Kolo

ра!... НаЈпре сс" од те "маглине олелио Нептуи, а за њим Уран, на Оатурио, иа Јупитер, па астероиди —■ лма их око 400 што су до сада пронађеии; а, ио свој прнлнци, има их још који нису пропађеии; — па Марс, па наша Земља, па Венера и на иослетку Меркур, овај мезимац иашега, сунца. Па и ова деда сунчева имају свој пород. Земља наша, има једпо дете — а то је наш Месец; Марс има двојс, Јуиитер четворо, Са^урно осморо, Ураи четворо. За Нептуи се зна да има само једног пратиоца, али иеки астрономи тврде, да их мора бити више... — И та огромпа породица нашега Сунда смешТена је у једиу периферију иебесног простора, која има, као И1то горе рекох, у пречпнку на, скоро, девет милијарада километара. II опа опет у целој васељени није ништа друго до, као што вам мало пре рекох, један убод иглин!... То је једаи цнгли атом међу атомима из којих се састоје сви небесни светови, који испуњавају ову, нашем уму недостижиу, васељенску просторију, иросторију без кра.ја и почетка, иросторију што има једно једиио име: васељеиа... — Господо и госпође, — Бесконачност .је васељенина што и вечитост њена. Има светова који су сад у повоју, а има их, који су у пуној младићској бујности, а има их који су достигли врхуиац зрелости своје, а има их који су нагли вечеру живота свог... Вто и ова наша земља била је негда небесна маглина — и опа је негда сјала најпре љубичастом бојом, па бљештећи белом, па златнобелом, па црвепом, док се најпосле иије охладила. Милнунпма и милиунима годииа ирошло је док је она постала ово што је; и милнуни н милнуни ироћи ће, док се н наше. сунце охлади и постане један грдоспи небеснн леш. С њим ћс нзумретн и сва његова поролИца, И то ће бити једно васел.енско гробље ... Шта се мрштите?... Ие бојте се. Ми то доживети нећемо!... — Цео овај живот и нашега суица и целе његове породице, то је само једаи треп у животу васељеиину!... Ето шта је бесгошачност васељенина! Ос.им је г. Д. С. завршио своје шесто нредавање.

&ААЛ-^Ои Т7ИЦЈЕ'-

/ ^ада се репортер за кримниалиу //V кроинку „Вечерњег листа" Никола Митровић вратио у редакцију, после узалудпог трагања за иеком сепзацијом, било ,је већ подие. Вечерље издање спремало се увелико. Премореи од силпог трчања по граду, од једног полициског кварта до другог, Ннкола седе за свој сто, скиде капут, откуда на брзу руку неколико „шлајфни" и одиесе их уреднику, који је већ с нестрп.љ,ењем очекивао последње рукописе. За то време, остали репортери, докоии, окупили се у сарадничкој соби и у задиркивању и шали прекраћивали време. Пуних иола сата Никола се задрига код уредиика, доказујући како је његова кроиика боља од копкуреитских

ге, верујући да и у тој тајанствеиости можда лежи срећа.,. Толико пута је Никола очекивао у овој истој коректорској соби извештај с иајглавнијег, носледњег вучења, па ипаК никад шшта... Али, остајао је уноран и мислно је, скоро је бно и убеђеп, да ће му се једиога дана иасмешити срећа. У тој нади пролазиле су и годпие ... Овога пута Никола, по обичају зграби коректорски шиф и брзим погледом пређе преко бројева, који су били упадљивије сложеии. То су били бројеви важнијих згодитака. Наједпом његов поглед се укочи. У лице му појури крв, успе му задрхташе, а затим крикиу од неког иотајног узбуђења па излете напоље. т 1ао пзваи себе добаци

