Kolo

.4

срдачно јој стегао руку и потом се изгубио. Славиа . дива Нордика била је пријатно и дубоко дирнута овим одушевљењем поштоваоца са еребрноседом косоМ. — Како је то диван и честит старина! Оваки изливи поштовања заиста ми годе! Била је још под тим утиском када је стигла у своју спаваћу собу. Али тада ју је тргнуо из размишљања глас њене собарице: — Забога, госпођице, где вам јс дијадема? Брзо је певачица прешла руком преко фризуре и запрепаетила се! Дијадеме је нестало заједно са старим поштоваоцем! За обим је полиција ревносно после трагала, али без икаква у« спеха. МИЛОШЕВО СУЂЕЊЕ За ввеме прве владавине кнеза Милоша, два човека у Крагујевцу беху осууњичена за неко убиство. Би јасно да је то један од њих морао извршити, али поред свих напора суд никако није могао да утврди који је кривац. Тада се умеша кнез Милош и сећајући се неке народне приче, покуша он да нађе злочинца. Узе две једнаке сламке, дозове првога окривљеника и даде му једну: — Ево ти ова сламка па је добро чувај! Ако си ти заиста убио онога човека, сламка ће ноћас да порасте и покаЗати да си кривац. Сутра ћеш ми је дати па ћемо видети. Затим је дао дозвати и другог ухапшеника па и њему с истим речима даде сламку. Сутрадан обојицу изведоше пред Милоша, кад у једнога од њих сламка краћа. —• Шта је ово? Откуда сламка да ти јс краћа? — дрекну Милош на њега. Зашто уби онога човека? Видећи грешник да се ухватио на лепак, дође црн у лицу као земља и једва изусти: — Учини ми се да је сламка ноћас порасла па је мало одгризох зубима. Нризнајем, грешан сам и пред Богом и пред људима. И признаде свој злочин. Идућег јутра убица је висио о оној злогласној крушци у Крагујевцу. МУЗИКАЛНЕ ВИЗИТ-КАРТЕ Јозеф Хајдн хтео је једног дана да посети свештеника Фоглера, али га није нашао код куће. Да би оставио барем један знак о својој намераваној посети, закачио је на Фоглерова врата уме« сто визит-карте комадић хартије на којој је брзо компоновао једну малу Тему са следећим речима: „Снага ме на)пушта, рука не пише и моја лира не свира више", Следећег дана Фоглер је хтео да врати посету, али исто тако није затекао Хајдна код куће. И он је оставио сличну визит-карту на вратима под чијом су се музикалном темом налазиле следеће речи: „Не знам зашто говориш о старости. јер оно што си створио знак је вечности. а име твоје песничке младости."

Икона Св. Николе Рад СЈптара -зографа В. Шаповалова. (Снимак: А. Оимић)

* Иван С. Павловић

Генерал Иван Павловнћ као нуковник у битци на Крстацу 1914 тодине. Рад акаремског сликара М. Мвловановика. (Онпмак: првватва својива)

Тихо се угасио живот једног од најЗсрабријих српских официра старије геверације и једног од наших најистакнутијих војних писаца. Дивизиски геЈаерал у пензији Иван С. Павловић умро је 12 децембра а сахрањен 13-ог у присуству чланова српске владе и многобројних пријатеља и поштовалаца. Рођен 1869 у Улшцу покојни Иван Павловић учествовао је у свим нашим ратоВима. Нарочито се истакао 1912 године у борбама на Облакову, а 1914 године, Јсао командант ужичке бригаде, смелим ш значајним пробојем на Крстацу. Иетицао се и као командант који је увек био у првим редовима и као начелник

разних штабова али и још више као војни писац. Иван С. Павловић написао је читаву библиотеку дела из војне књижевности, посветивши се у првом реду изучавању историје наших рато- . вања. Последњих година живео је повучен и, поштован од свих, прикупљао грађу за оне фазе историје наших ратовања које дотле још није описао. Био је носилац великог броја наших и страних одличја, тако Карађорђеве звезде с мачевима трећег степена, Белог орла с мачевима другог степена, Светог Саве првог степена и других.

