Kolo
18
Г. Тибор де Махула у Београду
Пестоничкој коидертној публнди, нарочито љубитељима музике, ириредило је Орпско народно позориште доиста ретко задовољство, таме што је успело да доведе као госта једног од најпознатијих немачких соло-челиста г. Тибора де Махулу, члана берлинске филхармоније, чије је. име познато широм делог света. Г. де Махула стигао је пре неколико д&на у Београд, и већ синоћ, пред препуном двораном Коларчевог универзитета одржао је свој први концерт. На програму је био Дворжаков концерт (један од најбољих концерата за чело и оркестар), а поред тога симфонија „Јупитер" од Моцарта и „Поподне једног фауна" од Дебисија. Првокласни муаички програм одушевио је. београдску публику која је веома срдачно поздравила великог уметника. Поводом свог гостоваља у Београду г. Тибор де Махула био је љубазан да каже неколико речи нретставницима српске штампе о свом боравку у нашој НРестоници. Пре свега г. де Махула изразио јв бвоје задовољство што му се указала нрилика да се појави пред београдском публиком. Он је на својим многобројним путоватима, широм целог света, већ неколито пута прплазио кроз Бео-
Тпбор це Махула, соло-челиста берлинске филхармоније град, који га је одушевио својим слнковитим положајем и темпом живота, а-;ш још није, каже, гостовао пред београдском публиком.
Г. де Махула студирао је у Пешти. По Европи је од 1930 давао многе кондерте с изванредним успехом. Године 1936 ангажован је на позив славног диригента Фуртвенглера, за берлинску Филхармонију. По себи се разуме да је и поред тога гостовао и даље свуда, а нарочито по Холандији, Шведској, Норвешкој и Мађарској. Оа филхармонијом путовао је у Шпанију и Португалију. Од музичких дела, г. Махула, као солиста, воли, разуме се, највише чисте солистичке концерте, нарочито Брамсов и Бетовенов. Али од свих музичких аутора највише воли Јоакима Нима, шпанског компонисту, нашег савременика, који је стилизовао старе шпанске песме из 16 и 17 века за клавир и за чело. А чело је у једну руку шпански национални инструмент. Дворжаков кондерт, каже г. Махула, писао је овај славни чешки композитор у Америци као диригент њујоршког конзерваториума. Мелодије тог концерта имају делимично, поред елемената чешке националне музнке, и
елементе индиЈанске музике. Ово тгарочито у другом делу. Дворжаков концерт за чело и оркестар, каже г. де Махула, прииада међу најбриљантнија дела те врсте. За њега је Брамс к^зао: „Да сам знао да је то тако лепо и ја бих написао чело-концерт". Хајднов концерт није, уствари писан као чело-концерт него је састављен из старих шавирских соната. Али у музичком погледу то је чудесан комад, иако у техничком погледу један од најтежих. Један од новинара запитао је г. де Махулу који је највећи и најузбудљивији његов доживљај у уметни?кој каријери. — Незабораван ће ми остати за цео живот, каже г. де Махула, Шуманов концерт који сам прошле зиме давао са Фуртвенглером у Берлину. То је јединствен доживљај који се збиља, не заборавља. Музички живот у престоници Рајха и данас је на пуној висини, каже г. Махула. Последљи концерт који је давао са Фуртвенглером морао се поновити три пута у недељу дана и сваког пута била је препуна дворана. На крају је г. Махула имао да одговори и на једно индискретно питање. Запитан да ли и сам компонује, г. Махула је признао, иетина с устезањем, да компонује, али само мања дела и само за себе, како каже, јер се не усуђује да са својим композицијама изиће пред јавност. Ипак, вели, покушаће срећу с једном „Прелудијом за оркестар" која је већ готова. *
Истои некдоте
ПАМЕТАН ПАР Песникиња Милида СтојадиновићСрпкиња беше заљубљена у Љубу Ненадовића. Ту своју тајну саопштила она некој старој госпођи у Београду, која покуша да проводаџира и оде Љуби. Овај се стаде врпољити и захваљикати на понуди, а она продужи упорно: — Вас двоје би заиста били красан пар људи: ви паметни, она паметна! Љуби сину тада мисао па похита: — Али, госпоћо, где сте ви видели да су двоје паметних кућу скућили?! То не бива! Једно треба да је мало онако.. .! — И Љуба тада руком направи нарочити гест према глави. Госпођа, несуђена проводаџика, отишла је неевршена посла. Љуба је остао и даље нежења, а Милица неудата. ДА МУ НЕ КВАРЕ ВИНО Некад чувени архимандрит Кипријан Стануловић имао јв обичај да угледније посетиоце манастира задржи на ручку. Никако, међутим, није трпео да гости за столом сипају воду у вино и да га тако разблажују. Једном, када је имао неког виђеног госта, и овај сунуо воде у вино, повиче архимандрит: — Ама, господине, не кварите ми вино!
— Опростите али сам тако свикао: никако не пијем чисто вино! — одговори гост. — А ви нам онда барем поправљајте воду! — рече архимандрит.
