман макеДонског писца изазвао је у јавности различите оцене и вредновања што је сасвим природно када се има у виду наш критичарски плурализам и све оно што он подразумева. Као књижевно дело тај роман и. не би послужио као повод за коментар да из пропратне белешке о писцу нисмо сазнали и овај податак: пре него што је преведен на српскохрватски језик овај је роман доживео и своје преводе на италијански и шведски. Из тога би могло да се закључи да други боље познају оно што се дешава у различитим југословенским књижевностима, него што то ми сами знамо. Обавештеност нашег просечног читаоца о, рецимо, не само некој великој светској књижевности, већ и о некој књижевности која нема у свету неку изузетну репутацију, неупоредиво је већа од обавештености нашег читаоца о ономе што се збива у македонској и у словеначкој "књижевности. Оно што посебно може да нас забрине јесте чињеница да број превода из словеначке и македонске књижевности, углавном, стагнира и да поређења издавачких планова. неких издавачких предузећа показују да је то интересовање код, издавача у знатној мери опало.
Разлога за то вероватно има доста, али ·је тешко претпоставити да су било који од тих разлога оправдани. Пре свега У питању је недовољан број људи који стручно познају словеначки и македонски језик да би могли да буду преводиоци. У. нашим средњим школама, за разлику Од Словеније, нити се учи словеначки, нити се учи македонски, Оно што се изучава на факултетима, далеко је од тога да буде довољно. Опредељујући се нерадо за преводну књижевност, рачунају“ ћи с тим да она није у довољној мери комерцијална, наши издавачи и словеначку и македонску литературу ако не јавно, а оно практично, третирају као и сва ку другу литературу другог језика; не као литературу према којој бисмо морали да имамо ин један посебан однос, као што би било добро да се тај посебан однос негује и у Македонији и У Словенији према нашој.
Ако се погледа интензитет књижевних веза, онда није ни мало тешко установити да се Словенији и Македонији преводи више са српскохрватског језика, нето у Београду, Новом Саду, и осталим српским културним центрима са словеначког или ма кедонског. · Београдској „ Наролној књизи“ служи на част што је упознала српске читаоце са тотово целокупним књижевним опусом Славка Јаневског (а обавештени смо да тај издавач има веома замашне планове у том правцу). Али сама чињеница да се нешто тако истиче као подвиг може пре да нас обесхрабри него да нас охрабри. Било би потпуно нормално да су, рецимо, , дела Славка Јаневског у Србији, У истој мери позната КОЛИКА. и, рецимо, дела Вељка Петровића у Македонији. Без обзира на то што већина писмених Македонаца чита и говори српскохрватски, а врло мали број учених Срба зна македонски. Утолико пре потребни су нам преводи.
Књижевни листови и часописи, бар ови у Београду, учинили су доста за упознавање наше публике са македонском књижевношћу. Лист за који пишем овај коментар учинио је током свог двадесетпетогодишњег излажења огромно много на популаризацији македонске – поезије, било објављивањем непреведених _ радова македонских песника, било објављивањем оуспелих превода. И управо зато мислим да је то једна пракса која може да уроди плодом и да донесе резултате неупоредиво веће него што се претпоставља. То што важи за македонску књижевност, вреди у подједнакој мери_и за словеначку књижевност. Затварање наше књижевности У своје сопствене оквире не само да није нимало мудро, да може да има недоглед. не политичке последице, него
Наставак на 2. страни
Предраг Протић
сетити аље те. зена
А РЕ а ИСАе.
|
аи мњеж
БЕОГРАД, 16. ОКТОБАР 1973.
"
ГОДИНА ХХУ БРОЈ 449 ЦЕН
У ДОМУ ПИОНИРА БЕОГРАДА ЈЕ, ОД 3. ДО 7. ОКТОБРА, ОДРЖАНА ПЕТА МАНИФЕСТАЦИЈА „РАДОСТ ЕВРОПЕ“, НА КОЈОЈ ЈЕ — У БОГАТОМ И РАЗНОВРСНОМ ПРОГРАМУ — УЧЕСТВОВАЛО ПРЕКО ДЕВЕТ СТОТИНА ДЕЦЕ ИЗ ШЕСНАЕСТ ЗЕМАЉА ЕВРОПЕ. У ПОРУЦИ КОЈУ ЈЕ ДЕЦИ УПУТИО ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА КУРТ ВАЛАХАЈМ ИЗМЕБУ ОСТАЛОГ
СЕ КАЖЕ: „ЗНАМ ДА ЋЕ ВАША РАДОСТ У БЕОГРАДУ БИТИ ЈОШ ВЕЋА ЗБОГ
АРУГАРСТВА И СОЛИДАРНОСТИ СА ДЕЦОМ
СВЕТА И ДА ВАША ПРОСЛАВА НЕЋЕ БИТИ ЗАМАГЉЕНА НИ ТРЕНУТНОМ МИШЉУ О ДРУГОЈ ДЕЦИ КОЈА НИСУ ТАКО БОТАТО ОБДАРЕНА, — ВИ ГРАДИТЕ МИР И ЈА ВАМ У ТИМ НАПОРИМА ЖЕАИМ МНОГО СРЕБЕ",
(0 ЊЕТОШЕВОЈ „БИЉЕЖНИ
>
Ш ПОТРЕБИ ЊЕНОГ ДРУГОГ ИЗДАЊА
Поводом 160-годишњице рођења великог песника
ВЕЛИКИ црногорски, српски и
| југословенски песник и мислилац | Његош имао је своју „Биљежни| цу“ иу њу уносио садржаје нај-
| је Његош направио у | о Венецији исте године. Међутим,
сз пе
до Гранди деслиња ке
мени ми
|
= падате
| ускоро
| различитије врсте. Најранији да-
тум који се у „Биљежници“ наводи је 14. март 1844. године, па бисмо, судећи само према томе, имали право да тврдимо да је Његојт испуњавао своју „Биљежницу“ тек од те године, Али овај датум везан је за једну групу путописних бележака, оних које Венецији и
„Биљежница“ има далеко разноврснији садржај, између осталог, и групу Његошевих афоризама. Садржаје те и сличне врсте он је могао уносити у „Биљежницу“ и пре наведене године, што је
| врло вероватно и чинио.
