Kolo
8
СЛИ »Гсши
гтанте
Прилегао г. ГГантелиЈо. поеле ручка, у трпезарији силаченој иослелљим дашчицам8 тетга Фемкиног миндерлука, па ка убрзо омамило њихово равномерно нувкетаље и е— заоиао ...! Г. Пантелије. још од Вајкада. није иајбоље стајао са страним језицима и е органима за варење.«. Овај други -„фелер" (што рекла (ћегова госнаПерка) није му богзна Јсолико сметао, до ли једино што би чим очи сведе, чим заони, сап.ао неке „буди те Вог © нама ствари" и разне друге угурсузагутке. те би се обично будио сав у гоДој води . . Не може се Рећи да је госпа-Перка имала исшто нарочито иротив тих његових снова. Далеко било и од саме помисли, али, навикла тако, кад г. Паита прилегие. да му, пожривајући *а, каже: — Па, гледај, матори. да ништа не сањапг (као да је грешни г. Паптели! Је сањао по поруџбини)... Знаш да се увек ознојиш као да си попио туце аопирина.. Тако му је рекла и овог пута, подвила. му под ноге покривач, утуткала му око јастука свој стари фланелски -„шлафрок". да му не дува од прозо1>а, и заиитала га као и обично: •— У колико сати да те будим? '— Па, око четири... Било је једва око два сата поподне, када га је то госпа-Перка тако повила и отишла у кухињу, и када се његов сањиви поглед залепио за на-. кривљени сулунда.р старипске гвоздене пећи, да би затим лагано склизнуо његовом офиксаном иовршином до малих вратанца на горњем трупу иећи. И, у оном удубљењу. иза тих вратанца, — чија му слика остаде као утиснута на спуштеним очним капцима — одједном ускрсну уопомена на већ давно покојну тетка Фемку. Лепо је жмурећки виде како ставља у оно удубљење пећи кору ољуштене јабуке и како кроз шаре вратанца изби сла'дуњави и мириса.ви дим. који исиуни целу трпезаоију, окади тетка Фемку, љену шамију вечито слепљену лепљивим первијанишом, и преће преко бакарних модлица са сулпом од дуња и Р111111Ш111111111111Ш1111111!1!11111111111111!1!11111!111!!1|1||||||||||[[||||||||||||||Пјј | ЗА ДОБРУ КЊИГУ | посетите књижару = 1 »МЕР К УР « I ПРДГ. РДДОСДВЉЕВИЋД ^оград, Хилендарска 6 = 14906, 1-1 Ш11111111111!!1!1111111!11111111111111111111Ш!!1Ш1Ш||111|||11ШШ|Ш||||||Ш|ШШш|!
„китникезом", паређа.ним на полицама креденца. . Онако сањивом, њему и сада замириса соба на печену љуску јабуке, на теткин первијаниш. на оулц, и ти га мириси предадоше сну ... Запело зато што је целог века био опозиционар г Пантелије и у спу. не могаде да не рекне: ■— Грехота тетка. што печете толике здраве витамине . — Шта радим? — Печете витамине . . — Боже. дете. шта ли ти је. Па, видиш да печем коре од Јабуке. — Ама, тетка, па то су све сами вита.мини.... —Море. знам ти ја шта су ти то твоји витамини ... Љуска ко љуека !.. — Јесте љуока, али у тој љусци има највише витамина. Сама јабука није ништа. Као сламка. ЈБуска је главно. Оиа је најхрањивија.... — В, ти онда једи само љуске, а ја код моје куће радим онако како су ме још моји стари научили ... Добро не кажеш да и љуска од ораја има витамине .. Пази ти њега ... Витамини... да је тако на пијаци би продавали само љусже.... То тетка Фемка рече, набусито, по обичају. па изиђе из собе и тресну вратима... С треском врата нанусти г. Панту, у сиу, предавање о витаминима, и место оног удубљења, у пећи — тетка Фемкиног крематоријума за витамине — појави се иза вратанца на пећи госпа Перка. Подбочила се, потледала га својим ситнЈгм очицама, трепнула једио двалгут, и прилично мирно казала му: — Чмавај, чмавај... А, бадњак ће сам и да се отсече и сам да, дође у кућу... Још ја луда спремила и сито и пшеницу и кукуруз, да те дочекам, као оваке годшге, а ти чмаваш .. Цео ми живот прошао у твом хркању ... Постидео се г. Паита у сну, па скочио са старог плишаног канабета, и, као извињавајући се рекао: — Боже Перка. па што ми не рече да је данас Бадњи дан. •. Вто ме одмах . •. Их, куд да заборавим ... То ми се још никал није десило ... И. потрчао за бадњак.., Запео чак у далеко предграће. где је већ годинама ишао. кад тамо ... нигде дрвцета. Стрче из зедље пањићи и пањеви, али нигде стабла... Згрануо се г. Панта. и тако забезекнут запитао неког човека, који, као и он очигледно био дошао по балњатс. — Је л' те молим вас, куд се дело
