Kolo
6
,,Целокуино трајање човечан ства на земњи — само Ј'е 1едан тренутак. вечности". Фламарисн саме звезде што их о лепим еедрим вечерима гледамо, како си ее //I по пебу осуле као златне трепецаве кокице, имају доба свога детињства, своје бујпе младости, своје зрелости, своје дубоке старости, па пајпосле и њима куцне последњи час, те се и оие за навек угасе. Неизмерно крило васељепипо то је, у једио исто доба, и колевка и гроб безбројним световима, што се непрестапо рађају и мру ...
— Госпође и господо, — Овога вечера имамо једну врло пеблагодарну тему. 0 њој су лупали главу толики светски умови па је опет нису довољно расветлили. И ја сам се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама расправљам! То је од мене одиста дрско; али шта ће се. да није те дрскости и у других људи, лудскн би се род просто упарлозкио, те не би био ово што је... Дакле ја ћу дапас говорити о бесконачности васел>ениној... И онда мало заћута. Његови се погледи зауставнше на „плафону" — као да је кроз н, хтео да погледа у ону бескрајну пучину небеску, што је баш овога вечера. трепернла миријадама небееких светила. — Прво да се упитамо, — започе он, — шта је то управо васељена? Васељена је све, све Што она у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то је наше супце и сва његова огромпа породица — Нептун, Уран, Сатурн са својнх осам пратилана и оним тајанствешгм појасима својмм; то је горостаснн Јупитер, из кога може изићи хиљаду и две стотине овнх паших земаља; то је онај блистави рој астероида, што кружи око нашег сунца између Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне луталнце — репате звезде — што се с времеиа на време на небу појаве, облете око нашег суппа па их опет нестане, — то је ово наше лепо небо са својим безбројним звездама што на њему вечито тренере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни почетка ни свршетка!... Васељена је, дакле, сама бесконачност: бесконачност је под нама, бесконачност над нама, бескопачност пред нама, бесконачпост за нама!... И како да се то још боље
нашем уму претстави?... Замислимо једну безграничну сферу, у којој је свако њено место њен апсолутни цептар... Летели ми брзином супчане светлости, — што у једпој секунди проће три стотине хиљада километара простора, — летели мн, велим вам, том страшном брзнном лево или десно, доле или горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, већ сто мнлиуна, не година, већ векова, — ми бисмо бпли увек у цептру те безграничне сфере!... * — И бескопачност времеиа аналог је бесконачности васељенпној: оно ћема свога почетка, оно неће имати ни свога свршетка. Само име: време, — то је нлузија; јер у животу васељеиину иема времена — нема ни прошлости, ни садашњостн, ип будућности: живот васељенин — то је једно апсолутно трајање... * — Па и сама бесконачпост броја апалог је бескопачности васељенипе; јер је у васељени све безбројно — светови као и атоми, из којих су ти светови састављенн. — Па и сам прогрес жнвота — било биљног нли животпњског — нема својих граница. И ои је вечит и бескрајан. Ко би могао повућн грапице између иптелигенције једног црвића и интелигенције ловачког кера, а ко ли између једпог Патагонца и философа Канта, велнког астропома Коперника п песника Молијера?! 0, ти узвишени Уму, ти вечита и непојамна сило васељенина — што одржаваш на карару и вечитој хармонији миријаде миријада светова, те чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и тако недостижан, — ми се теби дивимо; ми пред гхресто твој на колена па-
^1лг>А
Ј1аза Комарчип Ђежонаш&ст ^осе^нин.о, ,,Ни вечност 1едне душе не би била довољна да обиђе бесконачност васељенину и па све сазна"... Фламарион Ј еднога вечера и мене позову у Грађанску Касииу на позната предавања г. Д. С. о бесконачНости васељенииој. Ја не знам шта је он говорио на првих пет предавања, али по ономе нтта причају оии који су га слушали изгледа да је којешта Говорио. — В баш оно крупно одвали, кад 1>ече, да наша земља, шестарећи око сунца, у једној секунди, а то је док шеталица на сату учиии „цак", пропростора 29 кил^метара, а то је. колико одавде до иза Раље! — повикао Зе један који је био на његовом трећем предавању. — Вала то му је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца може истесати један милион и две стотипе осамдесет хиљада ових нашпх земаља, — то му ни луд не би верова.