Kolo

2:

КЕДЕЉА, 7 ФЕБРУАР ј - Био неки дан је^)р ј&к Д ан пријатељ госн јЈЛ комшије код једног Ш) \ "О пекара, па га после К\ 1 | прегледа упитао: в-ј I I — Је ли истина, Г\\ I I докторе, да ожење)]) Ј&-~П ни љу Д и АУже живе -=у од неожењених? — Којешта! Само им живот изгледа ВУжи, ПОНЕДЕЉАК, 8 ФЕБРУАР * Разговара госн ком I шија, ту скоро, са 1 Љ/кк^. сусе 1° м суллентом У-уи? гимназије, о вечитим б Р ачним про( ј^уЛ\\ Јд блемима, па ће госн \\ комшија упитати: \\ — Да ли се кад год размимоилазите у мишљењу са својом женом? — Разуме се — одговара сусед, М то врпо често. Апи она о томе никад »ишта није сазнала.

Његово образложење

— Да, зато што је знапа да је то само тано у комаду — одговори госн комшија.

ЧЕТВРТАК, 11 ФЕБРУАР Оном нашем су- ^ седу адвокату разболео се ујак. Кад А~ј>1 , је већ свака нада ј/ш ВВ >јр/ А бипа изгубљена, ре- гЖ 1 (Ј ])) нао му лекар: ^-4/7 { — Ваш ујак се ®гТ / I | налази у врло оз- 1 ' 4= 1\ Ј биљном положају. ^ Мораћете да будете спремни на све. — На све не могу — одговори сусед, — само да један део. Има још наследника. ПЕТАК, 12 ФЕБРУАР

Разговају два при- јатеља. — Да ли је Беба ( примила твоју понуду? Ц | ' ШгЏх — Затто јој ниси | ( и| * причао о твом бога- [ТТТ Ш / том стрицу? Ји<АЈ1/ / — Нажалост, то сам и учинио! — Па? — Кроз четири недеље биће стрина.

УТОРАК, 9 ФЕБРУАР

Муж саопштава жени првога у меЈД сецу: ( \Ч — Данас сам попожио бабици треША ШУ) рату од ■'■ПППДПV Л[ / нара. Још само три // месеца и дете ће са" Т" 1 свим бити наше... СРЕДА, 10 ФЕБРУАР Срео госн комши^-^9/ ја једног нашег су^4^^ Ш седа глум Ч а . иначе човека који воли да ( \ш $ш од других чу ' е 0 се * ХЖ би ко ' у пепу реч Т /Д [ — Јесте пи виде)/ УК{ /\ " пи јуче, госн ком^ ' шија — каже он, — како је сва публика заппакапа кад су ме у поспедњем чину убили?

СУБОТА, 13 ФЕБРУАР

Чуо госн комшија овакав разговор из- у* међу две пријате- А /^З. љице за време јед- М &?. № ног симфониског кон /V ' церта. ' — Шта? Два сата те оставио твој ве- ^ ] ]\ ЈГ 1 реник да га чекаш! ' ^ И то ти се свиђа? — Шта могу! Радије ку да сада че> кам два сата вереника, него доцније десет година мужа. М-ћ.

Је ли ово „краљица пећи" кад тако Добро греје? Јок г брате, обичпо фурупче, само се криљевски ложи.

