Kolo

.... ......

— —

ЗА ДЕЦУ, ДА СЕ РАЗОНОДЕ И ПОУЧЕ

Српско коло Нвк ое вије, К'о тробојкв Србадије... Будите нам ведри чили Ви Сргтчићи наши мили!

Љубичица

ЉуОичица плапа Под џбув се скрила, Ал' Јс ипак видех Да је тано била.

^*ричу о Пепељугиној ципели сви / / знате - Кажу да је Пепељуга има/ ла најмању ногу у целом краљевству и зато се принц и оженио њоме. А да ли сте чули причу о Пепељугиној руци? Нисте. Е, онда је чујте. Такође је била једпа маћеха која је имала кћери које су се по цео дан само удешавале, јер нису имале никаквог посла. Сав посао за њих свршавала

Је морала до вечери да опере све рубље. Стојала је крај корита и плакала. Вечерње звоно је одзвонило и у кухињу је ушла једна старица. Преко руке имала је пребачене хаљине прекривене старим крпама. — Не плачи Пепељуго, јер ти плач неће помоћи. Опери се, обуци у ове хаљине и навуци беле рукапице. Напољу те чекају кола која ће те одве-

Убрао Је нисам, Нек' тамо мируЈе Мирисом да своЈим, Људе обрадује. Александар В. Беличевић, уч. I раз. IX муш. гимн. Немирко Окренуо свима леђа, Сигурно се стиди; И боји се тај несташко Да га ко не види. Пред носем му затворили, Ето, кућна врата, Немиран је ваљда био Па га тук'о тата. Мени га је јако жао Што је тако страд'о, Али, брате, што се није Мало боље влад'о! Још кад падне тамно вече, Шта ли мисли тада?... Нека свако дете спуша, Да тано не страда. Препевао Ал. Н. Милићевић

је Пепељуга која никуда није излазила. Једном је у граду била приређена велика светковина. Могли су само они да оду на ту светковину који су били позвани. Дошла је ту и она маћеха са својим гиздавим кћерима које су ишле поносито као паунице. Хаљине су им биле украшене златом и сребром, да су очи болеле кад се дуже гледало на тај бљесак. Јадна Пепељуга морала је да остане код куће, јер

Мађионичарскв вештине

Св® сте се одушевљавали мађионичарским триковима, нарочито ви најмлађи. После сваке мађионичарске претставе питали сте се како је то могуће. И толико сте зажелели да дознате за тајну свих тих трикова да би могли другима да покажете та разна „чуда". И ви ћете моћи да научите неке мајсториЈе. Наравно, не тако сложене, јер за једног професионалног мађионичара потребно је много справа до којих ви нећете моћи доћи. У нашој рубрици имаћете неколико вештина које не изискују ни много новаца ни нарочите мађионичарске справе. Све је основано само на вештини, Јер нагаа пословица каже: вештина није вражбина. Ако будете пажљиво пратили наше експерименте, научићете забавне ствари које ћете моћи у неком друштву' да изведете. Главна справа за све вештине је „чаробни гатапић" који не мора да буде шупаљ. Почећемо с једним лаким експериментом: Да нестане новац из руке На нокат средњега прста етавите комад белог воска. Узмите пола динара или динар и ставите на длан, покалште га свим присутнима а затим затворите руку. Ваш прет, управо нокат дошао је тачно на новац и док држите песницу затворену, изговарајте неке неразумљиве речи. Отворите длан — и гле, новап је нестао. Ово се може неколико пута поновити и са обе руке. Само пазите да восак с прста не избришете, јер вам онда све пропада. Јер, као што видите новац треба да се залепи за восак.

Да се пола динара претвори у динар Пресавите пола табака палира у средини тако, да доњи део буде дужи од горљег отприлике за 2 сантиметра; затим неприметно у средину ова два листа ставите неки мањи новац (пола динара). На спољну страну, управо на горњи лист хартије треба ставити на исто место други новац приближне величине и почните овај папир који је пресавијен даље у истом смислу пресавијати у круг, докле год то буде могуће. Онда почните хартију да одвијате, сада ћете ухватити онај део лиета који је дужи и појавиће Јсе онај новац који приеутни нису видели. Мастило да се промени у воду За овај експерименат погребна нам је нека црна лака материја, свила, флор или газа, чији облик мора имати облик суда у коме ћемо експерименат да изведемо. У суд ставимо чисту белу воду у коју потопимо црну материју. тако да присутни имају утисак да је то растворено мастило. За доказ овога узмемо дедну белу карту од тврда картона, чији је доњи део задње стране црн и њу умочимо у воду. Извупимо је и покажимо присутнима тако да ће се сваки уверити да је карта заиста обојена од мастила на доњем делу. Карту оставите, а суд покри.јте једном црном марамом, при чему нарочито пазите да дохватите један руб материје која је потопљена у воду коју повучите и у овом тренутку изговорите чаробњачке речи, управо мрмљате нешто. Подигнете мало црни прекривач са суда. истовремено са мокром материјом и вода је остала потнуно бела. У то се сви могу уверити.

