Književne novine
" првим местима се налазе пшеница,
ПУТОПИС
Вода на „црном пееку“
КАКО ЈЕ ПУСТИЊА ПОСТАЛА ПЛОДНА
ОКО 60 одсто површине совјетске републи ке Туркменистан налази се у зони пустиње. Пустиња Кара-Кум заузима по величини треће место у свету: од ње су веће само: Сахара и Гоби. Њена површина из-
носи 35 милиона хектара, што представља.
збир површина Аустрије, Данске, Белгије, Холандије, Португалије и Швајцарске. Живот људи у овим крајевима вековима био је тежак, а очи упрте у непознате „силе", кадре да дају кишу. Вода је представљала злато, али је није било. Висина воденог талога у току године износи мање од 200 мм, а максимална температура у летњем периоду достиже 500 С у хладу. А љу-
· Ди су ипак вековима били принуђени да
и у таквим условима развијају привреду. Основу је представљало гајење оваца, које су се задовољавале оскудним пустињ-
ским растињем. Копани су артерски буна-.
ри, а о пољопривреди се могло разговарати само у појединим оазама. Због свега тога су пустињу назвали Кара-Кум, што значи „црни песак". Песак који доноси муку, злопаћење, смрт.
Данас више није тако. Целокупна привреда Туркменске ССР упућена је баш на ресурсе које крије у својим недрима пустиња. Поред коришћења нафте, природног таса и соли (на обали Каспијског мора), учињени су велики подухвати и пољо. привреди. Требало је довести воду, оплеме нити пустињско тле и испитати могућности за гајење одговарајућих културних биљака. Пошто Република, изузев две-три ре чице, нема других водених богатстава, до. нета је одлука о изградњи канала, којим ће се доводити вода из Амур-Дарје-у „срце" пустиње. Радови су започети 1954. године, пошто су биле претходно обављене многобројне научне студије из области хидротехнике и мелиорације. Целокупно извоЂење радова предузело је предузеће „Каракумстрој“ чије се седиште налази у Ашхабаду и које упошљава око 22.000 људи, од чега само на изградњи канала и акумулационих језера ради око 12.000 душа.
У „Каракумстроју“ су ми рекли да ду-
жина изграђеног канала износи 850 и неш: то више километара, а да је за изградњу преостало око 650 километара, чиме ће се помоћу дејства подземних благотворних во да оплеменити два милиона хектара пустињске површине, захвалне за пољопривре ду због суптропске климе. Са ширином 100 — 150 и дубином од пет метара, овај канал, назван именом Владимира Иљича Лењина, почев од Амур-Дарје, плован је за бродове од 50 тона носивости, до 475. километра. У току су радови који ће његову пловност продужити до престонице Ашхабад, што представља нових 375 км пловности. На са. дашњој „маршрути" изграђена су три во. дохранилишта (сабирна језера), у којима је акумулисано око милијарду и по кубика воде. До које је мере значајан овај подухват показује и податак да је до сада само на изградњи канала утрошено преко 30 милиона рубаља. На другој страни, продором во де у пустињу, оснивањем совхоза и колхо. за, развојем индустрије грађевинског материјала, о чему такође воде бригу стручњаци „Каракумстроја", пољопривреда је у 964. години, на пример, остварила ред: ност производње у износу од 600 милиона рубаља. Дуг је списак производа које тур. кменска пустиња даје својим људима. На куку“ руз, јечам, пиринач, воће и поврће, значајан производ је и памук који са 45 процената учествује у целокупној совјетској про изводњи. Осим тога, довод воде у „црни песак" одразио се и на сточарство. Према речима Бари Атајева, секретара ЦК КП Тур кменистана, бољег познаваоца Мостара од мене и вероватно од две трећине наших Људи, овде се напаса пет милиона оваца, а њихова годишња „производња" креће се од милион двеста до милион триста јагњади, од којих се добија чувени астраган.
Не треба пренебрегнути ни развој рибо. аовства у каналу и вештачким језерима, ко ји су, после стручних испитивања „насеље ни" рибама. Њихова је основна улога да „пасући" водно биље, обезбеде несметан проток воде, који износи 350 кубика у се.
кунди.
