Kolo

13

3А ДЕЦУ ДА СЕ РАЗОНОДЕ И ПОУЧЕ

Г7ИИЈЕ / А \<оЈААУ\НО

Једног дана бака децу сакупила, Унучиће мале, око свога крила; Драга децо моја — унучићи мили; Целог дана данас послушни сте били Да слушате увек свог оца и мајку, Причаћу вам сада једпу лепу бајку Та се бајка децо Пепељуга зове. Сад мирно слушајте моје речи ове: Давно, врло давно крај јаме дубоке, С преслицом у руци седеле девојке. Наједаппут ту се један старац створи, Девојкама младим поче да говори: /9

„О девојке моје, што сте овде саме, Чувајте се добро од дубоке јаме; Ако којој доле вретено упадне, Доживеће тугу и невоље гадне. А ево у чему истина је права: Тој ће одмах мајка да постане крава" После ових речи стараи оде право Младим девојкама неда мира 'ђаво; Када старац оде и саме осташе, Над јамом се редом нагињати сташе. Међ љима је једна понајлепша била, Имала је косу нежну као свила; Кад она у јаму загледати ста.де, Вретено јој склизну па у јаму паде II Кад ова девојка стиже својој кући, Срце јој од бола тада хтеде пући; Јер црна јој слутња беше душу п.екла, Место своје мајке — краву је затекла.

•Ллакала је много — проливала сузе, Па и ову краву с осталима узе. Сад ето видимо чобаиицу нашу, Где ћ ову краву одводи иа пашу.

Ден,ч глрии посетиоци Зоомшког вуга мпого воле ол она „Луцију" Рчцо посЈчптрајц како њихов татица храпи слона. А , Луција је увек весела и воли понцде. (Свииак: А. Симић)

III. Од овог случаја неко време прође. ДевојКином оцу једном па ум дође: Да се опет жеии — посред ове беде, И да другу жену у кућу доведе. Ова друга жена — тако беше хтела, Па у нову кућу и ћерку довела. Иако насторка беше вредна — мила, Маћеха је злобна према њојзи била; Маћехина ћерка беше гадна — ружна, А пасторка леиша, сад. испашта тужна Све кућне послове, што их беше тада, Морада је сама да свршава млада... (Наставиће се)

ев

✓Ла једном пропланиу ра^ сле . заједно брезе и јелке Брезе високе. витке, издигле своје врхове к небу. И већ ноноеито погледају у његово плаветнило. А јелке као да су својим бодљикавим гранчицама нолегле по земљи тако. да би и зец ра:крвавио свој нос ако би испод њих протрчао, а птице ту не би могле свити своје гнездо. Рекао би човек да баш због тога брезе и гледаху на њих с висока:

— Баш сте ми и ви неко дрвеће! .. Ви сте управо потсмех! И коприва је лепша од вас! Фуј!.. Али Једнога дана дошао па овај пропланак сељак са секиром и упутио се ие ка брезама, него к јелкама. А ове се уплашиле'као српе и почеле да беже на све четири стране. — Станите. побогу! — повикао им сељак. — Ви не знате каква вас срећа очекује. Нисте ни у сну могле сањати то што вас очекује! Оне стадоше на своја места, те их сељак исече, метну на саонице и одвезе у град. А брезе гледаху за њпма и потсмеваху се: — В, баш их згодио превари сељак! Зар је могућно да се приређује каква почаст и бодљикавим јелкама? Тако им и треба: значи глупе су. па их је сељак лако и преварио. 0давно смо ми знале да су оне врло глупе! Али утом долете и једпа врана и поче да гаче: — Кар-р! Кар-р! Летела сам по граду и многих се чуда пагледала. А најглавније беше ово. По кућама иза прозора стоје јелке тако накинђурене и украшене да је то немогућно

и оппсатп... На њпма висе јабуке. позлаћени ораси, на свима гранчицама запаљене свећице. а одозго на врху звезда. Око њих свира музика и играју и деца и н.ихови старији Чувшп то брезе залепеташе једна лругој — Е. кад је толика почаст учињена болљпкавим јелкама, драги Боже. колика би се учипила нама, које смо и зисоке и витке Морамо у град! И гле. кад опет дође на исти пропланак с.ел,ак оа секиром, брезе са свих страно <гавалише на њега пружајући ау сво.је гране: — Молпмо те, сеци пас што пре и вози у град! ... Сељак их посече. сложи у саонице. а оне задовољне и ноноснте шапћу једна другој: — .Ах. сад ће почетн наш сладак агивот А сад ћемо и ми то впдети! А свршило се па томе гпто се оне у граду обретоше на т-рговчевом огромном дрвљаиику Тамо нх истестерисани- на и.чњеве. продадоше пх за )грев. па кад су полетеле кроз димњак на свежи ваздух као лаки дим. то од њих не -зстаде никаква трага Протпив авионска артиљерија

У борби. кода је вођена између Једног авиона и три протинаниоиска топа. авиои је најпоеле погођен те пада, Из кога је топа испаљена граната која је оборила авион?

Весниди прве зоо*Јављају оевитак дани Цело се мотвило буди Пвиоола успавана. Сунпе већ баца зваке МилУ1Ућ нежио дввеће По коме овде. онде Мала пчелииа облеће И дан наста1е мионо Све што спаваше уста. И звезде некуд несташв. И мессн за љима еуста. Пастив већ гони стадо И пева пеему тл? И овие и јањци дваги Покоише аолину сву Ратап се са песмом лсуви. На њиву где треба оад Јео то се мооа мова Да не би била глад. И лан осваја гихо И пчела ево већ зуји И песма. и свиока и звоно 0ве то затедно 6иуш Смедереио Витко ЈЗлатковић,

У /едном потезу о

Ево вам аобБе прилике да се покаж* ветти цртачи. Три животиље: слон. ласта и куна могу се. свака за себе. нацртати Једпим потезом оловке. Иоктша јте!

Вида рано устаје; Јер јој болна мама, И док бата лењствује Она ради сама. Прво чисти кујиицу, Па донесе дрва, Онда ватру наложи, Да се млеко кува

Воду сама донесе, Са извора чиста И опере судове, Да све сјаји блиста Спреми мами доручак И лењоме бати; Оде мало до школе, И опет Се врати. Онд., спрема и ручак, Кува и надгледа.. И све ствари у кући Доведе до реда А кад сврши посао Ко све рапоранке, Пише своје задатке, Чита из читанке. Лспосава Тодоровић. ученипа II разреда гимназије

РЕШЕЊЕ РЕБУСА Смр(т> Д. (г)љив(а) о буое. на Ј Бољ. (д)еп(а). и. но(с) по кв. ао и — Смрдљиво буве^на1боље вино покваои

Р Е Б У С