онолико дрвеће ... Нису ~ га ваљда посекли за бадњак? — Јок, брате. Посек'о народ да се греје. •. — Па,, лепо, а за бадњак? — Ништа. — Како ништа? — Тако лепо. Нема... Ето, ја сам од јут,рос обио поге тражећи ма и најмање дрвце за бадаак па, — нигде ... — В, во имја Отца и Сина... (и г. Панта се прекрсти, а онда додаде, више за себе) Па јес' мора народ да се греје.. Знам. али и ја морам да пронађем бадњак! Без њега несмем оној мојој Перки на очи ... — Несмем пи ја, од опе моје... — Ето, видите... И вас иста околност. . . У то се спустио и мрак... — Е, Панто. нека ти је наздравље... Гледај шта ћеш... (То г. Панта прошапрта самоме себи, у сну, и пође кући, док оИај други бадњачки мученик остаде лепо на пању да размишља). Уопут, шта му све није пало напамет. Да слаже нешто? Могао би, и не би му било први пут, али шта да слаже, и има ли смисла кад је у питању бадњак? И, таман почео да га пробија хладан зној, кад однекуд се створи пред њим једно прасенце, фино, бело и румено. од једно четири-пет кила (жива мера). тамаи. онако како треба. Створило се ту прасенце пред њим н како г. Папта наишао оно се усправи на задње ножице и узе лепо да шени, као најпитомије кученце. Шени тако прасенце, а у зубима држи бадњак. Позам&нгну церову гранчицу. па на њој још остао и по неки сув листић. И, скичи прасенце, само што му не каже: — Узмите ме г. Панто, тако вам свега на свету.,. Боље ви да ме поједете као божићну печеницу, него да ме шчепа тако неки с црне берзе па да ме угоји и да после нродаје народу маст по двоста динара кило ,.. Г. Панта се нашао у неприлици. Оно, било му мило, и богзна како примамљива понуда. али куд сме... Ко зна чије је. па да пооле још одгова.ра. Зато стегну срце, окрете главу на другу страну и пође даље... Кад прасенце за њим. И тако за њим све до куће. Г. Панта. ухватио већ кваку на капији. а. другом руком марамидом брише зној. а прасенпе опет зацвилило: — Болан г Панто. .. Смилујте се... Узмите ме . . Нећете се покајати ... Нећете.. верујте. Дајем вам своју поштену прасећу печ . •— Ама како да те узмем... И, откуд
емем.. ( *Гиновник сам нензионер. па шта би се рекло о мени... — Знам чиновник сте, али и ви ваљ-. да смете да_ волите неченицу, а усто, видим на вама да сте и добар православац и, извините што сам тажо слободан да вам кажем, нека опасна гурманчина... — Ко, ја? Нисам... Нисам... — Вх, нисте. Оставите шеретлуке... Ето већ сад видим како вам пљушти вода на уста, а могу мислити како из гледате кад вам под зубима почне да рска моја реш печена кожурица.. — Не, не... Нећеш ме навести на искушење •.. Боже сачувај ■.. Него реци ти мени чије си, па да те лено исплатим, ако си газди за продају. и онда је то друга ствар .. — В, баш сте г. Панто неки чудан човек.. Кажем вам нисам ничије. Лутам тако, а побегао сам од неког касапина који ме купио да ме тови ... Узврдао се г. Панта, а водица му ваиста пошла на уста. — И, велиш баш да те узмем? — Узмите ме кад вас тако лепо молим. — А, велиш, ниои ничије? — Ничије. Односно ваше сам... — Добро а та гранчица што је држиш? — То је бадњак. — Па, зар још и то?! — Што дк не. — В, па хајд' нека буде... Кад он навалило! Само ... Г Панта се осврну да види да га неко не посматра, па када се увери да да нема живе душе на улици. узе нрасенце у наручје и дУну у капију... У дворишту заетаде да предахне од узбуђења, а онда. га одједном обузе нека радост, што је све тако лепо нспало, на пригрли прасенце и узе да га милује и да му тепа: — Румено моје мало. па дебељушкаето. . И, таман још нешто Да протепа, кад осети како га неко снажно продрмуса, разбуди га и он виде како је обгрлио гоопа Перкину руку. а у истом тренутку чу и њен глас: — Ајде, море, матори •.. Шта ли ти пада на памет... Сад сам ти и румена и дебељушкаста ... Г. Панта., још бунован, испусти госпа Перкину руку, а затим још несигу ран је ли све оно био сан, процеди: — А, нрасенпе? — Какво прасенце? — Па, што сам донео за Божић. . — Боже Панто, помакни се. Откуд прасенце кад си ономад донео ћурку... И, устај •.. Четири је сата •.. Грешни г. Панта се тек сад освестио. И док је још унезверен и с неверицом гледао по соби, гоопа Перка, додајући му ципеле, рече: — Мора д'а си сањао то прасе...? — Сањао... — Црни Панто, ти увек сањаш тако неке глупости. Тако си оно мене сањао да сам добила прву награду као најлепша, купачина на плажи... — Знам. зиам, али за ово праеенце ме баш душа боли. . Знаш како ,је било, живо да га поједеш... —Море. матори, нек смо живи и здрави, а прасе ћемо. ако Бог да догодине.. •* Г- Панта је пронашао и бадњак. Лепши него икад- Па му јсш привезао српску тробојкицу и донео га у кућу .. • Госпа Перка га посула пшеницом и кукурузом, и он јој пожелео срећан, српски Божић ... А, доцкан увече, док је у отшкринутој старинској пећи у трпезарији (тетка Фемкином „крематоријуму за витамине") дногоревао бадњак госпа Перка га дискретно запита: .— Је ли, матори, право да ми кажеш, је си ли и оно сањао кад си ми тепао: „румено моје дебељушасто", или си збиља мислио? И, г- Панта, стари шерет, не збуни се : — Какви сањао •..! Међу нама буди речепо, тај г. Пантип шеретлук био је за госпа Перку најдражи божићни поклон ..» М. Дим.