Kolo

6

пи1ие-миј?дн заскнн

Становао је у Једној малој трошној кући. Да би се дошло до његове собице морало је да се прође кроз два ђ<рачна ходнкка, па онда и кроз газдаричину собу. „То вам је прави лавиринт 64 — говорио је често за своју собу. Да је то био неки висок човек ; ,зацело би главом увек ударао о таваницу, али он је био омален, па још уз то чи погрбљен (а зашт«, видећете из приче). Од ствари имао је једну расклиматану столицу, неки старински креве* тац и то увек ненамештен, мали сто и много фотографија обешених по зидовима. Да, и једну гитару. На столу му је увек био дар-мар. Разбацане свеске, прибелешке, делови књига, музичке ноте, блокови за цртање, оловке — све без реда. Слике на зидовима имале су међу собом много сличности што је на свакој била неизбежно и гитара. Или би то био он са гитаром, или неки глумацпевач, или ко зна чији чувени гитариста. Биле су лепо урамљене и укусно распоређене. Наравно, његова огромна слика, која га је приказивала како пева и свира, доминирала је собом. „ * И поред својих двадесет и осам година, више је личио на неког дечка. Мали, мршав и нежан, крупних очију и увек незачешљане косе, увек са неш*м детињастим осмехом на уснама. Глас му је био као у девојке. Од гитаре никад се није раздвајао. Она му је била и друг, и радост у срећи, и бол у патњи, и љубав. Кратко: гитара му је била све. Чим би устао, узео би гитару, па још онако неумивен, штимовао, лтпао у њу, свирао. Нагнут над њом (од тога се, ваљда, и погрбио), са једном ногом на столици, био је у стању и сатима да остане. Свирао је по слуху. Па ипак, када би још неко. био у соби, узимао је ноте, и то обично оне најновије, и буљио у њих. Али, ма како да их је пажљиво загледао, оне су му служиле да би изгледао интересаитнији, јер те „куке и кваке" (како их је називао) нису потребне правом музичком таленту, а поготову њему — „будућем виртуозу на гитари". Коса му је падала преко чела, а очи чудно бљештале. Свирао је неуморно. Био је права напаст за околину и фигура за потсмех

друговима. Стрпљиво је подносио увреде, стрпљиво и са сталним осмехом. Говорио је увек само о гитари. Избегавао је све остале разговоре. Годило му је што су га звали ЈБуба-„Гитара". Често му се дешавало да проведе и цео дан у свирању, и то тако удубљено да су били узалуд газдаричини позиви за ручак. Нека покуша неко да му каже како лепо свира. Тада би му се лице развлачило у широк осмех, а очи још јаче заблистале. „Слушај ово" — рекао би и почео. „А како ти се допада ово?" „Ово сам данас прешао". „А ово?" И никад

заљуби у њу. Истога дана отпратио је до кгће, а увече је дошао под њен проЗор и свирао незаустављиво бескрајне серенаде. И певао је, Глас му је био мек и чист, висок — скоро алт. То су биле лично његове песме. Песме о њој. Па ипак, он је то више чинио да би ©правдао код ње онај- њен узвик „савршено", него што му је то срце захтевало. Сутрадаи јој је изјавио љубав, а нешто доцније дошло је и до венчања. То је све било на брзину, тако да се нису довољно ни упознали. Њега је одушевио онај њен узвик и то му је било довољно да „све" зна о њој. Она је у њему наслутила мирног и повученог младића. Првих неколико дана и ишло је некако; нзлазио је са шеном, одлазио у биоскоп — обично на какав певачки ,филм — шетао са њом, поклањао јој извесно време, али сваким даном то је било све мање и мање. Гитара га је понова освајала. Ујутру, још бунован, граби гитару и буди жену да га слуша, да му одобрава. „Како ти се допада ово?" „Слушај иешто ново". Нарочито је био пун тих „новитета". Она се усиљено осмехивала, хвалила његов таленат и

краја. Био је у стању и да „наклоњеног" му посетиоца отпрати до куће, непрестано мрмљајући „а ово?" Било је то на некој слави. Отсвирао је „своју" најновију композицију и поклонио се. Из једног краја собе допрло је до његових ушију признање: „Савршено!" Окренуо се и опазио једну деТо му јеГ било довољно и да се

војку.

