Kolo

(Онимак: Д. Оимић)

јавите, али вн јонг нисте ни нзблиза дошли на ону висину астрономског разумевања, на којој данас стоје становници Марса. И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите ,и да им на њихове знаке одговорите. С тога је у њих ночело да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема умних створења. А Коперником су га назвали ваши астрономи ... — Ја сам нарочито хтео, да сиђемо на ово брдо, — настави мој вођ дал>е, —- јер се с њега има диван потлед на најлепше пределе Месечеве. Одавде се виде најзнаменитије равни* це Месечеве као и најживописнији планински ланци, висови, брда, кратери, нланинске окосине и провалије. Вто, ова брда пред нама, то су Карнати, а онај огромни полукруг планина тамо у десно од Карпата, то су — Апенини, а тамо иза тиг планинских ланаца — она непрегледна равница, што је окружена брдима жао каквом горостасном оградом, то је Морв Киша, а Марсовци га зову Поље Мртвих; она друга раван, што вири иза Апенина и што изгледа као какав циновски лопар, то је — Морв Ведрине. А преко ових огромних брда, нама с десиа, налазе се непрегледне цавнице, овде онде испроламане аулкак.-кнч гротлима, — и то су вам мора. Наравно да у свнма тим морнма данас тгома ни капи воде, — рећи ће ми моЈ вођ и осмехну се. — Па, Боже мој, где се дела толиКа вода'? — уиитах га. —" Она се вековима уткивала у разне слојеве Месечеве коре, у неизмерно твдво бујних шума и свеколикога царства биљнбг; кад-и-кад продирала је чак до огњишта лаве, ту се претварала у нару, а пара је пара: и ви на Земљн већ знате огромну снагу њену. Она је. дакле, нотискивала лаву, а ова је, где је год нашла одугаку, какав вулкаиски отвор, пробнјала се<5и иут па је излетала на Месечеву поврншну, док се није најпосле, највећи део утробе Месечеве од лаве очистио. И у те огромне Месечеве шупљине сручпла се сва вода из ових њених старих плИ.нинских котлина ... Та нста судбпна чека и вашу Земљу и сва н.ена мора и језера, све њене реке и потоке, — а та је с-удбина снашла давно и давно и миоге друге угашепе' звезде... —■ Него чудна је ово зверка, овај Месец, — окренуће као у иеку шалу мој вођ. — Он ти је слика лишајива јежа, који је вечито најежен. .. Они лишаји, то су места Где су негда била н.егова мора и језера; а сва остала површина тела његова, то вам је она многобројна бодља његова... Погле-

дај, погледај, је л' да св сав најежио? Оц, је 49 пута маљи од вашв Земље, а нма брда и висова, кланаца и дубодолина без трага више, него што иг има ваша Земља. На целој кугли његовој има преко 60.000 које брда, које вулканских отвора!... Ето и ово брдо на коме ми стојимо, један је од најленших типова- вулканскога неимарства на Месецу. За њим долази знаменити кратер Тихо. Он је далеко доле на југу, где јв цео терен несрећно испреламан, или, боље рећи, издробљен те више личи на жакве џиновске рушевине, "ћего на брда и планине, клиСуре и провалије... Па да ти је знати какви су распони ових Месечевнх кратера. Највеће огњиште једнога вулканског брда на Земљи вашој износн 70.000 метара у пречнику, а то је оно на острву Цејлону. Међугим вулканско огњшнте брда Клавиуса на Месецу има у пречнику 210.000 метара; а нма их још пуно који прелазе 100.000 и 150.000 метара... И ти св сад чудиш како је то могућно, да су вулкански кратери на Месецу тако многобројни и да заузимају тако огромне димензије? . .. То није никакво чудо, јер у природи и нема чуда. Снага водене. паре свуда је једна иста, како на Земл,и тако и на Сунцу, па тако и на Месецу. Сва ствар и сва тајна лежи у томе: какав је отпор на који она нанђе. Зато што је Месец од Земл>е маљи 49 пута, по тој сразмери и сва су тела на њему лакша. Тако, један ваш килограм воде или какв^ било друге материје, овде на Месецу, не тел«и више од 164 грама; човек који је тежак 70 килограма, овде на Месецу не би тежио ни пуиих једанаест килограма. Кад би било људи на Месецу и то великих као што су на Земљи, они би се по овим горостастним и овако стрмим брдима пели и силазили као мухе ио дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче на столицу, могли би скочити на какав Месечев КопаониК!... И тако најдебљи слојеви Месечеве коре, иа били оии од кварца или од гранита, просто су били једна играчка за спагу водене наре: читаве стене од неколико хиљада, не килограма већ ваших тона, бацане су чатс под облаке као какво иверје, а особито што је и атмосфера Месечева била једва приметна, на ни она није давала нпкаква отпора... Ето еад тн је држим јасно, зашто је површина Месечева овако узбуркана, овако несрећно испретураиа, зашто су сва његова брда и кратери шупљи као какви џиновски сулундари, зашто су ова његова планииска ждрвла и провалије овако дубоки н од дна до врха овако испрскани.

