Kolo

5

Треће ноћи репатица је постала тпирока трака неупоредивог сјаја с дивним репом, сличним пламеној лепези, покривајући већ половипу звездаие консталације. Земљин сателит и прва звезда као да су се постепено гасили. И ако је време било мирно и тихо, изгледало је као да се океан прилрема на жестоке нападе противу атлантских обала и да огромии талаеи нрете обалским кулама. Тад је, одједном, земља почела да се тресе. Страховити потреси порушили су места у иепосредној околини нрестонице. Многобројпи вудкани ступили су у дејство бљујући уснјану лаву. На све страие, па све до самих улица предграћа, искрсли су гејзири. И док су извесна језера обиоћ пресушила, иастала су У плашшама нова језера, препуна бистре воде. У самом океану иастала су нова острва чији су иратери непрекидно бљували горуће блато и слану воду. Сумрав је, услед вулканског пе-

гигантске размере. Изгледало је да је љен реп покрио половипу пеба. Атмосфера је била пуна електрицитета и многи су л,уди тврдили да у себи осећају дејства радијације која је долазила од репатице. Одмах затим тамни облаци покрили су иебо и настале су страховпте струје. Спага непрекидних подземних експлозија и вулкаиског дејства била је толика да се тутн.ава грмљавиле није пи чула. Бујице набујалих река и потоци лаве одвојили су градове од својиу предграћа. Појавнли су се, разуме се, миогобројни иозкари, истина брзо угашени. Али, пожарпма није било краја. Пустош је завладала иа све страпе. Становништво је тада захватило очајање. Вести које су стизале биле су све страшиије. Гомиле сељака стизале су, тражећи заклоиа у подпожју Посендоповог храма. Раздралгеиост је расла из часа у час. Занешењаци и иазови нророци, пролазили су улнцама, позпва.јући гомиле већ захваћене колективннм лудилом, на покајање. Миоги се нису устручавали да хуле богове, иа и самог Посеидона. Било је и таквих који су у делиријуму главачки скакали у реке лаве. Они су, као позкдерани огњеиом водом, за трен

ропаст древне Атлантиде векови1 $ ма већ занима човечанство. Пр/ во објаигњење дао је Цлатоп. Али, оно иије задовољило људску машту. И од Платона до Брагина настала је читава библиотека иосвећена тајанствеиој Атлантиди. Настале су теорије, разне претпоставке, више мање вероватне, научно доказиване или побиваие. Чар давне и тајанствене Атлантиде није престао н пикада неће престати. Напротив, појављују се све ловије претпоставке, теорије, и све разумљивија тумачења. Људска је мата неуморна. Ево најсмелијег, иајповијег, па инак највероватнијег описа тс давпе жатастрофе, носледњих дана Атлантиде: Атлаити су, под окриљем Бога Посеидана, чији се величапствени храм палазио иа врху трократог брега, живели срећио и безбрИжпо. Древна, огромна и раскошна престоница била је препасељепа. Становпици с-у се, у-

шеиих дворЈана, пареди да се креие. Није потребно рећи да становништво ии појма није пмало да је царска барка спремт?г н да је већ и крепула. Одједном, око подие, у часу када су теигки облаци иреплавили пебо када су улице биле препуне преплашеног граћанства и избеглица, када су ио крчмама пијанчили беспосличари, олош и људи захваћеии неком иовом врстом лудила, у' трепутку када је оишти делиријум достнгао такорећи врхуиац, земља се из утробе нотресла страховптим ударцем. Звезда, која јв иеколико мпнута пре тоГа још блистала на тамиом небу упркос дана, одједном је, слично метеоритима, пала, иегде на западу, у море. Услед овог страховитог удара стара земља као да је носкочнла. Чптава острва, делови коитинената иокренути страховптим таласима, изазваних падом мстеора, иестала су у дубицама мора. Невероватно брзи и снажни таласи обгрлили су читаву Атлантиду, кружећи као завој, стежућн све више и рушећи све нспред себе. Тако је заувек пропао дпвин, днвни Посеидонис, тако је собом на дш> мора понео величапствену цивилизацију Атлапта. Палате, храмове, музеје, библиотеке, школе, јавне грађевине, купатила, паркове, све је прогу-' тала разбесиела вода. II баш оида када су таласи прогутали златпу куполу величанственог Прсеидоновог храма, када су се пебом проламали очајниаатг крици људп који су већ впделн како се прпближује носледњи час, када су мајке покушавале да спасу своју. децу, пењући се врховима Посеидоповог брда, Нојев брод начичкан преплашенпм птпцама јеДРио је услед највећег урагаиа. Брод се тетурао, савнјао, али је напредовао и ветром ношеи пошао у правцу полудивљнх колоинја које еу Атланти основали у далекој Европи. Облаци су се за тре'нутак разишли и путници царског брода могли су да виде на небу нови сателит, огромни диск месеца, да внде месец на коме се оцртавао нејасни људски лик, сличан пеком иепозиатом подругљивом бозкапству. Као да је иови сателит претно повим недаћама. Дотле, на супротиој страпи обзорја још је увек стајала репатица, изазивачки, победоносна, вукући за собом огромни реп. Брод је ишао све дал,е ка Истоку, а репатица нестајала ка Западу. Између Истока и Заиада, негде на дну мора ле* жала је Атлантида. Таласи и ветрови носили су брод последњег атлаптског владара, цара Ноја пут далеке Европе, колевке новпх, будућих цивилизација.

