Kolo

Жал^а Сдае

-ромаи од свеиа елвесшада -

«— Да, тако, отприлике, само с том исправком: да сам се удала ра Катфилда зато да бих спа^ла своју породицу од пропасти. То се не узима тако сентиментално тамо доле на југу. Тамо н,и!је брак исто што и овде на северу. Већина бракова склапа се тамо из породичних обзира или из материјалних разлога. ЈБубав тамо игра подређену улогу. Барем у браку. — Но вас је муж ипак волео? — Да, волео ме је, али је био врло Несрећан, нарочито за време првих година нашег брака. У почетку сам има|ла извесно сажаљење према њему. ВиДела сам да чезне за љубављу, али ја Му је нисам могла дати. Можда би се дго сажалење у току година претворило у неку врсту привржености, али он је наједном променио своје држање према иени и мало по мало почела сам да бсећам да га мрзим, да ми се срце пуни мржњом коју нисам могла да савладам... Доктор Врангел је прекиде. — Знате ли, госпођо, кад бисте пред еудом давали такве изјаве, били бисте без великих церемонија осуђени. — Знам. Али, ја сада не говорим пред •судом, него пред једним човеком који Хоће да зна истину. Треба да знате и *о да сам имала не једном прилике да Задовољим своју мржњу. Могла сам да изневерим свога мужа ... тако мислите ви. Али верујте ми, ја свога мужа никада нисам преварила. — Ја сам спреман све да вам верујем, госпођо. Па чак и оно што изгледа иало вероватно. — Ах, ви мушкарци не познајете жене. Истина, ја сам једном у животу и волела. Исто онако против своје воље као што сам и мрзела. То је било у другој години мога брака. Није ту било иикакве драматике, ци балконских сцена и жарких серенада, као што људи обично мисле за југ. Заволела сам тамо једног младог италијанског колонисту, који је имао свој виноград до наше куће. И по тамошњим појмовима ©н је био сиромашан човек. Друштвени положај који тамо влада направио је од наше љубави друштвени скандал. Ја нисам могла ни умела да кријем своја осећања и тако смо изишли на глас. Уосталом, била сам тада тако млада и никада раније иисам волела. Пре бих могла рећи да ме је та изненадна љубав испунила неком врстом блажене за-

дивљености. Била сам као опијена, у исто време бескрајно срећна и бескрајно несрећна. И сада кад се сетим оних времена, хвата ме нека несвестица. Мој муж је приметио шта се дешава и ја сам му, у својој екстази, све приЗнала. Колико сам била млада и... глупа! -— Шта је на то рекао ваш муж? — Ништа. Бар ништа чега бих могла да се сада сетим. Али, зато се живо сећам како је изгледао. Као да је на лице метнуо непрозирну маску. Увиђао је и сам да се као стар човек не може да бори против младалачких страсти и осећања. Неколика дана није са мном проговорио ни речи. Али мене није могао да завара. Знала сам да је за време бесаних ноћи донео неку одлуку. Страшну одлуку. Хладно, коректно држање не може да прикрије жар последње љубави једног човека који стари. Знала сам да ће тражити задовољење на други начин. Љубав не зна за препреке, али зна за стрампутице. Била сам збуњена и уплашена, и тек доцније сам све схватила. Он није престао да ме воли, али је хтео да и ја страдам као и он •.. Зар нема и овде, на северу, бракова у којима муж, чија су еротичка осећања повређена, поступа са женом као са најгором, иако не може без ње да живи? А какву тек моћ има муж у приликама у којима смо ми живели. Њему тамо иде све на руку: и обичаји и морал и варварска традиција. Ох, кад се само сетим оне огромне кућерине у којој сам, окружена великим бројем ропске служинчади, живела као странкиња, као робиња, чији се кораци и плач губе међу дебелим зидовима и теписима .. . Никад нико није живео бедније него ја тих година. А најгоре од свега било је то што сам цело време морала да гледам лице свога мужа, кога сам омрзнула. Није он цело време био злурад или пакостан. Напротив. Но ја сам му цело време читала из очију ликовање: „Ето ти, ти си тако хтела. Сада ја хоћу да буде овако, сада и у будуће". И не само то. Кад сам му ускратила своју љубав, он је мени ускратио све што сам дотле волела: моју верну послугу, моје псе, моје књиге. Уместо тога окружио ме је свом могућом раскошћу: дивним хаљинама, скупоценим бриљантима, накитом, аутомобилима. Али, тај луксуз требало је да

Будва — успавани трад (Онимак: А. Оимнћ)

