Književne novine

ЈЕСЕЈ Пана.

МИТРИНОВИЋ |

|И КАНДИНСКИ

о

ЗА ВРЕМЕ боравка у Минхену 1914, тодине, непосредно пред почетак првог светског рата, Димитрије Митриновић је неочекивано започео једну од оних не обичних месијанских акција за спасење светске културе и цивилизације, каквима, су се, некада раније, у сасвим друкчи. јим приликама и са различитим побудама, бавили и други наши велнки пу.столови „духа, занесени сањари обузети жељом да човечанство избаве од вечних зала и искушења. На своју руку, без икакве званичне подршке и'без помоћи било које владе или организације, затрејан песничким идејама експресиониста о космичком бићу новог човека, фанатично и страсно уверен у' историјско послање свога нараштаја, коме је, по њетовом мишљењу, било дато да изгради светове лепше „него што су очеви учи. нилам“, · „човечанскије више, небеском царству ближе“, Митриновић је на нема. чком језику израдио нацрт општег пре ображаја света на принципима свечове. чанског братства, културног прожимања Истока и Запада и духовног препорода, Гвропе. За тај програм, коме је дао назив Основе Будућности, он је, зачудо врЛо брзо, придобио неке угледне: европске интелектуалце онога времена, пре свих Аругих истакнутог туског сликара Василија Кандинског. Преко Кандинског. о коме је у Минхену 27. фебруара 1914. године од»жао јавно предавање повезујући га са експпеспонизмом, футуристима и кубизмом, Митриновић је свакако имао додира им са уметничком групом Плави јахач (Пет В'аџе ЕВепнег), која је, у великој мери, дазгала тон тадашњем уметничком ж"воту Минхена. Самим т“м, углед и везе Канлинског помогли су Митриневићу да пролђе у кпутове којтма је сам б"о непознат и који би се. без препоруке јелног великот и утицатног уметника, какав је био Канлински, мог. Ам дожати неповезљиво пзема непознатом и самоувереном, али упозном, стпском студенту, опселнутом | ттофетском илејом о спасењу Евтопе., Лпонаттавити тако поголан нач"ч за успостављање ла. Уж контаката, Митриновић ле у лгто 1914, толине свој птотзам разаслао лОста ттвоком кпугу писата и фтелосетћа, очекујући њихову полошку и самалњу на крупном и замоттном ПОСАМ, коти ни. је имао ничег зајелничког са лоталате њим 'напионгалчтим талом бунтовног. омлалхнског вође пи трибуна,

О правој природи Митриновићевих веза са Канлинским ланас је тешко би, ло шта олпеђеније рећи. Сам Кандински Митриновића изгледа нигле није поменуо; о Митриновићу, такође, нема трага У литератури о Канлинском, као ни по. датата м Гралској галерији “у Ленбаххау. су (5даизсће Оаеме пп Сепђасћћаиз) “ Минхену. Чињеница је, мебутим, да је Митриновић у Минхену уистину одр“ жао, у вези са групом Плави јахач, јед“ но предавање о апстрактној уметности и футувизму Кандинског, и да то предава. ње 'није поотто без одјека м јавности; зна се, такође, да су прелавању, поред југословенских студената, међу којима је био и Стојан Аралиша, присуствовали и неки минхенски интелектуалци и уметници, највероватније чланови -тоупе ЛПла. ви јахач, међу којима и сам Кандински, Касније, за време боравка у Ентлеској, Матриновић је сарадницима често товорио о тим минхенским данима:и о сво. јим везама са уметничком колонелом У Минхену, првенствено са Паулом Клеом, и Кандлинским, чије су неколика слике до" краја живота биле у његовом поседу, У писмима, упућеним разним људима у вези са Основама Будућности, Митрино. вић је име Василија Кандинског исти пао на прво место, изјављујући дДОСЛОВно да је план о издавању једног „толишњака за развијање свељудске идеје у Европи“ он израдио „заједно са тосподи. ном' Вас(илијем) Кандинским и уз, по. моћ неколицине правих и високих славенских, германских и латинских фило“ зофа, политичара, уметника и критичара“. Несумњиво је да би тако. чврсто и од рећђено позивање на Кандинског било исувитне велика дрскост да, на неки на. зин, Кандински доиста није стајао бар иза начелних поставки Митриновићевог

програма. У талаттњем критичком и фи..

