Književne novine

У ОРРер

“

_АКТУЕЛНЕ ТЕМЕ

ЗА КВАЛИТАТИВНУ СЕЛЕКЦИЈУ ЛИСТОВА | ЧАСОПИСА

ДА БИ СЕ организовала друштвена акција и да би се водила добра културна политика у 06ласти издавања и финансирања листова и часописа из домена културе и уметности — потребно је претходно се договорити, утврдити принципе, о начину вредно“ вања и анализирања друштвеног и културног значаја на овом пољу делатности, Но одмах треба рећи да је ово изузетно деликатан и озбиљан посао; не само да је тешко одредити критеријуме за оцењивање, него их није лако ни исказати. Толико је о овоме већ говорено — са различитим интересима и не ретким субјективним интонирањем, па и са пристрасношћу, при објашњава“ њу — да се многим начелно ја сним ставовима у практичном деловању одају и дијаметрално супротна значења. Треба такође напоменути да су несумњиво тачна запажања како за ову 06ласт, нарочито кад се суочимо са расподелом ограничених финансијских средстава, не постоје“ универзални критеријуми; али је баш због тога значајнија орта: низована друштвена брига о кон: кретним појавама ио колностима. Ситуација са листовима им часописима за културу и уметност може се проматрати и тумачити. из неколико позиција: из ПОЗИције распрострањености, односно броја публикација; с обзиром на садржински профил и програмску оријентацију; према тиражу и свим осталим _ компонентама дистрибуције; с обзиром на кад; рове ин друге проблеме редакци“ ја; према укупном квалитету им, у овом тренутку најактуедније, с обзиром на начин финансирања — с тим што свако издвојено разматрање ових компонената води неминовном 'упрошћавању и погрешном закључивању. Критеријуми за друштвену потпору треба да произлазе из укупне оцене и укупног културног и друштвеног значаја појединих публи кација. ; О броју и распрострањености листова и часописа за културу и уметност не може се говорити априористички, не може се дава'

"ти одговор да Ли их има или

нема довољно а да се претходно не сагледа њихово целокупно дејство и свеукупна еврсисходност, „Околност _ да данас само у ужем делу Републике Србије имамо преко педесет листова и часописа ове врсте — овај број, додуше, није сигуран и коначан, јер нам непрекидно стижу вести о. покретању нових гласила сама по себи не говори много и поуздано јер се понекад наводи да је, на пример, пре рата било много више оваквих публи“ кација. Проблем је значи у томе колике су реалне потребе и ствар

не снаге, и шта се све подразу

мева под друштвено корисним листовима и часописима.

Једно од најчешћих питања које се покреће кад се говори о листовима и часописима јесу публикације у тзв. унутрашњости, С правом се наводи да гласила у мањим срединама имају, ако су нашла своју сврху, мобидизаторску и подстицајну' функ: пију; да буде иницијативе у тим: срединама, да подстичу интересовање за културне вредности и да учествују у формирању нових, савременијих погледа. Разуме се да при разговору о овим листовима и часописима треба имати у виду и опасност, непре кидно присутну, да неке публи: кације ове врсте дођу у пасиван положај, да немају свој круг са радника и стваралаца, Зато треба јасно дати до знања Да по. стоји опасност пренаглашавања регионалних критеријума; они ни у ком случају не смеју бити од: лучујући, већ само корективни. Одлучно се, дакле, треба залага“ ти против метрополизације културе у целини, па и против метрополизације при вођењу културне политике и друштвене ак ције у области листова и часо писа за културу и уметност, али се такође борити и про тив оних захтева који немају разлоте у снагама и стварним потребама. ) 5

Кад је реч о програмској ори' јентацији и извршавању програм“ ских задатака, постоји мишљење

да међу великим бројем часопи-.

