Kolo

бигамија као последица рата Франачка народна скупштина 14 фе бруара 1650 године донела је због маЛог броја мушкараца, који је настао услед тридесетогодишњег рата, овај за* кључак: „Отсада нека буде допуштено сваком мушкарцу да се ожени двема жевама; при том нека се сваки мушкарац упозори с проповедаонице, да те жене мора прописно издржавати, да се побрине за пуну и достојну дискрецију и да као добар муж обема својим женама ;осигура не само пристојну егзистенцију, него да се побрине и за то, да између ј &их не дође до сукоба. најстраХовитији земљотрес Знатан део земљине кугле страдавао Је често пута у прошлости од земљоТреса, који се и сад у пзвесним размаЈЈима појављују. Рачуна се да годишње На свету буде око девет хиљада потре* ®а, само на срећу слабих и већином осетљивих једино за сеизмолошке апарате. Историја је већ у старом веку забележила пиз катастрофалних земљотреса, када су читаве покрајине биле претваране у рушевине и силан народ изгинуо. У новом веку било је такође великих катастрофа услед земљотреса. Године 1693 потрес је на Сицилији разрушио 54 града и преко 300 села, а смрт је тада нашло око сто хиљада особа. Двадесет година касније град Једо у Јапану је страдао и преко двеста хиљада особа је изгинуло. Нарочито страшан земљотрес опустошио је 1755 годиНе Лпсабон. Читави блокови кућа рушиВи су се као од карата, а из мора узди-

гао се талас шеснаест мегара висок и подавио све који су остали још ишви. Само у затвору погинуло је тада преко осам стотина особа, а уКупно је нашао смрт педесет хиљада душа. Можда би било маше жртава да тога дана нијв био празник, па цркве биле препуне. Старе цркве са високим торн.евима рушиле су се од првога удара и све под собом затрпале. У Алепу у Сирији 1822 године погинуло је услед потреса двадесет хиљада душа. За највећу катастрофу у Америпи сматра се потрес 1906 године у Сан Франциску, после кога је избио ужасан пожар. У Јапану је 1923 године од земољтреса погинуло преко двеста хиљада душа. Занимљиво је да постоји појас око целе земљине кугле у коме се често дешавају потреси, док крајеви северно и јужно скоро и не знају за њих. ПРАЊЕ КАО ПОКАЈАЊЕ Лапонска племена на најсевернијем делу Финске не придржавају се оне народие изреке: „Чистоћа је пола здравља". Они се не перу кад су прљави, већ онда кад су нешто згрешили. Све док им је савест чиста, они се уопште не перу, па тако има доста Лапонаца који се годинама нису опрали, јер на души нсмају великих грехова, а за мале прекршаје не мора се „прати душа". ВЕШТАЧКИ МЛАДЕЖИ Вештачки младежи, које су младе и лепе жене стављале на липе, били су највише употребљавани у 18 веку. Пра-

вили су их у облику полумесеца, звеЗде, срца и многнх других амблема, а носили су име према ономе делу лица, на које су се лепили. У близини ока, звао се такав младеж „страсни", онај, чоји је сакривао какву ружну бубул.ицу, звао се „сакривач". Смештен на средину лепог и ружичастог образа звао се „галантни". А мали комадић црне свиле, који се лепио испод усница или чак на саме уснице, звао се „кокетни". Постојали су двадесет и два класична начина, на која се улепшавало лице или врат всштачким младежом. Али, иако је познато како су називали вештачке младеже, не зна се тачно како је дошло до њихове употребе. Верује се да су да их стављали да би нагласили контраст између бледила лица и црне свиле, или су их крсташи донели однекуд с истока. ХИРУРШКИ ИНСТРУМЕНТИ НЕКАД И ДАНАС Већ на преисторијским лубањама^могу се распознати јасни знакови операција. Инструменти, односно боље речено алат, који је употребљаван за овакве подухвате, био је од камена. Данас се налазе сачувани из каменог доба ин* струменти прављени од кремена. обсидијана и другог тврдог материјала. Многобројни налази прастарих египатских хирургијских ипструмената, који су употребљавапи код ампутација, сведоче, да је хирургија била већ у најранијој прошлости позната. У Помпејима и Херку* лануму пронађени су гинеколошки инструменти, дентистички алат и сонде свих врста. Сав овај алат сразмерно је добро израђен. Са напретком технпке усавршена је и израда хирургијских инструмената, који данас омогућују хирурзима нове подухвате. За пластичке операције, израђују се нарочито фини ножеви, гал-