лософском раду Кандинског, исказаном делом у познатом теоријском трактату

О духовном у уметности (1912), а делом.

ну друтим списима из тога времена, мо

ту се пронаћи разне додирне тачке са

АухОВНИМ преокупапијама Димитпија Мт триновића, посебно с онима које су мг. рађене у њетов свакако најзначајнији критички текст „Естетичке. контемпланци је“. И један и други били су ралознали и отвопени духови, полјелнако склони и контемплацији и акпити, ни за сва противоечна кретања илета свога времена, у коме тпоофетска матија новог јеванђеља свечовечанскот братстпа и месијанска утоптја бдулућег света нису биле само 'матловите визије у запаљеним тлавама (фанатика и, птптопока, већ читави мисаони системи, целовито разрађени у раловима најблиставијих умова епохе. И Канлински и . ђ донекле сролни Николај Берђајев и мно.ти друти динамични духови онога доба у својим | спекулатитиим | пазматтњима, полалилм см са истих пзвориттта, Њихо. ве илеје и њихов језик уоблмчтла" су иста хоттићанска умета и иста философ ска лектира, чији се ланап, телним кра: ком, кптетао према ПУСТОАМ филосефима и пистима“ ХТХ тека, Вес.

ја Соловјеву, Н. Ф. Фјодорову, С. Ђулгако. |

затнтепесова; |

Митпринов»ћ, кас и њима.

релитолеким |

ву и, наравно, А. Н. Толстоју и Ф. М. Достојевском, а преко њега славјано. филским идејама. А. (. Хомјакова, Ј. Ф. Самарина, И. В. Кирјејевског и других. Арутим краком, корени њихових схва-. тања могли су се наћи у бројним фило-

софским и релитиозним теоријама о кри

зи и пропасти западне културе, у супе стивној продорности мисли Фридриха Ничеа и у метафизици Артура Шопенхаубра, у теософији Емануела Сведенборта и. визионарству Огиста Конта, у касној средњовековној мистици Јакоба Бемеа, у хришћанској антропологији Николе из Кузе и Пика дела Миранлодле, код Тома. са Кемпијског, Мајстора Екхарта и Бог. кина да Фиоре, код светог Аугустина и у“ индијској религиозној философији, као и на самом извору: у кругу Плотинове. мисли и у платонској. философији духа. Остаће, ипак, заувек неизвесно коти је непосредан повод зближио великог Ру ског. сликара и једног младог српског песника и критичара, и шта је изазвало усатлатавање њихових ставова о будуће ности европске културе и људске цивилизације. Претећа „ратна опасност, која се осећала У ваздуху доносећи немир и неспокојство, била је, без сумње, један од најнепосреднијих полстицаја за акцију. Поред тога и месијанска омама самоџувереног младат нараштаја, који 1е желго да“-што пре преобрази свет, појачавала је нестрпљење | предузимљивих апостола сутрашњике, у читим је жилама већ текла узбуркана крв новога ДОба: Повезани истим „хтењима, зближени истим визијама, они су журили да све. ту саопште своју поруку нале за један бољи живот у будућности која се, изгледало је, налазила на дохват руке. Заотзет сликарством, као основном 80 кацијом, Кандински је бујном „динамизму Митринов“"ћа. препустио сву организацију око мобличавања и оживотзорења програма Основе Будућности. Мтодико пре што је нео поотрам и био Митри. новтћев, док је Канлински, начелно при добијен за читаву ствар, вероватно само дао сагласност да се у акцију крене с њетовим именом. Ђез неких одређенијих обавеза на дтотој страни, не жупећи одвтше са довртавањем стодита, навик. нот. на. слободу светског путника и независног мислиопа, увек спреман да се при хвати сважор сличног птевзатничког посла, са већ стеченим искуством у организовању и састављању певолутиона. них програма — чиме је, међу наппрелном југословенском предратном омла хином. био стекап несомњив отлел идејног вође — Дими тоије Митриновић је сагласност Канлинског да се укључи у. покрет птихватио Као чврсто упориште за остварење сопстве.