са има, у неким случајевима, слично усмерених. Зато „приликом одлучивања о друштвеној потпо“ ри треба о овоме повести рачу на; такође би требало испитати могућности за фузионисањем сли чних часописа. Исто тако треба,

Наставак на 11. страни Чедомир Мирковић

БЕОГРАД, 16. АПРИЛ :

485 _ ЦЕНА 3 ДИНАРА

ВИНЕ

ЛИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ

КЊИГА У СЛУЖБИ РАДНОГ ЧОВЕКА

Народна библиотека СР Србије је и ове године свечано прославила свој дан, 6. април, када је пре тридесет четири годнне била уништена од фашистичких ванда ла, а и када се, пре три године, уседила у нову, специјално опремљену зграду. Ма овој свечаности управник библиотеке Светислав Бурић је одржао реферат о раду Народне библиотеке, у којем је посебно указао на задатке који, у садашњим условима изградње самоуправног друштва, стоје пред овом високом културном установом. У центру свечаности била је предаја награде за најчитанију књигу у 1974. години у библиотекама СР Србије Михаилу Лалићу за његов роман „Ратна срећа“. Подељене су и дипломе неким уметни цима, научним и друштвено-политичким радницима, као и установама, у знак признања за њихов допринос у афирмисању књиге и библиотекарства. Саопштена је и одлука да се при Народној библиотеци оснује Шентар за изучавање антифашистичке литературе. На крају, упућено је поздравно писмо Председвику Републике Јосипу Брозу Титу.

Тим поводом, „Књижевне новине“ доносе цео текст говора Михаила Лалића, којим се захвалио за лобијену награду, и део реферата Светислава Бурића.

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА 6. АПРИЛА 1975.

Реферат Светислава Бурића, управника Народне библиотеке

ПОШТО ЈЕ један од основних задатака Народне библиотеке · да прикупља и чува културно наслеће српског и осталих југословенских народа и народности, то је наша посебна обавеза и одговорност пред садашњим и будућим генерацијама да то наслеђе буде на одговарајући начин и презентирано. У остваривању таквих научноистраживачких пројеката једино полазиште је научна истина, штефе значи и не додавати и не одузимати историјским чињеницама ништа од онога што би могло утицати на њихову релевантност, с обзиром на место и време у којима су се догодиле. Према томе, наш однос према културном наслеђу је позитиван и произлази из нашег марксистичког опредељења, али и ангажован да сазнање и мисао генерација које су нам претходиле не буде ни улепшана ни минимизирана. Екипе стручњака баве се истраживачким радом у области археографије, ретроспективне библиографије. и необјављене књижевноисторијске граће, јер БиОлиотека #Хгма само дужност да прикупља, чува и заштићује би: блиотечке _ уникате и. раратете,

већ и дуг да их проучава, и да _ резултате тога дуготрајног и ми-

нуциозног рада публикује — да „невидљиво“ учини видљивим и.употребљивим за шири круг научних и културних радника у земљи и иностранству.

Већ су у том погледу учињени први значајнији кораци: објављени су први том корпуса описа јужнословенских Ћирилских споменика, две научне студије из историје старог српског књижевног језика, велики каталог старих публикација на језицима југословен> ских народа у фондовима Народне' библиотеке, каталог иностраних часописа који се примају на територији Србије. У штампи се налази први том ауторског каталога свих публикација у фондовима Народне библиотеке, врше се последње припреме за почетак објављивања српске ретроспективне библиографије, а наставиће се са штампањем дугорочног научног пројекта о јужнословенским ћирилским споменицима. Ми овакве подухвате оцењујемо капиталним за нашу науку и културу, и зато смо им посветили пуну пажњу н дали изузетан значај у нашој програмској оријентацији, поготову што се Народна библиотека, због неповољних услова у којима се раније налазила, није могла бавити оваквим пословима, па чак ни онима које је успешно радила крајем ХТХ и почетком ХХ века, као што је објављивање каталога.

Остале активности Народне библиотеке су, више-мање, видљиве, окренуте широј јавности, јер су њој непосредно намењене и'· зато су подложне њеним утисцима и оценама. То је, пре свега, коришћење њених фондова. Ми се трудимо да пружимо највиши могу-, ћи стандард услуга нашим читаоцима — у погледу опслуживања публикацијама из наших фондова или путем међубиблиотечке позај-

мице из земље и иностранства, у.

