Kolo

I#

Просечтш гледалац једног позоришта смаТУа разумљквим ио ссЧ»п да у всче гледа позорницу сјајно опремљену. И то не само да се певачи и певачице, глумди и глумице појављују у лепим и стилским костимима, него да целокупна позорница и сав технички'апарат функционише без грешке и замерке у слулгби уметничке радае. Ои и не зна колико муке и труда треба да се све ово доведе у ред и склад. То молсе да зла само онај коме се пружи прилика бар, једном да завири „иза кулиса", или чак у нодрум и на тавап једног великог модерног позоришта. Док је гледалиш.те прево дана пусго и празно, у осталим просторијама велике куће, која се зОве позориште, влада од раног јутра велика живост. Тамо је све у послу. Ради се не само у бросторијама где се врше пробе и држе дискусије о приказивању леког вомада између стручљака свих врста и степсна, исго можда још више у радионицама која прнпадају, позорипгеу. То су у првом реду велики атсљеи сценограФа, сликара, позорииник архитеката, затим у гардеробама и кројачким атељејима, а још више у машииским просторијама и кантинама. Тскпрсд вече рад „иза кулиса" мало се смиру'је. Али тада почиЈве живот иза 'само гвозделе заве;се. Радници дотерују позорницу, у гардероби стижу глумци, а на каси се продају карте на велико. И тек око осам часова, кад зазвоии звоице које јавља почетак увсртнре, а „расиродата кућа" чека једно умотничко уЈКиваше, тада тек они који су преко дана радили у лозОришту — њих нсволико стотина радника и намсштсиика — одлази својим кућама, иоске јсдног напорпог. али нлодоносног радиог дана. Наша серија слика приказује рад тих „малих и непозпатих", који ииак много доприносе усиеху дсла које се даје на позорници ...