Književne novine
ЛИРИКА У ПРЕВОДУ
АВИ 5 7
ЊУ
ЕДГАР АЛАН ПО
САМ
Још у детињству ја не бејах другима сличан — нити гледах другима слично — душа врела не хте да пије с истог врела. С извора истог нисам пио — ни своју тугу; занос чио
не мотах срцу свом да дам и све што волех, волех сам, Тад — у детињству — у дан први бурног живота мог — поврви
из свих дубина добра и зла
та тајна што ме'вечно гризла; из бујица, из хладног зденца, из планинског црвеног венца, из сунца које сли врх мене
У јесен боје позлаћене —
из умње чија пламна стрела
крај мог те пута пролетела из буре којом сав се облих,
и облака што доби облик
(не мутећ Плавет ту високу); демона неког у мом оку.
ЈЕЗЕРО
. Коб је хтела у пролет живота да заволим измеђ свих дивота једно место мени од свих лепше тако љупка усамљеност беше тог језера, свег у црном стењу, и врх којег чемпреси се пењу,
Али када покров ноћи црне, као сав свет, и њега огрне,
и кад ветар мистични. зашуми "мелодију у чемпресној шуми, тад — ох, тада будих се с вечера пред ужасом самотног језера.
Ал' тај ужас не бејаше страва већ наслада некаква дрхтава слутња какву ни драгуља сила.
не би мени никад измамила нити Љубав, макар твоја била.
Смрт би испод отрованог вала, на дну му се гробница скривала с покојником чије жеље беху да самотан ту нађе утеху
и дух чији пуст и пун чемера створи Еден од тамног језера.
ЦРВ ПОБЕДНИК
Гле! напокон ноћ весела после свих лета чемера! Рој крилатих плачних анђела у веловима силази с вечера до позоришта где на сцени итрају нада и невера, док оркестар гуди скривени покаткад музику сфера.
С обличјем Бога“ ласрдијаши мрмљају, шушиају, шећу, један се баца, други таши праве лутке што се крећу по заповести трдних справа што сцену чине мању-већу, чије крило кондорско спречава невидљиву Несрећу!
Та шарена драма — 0ох, сигурно "остаће у сећању света! Народ је завек Авет гурн'о, не шчепав је усред лета, сроз круг што се увек врне до свота првотног места, а Лудост, Грех и Страве црне представљају бит заплета.
Ал' гле, док луда руља врви, некакве тмизаве сене
што вије се сва жо у крвинасред самотне сцене!
Вије се! — вије! — јез схрва лутке што су жртве њене,
анђели плачу испред, црва.
чији се зуби крвљу пене.
: , Гасну — сва светла гасну. Док преко тела се ледних
ну а грмљавину сад ужас: (и покров спушта испред њих
н анђели, одсад и довек, потврдиће, образа ледних, „да то би трагедија „Човек“, а њен јунак Црв Победник.
ОСТРВУ ЗАНТЕ
Острво дивно, које љуико даде ђ своје име најлепшем од ивећа, колико мисли на умрле наде
буди се када неко те се сећа! Как ве све слике и минула срећа! е наде!
; мрл Колико мисли на У На дјеву коју сене, твог. РА никада више неће да погла
| еч магично Никада више! вај, та РЕ с све мења! Блесак твој нинеа НИ никада више твој сан: Тле тр
сада је жал твој који руже свише,
| о хијацимтно острво! О Занте!
„1в01а с('ого! 107 а: Геуапле: | -
Превео Коља Мићевић
"Пљачка;
ТА
()
Сав те
РОБЕР ДЕСНОС
РОБЕР ДЕСНОС
ФАНТОМАС 14
Тајац молим... Земља цела Нек зна списак трозних зала, Провала и подвала,
Недела и злодела: Некажњени, вај, злочини Које Фантомас почини!
2.
Брачног друга своје драге Смрвц снагом руку зверских; И још пред њом. Заштог Јер их У кревету нађе наге.
Потом брод Ланкастер... И њег Гурну на дно мора сињег.
