Književne novine
под ТЕРЕТОМ · НЕЈАСНОЋА
" Недавно је у Београду састанак писаца комуниста посве. ћен разматрању _ Платформе за припрему ставова и одлука. Х конгреса СКЈ. У дискусији о. Платформи учествовало је тридесетак · писаца.
Желећи да своје читаоце бар донекле упозна са. овом дискусијом, „Књижевне новине“ објавЉУЈУ нешто скраћену, ауторизовану уводну реч Радоње Вешовића.
ОВАЈ ДОКУМЕНАТ нас подстиче да размишљамо о многим стварима. Либерали су нам открили како није нимало једноставна ствар бити
одржан,
доследан комунист у лАмбералским |
„ширинама“. Готово да су они бољи специјалисти за отупљивање револуционарности од најискусније буржоазије. Људи таквог менталитета терет и ризик тражења и даље препуштају другима, као вађење кестења из ватре, и чекају да већ извојеване, готове позиције уберу за себе. То је „зихераштво“ најгоре врсте и од њега, практично, нема ефикаснијег антикомунизма.
Весело би зато звучала подробнија објашњења либералистичког махања „хуманизмом“ и „ширинама“. Према коме су они били широки и хуманисти Одговор на ово питање био би прави оквир за портрет либерала, а поука за убудуће. Да се зна шта се догађа кад се „слободе _ стваралаштва“ и стручних позиција дочепа класни непријатељ.
На с другом мјесту каже се: „Марксистичко-хуманистичка – валоризација културног наслеђа, још увијек, није довољно развијена. То је стварало простор за традиционалистички, романтичан идолопоклонски однос према прошлости. На тој основи се онда
· „Културно“ храни национализам,
шовинизам и друге контрареволупионарне тенденције“. И зар то само констатоватиг Умјесто тога могло би се рећи да та валоризација није ни започета, и да се не
може ни развити без сталне бор-.
бе против буржоаских схватања културног наслеђа.
Платформа. говори о свему, аам поомаклао је оно главно: како извући ове наше покретачке истине на видјело, како их очистити од фразерске пљеве и околишења да бисмо у њима спојили вољу и свијест у одлучност праксе. Недостају јаснији предлози за рјешења нагомиланих проблема. Како наћи и спојити праве ријечи с правим људима да би се покренуло стање око нас — основно је питање Писма, Платформе и ситуације у земљи, а и односа међу нама пи спима у овом тренутку.
"Излаз је компликован колико и једноставан. Излаз је, јелном ријечју, — у социјализму. Што пречим путем вратити елементе социјализма које је класни непријатељ постепено извукао из пи односа, вратити социјализам ван самоуправљање, ставити та и ђ ријеч испред самоуправљања, би се кроз њега вратила тј , самоуправљање, вјера У ране у искреност ријечи — кому : Либерал је и у култури и а И успјео да направи двосмис ел. од социјализма и Од самоупр
исвосмислицу не ња. Све док Ту А _ сами ћемо
Зато,
| лим
Платформи, ако же у
ти конгрес успије, морамо И
лизму одузети НОАМ 2 је ј лама.
о на нејасноћам ке оАстранити и такви спрегови Рије чи као што је самоуправна Мдео логија. Ако је самоуправљан примјена _ марксистичких идеја, 4 не може бити саМоупррвНе идеологије. Термин „самоуправна идеологија“ не може замјен! 1 термин марксизам Јер те те
ј · тога, ;
пљује, а осим у Ма пракса подмеће као УдобЛО тија. Свако самоуџправљање а матски не подразумијева. пре дизам. Помоћу ове АВОСМИС НИ и либерализам је бретИ И. | зам, а' потто смо в у јеУ ту одбрану, вријеме је пећи ђемо на одбрану од такве РА
То је једна Од нетакнутих дв х С аслица из које се ширила, деда: деологизапија и културе и Ј
те. живота уопш | |
Слична је била и идејна НЕ дина неких критика КО и ; туживан је Савез комунис у
1 ј а појаве бипократизма Е - а вријеме. И УМЈ сто А
Наставак на 11. страни +
Радоња Вешовић
~] ЈИ аКа-– и: 3 ратова Ми
1100 рдре ВБ
БЕОГРАД, 16. НОВЕМБАР 1973. ГОДИНА ХХ7
Њ
ОТЕКА 7 трака От: ват Тог оте"
_ ЗЕОСЕЛО О оте 22
-- _ зима 1,50 ДИНАР
НОВИНЕ
ЛИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
ГОСТИ И УЧЕСНИЦИ ДЕСЕТОГ ОКТОБАРСКОГ МЕБУНАРОДНОГ СУСРЕТА ПИСАЦА У БЕОГРАДУ
У ШТА ВЕРУЈУ ПИСЦИ
Тема овогодишњег, Десетог међународног октобарског сусрета, одржаног у Београду 18. и 19. октобра у организација Удружења књижевника Србије, Југо словенског ПЕН-клуба — српски центар и Народне библиотеке Србије, била је: „У шта верујем као писац, као члан друштва и као човек ове епохе". Да би своје читаоце обавестила о основним идејама које су на скупу заступали писци из тринаест земаља и Југославије, редакција „Књижевних новина" је изабрала најзанимљивије одломке из стенограма низа писаца који су о тој теми говорили. (Објављивање свих говора У целини захтевало би обим једне мање књиге.) Пошто се са мишљењем наших писаца читаоци могу лако упознати ш другим приликама и другим путевима, предност је дата страним писцима. Изабрани су текстови Жана Руслоа (Француска), Бохумила Рихе (Чехословачка), Наде Крајгер (Југославија), Феликса Кузњецова (Совјетски Савез), Тадеуша Ружевича (Пољска), Карлхајнца Дешнера (Савезна Република Немачка), Аладара' Тамаша (Мађарска), Вернона Јанга (Сједињене Америчке Државе), Алеха Карпентијера (Куба), Афанасија Салинског. (Совјетски Савез), Петера Бергера (Холандија) и Харалда Хаузера (Немачка Демократска Република). Наслове изабраним одломцима дала је редакција, тежећи да помоћу њих истакне једну од главних идеја у сваком говору. (Текстове
доносимо на 3. и 4. страни).