"ног визионаоског програма европске бу-

лућности. Занемавивши доталашти живи напионални рал. он се сав посветио тој јелној илеји. Од тога тренотка он је престао да се бави свим чиме је, У талаптњој српској и 1угословенској кул= тори, био. заслужио име и леп углел: гуе стао је'да пите. песме, књижевну и умет нрчму коитику, па чак и политичке члан ка. У време кала је у Минхену ралио на Основама "Будућности, у Затпебу је, под драматичним околностима, штампан је. дан од последњих бројева часописа Ви. хор Владимира Черине, у коме 1е, као уводник, „објављен опроштајни · Митриновићев прилог револуционарној. акпији југословенске омлалине — татетични про рочки чланак „За Јутославићу!“. Написан у Минхену, тај чланак завршава једно поглавље у" Митвиновићевом раду; то је пртоодна синтеза његових ·доталашњих идеја и преокупација, зитта њетових погледа и срж његове националне идеологије. У ' тренутку када је загребачка цензура“ преглелала ' одштампане пример. ке мајског броја Вихора, аџтор борбеног уволника“ већ је био заокупљен АРУГИМ. идејама и. окренут ширим простоанстви"ма. Визија булуће домовине, ујелињене у „заједницу“. братских народа, била је само лелић. велике визије будуће уједињене Европе, . Прераставши малу и скучену, средину, У којој је стасао као, омладински'. првак и народни трибун, Димитрије Митриновић се подухватио не. обичног посла, да преобрази читаву Европу као свој шири духовни завичај. Јед | на. идеја, која. се примакла свом оства» рењу, преобразила; се у доугу, за коју се

"тек требало заложити. Задовољнији · и

срећнији 'у већим. просторима и отворе. нијим перспективама, Митриновић се без остатка, чудесном страшћу фанатика, по светио . тој новој идеји широког“ свечовечанског, наднационалног дејства и зна чења. Кроз дуги низ тодина и разновр.. стан рал у“ Енглеској: та деја остаће му једина мисао. водиља. и он ће јој се, после скоро четрдесет тодина, поново

! схватао Као имттовизатију.

ДИМИТРИЈЕ МИТРИНОВИЋ ПО ДОЛАСКУ У МБНГЛЕСКУ, НАЈКАСНИЈЕ 1920. ГОДИНЕ

вратити, обнављајући у предсмртном мат навењу младалачку месијанску 'утопију светског поретка.

Према сачуваном концепту писма Еми ау Верхарену, писаном у лето 1914. година, по Митриновићевом доласку у Бинглеску, акција за покретање годишњака за.

пачета је у фебруару исте године, отпри

лике у време када је Митриновић приптемао своје предавање о Кандинском. Неаје искључено да су се Кандински и Митриновић у то време и срели, јер тек од тог времена, кроз наредних неколи. кб месеци, Митриновић ће се:у столој гђет"сци често позивати на Кандинског. “у: Кандинског, У првим инчтитативама за покретање толишњака, Митриновић помиње и италтланског књижевника и философа Бованија Папинија, приказују. Те га као тјелног ОА4 зачетника илеје о Асновама Будућности. Спретап ортаниза» топ, предоизимљи. темпераментан и ди намичан дух, Митотновић је тпопело слао писма потенгијачтим саралнитима, прсећивао 'и поидобелао људе за своту идеју и техзички тоттоемао излавање то дитњака. Прелвиђао је чак ла ће тодиш Жак изаћи из штампе слелеће, 1915. тодине у издању миенхенскот Пејоћт- Мета а. Будући да је тако чвосте и поузлане полатке давао воло истакнутим Љљулима онота времена, пискима чија је мећина. рохва ретотација захтевала пуну озбиљ"ност ч"тавога посла, може се ветовати да је Митриновић у“ то племе. уистину имао детаљно тазпаћђен пео теопттски план и ппоактична поступак око покрета»