Иосле је пастала играика. 0 васед.ени и њеној бесконачности ама нико витне ни речи да. ирозбори. Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и оц с*е ухватио у коло и играо је, да га је евега зној пробно. Што се меие тиче морам признати да ме је предавање овога г. Д. С. прилично узбудило, те иис.ам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим. Оио ми није силазило с ума, да је васељенина безграничност, слична оиој бесконачпој сфери, у којој је свако њено место њен апсолутпн центар: летело се ма у ком правцу, десно или лево, доле или горе, — сто хиљада, пе, већ милиун мплиупа, не годииа, већ векова, брзиком суичане светлости, — увек би се бпло у цеитру те бескрајне сфере... Та оно је, да. човеку свест мркне!... Поеле опо „да ће се у току времеиа и наше сунце н цела, његова породица 'екочањити и постати једио ваеел.енеко гробље"; па опо, да се п светови рађају и умиру, — ето, то ми троје ннје иголо у главу: зар ова иаша лепа земља, пуна сваке природне лепбте, пуна зелепила, пуна цвећа и ми-оиса, пупа миријада Божјих створова — пуна песме и цркута, пуиа л.убави и доброте; пупа мрзости и завиети, — иа да свега тога од једном неетане и да иостане један васељенски леш?!... Не, не, то само бити не може: све верујем, али у то не верујем. Зар је Бог за то створио овај леии бели свет и у њему чудо од чудеса — човека, па да га једиог дагга збрише као. сунђер кредом исписапе инфре на табли?! Не, то би бпла права, иа макар, Боже оирости, и Божја бесмпслнда!... * З г тнм и таквим мислима отишао Сам кући и легао у кревет. Дуго и дуго нисам могао заспати. Испред мојнх очију иролазили су читави светови, црни као авети, а покривеии вечитом тмином. У два сам маха скакао из кревета и онет легао, али пусти Сан иикако да ми дође. И, иајпосле, не знам кад сам и како сам заспао., 4

па ипак је оп, ето, пајмаље плаћен, таман толико колико да животари. Знао је он да је све то било бадава што је говорио, али, тек изговорио је колико да рекне, а оида оде у коректорску собу. Наишао је баш када је момак доносио коректуру извештаја последљег вучеља Државпе класне лутрнје. Због тог извештаја он је и дошао ту, јер иије имао стрпљења да сачека излазак листа, већ је увек званични извештај прегледао у коректорским шнфовима. Пуних десет годииа Ншсола је држао половниу срећке број 13.313, увек у иекој лудој иади, да ће једнога даиа добнти премију, или бар неки већи згодитак, који би му унео мало ведриие у зкнвот, суморан и једноличан. Број свога лоза крио је као змија по-

(Јиуиозншс ШџшшЉл

зна поуздано, да главобоља нестаја воН.после ненолика минута.

таблете Протма болова Ш АУЕ«ј Ј& У Оглас рвг, С. Бр. »9 999 од 6-Х4945 ^ Добија се у свакој апотеци

својпм згранутим друговима: „Здраво, нека ради сада ко мора. Ја одох!" У ходнику срете директора и власника либта и у својој разумлшвој журби уручи им усмени отказ и остави их запањеие. На улици заустави први такси-аутомобил и одвезе се најпре својој кући. Збуњено притрча мајци, загрли је и пољуби и њој се првој исповеди да је и.егов лоз добио премију од два милноиа дииара. Дакле, његова половииа добнла је милиоп динара, Тај велики срећни тренутак, толико дуго очекиваи и прижељкиван био је сада стварност! СтаРа мајка .још се ннје била ии прнбрала, а Никола- се већ возио таксијем у главиу колекторску радљу, у којој је купио срећку. Посде десетак. мнпута воЈкље, такси се заустави иред колектуром. Никола изпђе достојапствепо из кола, нрочита на таксиметру колико има да платн и из џеиа извади послсдп>у педесетицу. Кусур од три дннара галаитно иоклопи шоферу, а затнм уће у радњу. Приђе првом чиновпи.ку за столом, из-вади свој лоз и- пруЖи га без речи али иекако важио. Овај одиесе лоз у каниеларпју, прегледа званичну листу добитака, климпу мало зачуђеио главом и врати се натраг. Уместо свежњева новчаница, чиновник врати лоз и упита га® „Шта ви желите, госнодине? Ваш лоз није добпо ни улог!" Преперажен, као да га је гром погодпо, Ппкола узе листу да се личио увери и заиста. виДе да је премију добио лоз број 13.318. Било му је тада, све .јаспо. Слага» ,је иогрешио у једнОм броју. Место осмице сложио је тројку. И удес је баш хтео да се та фаталиа греиЈКа иоигра баш њи.ме... Без иребијепе паре, Никола се врати покорно у редакцију ... Смушено објасии директору да није намеравао да откаже одпстпнски и после покорпе молбе вратнше га на посао. Отада Никола не држи внше лоз нити се вшие вајка уреднику на малу плату... и теагак живот,. „

