Kolo
3А ДЕЦУ, ДА СЕ
РАЗОНОДЕИ ПОУЧЕ
ЛАСТА:
ВРАБАЦ:
да се наетанимо крај некога коша м да чепркамо по стогу и слами. Хајд остани здраво. Нек те Господ чува, док мећава веје и северац дува, нека ваша јата увек здрава буду, нек' чувају верно нашу родну груду. Нек' далеко путовање вашој души годи и нек' вас срећа служи, на суву и води ја вам за то нисам крив, џив, џив, џив! СТЕВАН ВУКЧЕВИЋ
Лицидарско срце
Оесвмпл.
ЛАСТА: Делили би с вама и последњу кору ал' немамо буба за храну к%> лети, а да ли би могли издржати зиму? ВРАБАЦ: Та ниједна неће ни моћи ни смети, него кад је тако, што можемо друто, спремајте ее брзо, не чекајте дуго. ЛАСТА: Ми, идемо тако преко своје воље, ал' морамо ићи где је за нас боље. Видиш ево дане, кишовите, јужне? ВРх\БАЦ: Сад разумем што сте невеееле тужне, ваш је пут дугачак, траје месец дана наша крила кратка и то нам је мана, судбина је наша да и ове зиме кад већ не можемо и ми поћи с вами
Опасно путовањв
Миле је био усхићен. — Јеси ли чуо како гракће? Га! Тако се оне дозивају. Зато ћемо је назвати „Олга". То ће јој бити најлскше да упамти. И тако је Миле дошао до „Олге". Чувао је и хранио. Јела је све. И хлеб, и месо, и воће. Нарочито је била весела када су се појавиле трешње. Просто их је гутала. — „Олга"! — звао је Миле. — Га! — криче и слеће му на раме. Он јој пружа трешњу, она отима и одлази на зид да Је поједе. Затим опет лети за Милетом. Хоће још. Прождрљива је. Цела околина је знала. Нарочито деца. Чим би се појавила на улицу, трчала би деца за њом и внкала: — „Олга"! Али „Олга" је познавала само Милета и само њега слушала. И
ВРАБАЦ:
ЛАСТА:
ВРАБАЦ:
Треба да пођете са места које 1е обележено стрелицом па да стигнете — не пвелазећи пвеко лшшја и не вваћајући се путем којим сте већ ^едном прогали — до места које је обележено са *п и љ". Само пазите да на томе своме путу не наиђеге на опасне животиње, а видите како су се спвемили носорог, лав. слон и крокодил.
Дмван букет Љубичице плаве, Пронађите овде Још две друге главе
Ђ^Л^ег^ Имам танке лепе санке, и одело ко снег бело. Кућа ми је близу брега, шта да радим? нема снега... Мест& њега, сунце греје инати ми, све се смеје. Ал 9 чврста је ч моја воља, проћиће ме и та боља. Београд Милан Арежипа ученик
ВшГ!бјте н бмо и
— „Олга"! — позвао је Миле. — Га! — гракнула је и полетела ка Милету. И када је викнула Прстен јој је испао и остао на крову. Због тога је Милетов тата морао да се пење на кров. — Хоће ли увек „Олга" да остане код нас? — питао је Миле тату. — Неће! Једнога дана, када потпуно ојача, упознаће се са другим чавкама и одлетеће. Она може да живи без нас, јер једе све. — Како бих волео да остапе! — Ето, када буде отишла, опет ћемо наћи неку младу чавку, па ћемо је припитомити као и ову. — Али и она да се зове „Олга". — Добро. Миле је био задовољан. М. ВАСКИН
Нешто си ми ласто сада ових дана, невесела лнца, често уплакана, твоја гнезда често усамљена стоје, не чује се више цвркутање твоје ни с вечери ране ни у ране зоре неке тешке бриге тебе сада море. Ми смо увек биле такве с|>еће худе: тек што навикнемо на децу и људе а јесен већ стигне као напаст нека, нас слабе и нежне већ сеоба чека, у пределе друге, међу људе нове, па сада ево, топли југ нас зове. Останите овде у друштву са мама да делимо сложно по залогај хлеба како ћемо и ми сиротани, сами, када зима дође и снег падне с неба.
Имате тпсснаест слика на овом цртежу. Имена свих ствави и лица које показују те слике почињу са А. Погледајте добро све те слике. Зна^е ли им имена? Не будите лењи. Овом врстом разоноде човек обогаћује свој речник. Зато. храбро на посао!
РЕШЕЊЕ РЕБУСА (О)ко. Д о бр, очи. Н и Н, (св)ећа. (о)се, каја(к), три = ти = ко добро чини, неће се кајати.
I
Било је то пролетос. Миле је шетао по парку и одједном опазио у трави неку птицу. Била је то млада чавка. Ту, на дрвету, било је гнездо и она је испала. — Гле, голуб! — узвикнуо је Миле и потрчао ка њој. Чавка још није могла да лети и он је лако ухватио. Брзо је однео кући. — Тата, тата! Нашао сам младог голуба! Хајде да га однесемо у голубињак. Тата се насмешио: — Није то голуб! То је чавка. Млада чавка. Она не живи по кућама. То је дивља птица. Ипак, ми ћемо је припитомити. Видећеш само како ће се научити на нас. Биће иитомија од свих наших голубова. У висини су заграктале чавке. Млада чавка се копрцала. — Га-га! — гракнула је и она.
мислите како је било Милету када је корачао улицама са „Олгом" на рамену. Сви су га поематрали. Чак му и завидели. Чудили ее како је успео да припитоми ту дивљ^ птицу. Па јоШ тако да буде послушна. „Олга" је сада велика и јака. Добро лети. Одлази у околину, али се опет враћа. Научила је са људима. Често гледа у висину, посматра своје другарице и само гракне: — Га! Одмах затим слети у двориште и игра се са мачком. Вуче је за реп. Мачка се не љути. Па и зашто када су се тако добро спријатељили. Највише је волела да кљуца сјајне предмете. Нарочито прстење. Једном је украла прстен са стола и однела на кров. Држала га је у кљуну и гордо гледала .