% Кмадр шгд кошиш

•>осзгму>1саАчгма>

АЛПИСКА БИБЛИОТЕКА За уепомену на свог почившег супруга краљица Маргарета, удовица италијанског краља Гумберта основала је алписку библиотеку на врху Олен, једном од највиишх врхова планинске групе Монте-Роза На висини од 2909 метара. Та библиотека |е засада највиша по свом положају на вемљиној кугли. Краљица је лично приеуствовала свечаном отварању те библио*еке. Најчувенији светски научници алпинисти поклонили су библиотеци своја дела која се однрсе на алписку флору и фауну, на геолошки састав планина и т. сл. тако да се ова библиотека може смагграти као најбоља те врсте. Ради олакшав>а прилаза библиотеци. Која је смештена у једној двоспратној кући, израђен је широки пут до врха плаНине. ДА ЛИ ЈЕ ПУШЕЊЕ КОРИСНО? Већина пушача дубоко верује да дим од цигарета веома повољно утиче на хигиЈену уста, јер убија бациле који се у устима налазе. Италијански научник Тееминари узео је да провери то веровање које је пушачима добро дошло као оправдање њихове иначе штетне навике. Поеле пажљивог проучавања научник је дошао до закључка да пушачи имају донекле право, и да дим од цигарете ваНста убија, иако не све, а оно ипак неке бациле. Врста дувана при томе не игра жикакву улогу: најекупљи дуван даје у том погледу исте резултат, као и најјевтинији, па чак исти резултати се могу постићи сагоревањем сена. Од бацила ди.м убија најпре бациле дифтерије, затим колере као и бациле пнеумоније (запалења плућне марамице). На тај начин пушачи имају донекле право у свом тврђењу. МУЗИКА И КОСА Једна шведска научница приликом једног предавања о музици, које је одржала у Отокхолму, рекла је између осталог да весумњиво постоји нека веза између извесних родова музике и растења косе. Док Једни родови музике имају у том погледу повољних угицаја, други напротив изазивају испадање косе и доприноее брзом ћелављењу. Тако. на пример, музичари који свирају клавир не само што ће сачувати

своју коеу него и знатно допринети њеном растењу и густини. Исто тако повољно утиче на растење косе чело као и харфа. Што ,се тиче дувачких инструмеиата они, по мишљењу исте научнице, изазивају брзо испадање косе, те ће људи који на њима свирају рано оћелавити. СУЈЕВЕРЈЕ ДАЛЕКОГ ИСТОКА Познато, је да је исток, а нарочито Далеки ИстоК, одувек био пун сујеверја. Оно се прилично разлику .1е од сујеверја европских народа. За Јапанце и Кинезе значи срећу ака се изјутра сретне свештеник или погреб. Они такође верују да ће бити срећан онај ко наиђе на две змије или чује кукавицу на њиви. Али ко чује кукавицу, а огледа се тога тренутка у огледаЛу, биће тога дана несрећан. Кога прогласе за мртва, живеће дуго. Паук дању значи срећу. Несрећу значи и када петао ноћу кукуриче или пас дуго лаје. Ко се на гробљу рклизне и падне, умреће за три године. Врло несрећан знак је и ако неко види гаврана или чавку на кући, јер постоји вероварве да ће му Тада неко у породици умрети. Изгубе ли се пацови из куће, значи да ће та кућа скоро изгорети заједно са домаћином. Ово веровање је сигурно настаЛо због тога што пацови наиуштају брод који ће потонути. Знаке среће или несреће, доказе добрих или рђавих особина, јапанске жене налазе и у облицима човечјег тела. Имати велику главу, широко. чело велика уста и уши, значи срећу. Широко остодање од уста до носа значи дуг живот. Леворуки значи веште и .окретие. људе. А широке ноздрве су знак да тај човек воли уживање. КАНАРИНКА КАО СПАСИОЦ Један чувар пруге у Сао Карлу, у Португалији има да се захвалИ што еу он и његова жена остали у животу својој каваринци. Чуварева жена је сувише наложила пећ те је ноћу по соби у којој су спавали чувар и његова жена почео да се шири угл>ендиоксид који је као што је познато веома отрован. Али је канаринка чи.1и је кавез случајно стајао на патосу, надала очајну дреку покушава.1ући на еваки начин да изиђе из кавеза. То је пробудило чувара који је имао још довољно снаге да се дошуња до прозора и да разбије стакло. О« и његова жена били су спасени али је мала спаситељка ипак угинула.

