Kolo

5

ПИЦЈ.ЕГ; И ^Ши БИЦ Л

година свога »гпвота оп ба® није срео ни једиог човека, који би се могао назвати „срећним"... ТГриђе му један госиодин: „Јесте ли заузети?" — Заузет сам! Јога четворици беиге отказао. Већ иаде мрак... Сијалице затреперише испод тмурног неба. Навали публика из биоскопа... И почеше једаи за другим да гарилазе шоФеру ... али је он свима, без разлике говорио „Заузет". Пво и њнх — излазе ... Дама отвори амрел... Припијени једно уз друго иду у корак, разговарају, сагли главе једио према другом, не гледајућн ии на кога ... Шофер је, седећи у аутомобилу, осетно како су срећпи.

Свако вече кад затрепте мале звезде, Ваеионом кад завлада мир и покој неба; Ја се" мблим. оче, за миоге и тебе И тада верујем да моје молбе евемиром Богу језде. Срце, тада, залупа јаче, груди се .дижу, . А р.ука за.дрхти напра-ви знак крста. Али веруј, сејо. мајко, наде се нижу! Доћи ће тата, јер ,моја је вера тако чврста.

(~ЈЈјлои.ш& Ј&лмЈнх

Уигатккп,

таблете

Оглас рег, С. Бр. 19 999 од 6-Х-1942 Добија се у свакој апогсци

ВЛУЕК

Прошавша два дугачм квафЧ<а дама се заустави. Ту јој приђе младић, који није био лепши од њеног мужа. И овде, насред улице, они се ватрено изљубише. Она га ухвати под ру« ку и пођоше... до првог биоскопа, где затим уђоше. Шофер заустави аутомобил с друге стране улице, преко пута биоскопа... Ту, шофер узе да размишља о тој срећи. Најзад се запита: како даље да поступи са заљубљеним паром, кад изађе из биоскопа? Надао се, да ће облигатно ући у љегов такси, па приђе колима близке биоскопу, унапред решен, да сваком другом откаже вожњу. Мрачни, растресити облаци и даље су јурили но небу. За облацима одоше и шоферове мисли о срећи. Како •је мало праве среће на нашој грешној зеЈ1љи. Ако се где-где и нађе мало среће — кратког је века. За тридесет

■ ДШ ИфИИ Ш " ВДШетали 'Једии* ис!гим кварталом. Шофер је возио кола лагано за њима... Узалудна је била његова бојазан: да ће их изгубити. Срећа их је исувише везивала. Најзад се још једном пољубнше, па се разиђоше. Дама оде кући, а онај својим путем. Пред оном истом капијом да.ма погледа на ручпи часовштк и уђе. И шофер се неприметно приближи и стаде. Ту он реши без даљег размишљања: ако муж изиђе, да му каже, да је она сама ишла у биоскогг и да се опет сама вратила право кући. Заиста, после десет мппута, ево мужа, унезверена и устрептала лнца, узбуђеног још више. Одмах упита: — Шта је било? — Све је у најбвљем ред4'! и шофер му исприча, као што беше решио, да не ремети срећу — ни жени, ии младићу, а ни мужу. Очи мужа заблисташе од радости.

ва дана је оправљао свој такси. Тек трећег дапа изингао је на своју стаиицу — и то после штдне. Једио речју, хиљадарка је била изгу^бљепа због те оправке. И сад, кад се вратио на посао као запнат киша пљушти ... Најзад млазеви умањише и киша преетаде. Калдрма бљешти ... Седео је за волаиом и мислио. 0 свему, а нарочито о брачној срећи — иако није Гшо жењеп. Одједном приђе му неки млад човек. узбуђен, па му рече: • Хпћете ли да зарадите хиљадудв'е дннара? 1 — А што да не... — Изволите! рече он и пружи шоФеру хил.адарку. Овај је прими, али у -педоумицп: зашто му даје повац ундпред? Млади господнн се прибра, и узе да му објасни: :— Не чудите се! Сад ће из ове капнје изићи моја жеиа"; она је ниског раста, црномањаста, лепа, са новим креи шеширом ... Треба да удесите, да седне у ваш такси. Ако не хтедне у кола, јер је киша престала, — ви пођите за њом тихо, не губите је из вида и припазите: с ким ће се срести п куда ће поћн... Најважиије је то ~г кад ће отуда изићи и ко ће је пратити? Затим ћете доћи овамо, на ово место па ћете ми рећи све шта сте видели... Оида ћете добити још хпљадарку. Те очн с.у много говориле. Вероватно, да су је оне очарале, кад се решавала ■ да се уда за Аега. У току времена те исте очи су јој постале обичие, и онда је пцтражила друге... Муж одахпу, пун среће, Јога мало па да заилаче од радости. Пошто марамицом пређе преко озиојсног чела занита игофера: — Госнодине, јесте ли икада видели срећинјег човека,?" Шофер се осмехиу и слезке раменима у знак снебиваша. — Ако инсте, ето знајте — то сам ја! Желим да и ви будете срећни! Ево вам обећана хиљада поштено зарађена ... ! Отада није више размИшљао о срећи ни о томе да је већ крајње време да се ожени ...

Ево, опот вече склапа благр. очгт. Вабељеном оџет ое шири чаробна моћ ОвемогућеК којим епе то бива. ■)а, тада, шаићем малој ееетри, Која — заспала, емеши ее, нешто днвно енива Смеши ее, еејо, веруј тата ће доћ' ... Ватин, маја, 1943 год. Алексин С.

Ниј.е очекивао, такав задатак. Никад се није унуштао у сличде ствари, на није знао, како да се снађе у повој улози. Одрећи се пак хиљаде дииара, иије хтео. Сем тога, млади господин га је гледао тако молећиво, дивиим круцним очима, које су иросто молиле: за снасен.е породичне среће ... II шофер одговори: — Добро, госиоднпе! Немајте бриге! Господин журно лахЧа.т.г и уђе у каиију. Шофер је чекао ... Прође око десетак мпнута кад из ка.пије изиђе мала, црнпураста и таиана дама, са креп-шеширом ... Дама баци летимични поглед на ауто и продужи пешке. Шофер је пустн да измакне стотину корака, н крену ауто полагано... Тамо... Тамо далеко, далеко пут заласка сунца, Преко врхова гора, равница и врела; Преко многих градова и безбројних села, Често моја мисао усамљена. лети 'Драгом тати, мом драгом војиику, Који заједно с многим ситтовхтма Мајке Србије мирно броји лане, жељно чека зору. Да угледа мајку, сеју, отаџбину своју.

Горњи град

(Онимгис: А. Снмић,