Kolo

од БРАНИСЛАВЛ ИУШИКЛ <г"

дреди и мене један "нут претседник београдске онштнне у комнснју, којој буде стсв.&ено у зада-' так, да нрегледа Све београдске куће, на да реферише онштинском одбору, које су куће скдоне, цаду, те да се што ире поруше. г Ј'а &омисија изабере мене за прет-. седннка, н ја се врло предано одам проучавању и испитивањукућа, које су склоне паду, те и поднесем претседиигсу општине реферат. Овдк пу штампати само извод из тог реферата. Бр. 1. — Мужу је 54, Јкенн 27. година. Он стално није будимку воду, врло радо једо резанце са сиром, чита чак и огласе по новинама и смрди сав на нширитус и камфор. Оиа је врло „држећа", чита радо модне журнале, врло вопе „ајскафе", нма и свој жур, држп и фризерку, и њена собарица мирише на резеду. Ето, — та је кућа склона паду, и то је бр. 1. Бр. 2. — Он је мла,д, а она је и млада и лепа. Он је добар чиповник, сви га хвале, али — не аванзује, Или нема среће или нема пријагеља. И њега то не љути, ои чека атрпљиво да га се сете, али, у колико је он стрпљивији у толико је она нестрпљивнја; она хоће да ои што нре и што внше аванзује. — Треба да им кажеш, треба да им креснеш у очн, — вели му она. — Не вреди то ништа, — правда се он. — Шта не вреди. Не умеш ти, али ако ти иећеш, ја ћу боме; ја ћу им све кроснути. Ићи ћу и мииистру и начелнику н оваком редом. И ено је, сад је она зашла по канцелариЈама, иде од министарства до министарства, од канцеларије до канцеларије, од чиновника до чиновиика. Ено је и у с-купштинском ходпнку, ено је но цео дан по чекаоницама, она ради и рукама и ногама за свога мужа. Бр. 3. — И он и она млади. Узелн су се из љубави. Поеле већ малко им је досаднла та љубав. Он једнако у кафани, ноћу ретко долази кући; не дође на ручак, не дође на вечеру. Ако н изведе где кад лсену, а он замоли каквог прпјатеља да је забавЈћа. Она цо цео дап сама, или чита нешго илн шета по Калмегдану, једва .ако се нађе где који од његових нозианика, да проговори с" њом реч н две. , Иа онда, о н.ему слуша свашта; те не знам код кога је био, те ие зиам с „ким се забављао, а она једнако сама. А самоћа је и калуђеру досмдпа. Ето — и та је кућа склона паду. Бр. 4. — Он је честит и ваљан и нознат и поштован. И она га је сама ноштовала кад је пошла за н.ега. Али, он сс сувнше занео својим позивом. Завуче нос у књиге, нли пигае нли иде по конферешшјама. а жене се сетн, кад му треба угрејати цигљу да мете на стомак, илп кад му треба подгрејати воду, да сечо лсуљеве.

Опа чисто незна кад је боље за н.у, да ли кад јр код куће или кад није код куће. Кад није код куће, она као бчајгпша, не зна нн с ким ће Да проговори. А кад је код купе, он нервозан, туробап, џандрл.ш:, или гледа само свој посао а за њу : и не зиа да цостојн. Она ћ« морати једиога дана да тражи себн накнаде; она ће морати проговоритн, мораће се побринути да неко и о н.ој поведе рачуиа. Ето — и та је кућа склона наду. Бр. 5, — Она је весела и живахиа, а он има малу плату. Она се меша са светом, а 011 има малу нлату. Њој је гготребно да је лепо обучена, а он има малу плату. Она мора и на забаве и на концерте и у позориште, а он има малу плату. Њој је потребно лети ићи и у бању јср је „нервозна", а он има малу плату. Ето — и та је кућа склона паду. И тако даље, и тако даље. Ово јв само извод, а у моме је реферату изнето 279 кућа, којс су склоне наДУ- И замислите толики мој труд, па узалудан. Господин Претседник Је бацио мој реферат у архиву. Он вели да га иисам разумео. По мишл.ељу Господин Председниковом, оне су куће склоне паду, где су зидо-

ви попустили или се темељ пољуљао. Ја ипак остајем прн своме, да с&и ја Г. Председника добро разумео, и да сам нашао које су куће сгслоне паду.

и стор и скеанећаоте

СТОЈАН ПРОТИЋ Кад је Отојан Протић први пут постао министар. прионуо је својски на посао и радио без одмора. Као што оио обично бива, већина познаника и нријатеља почели га трајкити и долазити му да га моле за ово или оно. Међу тим његовим пријатељима био и неки Нићифор. сензал. који је долазио дпа-трипут. али ништа није тражио пи за себе чги за другога. Кад је дошао и четврти пут и повео оазговор. упитао га Стојан: — Море. Нићо. ти ми долазиш већ по четврти иут а ништа не тражит?