НАУЧНИ ПРИСТУП ПРОБЛЕМИМА ПРИВРЕДЕ
— Посетићемо Академију наука Туркменске ССР — рекао је, једног јутра Јевгеније Чернов, „главнокомандујући“ нашег пута по средњоазијским совјетским републикама, ликујући што му је пошло за руком да уговори овај састанак и што може да дода, обраћајући се мени — пружиће ти се прилика да се обавестиш о Институту за пустиње.
Јер, приликом детаљне разраде дневног плана, колеге новинари из Пољске и Чехословачке никако нису могле да нађу заједнички језик са мном, пошто сам на све могуће начине настојао да се ступи у контакт са научним и стручним радницима који се баве проблемима пустиња и оплемењивања непрегледног мора каракумског и других пустиња. За њих, очигледно, то није била интересантна тема. Радије су пом но бележили статистичке податке, који: су се зачудо односили на све и свашта, чак на проценте женског и мушког становништва. — Институт за пустиње основан је у јануару 1962. године — започео је разговор А. Г. Бабајев, директор и члан Академије наука. — Овој јединственој институцији у СССР-у претходило је постојање научне установе за испитивање и освајање песка, ос
· новане 1959, године, такође при Академији
"таука. Пред нама се налазио веома сложен " важан задатак комплексног проучавања пустињских предела Средње Азије и коор-
динације свих научних истраживања која се у вези са овим врше у земљи Совјета. Целокупан комплекс научних и експедиционих радова усмерен је ка стварању основа за решавање једног од најважнијих задатака у привреди ових крајева. Другим речима, наш габоп 4' ећге састоји се у освајању и увођењу привредних делатности на територији пустиња, као и у истражи: вању њихових подземних богатстава.
Организациона структура ове институције, која има 220 чланова, међу којима 8 научних радника, а 14 су научници-инжењери, састоји се од дванаест специјализованих сектора. Неки од њих су: сектор генезе и типологије, сектор еолске ерозије, лабораторија за географију тла, лаборато рија слатина и слановодног режима тла, док посебна група научника разрађује методе одгајања и одабирања врста дрвећа за стварање заштитних шумских површина на обалама Каракумског канала, а једна од лабораторија бави се и динамиком пешчаних терена. Лабораторија агрофизике и хемије тла, на пример, истражује могућност коришћења минералних вода за „прање"
стора да овлада контрапункта. Као што се у музици помоћу је (вештине ко: неколико тема) до“ бија звучна а, код реализација гла-
вног архитекте Ашхабада ова хармонија се постиже ком енергичног, стротог и конструктивног, што представља епитете савремених грађевинских подухвата, и националних мотива којима се. „армира" китњаста фантазија. е
Зграде овог ствараоца имају облике ин: Аустријске епохе, али су веома успешно уклопљене у природу Туркменије, са ритмом пешчаних пустињских брежуљака, за: тим и са планинским ланцем Копетдага.
Обожавање воде такође је једна од његових карактеристика.
Зачудо, Ахмедов је родом из Дагестана, али му то не смета у истраживањима и проучавању туркменистанских националних обележја и призвука минулих време. на, да би их применио, осавремењене, Било је потребно, разуме се, времена да се дође до одговора на питања, која су се пред: њим препречила: да ли је експерименат плодотворанг Или: могу лисе у неимар ству комбиновати традиционални национаАни елементи п савремена функционалност2 По свој прилици, у оваквим анализама на. ишао је прави пут још у току студија У Азербејџану, док се одушевљавао и проучавао Ле Корбизјеа, браћу Веснин, Нимајера и Мис Ван Дер Роа. Доласком у Срел: њу Азију, Ахмедов постаје страсни изучава». лац старог неимарства.овог дела света, по.
ГРАБАНИ ТУРКМЕНСКЕ ССР У НАРОДНОЈ НОШЊИ
сланих терена као и за поливање пољопривредних површина. Од оснивања до недавно сарадници Ин-
ститута објавили су преко 378 радова, ме
Њу којима је одбрањено и 22 магистарска рада.