о, — додао је неко други. — А овамо је одмах затим навео да је сунце теже од наше земље три стотине двадесет четири хиљаде пута... Он сам себе побија: онамо каже да се из сунца може истесати 1,280.000 наших земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.000 пута!... — Море, пројте се, људи!... Зар не видите да је у ове наше научтшке ушао некакав ук, те немају о чему паметиијем да говоре, већ о ономе што ни луд не би веровао. Ја од када знам аа се наша земља стоји како стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока.!... — рећи ће на то неки Драго опанчар... * На предавање беше дошло пуно свеТа. Лепша половина је необичпо била ааступљена. У великој дворници Грађаиске Касине била су сва места заувета. Мушкиње је било у побочннм собама. Пушило се и разговарало. Говорило се о последњим великим укааима, што су их донеле службене новипе, а за тим се прешло на претстојеће изборе и на то, која ће странка однети победу. Глас Весе Ђука највшпе се чуо. Он је доказивао да ова садашња орГанизација наше војске ништа не ваља. Стеван Зоља, СаваМалац, на другој страни љутио се нешто на одбор, што се ништа не стаРа за њихов крај, већ сваки одборник вуче на своју страну, а овамо кад се лореза и општински прирези напла1ују, онда од Сављана прво траже. Из побочне собе се опет чу неки глас, да 'је свему томе крива наша интелигендија и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да пеко пе повика: — Почиње! И ми пагрнусмо на врата. Иаста један свечан тајац. Г. Д. С. беше се всћ понео на катедру. Смешкао се: мило му, што се н.егова предавања овако лепо носећу;у. И опда поче, од нрилике, овако:
дамо и са дна душе своје прошапће* мо: — Велика дела твоја јесу Господи! * После мале паузе он опет настави: — Господо и госпође, — Бесконачност васељене то је бескопачност и вечитост материје, која. испуњава цео простор; а бесконачност простора и вечитост материје, то је бесконачност светова, то је вечитост живота њихова; а бескопачност п вечитост живота њихова то .је бесконачНо и вечито кретање материје; а бесконачно и вечито кретање материје, то је 'бескопачно и вечито обнављање вечито постојање, рађање и умирање светова!... — Вама то, господо и госпође. може изгледати мало и чудновато и невероватно, али је то ипак тако овејана истина, као што ја гледам вас н ви мене. — Ево вам једног примсра: — Колико сте гтута о лепим ведрим вечерима гледали ово наше лено нлаво небо осуто безбројним треперавпм звездама. И на северној и на јужној хемпсферп небесиој једва. их се могло голим оком впдети око 4—5 хиљада, алн кад се небо ногледа на мало всће телескопе, опда их се покаже на милиуне. И не само да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп открије безброј небеснпх маглина и магличастих звезданих гомила Иебо нам се онда учини као да је све с краја на крај посуто сптштм блиставим песком. Из ових се небесних мзглина стварају нови светови, нове суичане системе. Од безброја тих иебеспих маглина и звездапих гомила да плмеиемо једну из малеиог сазвежђа које се зове: Ловачкн Пси. И она се голим оком не видн, а кад се телескоп гготралпг, онда нам се у том маленом сазвежђу оцрта Зедап мајушнн блистави вепчић, начичкан једва приметннм праптинастим звездицама. Њих је знаменити астроном сир Хермел старији чак и пребројао: има их, вели се, преко десет хнљада, а то ће рећи. да у оној маленој магличастој гомилицп има преко десет хиљада сунаца, илц, бол^е рећи, сунчаних система, и већих и мањих него што је систем нашега сунца, овога колоса небесног, из кога се, као што сам недавно напоменуо, може истесати милиун и две стотине и осамдесет хиљада ових наших земаља, која је оиет за себе један колос!... Па и опет, кад бн се ово иаше сунце гледало из даљине онога мајушног прстенчпћа звездаиог, оно се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи телескоп могло наћи и то као једна светла треперава тачкица •*- колико убод мале шиваће игле! А шта би се тек могло рећи о осталим, безбројиим небесним маглннама и звезданим гомилама — у Перзеу, у Тукану, у Центауру, у Ждребету. у Ориону, у Штиту Собјевскога, у Великом Медведу, у Аидромеди, у Змају, у Лаву, у Водолији, а шта опет о оном горостасном и светлупавом иебесном појасу, што се зове Млечни Иут — наша „Кумова Слама" — што је цело небо опасала, а која ништа друго није. до баснословно од нас удал^ена сунца и сунчане системе. којима нема броја ни есапа — пп но даљшш ни по величинп њпховој?! .. — Вто, господо и госпође, то су тек овлашни оцртаји нама непојампе бесконачпости васељепине!... — Пре милиуиа и милиуна, не годииа, већ векова, и наше сунце и цела његова огромна породица били су оваква небесна маглина, чије су се граиице тада простирале далеко иза граиица Нептунових. Пречник ове горостасне маглине нашега сулца нзносио је преко 8800 мплиуна километа-
Наша земља ме^у звездама
(Спимци из књиге: „Једна угашена звезда" од Л. Комарчића )