ЛРАВЕДНА КАЗНА Општинска управа једне мале вароши Јволила је Фридриха Великог за савет, Каквом казиом да казни једног грађаннна, који је био оптужен да је ружио Вога, краља и једног честитог општинског саветника. Краљ је лично одговорио и сам написао у одговору: — Да је оптужени ружио Бога, доказ Је да га не познаје; што је мене ружио, ја му опраштам; али што је ружио једЗаог честитог општинског саветника, за|го га треба егземпларно казнити, па га ©ида послати на пола сата у Шпандау. ЈРУБЕНС И ЊЕГОВО ДЕЛО Једнога дана када је Рубенс отишао у шетњу, Ван Д^к п остали ученици Јвеликог мајстора провалили су у његов $теље да би видели најновије дело сво)га учитеља, које је он радио у тајности. г Али, како су се гурали око слике, је&ан од ученика размазао је још свеже боје на руци и лицу Марије МагдалеВе, коју је Рубенс био баш тога дана равршио. Престрашени, нису знали шта да раде, па су се посаветовали да један 'од њих поправи слику како најбоље зна.

Избор је пао на Ван Дика, као најдаровитијег,. који се одмах дао на посао и тако мајсторски поправио штету, да је и сам Рубенс, када је сутрадан позвао своје ученике да им покаже свој рад, није уочио. Стојећи пред платном он је чак поносно и задовољно ускликнуо: „Заиста, ова рука и лице, које сам јуче завршио, најбоље су на целој слици!" УЗБУЂЕНИ ПОШТОВАЛАЦ Славна некад глумица Лилиан Нордика певала је у „Великој опери" у Паризу „Травијату". Када се после трећег чина повукла иза кулиса, пришао јој је неки врло достојанствен и отмен стари господин и без околишења је очински загрлио. Изгледао је толико дубоко ганут њеном игром и певањем, да су му се сузе котрљале низ образе. Грцајући од узбуђења рекао је: — Немојте одбити једном старом поштоваоцу да вас загрли. Дирнули сте ме у дубину срца. Ох, ви сте јединствени, ненадмашни и незаменљиви! Помиловао је затим по коси, скоро побожно спустио јој пољубац на чело,

Снорт је освојио век' село. Пошто је &а&ршила нољске радове омладина на селу &авн се рарним спортовима. Слнка приказује чланове футбалских клубова села Краљево в Суботиаци, и ;) околине Адексивџа. у (Снимак: приватиа својииа)

Јесење јутро НА КАЛЕМЕГДАНУ

У СПОМЕН

ГнмназиЈу и права свршио је у Нариру, тде је по том неколико година провео прн нашем посланству, $а тим је неко време провео при Централном нресбиро-у у Београду, одакле је пре 5 тодина постављен за аташеа штампе у Цариграду, где је постигао леп успех, н тде је прерано равршио свој живот. Вечан му помен!

Невидљиве стазе равномерно дишу и мокро лшпће сну.је покрај пута. у магленом велу јаблани се н»ишу а безтруна биста алејама лута ...

Маглена тишина обавија јаде. неко еамо гази преко труле сламе. са кестена лиока пожутела паде и ко фаун елете на Ђурино раме ...

На рени нешто громогласно тресну. а кроз сухе гране хладно еветло блесну и капати поче на смрз-нутој трави . . . Јутро. Са Саве лађа промукло се јави..»

А у мојој души све 1е пусто. свело. иста јесен влада самртнички жута. а једна младост вене ћутке, смело док безтрупна биста алејама лута ..,

Стајан С. Лукачевић На дапашњи дан навршава се 6 месе• цн од смрти Стојана С. Лукачевића ата» шеа. штампе у Цариграду. Рођен у Подгорици у патриотском дому Стеве Лукачевића, још и$ малена био је рапојен жарким патриотизмом и свим ндеалпим особинама, па је такав остао до смрти. — Ретко племенит човек, нежан отац, супруг и син био је нримеран у животу. Као новинар од доброг пера, као службеник и као вап< редно добар друг уживао је леп глас # својој средини.

Београд

МИЛУТИН БОЈИЋ МЛАЂИ