пЕСМА И ПЛАЧ Др. Лазу Костића на некоЈ забави салетела једна врло млада госпођица и обасула га низом разних питања, Велики песник, кога је чекало дру> штво, нестрпљиво је одговарао како ја умео и знао. Напослетку ће га она упитати: — А када сте ви почели певати? — Тада, када сте ви почели плакати! — одговорио је песник. Гоопођица се збунила и напућила уста, а Костић похитао својим пријатељима. ШИЛЕР И ЧАША ВОДЕ Змај Јован Јовановић договори са' једном са Ђоком Стојановићем да пођу заједно у позориште на неку Шнлерову драму. На благајни су на своје велпко разочарење сазнали да ј« вбог болести једнога глумца репертоар
ж ^
Другу је чашу гост налио себи тако, што је прво у њу усуо воду па тек онда вино. ВИДИТЕ ВУКОВ РЕЧНИК Као и многи други наши књижевници и песници тако је и Лаза Костић врло марљиво проучавао Вуков речник. А како је Лаза волео да гради и кованице, то су му многе добре народне речи, узете из Вукова речника, сматране да их је сам измислио. А то је било само зато што те речи нису биле уобичајене ни познате. Једном га је неки пријатељ упитао: — Шта ти је то, забога, „сустримак"? Лаза је по обичају мирно слегао раменима и одговорио: — Погледај Вуков речник! И многим другима је Лаза тако одговарао, па и неким критичарима.
промењен и да ће се давати Скрибова „Чаша воде". Змај ће тада рећи у шали своме пријатељу, алудирајући на познато вино „шилер": — Богме је теби, Ђоко, добро подваљено: ти си се надао шилеру, а они теби спремшпе — чашу воде! НЕСРЕЋАН БРОЈ Стеван Сремац није волео број 13. А сигурно да није уживао ни да потпиеује менице иако је тешко могао да одбије ту услугу својим пријате^вима. Тако га једног дана неки од њих замолио да стави свој потпис на меницу. Сремац је одговорио: — Хоћу, али да зпаш ово је трпнаеста меница по реду коју овде у Београду потписујем! Молим те да нађемо одмах некога коме такође треба потпис, па да уједанпут потпишем и тринесту и четрнаесту...
Ц А Р С Т В 0 Д Е Ч И Ј И X ИГРАЧАКА НАТШ ЋЕТЕ У РАДЊИ ВОЈИСЛАВА СИМИЋА КРАЉА АЛЕКСАНДРА БРОЈ 279 (Преко пута Гајине кафане) 30566, 1—1
ч.
Оглашујте у КОЛУ
ЗЛАТАН НАКИТ
и свв зпатне предметв, дијамантв крупније, брилијанте све вепичине, свв врсте тепиха и ћипима, кристал, порцулан, фото-апарате, хармонике и све боље античке ствари купује и највише плаћа
»Нова Комерција« МАСАРИКОВА БРОЈ 4 (палата Официрске задруге)
ТЕЛЕФОН 28-035 30563, Ј—2
НОВО
ДОМАЋИЦЕ!
НОВО I
У ОСКУДИЦИ ЈАЈА УПОТРЕБИТВ „К 0 К И Н" УСПВЛУ ЗАМВНИЦУ ЗА ЈАЈА, ПОТРАЖИТЕ ГА ЈОШ ДАНАС КОД ВАШВГ КОЛОНИЈАЛА. ПАЗИТЕ Н А ИМЕ „КОКИН". ГЛАВИО ЗАСТУПСТВО ИМА; АГЕНТУРА »ЗЛАТМБ0Р« РАТКО С. БРАДОЊИЋ Б^ОГРАД - БЕОГРАДСКА УЛИЦА БРОЈ 3/1 (Славија) — ТЕЛ. 26-728 30564, 2—2
ЗЛАТАН
И СВЕ ЗЛАТНЕ ПРЕДМВТЕ, БРИЛИЈАНТЕ И КРУПНИЈЕ ДИЈАМАНТЕ КУПУЈЕ И НАЈВИШВ ПЛАЋА
»Ш А Ј К А« КНЕЗА ПАВЛА БР. 50
80564, 2—2
ЗЛАТАН НАКИГ СТАРМ И НПВИ1 КУПУЈЕМ: Дијаманте крупније, брипијанте све вепичине, златне зубе, бурме, прстење, минђуше, брошеве, бразпетне, ланце, сатове златне, сребне и метапне само исправне и од бољих познатих марака; старо злато оштећено, излизано, поломљено и горело сваку копичину, купујем сребрне есцајге и остале исправне предмете од сребра купује и највише плаћа. Бесплатно процењује и на захтев процењене вредности исплаћује одмах позната фирма
»
БРИЛИЈАНТ«,
власник МИЛИВОЈЕ М. МИТРОВИЋ БЕОГРАД — ЂОРЂА ВАШИНГТОНА УЛИЦА БРОЈ 6 — ТЕЛЕФОН 28-706 30516, 1—1