Његош је умро 1851. године, а његова „Биљежница" објављена
| је у издању Историјског инсти-
а Црне Горе и у редакцији Пера шећа и Јефта Миловића тек 1956. године. Том приликом објављена је и фотокопија Његошева рукописа и транскрибовани текст. Тако је тек 105 година после Ње-
| гошеве смрти научној и широј
јавности постао доступан један од најважнијих извора за проу чавање Његоша и за подробније упознавање с његовом свестраном Личношћу.
Историја и судбина „Биљежнице“ за тих година скривености од јавности своди се у основним подацима и цртама на следеће. После смрти Његошеве 1851, „Биљежницу“ је узео његов сестрић и песник Стеван Перовић-Цуца, а кад је ускоро морао
| да емигрира из Црне Горе, понео
је са собом у Србију. Тамо се тешко разболео, па је „Биљежницу“ предао на чување СВОМ пријатељу Љуби Ненадовићу — Чика Љуби, великом поштоваоцу Његоша и писпу којем, с његових путовања по Италији и
| из друговања с Његошем, дугује-
мо најлетше стране и најлубља запажања о Његошевом _ духовном лику, што је лепо и тачно
исказала Исидора Секулић, пиштући да је Чика Љуба за Његоша оно што је Екерман за Гетеа. Чика Љуба је једно време, за живота · Његошева _ наследника Књаза Данила, држао „Биљежницу“ код себе, а кад је на власт дошао Књаз Никола, вратио је на чување цетињском двору. ОтаДа је, према писању Пера Шоћа, била чувана у двору „као светиња“. Приликом напуштања Црне Горе 1916. године, породица Краља Николе однела је „Биљежницу“ са собом у Француску, где је једно време чувана у сефу банке у Ници. За време другог светског рата – преношена је и „ван Европе“, да би је Николина кћи Ксенија коначно дала 1955. године Перу Шоћу „с пуним поверењем“ у његов „цјелисходан и достојанствен поступак с Биљежницом у отаџбини“ — како се у Ксенијином писму Шоћу каже. Након што је „обраАно и проучио“, Шоћ је „Биљежницу“ предао музеју на Цетињу, где се и данас налази. Тако је она коначно, као докуменат о животу и раду једне заједничке и ољ ште националне вредности као што је Његош, дошла тамо где је одавно могла и требало да буде — у Народни музеј. „Вредност и значај „Биљежнице за проучавање Његошева живота и стваралаштва једва да се може проценити, Уосталом, први њен део не садржи забелешке у уобичајеном смислу те речи, У смислу записа о појединим ства: рима и догађањима, већ и сам представља један део и један облик Његошева твораштва. Наиме, тај први део чине Његошеви афоризми или „замисли о космосу и човеку. Које су од тих замисли сасвим оригиналне, а које су настале у продужетку лектире, то ни до данас није у потпуности решено. Али извесно је да бројне од њих показују знатну сличност, а често м подударност са замислима и поетским визија: ма из „Луче микрокозма", а по некад — и из „Горског вијенца“,
Први део „Биљежнице“ се, дакле, органски уклапа у основно Његошево песничко и мислилачко тво: раштво. Али мада је тај део даље развијен нарочито у „Аучи“, он има не само историјску вредност скица за поједина места тог каснијег дела, већ и вредност особеног израза за сличне теме. По себно у односу на „ЛАучу“, „Би. љежница“ има вредност и за од: говор на једно особено питање које је важно за разумевање „уче“, наиме, за питање да ли неке космогонијске замисли у њој имају за Његоша само вред: ност поетских слика, или је реч о стварним уверењима о начину формирања космоса ·из хаоса. Замисли те врсте које су и у „БиЉљежници“ дате у прозном облику као експлицитне тврдње могле би се сматрати за Његошева уверења, а не за просте поестско-имагинативне конструкције. Но треба рећи да су неке од њих и данас тешке за разумевање, да у њи: 5 Пе прерано његошолози спели сасвим да продру. Утолико је неопрезније аи редакциони одбор првог издања „Биљежнице“ (1956) кад је у по товору тврдио да ће „читалац сам, без тешкоћа, моћи да