Говорећи о досадашњим успесима А. Г. Бабајев се задржао само на појединим научним резултатима. Разрађен је метод освајања пустињског тла биљним врстама, на основу коришћења локалних површинских вода које се образују у периоду падавина. Једноставно, научници су помогли да се ус пешно гаје, на пример, лубенице (стоне и за стоку), диње, бели дуд, лих источни, кло кочика, карагач, чешљић, црни саксуал и черкези Палетског-и Рихтера: биљке са из ванредном привредном вредношћу и могу ћношћу за редовну производњу. Међу успе хе, треба поменути и израду јединствене класификације и картографско убележава ње типова песка, а на основу тога предложене су мере за задржавање, пошумљавање и пољопривредну обраду приоазног појаса. На тапету научних разрада налази ле су се и основне теорије образовања и развоја рељефа покретног песка и технички начини заштите објеката нискоградње и њихових фундамената од пешчаних наноса или еолске ерозије.
АРХИТЕКТУРА, ОБОЖАВАЊЕ ВОДЕ И МУЗИКА
Видео сам у Ашхабаду овакав призор који је представљао свакодневну слику. Гости „републичког“ хотела, названог име„ном града, кроз обимне стаклене површи не, ручавајући посматрали су дечаке и девојчице како скачу и бућкају се по води која се излива из фонтана. Овакав њихов однос може се схватити само ако се зна вредност воде у овим поднебљима, пре де сетак година доведене из далеке Амур-Дарје. Осим тога, за мене је представљао својевр стан начин живота једног архитектонског модерног остварења, његову саживљеност са околином и до краја искоришћену намену. "Хотед „Ашхабад", на први поглед, као архитектонско дело, осваја пажњу посети. оца, који и не мора да буде стручњак. Мо; ја жеља да се састанем са његовим твор. цем, на жалост, није могла да буде испу. њена; главни архитекта града Абдула Ахмедов, налазио се на путу.
— Повезаћу те са његовим сарадницима и пријатељима — рекао ми је у једном тре нутку песник и дописник АПН Павел Трифунович · Ионов, Овај четрдесетогодишњак има велики. број пријатеља и сарадника, са којима је формирао архитек„тонски биро, у којем се ради бесплатно. На тај начин се надокнађује и оно што Ахмедов изгуби у обављању разноврсних адми: нистративних послова.
Из причања његових колега, литературе у обиласку реализованих објеката пошло ми је за руком да „упознам“ овог својевр. сног занимљивог ствараоца. Сви се слажу да се, приликом анализе идеја и остварења Ахмедова, валоризује позната изрека да је архитектура окамењена музика. У музичком и архитектонском делу, другим речима, хармонија се постиже умешношћу мај-
сле чега приступа примени њиховог иску, ства, подвргавајући га захтевима савременог грађења, а да се сав труд не сведе
на еклектику и епитонско подражавање.
Пишући о изведеним и пројектованим делима овог знаменитог архитекте, Броњислав Холопов, стручњак и публициста, из међу осталог је рекао: „У праву су они теоретичари и реализатори идеја који тврде да треба да буду новатори и да истовремено воде рачуна о континуитету, који тврде да архитекте не смеју да забораве да раде у одређеној средини са формираним културним стогодишњим и дужим традицијама. Треба спојити новаторство и традицију, али их спојити стваралачки, при че му архитекта постаје национални мајстор на високом интернационалном нивоу чврсто је одлучио Ахмедов. Оваква настојања осведочавају се у објекту хотела „Аш хабад", грађевинском здању са хиљаду пос“ теља, компактне зграде од армираног бетона. Створен је удобан хотел са пространим холовима, кафеима и рестораном."
На крову се налази базен који, са угра-_
Беним климатским уређајима и изграђеном фонтаном испред, ствара микрокдиму. Ауж целе фасаде Ахмедов је распоредио такозвани слешт зид са плачућим фонтанама, у чему се, поред осталог огледа национална' специфичност, јер у далеким асоцијацијама указује на камене зидове сред: њоазијских кућица (без прозора. Са ових фонтана вода пада у широки канал, а слепи зид одваја простор од суседних зграда /м представља конструкциони елеменат фонтана. Да би у пространом холу постигао не. наглашену осветљеност, користио се мотивима резбарија на; алабастеру, које је модернизовао, поједноставио и пренео на шупљикасте плочице за прекривање плафона. Светлост се излива кроз отворе ових елемената као кроз лишће лозе која обавија хладњак у врту. Велика зграда „Каракумстроја" такође је још једно изведено де до Абдуле Ахмедова, где фасада подсећа на фину бетонску тканину и при чему су позајмице од старих и самоуких мајстора по служиле као заштита од. жестоког сунца.