ЧУВЕНИ ЦЕЗАРОВИ ВРТОВИ ОТКОПАНИ У РИМУ Ископавања која су последњих година била предузета у Риму, на десној обали Тибера, иоказују се све више као ванредно успела. У близини цркве Светог Павла откривени еу остаци старих вила и јавних купатила, богати мозаици и фреске, од великог интерееа за археологцју, Научници су мишљења да те ископине прететављају остатке чувених „Цезарових вртова", које је римски диктатор подигао у част Клеопатре, и о којима се до сад није знало ништа сем тога да је у њима КлеоЛатра проборавила време од 46 до 43 године пре Христа. Поред овога, једно од најзначајнијих открића учињено је и у подаемљу једне старе ренесансне палате коју је кардинал Рафаеле Риарио подигао у близини некадашњег Помпејевог позоришта. У подземљу ове старе палате ископани су дивни римскл барељефи, чија је вредносг велика како са историског тако и са уметничког гледр1шта. Баре^вефи потичу, изгледа, од какве победне капије подигнуте у част Веспавијана или Дом.ицијана, јер се њихови ликови налазе на овим скулптурама. ПРЕИСТОРИСКИ ЧОВЕК ЖИВЕО ЈЕ МНОГО КРАЂЕ ОД ДАНАШЊИХ ЉУДИ У Средњој и Западној Европи нађеш? Ју на много места остаци, углавном ко сти, преисториских људи. Испитивањем лобањских шавова, зуба и других делова скелета, утврђено је да су од 173 испитаних преисторнских људи, само три индивидуе биле старије од 60 година, док остали скелети припадаЈУ лицима чија старост није већа од 30—40 година, тако да се молсе закл>учити да је просечни век ових л>уди износио око тридесет и пет година. Мали број стараца може се објаснити и на други начин. Многа данашња дивља племена номадских ловаца у разним крајевима Африке, затим у Ауетралији и пацифичким острвима, остављају при својим непрекидним лутањима и путовањима старце и изнемогле негде у шуми или степи крај наложене ватре и са мало хране, где они умиру од глади или зверова. То је прастари закон сачуван још из леденог доба. Због тога је врло вероватно да су и преисториеки људи остављали или чак убијали етарце. То је утолико извеевије, што је преисториски ловац са сво-

јим примитивним оружјем још теже долазио до хране него данашњи Хотентот или Бушман. На тај начин могло би се објаснити осуство костију старијих лица међу остацима преисториских људи. Али је исто тако' вероватно, да је век ових људи био врло кратак, пошто су они живели веома примитивним животом не знајући скоро никаково средство за борбу против болести* нарочито заразних.

СЛЕПЦИ ИЗ ТИЛТЕПЕКА У Мексиканској држави Оаксаки постоји село које сачињавају 44 колибе од земље и сламе, у коме су сви становници слоии. Већина њих' је лишена вида од рођења а други изгубе вид већ у првим месецима живота. Странци који се, задрже' у Тилтепеку такође после кратког времена ослепе. Лишеие вида су и неке дрмаће животиње, 'највише говеда. Где треба тра-, жити узрок овом слепилу? Приписују га алкохолу, пошто су сви Тилтепачани иијанице. Али и остали Мексиканци воле да попију па опет одлично виде; па најзад, и говеда не посећују крчму. Становншш Тилтепека кажу да су слеци због. испаравања лшпћа неке биљке која тамо расте али научници мисле да је та, болест последица акЦије неких ларви, неких мајушних црвића танких као влас од којих су ослепеле и неке особе на обали Гуатемале. 1 ЖЕНСКИ УНИВЕРЗИТЕТ Универзитет само за жене постоји веК неколико деценија у ^окију. Универзитет је основан 1896 г. Курс наука на њему траје три године. Универзитет броји око осам: ч стотина слушалаца. жена и девојака, којв гриликом уписа не смеју бити млађе од 17 година. Сви су професори на универзитету такође жене. Универзитет се издржа« ва прИватном иницијативбм. Од државо добија само малу новчану помоћ у изиосу 2.000 јена годишње.

Главии уредник Ми)>а Димитријевић зјс За фотографије Александар Симић ^ Цртач Ђорђе Лобачев * Уредништво Поенкареова ул. бр. 31. Телефон 25 -010 >К Власник и издавач: Српско издавачко, предузеће А. Д. Јопан Тановић ^ Админисграција Дечанека 31, Београд. Тел. 24-001—10; гатампа „Шгампарија Београд" А. Д., Дечаиска 31. Тромесечна вретплата 58.— дин.