Kolo

8

С^ОРОМАН ОЛ \ Г ^ ЕРНМДЈЕПА

(8) г -<■- Разуме се, за Ханса је боље, рече Моника значајно. — Знате, неожељен филмски глумац има много више успеХа код женске публике... Ван Тонкен се насмеја. Он би, рађуме се, из сасвим дпугих разлога, Иајрадије загрлио и Монику и љеног Вереника. — Ипак је брак, рече, и за филмске Јлумце уточишхе. Гости су изгледа сви били на оку1ту и музика засвира валцер. Ван ТонКен се поклони Моники и рече: — Ухватила нас је околност. Омем Зга да вас замолим за један валцер? Господин Ауерсбах ће дотле мало да Ванима моју госпођу. Она неће да вгра. Одмах ћу да се вратим, Мела, ре^е са осмехом. У мојим годинама брзо !ве човек умори... Игру је, у ствари требало да отвори ЈВан Тонкен са Мелом и гости су одмах ђочели да коментарншу. — Могу да се кладим, рече режнсер Цандер шефу продукције Шрајнеру, да ће се име те даме која игра са шефом Војавити за неколико месеци на свим филмским нлакатима. — Не треба да се кладите, Цандеру, добаци Времер који је стајао у бливини. Та дама је већ ангажована... «— Ко је ангажовао? — Ја главом, господине. Ја сам јоткрио нову звезду. — Када? — Јуче. А није ни скупа: стотриде»ет марака на данЈ — За који филм? — За „Изгнанство". —- За мој филм? — За ваш филм, господине режи<веру. — А за коју улогу, ако смем да

■— За играчицу Сибилу. 1 Којешта, човече! Г •— Зашто? Зар ти се не свиђа? ' — Не пита се да ли ми се свиђа или »е, него да ли је за ту улогу или није. ЈГо је једна од најважнијих улога. —- Ваш зато. — За ту улогу треба глумица блиЈСТавог имена. — Имаће име. Видиш да игра са ван ЕГонкеном. — Уосталом, мени је свеједно. Само Це премала још за главну улогу. — Ако, порашће, рече заједљиво Бремер и стрпа парче чоколаде које Зе дохватно са стола у уста. — Лако ! је младим девојкама. Доће једнога дана са грамофоном к мени, другога дана нгра са шефом и трећега дана је &нгажована за главну улогу. За осам даана већ је „звезда", којој се сви ди»е... * — Хвала ти, Хансе, рекла је Мела 'Ауерсбаху, кад су остали сам-и. — Није ми криво што саа те послуЈпао, рече Ауерсбах. — А зна ли мала да је верена само Ва кратак рок? Ауерсбахово лице се натмури. | <— Не, не зна. Т — Изгледа да ти се свиђа? 'Ауерсбах слегну раменима и не реве ништа. — Охо, ствар је дакле озбиљна. А Шта си јој рекао? Да јој ниси и сувише много обећао? Јеси ли јој озбиљво Изјавио љубав? — Нисам много говорио, али сам много рекао. Она верује да је ствар Фзбиљна. — Ах, то не ваља. Девојка је дакле уверена да је срећна верепипа? Па ми смо се договорили да ћеш у ту сврху аигажовати коју своју обожаватељку која неће бити тако наивна. — Имаш право, али ја еам, ето, изабрао ову...