погледу максималне искористљивости наших читаоница, у погледу давања. стручних и научних информација. Сматрамо својом обавезом да и даље унапређујемо комуникације на релацији књига — читалац, Међутим, нисмо се задовољили да Библиотека остане само установа у Хојој се обављају уско стручни библиотечки послови и пружају се професионалне услуге читалачкој публици, већ смо уложили доста труда и напора да постане и значајан чинилац културнопросветне активнос“

ти, у чијем средишту би увек

била књига, како она актуелна, тако и она која је значајни део нашег културног наслеђа.

У свим акцијама те врсте Библиотека је увек настојала да буде у курсу наших савремених друштвено-политичких кретања и у духу наше културне политике. Дани култура Војводине, Косова и Македоније, приређени у Библиотеци, пропраћени бројним манифестацијама и масовно посећени, много су допринели попула-

НАГРАДА ЗА НАЈЧИТАНИЈУ КЊИГУ У ТОВОРИ ПОСЛЕ-УРУЧЕЊА- НАГРАДЕ

ризацији и'афирмацији књижевног стваралаштва, издавачке .делатности и уметности, недовољно познатих у нашој средини. Ми ћемо и даље наставити са:таквим акцијама, јер сматрамо да користе зближавању и бољем међусобном упознавању националних култура југословенских народа и народности; надамо се да ћемо крајем ове године моћи да организујемо и Дане словеначке културе. Таква оријентација Народне библиотеке није прагматистичка, нити резултат кампањске акције, већ њена трајна политика, која је инспирисана интернационалис-

у ; У > „и

тичким третирањем култура, пре свега на нашем југословенском простору, а онда шире и у свет ским размерама. Ми полазимо од потребе да нашем радном човеку треба приближити научна сазнања, културно стваралаштво далеких националних и светских култура, прилагодити их нашем поднебљу и учинити их корисним за наше готребе. Јер, по нашем схватању универзалност култура света се управо огледа мн у томе

СРБИЈИ — МИХАИЛО: ЛАЛИЋ

што захваљујући савременим сред: ствима комуникација, при чему је књига један од одлучујући; фактора, шема више тако удаљених меридијана. Разуме се, све ово уз респектовање специфичности сваке националне културе, њене особености и посебности које их издвајају, али их истовремено и спајају као саставне делове светске културе,

Изложбама књига и архивских

докумената о Развојном путу Народне бибдиотеке Србије, излож-

Наставак на. 2.

страни

Једна од многих линија на| претка ове установе јесте мрежа

њених веза са библиотекама у | унутрашњости као и њене разне | иницијативе у корист књиге, књи| жевности и културног напретка. Свакако је оправдана, поред. оста| лих, и анкета о читању, па и вид. но истицање читаних књига, јер — књиге се пишу и штампају; да

што оправдава рад“ који. им се | посвећује. |. ђ ма | __Што се тиче књиге којој је | припала част овогодишње награде, и она заслужује да сео њој каже пар ријечи. Роман „Ратна

Говор Михаила Лалића

„ске, што је доказ његове широ-

'ној људскости.“

буду читане, то је ваљда једино.

"част, и да му захвалим: што је „такав. Такође захваљујем колек"тиву Народне библиотеке за овај. "тош један пријатни сусрет у зна-

срећа“ је по амбијенту, тематици, дијалекту, на први поглед | црногорска књига; не значи ли | то да је мало чудно кад је срнски читалац цијени толико да је ставља међу најчитаније домаће књиге... Ипак, ко мало боље познаје српског читаоца — неће се чудити. Читалац у Србији није ни прије био ускогруд ни љубоморно згрчен над својим бла20м, него је увијек показивао отворено интересовање и осјетљи“ во чуло за све умјетничке и књижеевне манифестације и тековине вриједне пажње на ширем под. дручју. Српски читалац је брзо усвојио и Цанкара и Крлежу, Крклеца, Цесарића, Боновића, З0говића, Костића, Рацина, Конеског, Јаневског, Мекулија — писце. и пјеснике словеначке, хрватске, македонске, црногорске, албан-

