Kolo

$о*лхЈн\,

(вауер Ј Оглас рег. С. 6р. 19 999 од 6-Х-1942 Добија се у свакој апотеци

.✓"""Једна од многобројних галерија / минхенског краљевског дворца зове се „Галерија лепотица". У њој се налазе иортрети оних жена које јс у свом животу срео баварски краљ Лудвиг I. Дворана је символ вечите тежње за лепотом која је била главни покрет&ч у животу овог крал»а-естете. Живећи за уметност и ради ње, хтео је да свој престони град учини уметничким делом. И у томе је успео. Још као престолонаследник поставио је темеље новом Минхену, граду уметности. Враћајући се из Италије 1808 године будући баварски краљ одлучио је да од мале вароши на Изару створи центар немачке уметности. У то доба у Европи мало се водило рачуна о уметнОсти и млади Лудвиг, сразмерно је лако и брзо успео да сакупи велик број уметничких дела велике вредности. Најдрагоценија дела минхенског музеја: Пинакотеке, Глипотеке или Баварског музеја сакупљена су само његовом заслугом. По завршетку Наполеонових ратова док су се други краљеви и кнежеви у Бечу забављали и кројили бољу срећу старој Европи, туберкулозни баварски престолонаследник расписао је награду За зидање Глипотеке, Валхале и Дома инвалида. Сваки немачки архитекта мо-

помагач. Лудвиг није сасвим задоки« љан. Тражи човека смелијих замисли ш сигурније руке. И најзад нашао је и тог новог човека, Кленцеовог такмаца« То је Фридрих Гертнер. Улица која данас носи Лудвигово име углавноме његово је дело: северни део са Универзи* тетом, Лудвиговом црквом и Државном библиотеком. Тако исто и монументална Фелдхеренхале. Лудвиг I је градио у класичном стилу али је имао разумевања за Гертнерове покушаје да путем прочишћеног романског стила створи нове видове грађевинарства. Високо уметнички образован и сигурног укуса Лудвиг је од Минхена умео да створи архитектонски угледнкград. И шетајући, "данас, минхенским улицама заиста наилазимо на разне стилове. Од византиских базилика до готских катедрала, од ренесансних палата до класичних храмова. *Краљ Лудвиг живео је само за уметност. ПоЗивао уметнике и они су дошли. Али» није водио бригу само о познатим уметницима, већ се старао и о будућима. Оснива Уметничко друштво, брине се о Уметничкој академији. О свему што има везе с уметношћу. Кад се неуморни творац одрекао престола и повукао у самоћу и почео да живи скромно, није заборавио уметнике. Вечита је његова заслуга: од маленог града Баварске створио је град уметности, жижу. И Минхен је постао појам. Минхенска уметничка школа и џл његово време и доцније једна је од најзначајнијих у Европи. И оно велико што је он започео довршено је у нашв дане, снажним полетом који је добио израза у новим монументалним грађевинама. С.

Минхен, у децембру

Капија победе у Минхену. гао је да учествује у овом великом конкурсу. Потхват није био лак. Минхенци су само вртели главом и питали се: шта то жели престолонаследник и зашто Глипотеку гради на пољани?

У то доба Манхен је био утврђени град и довољно је било пет минута да се пешице стигне с једног краја града на други. Нико није ни сањао о граду с широким улицама и пространим трговима, нико сем будућег краља Лудвига. Напредном престолонаследнику, човеку ^метничких визија, било је јасно да је један велики град складни скуп репрезснтативних грађевина, широких улица и тргова. Пред престолонаследниковим очима искристализовала се прво монументална улица која данас носи његово име. Лудвиг је убрзо задобио поверење свих слојева грађанства, па и самих скептика. Желео је да створи данашњи Краљевски трг и тражио архитекту који ће замисли претворити у дело. Од познатог архитекте Л. фон Кленцеа тражио је да му прво покаже план сваке куће која ће се градити. Кленце није имао лак посао. Морао је да се придржава престолонаследникових замисли и жеља, а да у исто време има у виду и штедљивост краља Макса-Јозефа. Сем тога краљ и престолонаследник нису се слагали ни у погледу уметничких објеката које ваља градити. Престолонаследник је имао своје планове али није још хтео да говори. Тек доцније су остварени и ти планови: данашње Пропилеје с Победничком капијом, између Универзитета и Академије. Кад се Лудвиг по други пут вратио из Италије, одушевљен делима немачких сликара Овербека и Корнелиуса и киповима данског вајара Торвалдзена одлучио је да ову тројицу позове у Минхен и да минхенску уметничку школу постави на водеће место. Али, маштања се нису потпуно остварила. Овербек није могао да се растане од Рима, а Торвалдзен се стално колебао и једино је Корнелиус прихватио понуду и дошао је у Минхен где је својим фрескама украсио зидове Глипотеке. Кратко време затим постао је директор Уметничке академије. Минхенска сликарска школа успела је релативно брзо да се наметне, да буде призната и у Немачкој и изван њених граница. У јесен 1825 Лудвиг ступа на баварски престо. Не зависи више од добре воље штедљивог оца. Све зависи само од њега, и његове жарке уметничке жеље могу да се неометано остваре. Постоје још неке сметње, државна каса није стабилна, али ништа не може више да омета грађевинску делатност. Глипотека је довршена, почела је градња Пинакотеке. Кленце је главни и први

Краљевски дворац са Храмом славе и Фиреровим домом у Минхену^

(Онимци: Б. Ф. А.)

•тара пннакотека у Минхену\