ванокаустика захтсва такође нове ии« струменте, исто тако и усавршаваше Ј операцијама мозга и гинекологије. Сви хирургијскн инструменти, наро< чито они за сечења, морају бити наро* чито отпорни против хемијског и тер« мичког дејства, које доводи са собом стерилизација инструмената. Правилна форма захтева тесну сарадњу произвођача и научног искуства на универзи* тетским клиникама. Нарочито великв резултате на том пољу показује свакодневно немачка оптичка индустрија.

ФОТО АПАРАТЕ

Догледе, сервнзе, тепихе и све боље ствари највише плаћа позната радња

ХУМ

Балканска 13 испод Кафане „Србија". — Телефон 25-370. .38778. 3-4

ПОЗАЗМНА БИБЛИОТЕК.А

?29-81 , 7

38788. 1-1

Играчке

доброј деци кутгиће тата и мама у радњи ВОЈИСЛАВА СИМИЋА Краља Апександра 279 преко пута Гајине кафане. Трговци! Поједиие играчке дајемо са одобреним ценама. 38701. 1-1

Циљ модерног лекара Ш лечеше природннм средетвима. Хемиекв чисти хормони, које лекари свију земаља данас употребљавају и преписују кол болеств услед недостатка хормона, потпуно су истоЈвтна са хормонским материјама, које ствара сам здрав организам. Фабршсација ових, чвстих хормона је једно од ремек дела Шерингових лаборатортја за истраживање уз суделовање водећих нематких научњака.

Златан накит највише плаћа >РРАД РАВНО«, Вазнесенска 4 (ПАЛАТА ОФШИРСКА ЗАДРУГА) ТЕЛ 21-312 38782. 2-5

Златан накит стари и нови купујем ТаЈаманте крупниЈе брилиЈанте еве ввличине, влатнв вубе, бурме, прстење, иивауша. врошеве, бразлетне, лааде, еатове влатне, ерабрне и каталне. еаио аеправп I од бољих познатих нарака; етаро злато опггећево, азлизано. полохљено е горало. Отари ереОрни вовац. ЕопаЈг и оотале иостравна предмете од еребра, криетал ■ иорпешиске, боље еервизе купује а ва]више плаћа позната и дугогодишм фирма »ВРАЧАР*. Ове горе поменуте предмете пропељуЈв етручно и бее"глатно »Врачар« — Власник МиЛИВОЈе М. МитрОВИћ Београд, Папипулска ул. бр. 6, продужење Душанове улице, код Бајпонове пиваре, Дорћопска кванташка пијаца, теп. 28-706. 387М

<Г

Златне зубе, брилијанте и све врсте злата и златнш накита А-ко већ продајвте или купујете, у Вашем интерееу је да то учините преко етручне фирме „ВЕЛЕО". Овака рад вршимо без конкуренције по дневној пени. Злато и накит купујемо и од свих пренродавапа. Фириа „велес" Пашићева бр. 25, ii слрат — Телефон 30-556 Рад сваког дана од 8 до 19 часова. Запамтите адресу у Вашем је иитересу. Власник бора цветковиђ 38783 2 -з

Впатан иакит, персиске и 0сталв тбг1ихв, кристал, порцулаи и боље античке ствари купујв и најб0ље плаћа »СТОБЛ« УГАО краљл милана, улаз из ресавске 34. ТЕЛЕФОН 27-961. _ НА П08ИВ ДОЛАЗИМО КУБИ 38780. 2-4

Лепе поклоне и играч.ке, ЗА МАТРРИЦЕ, ОЧЕВЕ И ИРАЗНИКЕ ДОБИЂЕТЕ у т р г 0 В И н н Ллнић нњегиње љубице 1538789. 1-3

•д