Шкоди ли дував здпавзЈ? ишће дувана садржи различи« те неорганске и оргаиске са< стојке у већим или ман>и!< количинама. Међутим најважнпји са-1 ставпи део дуваиа је отровпи алкалоид пикотнн. Познато је да је никотии јак отров; пет капи чистог никотина; довољИе су Да убију пса, а осам ка« ни коп.а, у року од неколико минутљ Највшне никотина има у дувану з* лулу, иа у циГари, а најмање у цитач рети (један до два мнлиграма). Мно« гобројни огледи разних испитивача! доказују да тзв. депикотинисаи дуваи (цигарете „без иикотииа") садржи отирилике исту количину никотина као и обнчап дуваи. Према томе пушачи не треба да се завараВају и да мислб да пушећи цигарете „без никотина" иуиге безопасан дуван. Значајно је д« пушење иа муштиклу мање шкоди, јеџ се извеспа количииа никотииа И уг< љеп мопоксида, продукти сагорсвања, у њој задржава. Много света пуши и великој већи« ии дуваи не шкоди. Али намеће св питање: колико би се, од тих 80% људи који пуше, много боље осећало кад не бп пушпло. Тешка, акутиа тровања дуваном су срећом врло ретка. Али када се оно догоди, отровани осећа велиру муку, зујање у ушима, лунање срца; затим почиње да повраћа и облива га зној. После тога, јавља се песвестица и иролив. Болесник је блед и дрхти целим телом. Ако је тровање тезке, иастајв и јака главобоља, обилио лучење пл.увачке и зиатио убрзаље пулса. Напослетку болесипк се жали да му смета светлост и ускор осећа иоремећај вида. У најтежим случајевима троваља иикотином јављају се грчевн и трескавица, буиило са делириумом. СмртиИ случајевн су ретки, али могу да паступе. Хроничиа троваља никотином много су чешћа и јављају се код пушача који миого пуше. У случају троваља особа се жали иа малаксалост, мрзовољу, тромост у послу, лупање срца са неправилиошћу срчане радње („палпитације"), на сте-заље и притисак у пределу срца и чак повремени бол, на несвестицу и осећај страха као н на поремећај вида. Овакве особе врло често губе осећај за разликовање боја (иа. нр. зелеие од црвене). Никотии дејствује нрвенствено па живчаии систем и то највише иа опај део нашег иервиог система који управља радом свих наших органа без учешћа наше воље (тзв. вегетативии иервнн систем). Како он дражи оба главпа живна тог система, разумл>иво је да код 'Једпог лица могу да. наступе једне, а код другог, друге, па и сасвим супротне појаве тровања. Тако један пушач којн је трован пикотином може да има убрзан, док други мо,же да осеПа успорен рад срца. За впеме троваља иикотином паступа и но.јачан рад желутца и црева, као и повећање крвног притиска. Никотии штетио дејствује на крвне судове и због тога убрзава. процес артериосклерозе. Осим тога овај отров дражећи иадбубрежие жљезде изазива повећано лучеље њиховог хормона, адреналина н због тога проузрокује и стезаљв крвиих судова, а на тај начин погоршава тешко срчано оболење тзв. ангипу пекторис. Према свему изложеиом јаено је да болеснипи од срна и крвотока, они који болују од артериосклерозе и повећаног крвиог пришска, као и они са аигином пекто.рис, са желудачно-цревним обољењем и жнвчаним болеетнма, пе би требало да пуше. У последље време све је већи број жена које нуше. Међутпм доказапо је да дуваи врло штетно утиче иа дете у утроби Довол>но је да будућа мајка иопупги једиу цигарету па да се плоду убрза пулс за 30—40 откуцаја у минути, Исто тако позната су тровања никотииом одојчади која су сисала млеКо мајки које су много пушиле. Напослетку сви се лекари слажда*?^ у томе да болесници који болују Од болести органа за дисање, нарочпто туберкулозе и астме, не треба да пуше, јер дуван, дражећи те органе, ногоршава стање болести. Др. С. ј