— Шта ћу тражити? Радим лено. имам свега, него лоћем тако да се посаветујем о реформама што ћеш их изводпти. Видиш. ја би' ово овакЈ, па ово овако па ово опет овако — и набројао Нићифор Стојану низ реФорми. Стојан га, слушао. глелао. мешкчЉио се. иа кад прпјатељ завршио. рекао м у: . — А ја да сам, Нићб на твом месту ја би се пре евега уљудио. 06] т • ,јао бих се. опннпао. окупао, сасекао нокте и онда. кал бн тј? : реФорму из'вео, наставио бн свој сензалски иосао. ПАРЧЕ СУПЕ Змај Јован Јонановић био је нека вре.че управннк чувеног српског _Течселијанума" у Будимпешти. Јелном приликом дошао је славни наш иесник ЈГала Костнћ у Будимпешту и Змај га позвао на ручак. Али. на своју секиранпју! Лаза не би бно Лаза. а да не закасни. Подне већ давно превалило. Једва га v неко доба примети госпа Ружа како иде кроз двориште. Наредила 1е одмах куварнни да закува супу. Мећутим Лаза прво отишао у једну собу да. но свом ста-

ром обичају, иред ручак мало ирогимнастише. А кад је стигао горе. супа је са резанпима била толико густ.ч, да већ нше нимало личила на оно што треба да буде. Може се миелити како је било доброј домаћипи! Најзад су сви сели за сто. Змај је Сипао себи суну, а затим додао чинију суседу и добаиио: — у 7*. х отсеии и ти парче супе! СРЕМАЦ И ДРАГУТИН ИЛИЈЋ У српско-бугарском рату у ВоЈсиИ краља Милана Сремап је био добровољаи са Драгутином Илнјћем. Добили су на иесрећу лоше коње. Јашући из штале. Сремап је одмах видео да добро бити неће. Зато се мало уздигао. дохватио рукама. стајске вратнине и нустио парипа да му оде нспод ногу. Висећи тако у ваздуху Среман је спазио Драгугииа како је треспуо о ледину. Сетивнш се Букекафала. коња македонског краља Алексапдра Великог. Среман је дог.икнуо Драгутину: — За тебе ће бити мала читава Македонија ! ПЕТАР КОЧИЋ Седио Петар Кочић пред кафапом „Златна славина" с једним друго.м н вајка се како му се никако не д'а по овој врућини да пише.

Е. кад то пе знаш. онда ми донеси стакленку свеже воде. — ионово му се обрати Кочић, — Опет ви турски! Не знам ја тај језиК. госиодине! — онет се одупрв дечко. —' Па дај ми чашу тазе воде. човече. — рече Кочић емејући се. — Тако брате. говорите срнеки. рече дечко иоде ЉУБА НЕНАДОВИЋ И ЖЕНИДБА Нека млада и весела-учитељииа била отпуштена из слузкбе што је без одобреЊа напустила место и отишла на неколико дана у бању са рсЈшпи-

Наилази мали келнев н чисти сто. — Слушај ти. мали! Иди ти овахсо. по нлочнику у сваштарницу, иа ми купи за лесет пара кресавипа. — рече Кочић дечку. Дечко га погледа и одговори— Кажите ви то меии сриски. ие знам ја туиски!

рнма из свите киеза Милоша. а оиштнна о то.ме известиЛа министра Учитељина се пожалила ЈБуби Непадовићу. Овај. видећи је младу и лепушкасту, стане је . н.аговарати ла се уда : — Ви сте дсвојка млада и вама то неће бити : тепгко ... -. Па леио. узмите мс ви !, | } .ЈБтба Се мало збуНно. л затим озГ* говорио : ■ ■■&:. '■'] ■ ' — В. госпоћине. мој се отап као. прота деапут женир;. Зато сзм се Ж рекао да се ие женнм ниједаред!, •' Тако се Л»уба нскобел.ао из пезгоде у коју Је лакомнслеио упао. ' БЛАГО ИСПОСНИКУ! Владики Храниславу- , лекар забранио да отпости ускршп.ц пост. За, ручком владика. пред којим се пушило пилеће печење. рече свом при^ дворном калућеру: — 0 благо теби Варнаво. када можеш ла постигп! ВлаГо теби! А отац Варнава, чији је нос голипао мирис од печења. морао је да свим знапима показује како иарочито ужива што молсе да једе — празан постан пасуљ!