"ња: Основа Будућности, У полјелиним пи-

смима он, на пример, даје истопне. податке о поступку за покпетатње толттића. КА и о чатавом плану ахтије, Ол П,А. Коопоткина сасвим одрећено ттпажи „у вОА, АИ | прелтовор, образложење тлм ппоотлас“, обраћајући му се лоста ауто“ ритаттано у ме нове евзопске омхали. не која гтпађа ноту гтргбевину свеотатбинства. У писму Ериху Гуткинам, попе Госталот, моли мо за помоћ у ортанизова. њу тотелуса птелавања која кани омужа» ти у Берлину поспелством Хезваота Валдена, урелника арантађаног ексттесиони.'стичког часописа Јиму (Пег.5 ит и.оснивача Ђерлинске ексттесионисттчке та. лерије. Та ттелавања Митриновић је намеђавао да одожи јетри у: Мескви, Ле; тоограду, Лондону, Пађизу и Риму како би тито шири круг" међунатолне културне јавности. упознао са илејом свељулске евђопске, булућности. Сачувана архивска "трађа у Енглеској, у којој“ се налази мноттво _забележака., скета, и ' планова везаних - за "Основе ·Бодућности, · свело такође -да · Митриновић. свој -посао „није ТИтаветте он. ја; у тај рал био. унео чт"таво своје

, биће, сву и иначе задтвљујућу интелек.

туалну | динамику. и' страсну | моталну енертиту тврлоглавог и упооног фанати“ ка, који се лако палим, док гори, светАми јасним, чистим и бујним пламеном. Целокупна „духовна сната и радна енер. тија млалог бунтовника, који: се, са двалесет седам голина живота,-налазио-на пра> го зрелог лоба мужетности, био је посвећен заматтном 'утоттском полухвату за препород не само Европе и човечанства "него и људског духовног достојанства '" џуогпите.

__ Судећи по концептима писама Ериху

ГТоткиндџ, Станиславу. Пшибишевском, П.

'А. Кропоткину, Фредерику ван Едену и Емилу Верхарену, као'и на основу оритиналног писма, упућеног начелнику Ми„нистарства иностраних „дела у. Нишу Славку Грујић“, Митриновић. је. програм за Основе Будућности, у извесној мери, усклађивао са ставовима, и схватањима људи које је позивао на сарадњу, покушавајући да њихове погледе повеже са. својим идејама. Једини сачувани општи концепт програма, писан, као и већина писама, на доста рђавом и погобатном немачком језику, показује, међутим, да. Митриновић нигде није одступао од.сопствених начела и концепција. Наглатпени и високо развијени синкретизам, који је и иначе карактерисао целокупан његов духовни развитак и интелектуални РАД, с лакоћом је повезивао сасвим различи“о те, па и противречне системе, "услед чета, судећи према површинском слоју, по зиви за сарадњу на годиттњаку Основе Будућности могу оставити утисак да се. Митриновићева илеја џобличавала у поступ ку реализапије. У ствари, Митриновић је, спретно подешеном 'сутестивношћу и

КЊИЖУВНЕНОВИНЕ

ија Зу

вривиднб | интелектуалном — гипкошћу, своје идеје препуштао друтима и прика-

зивао их њима самима као њихове соп-

ствене. Све то било је, поред осталог, натопљено (бујном и патетичном ретортњком, нестрпљивим, нервозним и подигну

„тим стилом пророка који у последњи час

упозорава на општу опасност Од пропасти. цивилизације, Ужурбана и задихана његова реченица имала је у исти мах и нешто од патоса' апостолских посланица и нешто од аподиктичности политичких прогласа. У часу када се, захваћена рат. ним разарањем и пренапрегнута од вековних . болести, стара Европа распадала, Митриновић ·је окупљао најугледније умове Европе позивајући 'их да као „за. снивачи будућности“ објаве почетак ЉУД ске сутрашњице. Тај спаситељски, васељенски .посао он је сматрао значајнијим 'ОА било какве друте непосредне акције, што, у извесној мери, говори и о његовој аичности и о субјективној компонен ти његовог месијанизма; пред опаснотш. ћу. да Србија буде нападнута, он није пожурио да јој се, као добровољап. стави на располатање него се окпенуџо универзалним проблемима тражећи у општем преображају света могућност судбинског преображата свога народа. Универзалистичка ин космополитска страст надвладала је национални прагматизам, својствен њетовим ранијим потхватима.