разу. ме сваку биљешку“ и да „није било потребно давати коментар“. Коначно, треба констатовати да код Његоша има мутних места. Други део „Биљежнице“ садржи бројне Његошеве исписе (на француском) – из дела _ великих француских песника Алфонса де Ламартина и Виктора Игоа, а од јеци њихових мисли могу се наћи У каснијим Његошевим делима. Овај део Његош је сам означио бројем „2“, што, поред оста: а 6 да белешке и запаУ „риљежницу“ није сио просто хронолошки ЈА Арутим и без обзира на карактер садржаја, већ да је од почетка поделио / неколико тематских це Наставак на 2. страни
Вуко Павићевић
|
ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ
Чедомир Мирковић: ДЕЛО МИЛОША _ ЦРЊАНСКОГ И КУЛТУРНОКЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ
Драгољуб (С. Игњатовић; ЧАРНОЈЕВИЋ И МУСТАФА МАЏАР
Др Лазар Трифуновић: ЛИКОВНЕ КРИТИКЕ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ
Бранислава Милијић: МИЛОШ ПРЊАНСКИ О ДИРЕРУ — Елементи поетике М. Црњанског
“
СТОГОДИШЊИЦА _ РОБЕЊА РАДОЈА ДОМАНО.ВИБА Велибор Глигорић: САТИРА РАДОЈА _ ДОМАНОВИБА — УСТАНИК СЛОБОДЕ МИСЛИ И САВЕСТИ
Милан Боковић: ПРОГРЕ. СИВО НАЛАХМНУЋЕ РАДОЈА ДОМАНОВИЋА
«
Др Вуко Павићевећ: О ЊЕТОШПЕВОЈ „БИЉЕЖНИци“ и ПОТРЕБИ ЊЕНОГ ДРУГОГ ИЗДАЊА
СТИХОВИ Танасија Младеновића, Николе Дреновца, Радослава – Војводића и Мирка Магарашевића
ИНТЕРВЈУ са руским преводиоцем југословенских писаца Татјаном Н. Виртом
САВЕТОВАЊА
0 КУЛТУРИ
У ПРОТЕКЛИХ десетак дана у Београду је одржано низ дискусија, саветовања или разговора на тему: култура и образовање у светлу с најновијих — друштвених кретања инспирисаних актуелним друштвено-политичким актима, као што су нови устав и платформа за птипрему седмог контреса СК Србије, односно десетог конгреса СК Југославије. Зајед ничка им је била позиција са које се почињало са излагањима 8 доцвије и са дискусијом. Основни ставови су заузимани са становишта Писма Извршног бироа и друга Тита. Оцењиван је његов историјски значај, обим његовог присуства у најразноврснијим дру штвеним збивањима, са посебним акцентом на његовом утицају на збивања у култури, Иако је констатовано да је од Писма на свим фронтовима доста учињено, па самим тим и у култури, учес. ници у дискусији су једногласно истицали да Писмо има дубљи инспиративни карактер за широко деловање у свим правцима на снажењу непосреднијег утицаја радничке класе на свеопшта збивања. = » .
У просторијама Скупштине СР Србије, 28. септембра о. г. РепубАички синдикат радника друштве. них делатности, Секција за куа> туру о Републичке конференције ССРН и Културно-просветна заједница Србије организовали су „Разговор о култури и образовању у нацртима устава СФРЈ и СР Србије".
У свом уводном излагању Драгутин Тешић, председник о светно-културног већа Скупштине СР Србије, говорећи о основним начелима уставних промена, заџзео се за радикалне промене положаја културе, образовања и науке. Основно опредељење свих акција које су у току, по речима Драгутина Тешића, јесте тежња За јачање радничке класе у уд: руженом раду, чиме се превазилази стање отуђености политике, а самим тим она постаје општедруштвена, што је итекако важ. но за културу, образовање и на. уку. Овакав утицај радничке класе битно ће омогућити Уставом предложен делетатски систем као основ друштвено-политичке влас ти, који ће омогућити ширу борбу против елитизма У култури, про тив квазикултуре и других девијација. Једно од основних питања, по излагачу, је стварање самоуправ. не интересне заједнице на пољу образовно-васпитне и културне деАатности. То би морале да булу такве организације које ће моћи За носе основну политику развоја
да остварују њен ункциј Устав СФРЈ први У па ем систему поставља питања која се односе на рад и функционисање ових заједница. Проблем самос
Наставак на 11. страни
Аушан Јагликин