Kolo

6

Живот Месечев бпо је негда бујан, то сведочи ово страховито испреламано земљиште, његово; ова брда. чији врхови штрче до на 7600 метара у вис; ове језовите и такорећи бездале ировалије; овај на све стране исир« скапи терен; ове гранитске литипе, што су као какви исполински зидови; ово до фантастичдостн нагомила-* но стеље на нодпожју ових џиновских брда и кратера, — све нам то казујс да су и овде некад беснеле буре и ветровп, да су ,ова брда плакале кише и покривали зелени застори шума; да су и овде некад текле реке п туморили потоци; да су већи део ових негшегледних равнида Месечевих покривала сиља мора и језера!... А! сад?... Погледај само како је на о* вом љубимцу ваше лепе постојбине утрнуо сваки покрет, умукао сваки глао и сваки шум!... Ама нигде трага од живота!... Па ипак, ипак — на њему још идеа знакова од жпвота — бар биљиог ако не и ашвотињског, али и^ивота, који се прилагодио стању, условима и свеколиким климатским прилнкама, које данас владају на Месецу. На најнижим низијама „Мора Плодпости" расте нека врста цвећа, чпји цветни листићи изгледају да су коштани, те им не може науднти ни вима ни врућина. Два су агента, кОји и данас јако дејствују на мељаље облика Месечеве новрптиие, њених брда и њених нровалија. То су — хладноћа и топлота; а оне су овде и једна и друга страховите, је рје на Месецу, као што сам рекао, дан дуг за, 14 ваших дана и ноћи, а толика. му је исто и ноћ .. -— После, ту недавно чак су п ваши а^трономи опазили, да на Мееену још нису сасвнм угашени вулкаии. Опажено је на више вулканскнх. поља неких иромена: ишчезли су и.еки, астрономима добро познатп, вулкански кратери, а иојавили су се нови. Од свију доста је да поменем познати нови вулкански отвор — кратер у близини Хигинуса, а Хигинус се налази иа самим окомцима негда грднога вулканског огњишта, чији је највећи кратер Агрипа на северннм обалама „Магловитога Мора" на Месецу. — А како се зове ово брдо на коме смо ми? — упитам га. Он ме оштро погледа. Може бити да му је било криво, хито сам му упао у реч; али ми ипав одговори: — Ово брдо има два имена: Харива и — Коперник. Харивом су га иазвали, још пре два и по милнуна година, астрономи на Марсу; а то је опет име једиог њиховог „Еоперника", који је изнашао неку чудну методу, како ее општи са осталим световима, на којима има' умних створења, И они одиста дају и вама знакова, да им се

III Он је то што је човека покревуо да миели о небу, о звездама, о — Богу . .. л сад да поћемо, у име Бога, Хј /1 Даље, — започе он, после ■** Ј мале паузе. — Ја мислим Да би најпре требало, да мало свра[гимо и на Месец.' Има се ш:та и тамо видети!... Та он је ирва станица на вашем големом путу кроз небеса. После, он то и заслужује: и ако је он Мајушан и незнатан међу осталим ввездама, он опет нма огромних заслуга за развитак ума људског. Његова ! је то блага и мека светлост, у коју је око човеково смело ирви пут погледати; он је то, који је ум човеков почео, мало по мало, озаравати; ои је 50, који је човека отргао од земље и локренуо га да мисли о небу, о звезДама и о — читавој васељени: та он 'је прво слово у огромном буквару Астрономије!... После, он је вечити пратилац Земљин; он је, најпосле, њено чедо, пород срца њена, јединче њено: он је праизвор љубавњ њене, која се после пренела у читав род људски; (— он је украс њен, иопос њен... Како би бедно изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месечине његове?!... Зато хајдемо да. њега прво посетимо!... И ми се кретосмо ... * Ја и сад ие знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде к на,ма, а не ми њему. Што се више приближавао, све је постајао већи и већи. Контуре његових брда и долина, равнпца и мора постајале су све разговетније, док се најпосле, он сам Месец — не ноче кострешити као. каква демонска. утвар. Оне љегове бли ставости неста; и мени се лепо учини, к*о да к нама јури једна накострешена грдосија небесна. Он се просто надимао, и мало по мало стао запремати читаву половину оне црне, а ввездама осуте, небесне сфере, док се најзад не нађе под нашим ногама једна сасвим нова, мени дотле непозната, земља, покривена голим. сивим, једно до другога начичканим, као стреле шиљатим, брдима, страховитим урвинама, мрачним безданима, каквих нигда у своме веку видео нисам. Па онда, какве се још конфигурацпје, брда, долина, виооравана, клисура не виде на овом чудноватом глобу небесном! Виде се некакви, готово непрегледни, кратери, образовани од самих, несрећно испреламаних, од дна Жо врха иепрсканих, брда н окосина. И то је све сиво мрко — тужно!... И ми се снустисмо на једно од тих исполинских брда?... Боже, какав величанствен поглед! Мени се учини1ио као да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овде !онде испреламано омољско стење и ђне мрке клисуре и провалије, што су их ту оставили последњи таласи давно усахнулог Панонског мора!... Али 1је ово све друкчије — друкчије и по Жонфигурацији брда и по облику клијсура. Над нама онако псто небо; али ,'без онога заносног плавила, већ је над нама пукла, као ноћ црна, бездна небесна, посута небројеним звездама, и то оним истнм звездама, што их ми, о лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо... Велики и Мали Медвед, Касиопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа и осталн њиховш другови, онако су исто на небу поразмештани, као што се са наше Земље виде..