МАРКОВИЦА (Наетавак са пете стране) Пожурио своме другу Русиму и у подне су стигли са властима у кућу Петра БојаџиЈ*е, не питаЈ *ући за болесника питали су непосредно уцвељеног оца Марковог. — Куде Ј *е Бисера и зашто гу кутате '(криЈ *ете?!). Старац Ј *е заплакао и показао руком на собу у кој'ој ј *е у тишини лебдела љубав и смрт али пре него што су они вошли да наруше ту свечаност, изашла је Биеера, мирна, Ј *ака као да је израсла за ту ноћ, стала пред младе Турке в питала ледено: — Које ве испрати сг у овуј кућу и што тражите овдека?! — Ноћас сам се пред Богом и људи венчала за Марка; *— жена сам му. Младићи су стајали неколико тренутака збуњени пред младом женом као да је не познаЈ *у, за тим се Идриз окренуо људима коЈ *е су довели, казао им неколико речи те су се полако један за другим разишли, а он је надвирио у собу осветљену кандилом и одмахнуо главом, узео Русима за мишицу, и пошао блед и замишљен. — Чудан свет казао је другу потиштено као да не говори из себе него са згаришта на коме му је сагорело све. — Чудан и поган казао је бесно РуСим. — КоЈ *е знаЈ*е. •. казао Ј *е Идриз и погнуо главу... Марко је проживео у тихој срећи још осам дана ... Издахнуо је лако са главом у мајчиним л рукама у Бисерином крилу уверен да ће и ©на скоро да пође за њим уз оне светле мердевине што су се те ноћи стустпле са неба пред

њим јер и да се уда њено место је само уз њега који јој је први мерак и прво венчање ... * А ујутру разлегао се маЈ*чин Ј*аук... Бисера није плакала. За осам дана проведених уз мужевљеву постељу постала Ј*е жена, тужна и свесна да тај дан има да двори мужа, да му дочекује госте и да га испрати на вечни пут... И прођоше године. Бисера се не врати оцу, нити се удаде вкше. Приви се уз тихи и скромни дом Петра БојаџиЈ*е и ту одвекова век. Ишчезоше из града авдије и РусиМ1*... Оде и Идриз тужнога сриа ... Бисера је отишла са свекрвом и мајком да испрати кадуну мајку и сестре Идризове, а кад је он већ пој*ахао коња она се искрала са чардака, пришла мцр и казала оборених очиЈ *у: — Идриз, жал ме на тебе... Детињство ми прође у мерак, па ти ли баш дође срам на таткову ми кућу да туриш?! — Мерак ... казао Ј *е пригушено млади Турчин. Бисера га је погледала у очи и запла кала. — Бидни ј *унак и заборави... Ја *ће останем сиња кукавица до век; на Марка сам много згрешила! — А мене не жалиш зар? —- Жалим ... Ама не смо вера. Идриз Ј *е мамузнуо из све снаге коња који Ј *е полетео у сокак а оданде неравном калдрмом као помаман ... А Бисеру просише и стари и млади трговци и занатлиЈ *е али она је одгова рала преко укућана којнм се ограднла као џидом: „Ја еам Марковица и тој ће останем за век"... И остала је и ако је свет говорио; „Јадна, јадна у шта гу младос прође!"

прилазила му тражећи бар мало нежности ,али он је грчевито држао гитару и нетремице гледао у ноте (и жена Ј *е морала да буде убеђена да ои свира и „нотално"). Увече се често чуо занимљив дует: дубоко дисање жене и штршовање гитаре. Било је и вике, било и претње, било — богме — и суза ... Брак без довољног претходног упоЗнавања — обично је краткотрајан .. • Када се Ј *е једног јутра пробудио, опазио је испретураве ствари, широм отворен прозор, празно место где је она лежала и писамце на столу. Гитаре нигде није било. Брзо Ј *е прочитао оно неколико реди. Побегла је. Морала. Он је више волео гитару него њу. Гитару је понела са собом. „Не долази по њу. Док ти дођеш од ње ће бити само пепео". Болно је ј *аукнуо. То ниЈ *е био јаук за одбеглом женом, већ због изгубљене гитаре, коЈ *а је, ето, завршила у пламену. Сутрадан иста слика. Улазуд га је газдарица звала да руча. Погурен, са Ј *едном ногом на расклиматаној столици, пробао је нову гитару, штимовао, певушио и буљио у ноте коЈ *е није разумевао. НиЈ *една мисао о побеглој жени, ниједан покрет да би је повратио...