Према оценама познавалаца, најзначајни је дело овог архитекте биће зграда државне библиотеке Туркменије, пројектована као невисоко здање да се не би заклонио планински ланац Копетдага. Фасада подсе-
Ба на растегнуту хармонику, у чијим се
наборима крију прозори, заштићени од сунца. Овакав прецизан ритам, истовремено, асоцира на књиге у стелажама. И унутрашња дворишта — изванредан проналазак старих мајстора — нису мимоиђена, а искоришћена су као галерија за вајарска дела бисте писаца. | Ахмедова приврженост контрапункту ре зултат је његовог музичког образовања и љубави према музици. Бетовена, на пример, воли због неустрашивости улажења у живот, којег је помоћу уметности преуређивао по критеријумима лепог. Није несвакидац ње што из Абдулиног стана често допиру. звуци клавира. Његова супруга Рита, постдипломац Московског конзерваторијума, приређује клавирске конперте, кадгод је замоле њен супруг и његови пријатељи.
Драгиша Радосављевић | |
Божидар Ковачевић ПТИЦА _
1 : а јој саспем хране
Волео сам јутром д [ На руб од прозора. Она је то знала, И у зоре ране у топле би данг Кљуцала у окно, па ми запевала.
Ова птица моја као да ме звала "Небу да узлетим У далеке стране, У земље незнане још несагледане. Сав ми живот беше ова птица мала.
А јутрос је нема. Узалуд сам сипо Мрвице од хлеба,“"жита чашу и по. Изишо сам најзад, нисам имо мира.
Одједном је видех: лежи усред баре Лок јој мутна вода смрадне помијарг
Са крила сјај сунца, боје неба спира.
П
Бедна душо моја! Блато са улица Ко ту птицу сада и тебе залива... Рекох себи: — Чудо, како си још жиза, С маском том на себи спокојнога лица,
А с умом што луди од злокобних клима, С клином бола што се у срце зарива,
Са крилима која јад земље окива Те узалуд трепте у вис из, тих асица!
Зар ти јасно није да си усред баре Да си и ти на дну смрадне помпшјарг, Ништаријо бедна...да си сиротица
Без икога свога, више него мртва, И ко ова твоја љубимица птица. Слепога удеса беспомоћна жсртва2
Ш
Погружен у тугу лутао сам градом Цео дан и вече без јела и воде,
Кроз поноћ се вукох као вампир крадом, Ко леш у коме се само црви плодг...
И то очајање из мене не одг Ни кад се изможден пакленим нерадом
· Вратих У стан с надом да ће новим јадом
Море снова да ме старог ослободе. Е .
Ко камен без свести лежао сам тако
До јутра кад живот радосно и лако
Заструја у мени: то је птица мала
Опет долетела, па ми запевала, Птица, душа света која вечно лети И која никада не може умрети,
Мићун Шиљак
ЦРНИ ГЛАСНИК
Дојездише облаци тмасти
Да наоштре зубе тишине
Ноћ се самоћом пласти
Уз вртлог муње низ понор тмине
Глас чујем далеки пелином сазнања Ноћас је моја душа на трону исцељена Ветрови рубе мач битисања
Крила нежности распећем зачуђена
И бива све ближи Открива лице Барничи слутња Нетремице
Гласниче црни одлази без трага
Варка је све не верујем у привићења Заклетву дајем тежу од сваког блага Свануће јутро — за нова остварења
ОДИВА НОБИ |
Жетеоци ноћну жетву жању Класја. чулног настаје похара Предају се срца таласању
До зоре ће живот да, изгара
Напасницу од мало година Као ружу дани разлистали Лепотом се уденула свима У зао час кад су је познали
· Кога једном те руке загрле Тај ни зору не види кад сване Врела крв се у облику виле Помамила из наде скрхане
МАНАСТИР СВ. ТРОЈИЦА
Суочен са собом уклесан у камен Времена бурног претурио море Просветитељ стари неугашен пламен У темеље узидао вихоре
Тајне му чува потамнело лице
Воштанице капљу даље од очаја Вековном славом пунио ризнице Животописом преливен од сјаја.
У орловом гнезду историја живи
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 19