сти на свечаност. — И старице је нестало. Пепељуга је за час била обучепа и одвезла ое на свечаност у двор. Ушла је у салу за игру. Гледала је све присутне, али како је била лепо обучена нико је није познао, па је нису ни удаљили из двора.. У сали је било много гостију и све присутне даме говориле су о томе како су чнтале у вечерњим листовима заннмљиву вест. На првој страни писало је великим словима, да ће овамо доћи и принц, врло славан и богат и да ће овде да тражи себи жену; избор ће пасти на ону девојку која буде имала најлепшу руку. Била је то права сензација. Тога дана све су маникирке имале пуне руке посла са маникирањем и дотеривањем руку варошких девојака — удавача. Кад је Пепељуга чула за то, хтела је да побегне, али било је већ касно. Тући прпнц је ушао у салу, музика је свирала и он је почео да игра. Свакој дами је скинуо рукавицу и погледао јој је руку. Кад је већ са евима играо,

Зец од бро/ева Једном професору математике казали да нацрта зеца И он га је одмах нацртао. Ади пошто је то био профееор матсматике, он га је нацртао на свој иачии. Да ли видите номоћу чега Је професор нацртао зеца?

3А ЦРТАЧЕ ПОЧЕТНИКЕ

Нага даиашњи цртеж даје вам кратко и јасно очигледно упутство како се најбрже и најбоље може нацртати заселак п то у три раздела. Покугаајте! Сами ћете се зачудити како I* ппосто...

"ВНХ0О81Г тшггвГ и 0ПИКОО оаС 'чгЦикКоо чен^аГ '©ПИХООШ 0О1? '13ПИ,19Ц «Н1ГОГ "ВМС1ОаЈ,0ћ ^п# -ог 'оиГоас 0ад '-еПинттог гшТГОЈ? :ох и -ОС19 ХИК-ВО ЕО №06 ОВЈ.С1ПВИ 0С С1ОО0фОС1п

још једном је погледао свуда по салн. Тамо у куту поред самих врата ст* јала је једна играчица, од стида је и< мала оборен поглед и од страха је дрхч тала. Принц јој је приступио и ски« нуо јој је рукавицу. Пепељуга самв што није пронала у земљу. Њена РУ* ка била је црвена, тврда, избоцкашј од игле и шивења и поред тога још и пуна жул,ева. Мислила је да ће је сн* гурбо принц истерати. Принц је није избацио, него напро« тив пред свима присутнима изјавио' је: — Све руке, које сам овде вечерав видео, лепе су, беле, меке, са дивним ружичастим лаком — руке које ничеч му не служе. Ова рука — и прп тиМ речима је подигао Пепељугину рук»ј и пољубио је — од свих је најлепша* Зато што је то радна рука! И благо* словена је. И принц је прогласио за своју иза* браницу. Све даме које су имале него« ване руке хтеле су да пукну од зги^ висти... М. Ст,

Кзта и звездв Гледао бата звездице мале, а миле очи благо су сјале. С усана нежних иесма се крете, а њеие речи ка небу лете. „Звездице сјајне, са иеба тамо, дођите к мени једну ноћ само". Шапуће бата пун чудног илама: „Дођите да се иоиграм с вама". Смеше се звезде маломе бати и њихов треитај небеса злати.

М. Пжкин

Кад је сликар расе,ан

Ову слику нацртао је један сликар који Је јако забораваи, те се тако десило да иа овој слици направи равно десет грешака. Оне се лако могу уочити, зато — пронађите их.

Сап смроте секе

Лепи сан сиива: свуд око секе пајаци златии, сребвне зеке. Смсерие лутке с косом од свиле ш многе. многе играчке миле. Усне се смеше, а очи сјаје, али та срећа дуго не траје: трже се — неста лутака рпа. а руком стеже лутку од крпа.

С Ј

В гскин г»

1К