ке душе, смисла за заједничко и осјетљивости за људске патње и радости. Није случајно што је тако — читалац је слика народа. којем припада. Та ширина, отвореност, разумијевање, љубав и способност усвајања, сведоче о његовој животној снази и: спонта-

Користим ову прилику да и са своје стране истакнем ту њего“ ву особину која му служи на

ку књиге,

У ОВОМ БРОЈУ:

ДУШАН МАТИБ: Не волим разочаране

МИХАИЛО ЛАЛИБ: "Товор — приликом пријема награде за најчитанију књигу године

Радомир Смиљанић: ПУТ У ХЕЛГОЛАНД (прича награђена на међународном конкурсу)

Академик проф. др. Александар Деспић: ТРЕБА ДА ОСЕЋАМО РАД КАО ПО: ТРЕБУ — разговор водио Милош Јевтић Чедомир Мирковић: ЗА КВАЛИТАТИВНУ | СЕЛЕКЦИЈУ ЛИСТОВА И ЧАСОПИСА АФОРИЗМИ др Ксеније Атанасијевић

Мр Татјана Филиповић: ТЕОРИЈА СИЖЕА АЛЕКСАНДРА ВЕСЕЛОВСКОГ

Др Радомир Ивановић: ПОЕТСКЕ ВИЗИЈЕ РАДОВАНА ПАВЛОВСКОГ

М МЕМОЕЈАМ

СЛИКАР НАШЕ ЕПОХЕ

Крсто Хегедушић (1901 — 1975)

Умро је Крсто Хегедушић, изу зетна Личност наше модерне у: метности, сликар, педагог, ликовни критичар, теоретичар и фило-

, човек који је током целе подовине века. освајао · просторе за нове истине, уметничке и људ-: ске, сав у стварности и увек из над стварности, као свест и савест времена. Умро је у — седамдесет и петој години, оставивши за собом изузетно дело. од значаја и за нашу савремену културу али и за наше културно наслеђе, за све оно што чини културни фундус једног народа.

Хегедушић је један од ретких наших сликара који је имао и снаге н смелости да у основу СслИке угради отворену политичко-социјалну тенденцију а да слика не изгуби ништа од своје естетске функције, да ту отворену пропагаторску 'и јасно дефинисану. критичку садржину слике на не ки чудесан начин претвори у део: ликовног феномена. Он је умео као мало који сликар да споји уметност и живот, да стави знак“ једнакости између такозване уметничке. истине и истине живота, он је слику бацио у вртоглаве токове савремених друштвено"политичких кретања и зато је и могао, још 1933, својим „Подрав ским мотивима“, том чудесном мапом цртежа, да искаже онако мрачну и поразну истину о једном стању друштвеног мртвила и распадања. И управо зато су његове слике, како то каже М. Б. Протић, понекад носталгичне. понекад сатиричне и ироничне, аАм су најчешће тешке и визионарске, „У њима има нечега од оне моралне напрегнутости савремене светске литературе, Окренуто узнемиреној страни епохе, Хе. тедушићево дело објективно значи прави и монументално уздигнути ситнум темпорис". У

Рођен је 26. новембра 1901 сликарство студирао у Загребу и Паризу. Иницијатор је и један од оснивача познате напредне прел ратне ликовне групе „Земља" (1929), а нешто касније, 1930, почиње рад на формирању чувене Хлебинске школе. Најпре наставник, а после рата професор Академије ликовних уметности у Загребу, од 1950. води мајсторску радионицу кроз коју су прошла многа имена наше послератне уметности. Логори, интернације, путовања, а највише и најстраственије — сликање, сликање.

"Мада се у његовом делу могу пратити одређене фазе развоја и

Наставак на 2. страни Срето Бошњак