КАКО ДА СЕ ЛЕЧИМО БЕ$ ЛЕКОВА? 1 /корењено је мишљење да се боУ^А^. лесник не може лечити без, по рецепту, преписаног лека. Лекари по мањим местима и селима не смеЈ*у да прегледаЈ *у болесника а да му не даду неку „медицину" или Неки прашак или пилуле. Јер када то не би чинили болесници би одмах у њих изгубили поверење. А познато је да је поверење у лекара основ сваког лечења. Међутим сада, у ратним приликама, лекова Ј *е, разумљиво. све мање. Многи лекови и оригинални пр^парати не могу

се по апотекама добити. За многе од Н)нх и није штета, јер, руку на срце, било је доста лекова бачених на тршиште без довољно медицинског, више из волонијалног разлога. Али, нажалост, има све мање и мање оних одличних, незаменљивих лекова. Због тога, у таквим приликама, треба и лекар и болеснипи да се снађу. Прво треба зиати да лекар не мора свакн пут да ирепише неки лек, којв се мора купити у алотени. Добар и користан лекарски савет добар је исто, ако не и бољи, од неког лека који се може купити, чија је вредност уз то сумњива. Врло често болесници не могу да схвате и не могу да се помире са тим да оду од лекара без написаног рецента. По себи се разуме да има случајева код којих је рецепт неопходан. Има болесника којнма је рецент потре* бан јер психолошки на њих делује. То су махом нервни болесници. Алн узмимо овај пример: болесник се жали да га нешто стеже у грудима, да је узнемирен, нема апетита, пат& од несанице и несвестице, раздражљив је, повремено има осећај страха и добива јако лупање срца. Ако болесник уз то још каже да је преморен послом, да има брига и да пуши 50—60 цигарета дневио, јасно је да само савет да се малв одмори, да не пуши толико и среди свој живот, може да му користи, а никакви, не знам какви лекови из анотеке. Има лекара који радо препПсују доста лекова, а има још више болесника који их још радије узимају. Међутим правило је да се препише само неопходаи лек и да се оида чека његово деЈ*ство. Ако он не би помогао, тада се евентуално може преписати и други. Ретке су болести код којих треба давати пет или шест лекова истовремено. При преписивању лекова лекар мора да боди рачуна на првом месту о болеснику и о томе шга је за његово стање неопходно. Ади одмах затим мора он има1и у виду и данашње тешке материјалне прилике и не терати болесника на сувишне издатке. Осим тога мнош лекови се могу преписати на разне начине. Тако се извесни оригнналнр препарати, много скупљи, могу заменити јефтинијим, а исто тако добрим лековима. Уверење да баш ти пренарати имају најбоље дејство, постигнуто је само добром рекламом. Већ и пред овај рат међу лекарима у многим земљама постојао је покрет да се медицина врати старим, помало Заборављеним, али дугогодишњим искуством, опробаним сретствима лечења, а да се не залаже толико само за прашкове, пилуле, растворе и инјекције. Гимнастика, масажа, облоге, пијавице и друга сретства имају свој*у вредност, када се у правом случају и на прави начин употребе. Осим тога регулисање начина живота, а пре свега дијета, од необичног еу значаја за свако лечење. Без тога ни најбољи лекови не користе. Али и то не сме да буде претерано и да се пошто-пото жели лечење само природним сретствима. Пред рат било ј *е суђење у једној земљи у иностранству, лекару кој*и је хтео дете оболело од дифтерије да лечи без серума, хомеопатским лековима. Лекар је био осуђен, јер ј *е суд сасвим правилио стао на становиш-те да се једно клаеично лечење — као што ј *е данас дифтерије помоћу антидифгеричног серума — које је показало такве резултате, не сме занемарити, јер се онда поступак мора сматрати као стручна погрешка са предумишљајем или бар из нехата, ГЈоред свега има ј*ош и данас болесиика који извесна оболења, која се не могу излечити лековима, него напр л операцијом, желе да лече и излече леко« вима. У таквим случајевима лек је не само некористан, него мозке да буде и штетан, поготово ако се тим некори^сним начином губи време и пропушта тренутак повољан за операцнју (напр. рак или ванматерична трудноћа или цисТа у трбуху коЈ *а може сваког часа да прсне). Лечење народним лековима поглавље је за себе и треба још дефинитивно да буде проучено. Сигурно је да су многи народни лекови (лековито биље, поједине намирНице и др.) врло корисни и научно их медицина мОже да прихвати. Али исто је тако сигурно да има много сретстава која су не само некорисна, него чак и врло штетна (напр. стављати коњску балегу на рану, туцати крило од слепог миша и стављати га у напитак нтд.), Др Н.