главном, бавили трговином. Сем тога велики је био број свештеника, чиновника и ђака многобројних школа и универзитета. Раздрагапе и безбрижие гомиле биле су пред крај. даиа преплавиле широке поплочапе улице и паркове. Истовремеио астропоми, пророчки падахиути умови, који су већ недељама са внсине опсерваторијума на брду Посеидоиа, непрекИдио посматрали звезде били су необичио запосленп. Они су на небу опазили чудне појаве и ове су их све внше узнемиривале. Та љупка мала плаиета, једини сателит земље којн се сваке ноћи појављивао на атлаитском небу у последње време добијао је мпого живљи сјај но обично. Сем тога, на обзорју приметили су и неке необјашњиве отсеве. Из разних области пространог царства стизале су вести о земљотресима и вулкапскпм ерупцијама. Море је стално било узбуркано, а плиме н осеке захватиле су огромне размере. То су били први зиаци ирнближавања судбоносие репатице. Неочекивани гос-т појавио се идуће поћп у консталацији рака, под видом дугог светлосног шава, веома блиставог. Размере су се великом брзином повећавале. Становнпштво радознало се дивило овој појави, али је оно ис-

ока нестајали. Други су се.пењали на брда па се одатле с гребеиа бацали у море. Улицама су прола?,или л,уди смејући се грчевито и ридајући у исти мах. Олош и разбојпнци нападали су пролазиике и пупили крчме и гомиле пијаиих играле су пред запаљеним зградама. Ниак, при свом том переду, п услед скоро ошпте патгаке било је још лудИ који су пастављали уобичајени живот. Трговипе су махом биле отворене а такоће и пијаце. Бесносличари су се и даље куиали. или иуиили позоришта, па и школе су биле још отворене. Изгледало је као да цивнлизаиија, у свом више хил,адитом ходу не може бити заустављепа. Мржња и љубав нису престали да буду главни покретачи човечијпх нагона. Страсти су још побећивале 'и оТклањале страх од блиске пропастп. ЈБуди су мислилн: — Свакако, песрећа је велика, али ће проћи. Спаге прпроде, које су се сада ослободиле, стишаће се и жив.от. ће наставити свој ток. Били би у.велнкој заблуди када - би се дали завести очајањем и кад би престали да се баве пословима ... Цар Ноје и његова породица, као и министри и висори црквсни достојаиственици палазили су се па велпком броду којн је у пристапишту Носеи-

пела који се као густи талог задржао у ваздуху, добно кобан изглед. Е.ектро-магнетски таласи страховите снаге изазивали су на небу феномене сличне бореалним зорама. Ускоро затим затутњали су из дубине свих вулкапа дубоки гласови поздравл,ајући силног незваног неб.еског госта нз неизмерно далеких интерпланетарппх простора ... Из удаљених области царства стизале су све иовије узнемиравајуће вести. Гуверпери, помоћу неке врсте оптичког телеграфа, јављали су да су и вулканн, за које се веровало да су давно угашени, почели да дејствују бљујући ватРУ, дим и лаву. Страховите плиме и потреси уништавалп су читаве градове и области. Дилувијалие кише упроиастпле су све усеве и сва поља. Становништво, захваћепо наником, бежало је у брда. Гуверпер једне области, нзгубљеие нсгде у Јужној Америци, јавио је да је искрснуо читав плантшскн венац и да је тај изнеиадни и страховити нокрет земље ушгштио главни град те областн, Тихуанаку, као п само пристаниште, баш тада у изградњи. Краљ средоземпих

том љубопнтљивошћу посматрало и нову .звезду, изванредног, сјпја, која се такође појавила. Свештеннци и астрономи пису ништа говорилн, али су у Посеидоиовим храмовима непрекидно служени тајанствени обреди.

области упутио је курира с вешћу да је иберски земљоуз одједпом прекинут и да је океан преилавио целу краљевину. Алн, тај курнр није никада стигао у нрестонпцу. Сутрадан, репатица је нмала већ

дониса само чекао налог да се пусте једра и да се опусти услед пајвеће олује. Цар Ноје се још увек надао да ће катаклизма да се заврши и због тога је одлагао одла-зак. Најзад, не мо■ гавшц више да одоли м-олбама преила-

Оглас рег, С. Бр. 19.999 од 6-Х-1942 Добија се у свакој апотеци