Иза света тога стајала је чврста, ма. да не и јединствена, грађевина Митриновићевих месијанских и утопистичких идеја, еклектички преузетих с разних страна и реторично повезаних у необичан конгломерат мистике, философије и прак се. Упркос многим унутрашњим „идејним поотивречностима, тај чудни мозанк иде ја у Митриновићевим рукама ипак се одржавао као извесно Телинство. ЈПађенило идеја, хтења и визија било је из. нутра повезано Таком моралном енергијом и прегалачким динамизмом, коти је из свега, до чега је долазио и мотао да дође, извлачио и преузимао тачно оно. Анко колико му је у томе часу било потрећно. Мистик и визионаз, стпасник сееје везе и апостол нове елигије, Митриновић је током читавог живота, у свим својим делатностима и полухрати. ма, био и остао дослелан пеозчутивист, понекад чак и поагматичар. Тиме се от. крило да је од свих философских и утопутских спстема, котима, се инстттисао, Митринов»"ћ без сумње највише био пљеузео 0о4 Система позитивне политике Оти ста Конта, који је као виши облик по. зитивистичке сопиологије прокламовао једну нову универзалну и позитивну ово земаљску религију човечанства, На позитивним, а не на теолстким тпривттипи. ма, човечанство, према Конту, треба да преузме на себе функпију божанства и такозваног Великог бића, спајајући у себи практично искуство истовије и мистичну визију бескраја, реалност живота и трансценлентност апсолутних идеја, Дугујући врло мното хилијазму контовске чо вечанске религије, Митриновић је до кра. ја био подједнако везан за стварност кокико и опчињен апстрактним фантастич. ним утопијама. У великом низу противречности његовог широко разућеног ра-

да ми деловања и његове синкретичне |

ЈЕ

мисли, наглашена утилитарна прта до. "пуњује и оживљава његов људски портрет: он је увек остајао човек Од овога "света, способан да се прилагоди и да за себе пронађе најбезбеднији пут, отво. рен и према тајнама ванспознајног и пре ма: слабостима пролазног. |

„Реконструкција програма Основе Будућности на.темељу концепата и писама, показује тлавне правце окупљања. Годи„тшњак, који је Митриновић намеравао да покрене уз подршку Кандинског а ка. сније Готкинда:и ван Едена, требало је да служи: за „развијање свељудске илеје: у Европи: у' том годишњаку, који би био велик обимом и излазио на главним језицима аријским а можла и на јапан. ском, кинеском и арапском, сарађивали би' бивствени културни ствопитељи свих нација и:свих животних области“. Сваки од тих праваца општег програма Основа. Будућности састојао се од више група мањих али сполних тема и области, као што. су култура и уметност, друштвено уређење, морал, религија, критика и фи"Аософија. На њиховом осветљавању Митриновић је посебно инсистирао у пис. мима упућеним разним љулима које 1е позивао на сарадњу у гтодитњаку, Посебно место у програму заузимала је КУЛ

_ тура као темељ и главно полручје дело.

„вања утопијског месијанизма Димитрија Митриновића. У целокупном систем“ ње товог утопизма култура је била схваћена врао широко, као потпуни израз свих духовних моћи и врелности човечанства, као моторна снага преобпажатла пи кона-

чни смисао страсне увепености да се чо-.

век сутратњице управо својом новом културом највите можз разоткривати ОД човека минулих историјских разлобља и осведочених социјалних конгломерација.

Предраг Палавестра (а