АОГАВАЈИ
РАДНИЦИ И СОЦИЈАЛИСТИЧКА КУЛТУРА
Поводом саветовања „Радничка класа и култура“
У Зеници је 13. и 14. новембра одржано југословенско саветовање „Радничка класа и култура", које су организовали Веће Савеза синдиката Југославије и Заједница културнотросветних организа ција Југославије. Уводно излагање је одржао ПШвијетин Мијатовић, члан Председништва СК Југославије. Овај текст редакција „Књижевних новина" објављује поводом 060: значајног саветовања. СВЕСТРАНО АНГАЖОВАЊЕ радничке класе у култури претпостав ља остваривање класног, самоуправног концепта културног раз воја. Тако схваћена, самоуправна културна реалност, у којој радничка класа има најживотнији удео, не исцрпљује се једино у такозваном повезивању радних организа: пија и културних институција. То је део процеса конституисања нове културе, оне културе која има велики ослобађајући утицај на читав удружени рад. Класна суштина културног развоја подразу“ мева три истосмерно развијане
ије: Ма радничка класа активно, равноправно и зналачки све одлуч није учествује У одлучивању 0 и
ТА" радници буду све знаменитији ствараоци уметничких дела, чиме ће испољити своје креа: тивне способности и чиме ће утицати на смањење физичког и интелектуалнног рада, “
3. да основне организације удру женог рада, дакле све самоуправно организоване радне јединице радничке класе, буду важни простор и све значајнији партнер у коришћењу културних остварења, вредних и прогресивних културних остварења, остварења _ свих времена и свих народа.
Салатиња _ пракса у највећем броју случајева не изражава у
потпуности ове принципе, Примет но је, заправо, да у великом броју радних организација положај културе није, чак, регулисан ни основним самоуправним актима, Ипак, без обзира на. досадашњу ситуацију, свакако развијенију по сле Титовог Писма, тек предстоји да се у радним организацијама привреде, амандмански организованим, удружени рад јави као битан и значајан чинилац укупног културног живота. Тек ће бити потребно да се о култури изјасне и донесу одговарајуће одлуке не само раднички савети, већ сви самоуправљачи и све организације удруженог рада.
Истовремено, конституисање о" вако схваћене самоуправне културе тражиће и нове односе и но-
ву организованост културног рада. |
Доследна примена амандмана и у култури претпоставља превладавање класичног културног институционализма, који се често деценијама није мењао и који је, у мање или више вештом прилагођавању друштвеним околностима, углав“ ном задржавао своју затвореност и одвојеност од друштвених потре ба, а самим тим и од стварних интереса радничке класе. Досадашњи културни живот, без обзира на покушаје да се интегрише са
„осталим видовима друштвеног ра-
да, задржавао је све карактери: стике сектора, често толико ауто. номног и често толико неослоњеног на друштво — да је лако би: вало могуће да култура буде са: ма себи циљ, да буде упућена само културним, дакле елити, да буде лакше освојив простор за на ционалистичке, догматске, либера“ листичке, монополске, менаџерске и све сличне застрањујуће тенден“ ције..