— Онда мораш све да јој кажеш. И то што пре... Ауерсбаху није било пријатно при души. Ово у толико мање што је опазио грофицу Вву Осберг где, у друштву познате карикатурискиље, посматра њега и Мелу са балкона. Игра се завршила и парови кренуше на своја места. Мони, мало загрејана игром, приђе Ауерсбаху и Мели. Ван Тонкен је водио под руку. — Ах, милостива госпоћо, рече Моника отворено Мели, код вас је дивно и мепи је тако драго што сте нас позвали. Ја сам често пута гледала у филму и отворено морам признати да сам вам се дивила. Ни у сну нисам сањала да ћу једном бити ваша гошћа. Само нешто ми је попустила подвезица, морам да је поправим. — Изволите са мном овамо у собу, рече љубазно Мела. Мела је поведе у своју собу. Цео посао је трајао неколико минута, али, и то је било довољно да је испита и саслуша. И њој се свидела Моникина свежа и ведра лепота. Од ње је, просто, зрачила душевна чистоћа. У такве девојке заљубљују се и рафиниранији мушкарци но што је Ханс Ауерсбах. Уосталом, она може само да му је препоручи. Кад је била готова Моника се поверљиво обрати Мели: — Ви свакако познајете мога вереника боље него ја, драга гоепођо. Је л' те да је златан? Ах, ја сам тако срећна! Само чини ми се да има својих мушица... — Сваки мушкарац је такав. Треба само да му нађетв слабу страну. Иначе је, стварно, сјајан младић... — Баш вам хвала. Скоро му је имендан и спремам му дивно изненаћење. Од њега нећу ништа друго тра,жити него да ми буде веран... Ван Тонкен је испијао с Хансом Ауерсбахом већ другу боцу шампањца. — Ви се ваљда пе љутнте, што вам нисам телефонирао. Знате, пословне бриге... Уосталом, ако што треба можете слободно да ме потражите. Кадгод хоћете. Читао сам сиже вашег новог филма и много ми се свиђа. Ауерсбах ништа није одговарао. Гледао је Мелу и Монику које су се баш враћале, и правио немо упоређење. Моника је била млађа, очи су јој блистале од животне радости, али Мела. .. Мела је била права жена свесна своје лепоте и вредности.

— А ко ће ми бити партнерка сада кад је госпођа Мела одустала? запитао је да се разговор не прекиве. — Тја, драги мој, то још ни сам не знам! рече ван Тонкен. Предложио сам управи неколико глумица, рецимо Сиверсову или Клер Манђетијеву, а они пе могу да се одлуче. Шта ви кажете на то? Разуме се да он није могао да каже свом директору отворено шта је мислио. Извукао се шармантним комплиментом. — Тако као ваша супруга ниједна неће играти. — Разуме се, али ја не желим да моја жена више игра. И ви ћете бити мога мишљења кад се једном ожените. Сваки мушкарац жели да његова жена живи само за њега. Све друго је само варка. А, да, збиља кад ћете се венчати, господине Ауерсбах? — Не знам још. Желео бих да уђем у брак материјално обезбеђен, а мој уговор с вама истиче овим филмом. Истина, водим преговоре и на другој страни, али одлука још није пала. Ван Тонкен га потапша другарски по рамену. — Али, молим вас, то уошнте није проблем. Ми вас нећемо пустити да одете. Даћемо вам нови уговор за две идуће године. Снимићете још три филма и бићете добро награђени. А за то време, надам се, чуће се у вашој кући већ дечја вриска... -- Видећемо, — рече Ауерсбах дипломатски, а сада морам да играм. Џоклонио се Моники и прихватио је да игра. И поред музике чуо је шапутање својих колега и колегиница. — Пази, ко је ова мала? Да ли је познајеш? — Не, не знам ко је, али је згодна девојка. — Шта пада Ауерсбаху? Да није свастика? — Не, није, него ученица, али моја, умешао се у разговор балет-мајстор опере Малковски. — Охо! Дакле од струке? — Да: Талентована, али сиромашна девојка. За сад игра у седмом реду. За неколико минута знало је цело друштво ко је и шта је Моника. За то се постарала грофица Осберг и њено друштво. Остала су ипак многа нерешена питања која су интересовала заинтересоване. У првом реду како ствари сада стоје: да ли је по среди флерт