3:
Онда поби још стотину. Тада ступи Жув у борбу И скува му добру чорбу, Изведе га на гиљотину,.. Ипак, главом плати један Маскирани глумац бедан.
4.
Помрчина, Крици страве. Ноћ. Бродолом., Час помора. Оде лаћа на дно мора. Испливаше две-три главе: Леди Белтем, златокоса, Жув и Фантомас, тај 7оса.
5:
· У монструма беше тог
Ћерка, цветак сав у пламу, Племенита, као .да му Не би род ни помоз бог: Што је жив на земљи тој Нек захвали Фандор њој.
6.
У станичној' тардероби
Крвав пакет нађоше! Похваташе џепароше!
Ал леш неста. Ко то би2г
Он, Фантомас, тићи мали!
Жив је, и ништа му не фалш
ге у
Спровод. Неко у звонику Звони вас дан и ноћ црну: Ту му пајташ заковрну. Пљусну, 0350, по плочнику Крв са чистим драгуљима, (И сафира још ту има).
8.
"Једаниут је Париз горд
На све чесме зајецао: Како2 Нико није знао Да сирене с Трга Конкорд Заробљеног држе краља Што на свет се не помаља.
9.
Цареве су само уши
Једну тајну смеле чути. Ал Фанптомас све помути, : У цара се он преруши. 4 Замени га, ал и: тунак Савлада га Жув, тај јунак!
10. | о
Он нареди злом Тулушу Да зубима (потез збркљан) Енглезу пресече гркљан: Крв пљусну у уста, гушу. Суво злато сакрио је
У утробу жртве своје.
11.
Те несреће свак сећа се: Аутобус насред банке!. као мачке чанке Очистише они касе... Замешатељство оно цело Његових је руку дело.
за ај емир рат 0
Куга хара насред мора Брод се тресе, као плам, Сред таласа, пуст и сам, ј О, да лудог ли призора! М Смрт покоси све очас! Ко то скува2 Фантомас.
Ј3.
Кочијаша једног. уби,
Веза га за зиц фијакера,
Па коње кроз град потера: Путницима цепте зуби, Као луда јуре кола
· Које вози мртав лола.
14.
Чувајте се црних ружа, Из њих бије каткад, ах, Смртоносни неки дах. Та је прича врло тужна,
Још једно дело недолично
Фантомаса, њета лично. 15:
Фандорову уби матер,
Од мајке се син опрости: О, судбино без милости, Ја сам сада бола кратер! Није, дакле, имо душе, Огрезо у крв до гуше!
16.
С Инвалида злато суво Неко обноћ скида, роби. Он је то. Он. А ко би2 Он је, он је све то скуво. Штета, тако бистра глава, А с чиме се замајава!
17. 1
На Краљицу Холандије Намери се, мајчин син.
Али Жув му изби клин: Склепта банду, ухапси је.
Он утече и одавде:
Не стиже та љут. мач правде.
18.
Хтеде да од једне жртве Рукавице за њ направе; Зтгулшше их, све крваве С охлађене руке мртве: Сви отисци, према томе Водили су ка мртвоме.
19.
Преко реке хода авет
Ко да река пут је сув. Узалуд је гони Жув.
Мре од страха цео свет. То Фантомас-фантомчина Бежи с места свог злочина.
20.
Ткотланд Јарду нос заврну
И три пут показа шипак.
Ал га обесише ипах,
Закопаше под земљу црну. | Но и из те чак невоље • Он пронаће пут напоље.
21.
У ноћи се трозна слика Наједаред као сторња Одозго, са Ајфел-торња: Жув пристиже разбојника. Ко да: доби снагу назлу Фантомас ухвати маглу.
22.
Оклопњача на пучини
Пред Монте Карлом! Каметана Не хте карта тога дана, Русвај прсти да учини.
Па сад ко би мого бити
Тај капетан плаховити2
23.
Сиелизну брод до морског дна! Узалуд чекају спас
Фандор, Жув и Фантомас, Путника тушта и тма,
А лешеве с ове лађе
Никад нико не пронаре.