И културне делатности, нема сумње, у својој новој организованости морају пролазити од инте-
реса друштва м, посебно, од интереса~удруженог рада. Свој рад, радни људи у организацијама културе мораће да размењују — у оквиру слободне размене рада — са удруженим радом. Неће постоја: ти посебна фискална средства и држава, сем у крајњој нужди и сем за оне културне подухвате који имају најкапиталније значење, неће више покровитељски и меценатски помагати, подржавати или фаворизовати поједине институци-
_ је или програме,
Синдикалне организације, че сто уз њих и омладинске, веома су ангажоване у подстицању и организовању културног живота радника. Оне имају своје посебне — културне комисије, које су но. сиоци и програмирања, а најчепе ће и организовања културног живота радника. у
Међутим, пракса неких средина показује да би, ништа не умањујући удео и одговорност синдикалних организација, реализовање културне политике и организо“ вање културног живота било мо: гуће препустити посебним, стручним службама. Има, свакако, и оних. примера у којима су радне организације и даље остале пасивне, прихватајући углавном про. граме из такозваног редовног културног живота или оне програме који су популарног карактера. У таквим случајевима култура се,
уместо да се схвати као смисао
социјалистичког прогреса, своди“ ла на услов продуктивности рада, чиме је сужено интересовање рад: ничке класе и радних организација, па и самих културних установа за њена присуства у раду и животу самоуправног социјализма и свих његових учесника,
Наставак на 11, страни
Милош Јевтић |
„један јединствени језик; то спада
У ОВОМ БРОЈУ -——
У ШТА ПИСЦИ ВЕРУЈУ о овогодишњој теми Октобарског сусрета писаца говоре Алехо Карпентијер, Тадеуш Ружевич, Феликс
Русло,
Кузњецов, Жан Бохумил Риха, Карлхајнц Дешнер, Нада Крајтер,
Афанасије Салински, Вернон Јанг, Аладар Тамаш, Харалд Хаузер и Петер Бергер
ПОРТРЕТ ПЕСНИКА МА. ТЕЈА БОРА — пише Миливоје Марковић.
Милош Јевтић: РАДНИЦИ И СОПИЈАЛИСТИЧЗКА КУЛТУРА — Поводом саветовања „Радничка класа и култура" у Зеници
Др Радослав Јосимовић; ПЕСНИЧКО ЗАВЕШТАЊЕ ЖАНА КОКТОА
ПОЕЗИЈА Мирка Вујачића, Милене Јововић, Радослава Златановића, Радомира Барјактаревића и Данета Стојиљковића
Марта Фрајна: У СПОМЕН БЕНА ЏОНСОНА
ИНТЕРВЈУ са директором позоришта „Евгеније Вахтангов" Олегом Ивановим
ПРОЗА Стевана Иванића
СТАВОВИ
РАВНОПРАВНИ ЈЕЗИОИ НАШИХ НАРОДА
ПОВОДОМ случаја романа „Дуга" Бориса Вишинског, говорио сам о томе да је најблаже речено ненормална ствар да се наше литературе много мање узајамно познају него што то понеки странац зна о по некој од наших литература. То што вреди за литературе, вреди и за много штошта друго и можда у још већој мери. Судећи по тиражима књига, не читамо нарочито много ни своју сопствену литературу, па је зато мало вероватно да ће читати у преводу и дела оне две југословенске књижевности од којих их дели, ипак не тако тешко премостива, језичка баријера. Али, поред литерарних постоји и читав низ других разлога због којих ту језичку ба фијеру треба учинити што ма њом. Ја бих чак рекао да би било потпуно нормално да се та језичка баријера скоро потпуно укло ни. Не на тај начин што ће све југословенске литературе _ имати
у романтичарске утопије или у унитаристичку мегаломанију. Реч је о моћи да се са сва три језика равноправно служимо, да читамо, пишемо и говоримо на њима. Отприлике, на онај начин као што се већина Швајцараца служи у подједнакој мери и немачким, и француским, и италијанским, ма. да је сасвим природно да се јед: ним од та три језика служи више и да га сматра својим.
Ако посматрамо садашњу си. туацију код нас онда су неки од тих захтева испуњени. Већина о бразованих Словенаца и Македонаца може сасвим добро да чита и нешто мало слабије да товори и пише српскохрватским језиком; за њих, практично, та језичка баријера у случају потребе не постоји. Већина оних који.товоре и пишу српскохрватским или хрватскосрпским језиком могу понешто да разумеју од македонског и словеначког, али га практично речено не знају. У личним контактима Словенци и Македонци су ти за које језичка баријера представља мању тешкоћу и они су ти који ту језичку баријеру прелазе. Разлог томе је сасвим прост. Могућности да се научи један од три југословенска језека су неупоредиво веће, него да се добро науче она друга два. Али без познавања сва три, многе тешкоће искрсавају готово на сваком кораку.
На који би начин могло томе да се стане у крајг
Одговор је релативно — прост. Требало би увести обавезно уче. ње једног од два јужнословенска језика у школама српскохрватског језичког подручја. _ Када ово кажем мислим у првом реду на Социјалистичку Републику Ср„бију, јер немам никакву намеру да Другима дајем ма какве сутестије и ла вређам — осетљивости других. Када би се кроз неколико година и кроз неколико гене-
Наставак на 11. страни
Предраг Протић“