3

адпа ецза

Мукло раввица пгн.е нод силним палетом ветра И енег се с њених плећа у моћном вихору прти. Нема на неву авезда. А ветар пахуље витла. Па јеца, грпа и звижди, ил' бесно урла и крши. А негде, еред равниие, кроз снежну завесу ноћи, Једва се назире неко мало, Јбого село: Пет - шест расутих кућа. Ветар их заеипа снегом И ове као да тову ... и све поетаје бело. У Једиој од тм кућа. што шкрипећ тужно се жали У овој олујиој ноћи, еветлост одједпом сину! На крају ранавог стола свећица гори мала; Пламичак болио дрхти и једва разгони тмину. За столом аамигаљеп старап: жута, зборана лица, Тврдих, жул.авих руку, сетно у пламен гледа. И тек кад ветар бесно затресе прозорска крила И хукну димшаком хладним, тргпе се глава седа, И спази лист и перо што пред њим ћутљиво лсже. Тад старац узе перо и отпоче да пише: „Врати се, сине милп! ...« — Протрља руком чело, Па онда заврши писмо: „Без тебе не могу више." Утом затрепта жижак. И неста. А једна суза Паде из старог ока и скри се у хладну тмипу.., А ветар фијуче дивље, оставља убого село, И носи једап уздах некуда у да.љину.

Београд, фебруара 1МЗ.

ђорђе богојевиђ

или љубав, где су се упознали и када, да ли ће се венчати с њом или неће. Сигурно ће се оженити, донео је неко вест, јер су већ — верени. Већ пола године је Ханс Ауерсбах верен и нико то није знао! Дивна реклама! Грофица. Осберг, бледа од узбуђења, смејала се хистерично: — Хаха!... Ханс Ауерсбах се заљубио! Нашао је скромну љубичицу у трави! Али знамо ми кога он уствари воли! Њу је тровала љубомора. Сада је и сувише екстравагантна за њега, а раније? Једва је дочекала да се игра заврши да би похитала до њега. — А, смем ли да ти честитам, Ханс? Чујем да си се верио. — Да, јесам и могу да ти одмах претставим своју вереницу. Госпоћица, Моника Милер — грофица Вва Осберг. Моника љупко направи „кникс", док се грофица кисело осмехну. — Надам се да ћете нас ускоро удостојити посетом.... Биће нам необично мило! глумила је грофица даље. Надам се да ваш муж неће имати ништа иротив тога ако нас две постанемо присне пријатељице... Ханс Ауерсбах не рече ни да ни не. Музика опет засвира. — Видећемо се доиније, драга грофице — рекао је с прилично ироније у гласу — а сада морам да играм са својом веренипом... У игри, осећао је топлину Моникииог младог тела и њен врео дах. — Боже, како је дивно овде, шаптала му је Моника. — И колико богатог света на окупу. Хтела бих да знам да ли су сви срећни како и.згледају. Сигурно јесу кад имају све што им срце жели... — Ти си моја мала наивка, — шапнуо јој је на уво и употребио прилику да јој пољуби плаву косу. — Охо, изгледа да се Ауерсбах истински зацопао, дошану басиста народне опере у ухо комичару позоришта „Метропол". Режисер Цандер разговарао је за то време са ван Тонкеном о филму „Изгнанство". — Дакле, Цандер, кога ћемо за главну улогу место моје жене? — Па ја мислим, могли бисмо узети ту малу Милерову, Ауерсбахову вереницу. — Треба је питати да ли хоће, рече ван Тонкен гладећи своје избријано лице. — Па да је питамо заједно! рече Цандер. Уосталом, то је добра реклама за филм. Једна непозната глумица. наједном постаје „звезда". Публика то воли... Кад је престала игра, пришли су Ауерсбаху. Моника, сва задихана, држала је Ауерсбаха аа руку као да још играју. — Госпођице Милер, да ли бисте присталп да играте главну улогу у филму „Изгнанство" место моје жене, рече ван Тонкен, који је волео да ствари свршава кратко и отсечно. Моника, не одговори одмах. Чак јој ни очи нису севнуле од радости. — Не знам шта ће да каже Ханс. Нека он одлучи, — рече скромно. — Дабо'ме, прнхвати понуду, Мопи. — А хоћеш ли ти моћи са мном да играш, размисли добро, Хапс. Не, не. Боље да мало причекамо... Моника је имала мало трему. Улога јој се чинила и сувпше велика за њене способности. — Не, не, господине директоре, ја не знам да ли сам дорасла тој улози. Нећу да се бламирам и да доведем Ханса, којп ме толико воли, у неприлику... (Наставиће се)