наши историски споменици

П1ЛШ&:

»даччању, слађууу за гос'н Мишу! /// Тако је отегиуто и скоро пева* " јући узвикнуо келнер ДраГи када Је опазио да гос'н Миша пензионер с вечитом лушом у устима улази у кафану код „Две лубенице". Гос'н Миша, миран и кротак човек, упутио се у удаљеии крајичак кафане, сео за свој омил>ени сто, до самог прозора. Никад не рекне ни једну реч, чак ни оно ,,'бар дан", ни „помоз Бог", већ само прстом додирне шешир, лагано извуче столицу и врло обазриво седне, запали угашену лулу, а из џепа извади згужване новине, и почне да чита очекујући кафу, тању и слађу, Тако је то ишло годинама. Гости, газда, келнер, били су навикиути на гос'н Мишу, пензионера и удовца, редовног госта. И некако свима њима, глагољивима и гласнима, беше помало мило што се мећу њима нашао и један човек који вечито ћути. Постаде тако и противу своје воље нешто више од кафанског инвентара, скоро нека знаменитост, коју су сви поштовали.

Кад заврши читање иовина, — око једанаест часова — гос'н Миша само куцне и келнер Драги, знајући унапред шта жели, сместа донесе чашу пива. Полако, одмерено, срче онда он, гутљај по гутљај, пивце, жмиркајући очима, редом по гостнма. Посматрао, палио угашену лулу и даље ћутао. Једног дана. дође нешто доцпије но обично. Пође свом столу кад тамо спази њему иепознатог човека. И онај је пио кафу, пушио лулу и читао исто онако изгужваие новине. Гос'н Миша се мало збуни али не рече ништа. Седе до ирозора, -јер странац, Богу хвала, није заузео столицу до самог прозора. Гос'н Миша помисди: — Овај ће свакако брзо отнћи. Не зна човек да увек седим сам. Ништа зато. Дошао, отишао ... Али странац иоседе дузке. Па кад заврши читање новина, поручи тихим гласом, скоро тпапатом чашу пива. Око подне непознати најзад устаде, климну главом и оде. Мало затим пође и наш гос'н Миша на ручак. Сутрадан дође као обично. Попи, тању слађу, рашири новине, запали лулу. Ие ироЗзе дуго кад ето ти опет оног јучерашњег и право се упути на оно место где је већ седео. Пензионер га погледа, оиај климну главом. Климну и гос"н Мнша, али, разуме се, пе рече ништа. Страиац поди кафу, заиали лулу, прочита новние. Кад скоро истовреме-

Али је и даље, ио обичају, ћутао. Пај кад и петог или шестог дана остадв сам ћутљиви и стрпљиви гос'н Миша није могао више да издржи, већ нозва келнера и уиита га, показујући на нразну столицу: — Шта је то с њим,? Нема га већ неколико дана! Келнер Драги одговори: —Па нема га, јер је умро, пре пег или шест дана. ГосподИн Миша погледа келнера зачуђено, као неверујућн, па онда нола^ ко помакну мало шешир.и рече скоро нлачиим гласом: — Сиромах човек. Велика штета.Бог да му души нрости. Он је, знате, био мој најбољи пријатељ!

Шџш&ање Што је тешко кад је душа болна Од љубави од бодести дуге Ви то знате, а осетих и Ја Три сам ноћи плакао од туге.. Прве ноћи плакао сам дуго Што ме драга за растанак спрема Друге ноћи шта сам мого друто Плакао сам што утехе нема. Ове ноћи све изгубих с надом Отрасном песмом узавреле крви Заменићу сузе серенадом Док још петли не запоје први. Београд, маја 1943. П. К. С.

Манастир Студеница но свршише читање новина, норучиш« диво. Пијуцкали, посматрали, нушили. Ствар се понови н сутрадан, па нре« косутра и наксурта. И целе недеље. И читав месец, па и годину, две, три. Равно седам година седели гос'н Миша и странац, тојест сада давно већ нв: страни, али ипак непознати, за истим столом. Пили кафу, читали исте новине, пушили исту „крџу", и пилн исто; пиво. Лагано, одмерено, али не ирого« ворише ни једну једину реч. Прођвј тако седам година. Тихих, ћутљивих, ничим не поремећених... Али, једног дана седме године „нарт< нер" иије дошао. Гос'н Миша се малв зачудио, но ништа не рече. Није волео узалудне разговоре, а још мање да М расииткује. Помислио је: — Или је болестан, или је сиречеа неким важним нослом. Сутрадан је оггет седео сам. Мало иг, би необично. Чудно се ооећао без „ком« шије". Непознати не дође ни трећее дана. Гос'н Миша постаде нервозан. Нешто му је недостајало, тиштало га.