"■37А2>А

Сунце сија, али сасвим друкчије; зраци његови не трепере онако као на Земљи нашој. Па и саме сенке на Месецу сасвим су друкчије: црње су и мрачније ... Свако брдо на Месецу кад је с једне стране обасјано Сунцем, онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ. Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци каквога лиснатог дрвета, ми ту лепо видимо и најмање тварчице око себе, На Месецу није тако. Сенка је тамо што и густ мрак: сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тмпни, у правој тамној ноћи ... — Наравно, — рећи ће ми мој вођ, — Месец нема оне и онакве атмосфере, као је има ваша Земља, која, обасјана Сунцем, баца рефлексе на све околне предмете, па и на оне, што су у каквој сенци. Овде на Месецу нема тога. Атмосфера Месечева је неопазна, а ако је нешто и има, она је тако нроређена, да се, у неку руку, може равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама Месечевим ... Стога на Месецу нема ни сутона ни прозорја: на њему се наједанпут смркне и наједанпут сване. Док Супчеви зраци, било при рађању, било при заласку његову, обасјавају највише врхове Месечевих брда, дотле је доле по његовим низијама и провалијама права црна ноћ. Тако је исто и кад га ваша Земља сврјом „месечином" обасја.... И он погледа нашу Земљу. Погледам н ја. И ако је бно дан на Месецу, она је, на оној црној пучини небесној необично лепо сијала — баш као да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пределе Месечеве, унесе што више светлости и видела... Али и светлост Сунчева и светлост наше Земље и светлост оиих безбројпих звезда на небу, — све је то на Месецу нека хладна, нека укочена светлост — светлост без треперења и без живота!... — Па има ли каква год живота на овој суморној кугли Месечевој? — упитам вођа мог. — Има, како да нема; али је живот на Месецу сасвим друкчнји, но опај на Земљи вашој. Сваки се живот прилагођава средини, у којој се и јавно; а кад се с том средииом сроди, онда се у њој почне чак и да развија наравно, догод постоје услови за то развиће: северна плетика и маховина бујају и нанредују под дебелим снегом севернога пола ваше Земље, онако исто као што буја тропско биље на жарком, док би ово ушнуло на северу а оно усахло на екватору. На Земљи има сезона —.годншњих времена, — а иа Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. И биљни и животињеки свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио своје: или би се за. Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скочаљио од страховите студени ... Даље, ваша Земља има, као што рекох, једно непроцењпво благо, које овај Месец нема. То је њена атмосфера, то је онај полупразнични ореол, у који је ваша Земља тако рећи учаурена, онако исто, као што је учаурена свилена. преља у своју кокоиу — свилени меурак свој, који је чува и од претеране Сунчеве жеге и од претеране зимске студени. 0, ви још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељицн својој — атмосферв!... Атмосфера је то, што чини да ваша Земља живн животом, којим живи сад, којпм је живела у најтамнијој прош-

Земља глслапа са Месеца (Снимак из кн.иге: „Јелна угашена ЗБезда" од Л. Комарчића) лости и којом ће живети у далекој будућности. Океани, мора, реке, потоци; шуме, зелена поља, цветне ливаде; небројене специје биља и животиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфером. Ваздушно море прецлавило је целу куглу Земљииу; у његовим се валима купају брда и плаиине њене, а ви опет живите на дну диа тога пространога океана, — живите у њему и храните се њим... Атмосфера је то што облива веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветне лпваде; атмосфера је то шТо онако идилски злати румено-светлом пеном врхове брда и планина и при изласку и прн заласку Сунаа; то је она што на ову црну и суморну пучину небесну навлачи онај светао, онај зелено-плавкасти азурии застор, чијој се лепоти још нису сити надивили велики песници ваши и обОжаваоци лепоте неба Земљиног!... АтЈГосфера је ожнвела оргаиска тела, али је она оживела и најузвишенију човекову мисао, која се винула на крилима великог генија небесног, торе у неизмерне просторије васељенине!... И мој нратилац мало застаде. Замисли се па опет настави: — А, као што видиш, Месец нема атмосфере, нема је пи изблиза онаке какву има ваша Земља. Па и оно што је још има на најнижим својим низијама, то је тако бедно и тако проређено да и најосетљивија чула ваша нису кадра осетити никакво таласање њено... Зато на Месецу нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни облака, нн муња, ни громова, ни кише, ни снега; ни мора, ни језера, ни река, ни потока; ни најмањег шума ни жубора; а свега је тога у далекој прошлости његовој било у изобиљу ...