24. !
Они који беху с њим
Плин, Црквењак, затим Лепи Учинише да застрепи
Париз, да задрхти Рим,
Па и Лондон зајаука.
Да л: их стиже правде рука2
25.
Ја одужих роду дуг: Сложих, ево, ове риме
О Фантомасу, чије име Шири језу свуд у круг. Живи били, и весели Песник вам на крају жели,
ФИНА ЛЕ у
Сенка моћне величине. Над Паризом пара плавет. Каква је то страшна авет Што се диже сред тишине2
Јеси л ти то Фантомасе,
Који надлећеш терасе»
Препевао Мића Данојлић
;
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 15
ХОША ГОДИНА
' као столетна стабла.
"Оголили сте ми гране
„
, »
ЛАЈОШ КАШАК
Испод прозора ми вук седи. 4 у свет вест о мојој смрти завија.
Кроз прсте ми већ отичу најлепши природни бисери али тетиве мојих костију
још нису попустиле.
Младе девојке које никада не видех поклонише ми 24 дл крви
и лекари се надају | у да ћу се једног јутра опет пробудити као новорођенче 7
из замршених лоших снова,
Староста моја о слабости само да не чујем ово погрдно завијање вука.
ПРЕДЛОГ УГОВОРА
Не напуштајте ме непријатељи моји ви сте ме исковали овако чврстим,
Био сам
али су из њих истерали Био сам као базалтни камен распцепили сте ме
и ја сам се умножио.
нови пупољци.
Никада нисам жудео за улогом хероја никада нисам желео да будем пастир стада.
Би сте ишли напред ја сам мерио брзину ваших корака. и угледао раскршће на којем сте залутали.
Никада вас нисам волео али не желим да ме неверно напустире.
Хвала вам
на. ударцима челичним маљем
и због тота што сте ме одгојили
на несланом хлебу и устајалој води.
СУМРАК
Двадесет четири точка двадесет четири гечка катрља се котрља се
затим се сви врте
и узлећу у правцу торња
и као правоугаоници
падају назад
на шиљато и шупљиксаво камење где је малопре стајала једна жена која је била веома мршава
и оплакивала своје мртво чедо.
Двадесет четири точка двадесет четри | тонка |
нису то точкови мога часовника
нису то точкови мојих кола.
Умрљани су крвљу и знојем
и без крила лете пут торња
у дубине сутона
у џунглу злих снова с
где је мршава жена
сахранила
своје мртво чедо.
ОБЈАШЊЕЊЕ УЗ ДВЕ МОЈЕ МОНТАЖЕ
1
Ево новорођенчета.
Тес што ја отворио
једно око у одмах је схватио
да на овом свету
и њета очекује велика улога. Играће или убицу
или жртву.
П
.
Анђеле мој добри
ако чуваш слепца стражари и нада мном који без компаса пловим по мору.
ЗОВ ЉУБАВИ ·
Стајем на патос да стигнем на брод, Испод мене се узбуркана вода ваља и лаје на моју сенку. : Осврћем се на земљу где су помели моју прошлост
и бацили на Ђубриште. ђ Изгубио сам сав новац бољу одећу и
: анђела чувара. Крећем дакле голцат празних џепова омршавелог тела. 5 Али непоколебљиво верујем да ћу стићи ; до тебе. Тада ће сигурно бити вече и ти ћеш стајати јпреда мном обасјана звездама.
Превео Јожеф Варга
“ 44 Ги М ,
Шајоз Каз5ћк (Лајош Кашак 16К/—1967) спада у ред најпознатијих _ мађарских _ модерних — песника, Пол утицајем француско: надреализма први. Аоноси ново, модерно, на први поглед апстрактно схвата. ње света у мађарску поезију. Уређивао је два позната часописа ТЕТТ (Дело) п МА (Данас), око којих су се окупили поборници разних изама, Но» силац је првог степена књижевне паграде „Кошут". Поред поезије писао је романе, повеле, есеје п дневник, а познат је и као сликар,