моју усамљеноет учини још пустијом. Морала сам да репрезентујем, иако нико није знао како ми је на срцу, морала сам да се смешкам у друштву сурових колониста и арапских варвара. Ту сам научила да презирем богатство, али сам научила и да прикривам своја осећања. Ја сам морала да трпим као да саМ учинила неки злочин, а зашто? — А, шта је било са оним човеком, кога сте заволели? запитао је доктор Врангел тихим гласом, као да не жели Да је увреди. Госпођа Астрида слегну раменима: — Никада више нисам га видела. Не може се рећи да се мој муж мени светио. Ја сам само морала да га пратим у његовој несрећи. Али, онога другога погодила је пуна освета од стране мог мужа. Прорачуната, хладна освета. Он је био, као што рекох, сиромашан човек који је тек почео да ради. И зато мом мужу није било тешко да га помоћу свог новца и својих веза руинира. Његова пшеница планула је једне ноћи, друге ноћи посечен му је виноград и маслинке и за неколико месеци морао је и сам да бежи. Можда је ступио у страначку легију, као и сви неуспели људи тамо доле. А то значи: сигурна смрт у пустињи. Мој муж се постарао да све то сазнам . .. Госпођа Астрида усправила се гордо у Седишту. — Ипак нисам дуго плакала, као што уопште не плачем више, рекла је тврдим гласом. Видите да вам све то причам без узбуђења, прибрано. То је зато, треба добро да ме разумете, господине докторе, што живот за мене нема више никакве вредности. Ја сам вам већ рекла, да бих била у стању да учиним и злочин, али исто тако бих била у стању да мирно свој злочин и признам и да мирно примим оно што би ми судбина За то одредила. Ја сам толико препатила да од будућности не очекујем ништа. Кад се буде разјаснила цела ова ствар овде, ја ћу се можда повући у неки манастир у Француској или Италији, за увек ... У башти се зачуше кораци и пригушени гласови. Доктор Врангел приђе огради веранде и погледа доле. На баштенским вратима стајала су два господина. То је онај Италијан који је допловио плавом једрилицом и Норвежанин који је дошао с њим. Неодлучно су стајали на вратима, док нису приметили доктора Врангела на веранди. — Ваш син долази! рече доктор Врангел. Госпођа Астрида се осмехну: — Мислите, Паоло. Он није мој син него пасторак. Ја немам деце. Уосталом, он је и старији од мене. Господа са врата уђоше у башту. — Хоћете да их примите? Зашто да их не примим? — Треба, можда, да се ја повучем? — Не, ни најмање. Напротив, ја желим да чујете шта „син" има да каже својој „мајци". Можда ће ми у лице добацити реч: „Убица!" — Верујем да у мом присуству неће. Господа са једрилице појавише се на вратима веранде. Изгледали су мало збуњени. Нису мислили да ће госпођу Астриду затећи у друштву. Госпођа Астрида не устаде него оста на пола лежећи у својој наслоњачи. Паоло приђе врло отмено евојој маћехи, она му пружи руку и он је пољуби. Мзменили су неколико брзих италијанских фраза. Доктору Врангелу паде у очи да Паоло своју маћеху титулише са „мадам". Цело његово понашање било је врло учтиво и отмено. — Будите тако љубазни, Паоло, да говоримо шведски да би нас могао да разуме и овај господин, рече госпођа Астрида показујући на доктора Врангела. — Какогод желите, мадам, рече Паоло. А, сада допустите да вам претставим: ово је мој пословни пријатељ конзул Андвиг.

Доктор Врангел рече своје име. ^ Паоло продужи: — Извинићете, господо, али ја имам иеке дискретне с.твари да говорим са госпођом ... — Доктор Врангел је мој заступник и ја желим да остане овде, пресече га госпођа Астрида. — Добро, мадам, али онда нека остане и господин Андвиг. Дакле, да будем кратак. Ја сам дошао у једној важној, породичној ствари и жалим што ћу вам, мадам, морати да поставим неколико питања, која вам, можда, неће бити нај-: пријатнија . .. Доктор Врангел га прекиде. -— Ви говорите врло учтиво, господине, и ја се надам да ћете тај тон задржати до краја. Међутим, госпођа се не осећа добро па вас молим да одмах пређете на ствар. — То и желим. Све што имам да кажем може се рећи у неколико речи, од« говори Италијан мало нервозно и повишеним гласом. Наиме, желео бих да мадам каже шта је било са сумом од двадесет и пет хиљада фунти, коју је мој покојни отаи био понео собом на пут? — Мислите на хартије од вредности? -— Да ли ћете одговарати ви или госпођа? — Видите и сами да се мадам не бу® ни против мога понашања, рече доктор Врангел мирно, па мислим да могу и ја да одговарам или постављам питања. Дакле, никакве хартије од вредности нису нађене код вашег покојног оца. Мора да их је негде депоновао ... — Не, није! ■ — Него? Паоло удари руком по ташни коју јв држао. — Овде је попис хартија од вредности које су се налазиле код мога оца, рече. — Доцније ћемо разгледати тај по» пис, рече доктор Врангел. А сада тде су хартије? — Оне су украдене! рече Паоло убеђено. — Имате ли доказа за то? — Имам. Један део је пронађен у Лондону. Он је тамо депонован после смрти мога оца... ПОД ПЕЧАТОМ Доктор Врангел размишљаше тренутак и онда рече: — Да ли бисте ми показали тај попис? Паоло му пружи машином исписани табак хартије. На њему су биле исиисане серије и бројеви свих партија од вредности које је покојни Катфилд био понео собом на пут. Норед једне рубрике била је забелешка црвеном оловком. То је била обвезница Триполитанског колонијалног зајма из 1914 године у вредности од двадесет и једне хиљаде лира. — Дакле, то је тај папир који је нађен депонован у Лондону, примети доктор. — Да, наш адвокат нашао га је у једној банци у Лондону. Потом се утврдило да хартија потиче из Скандинавије. Упућена је преко једне приватне банке из Копенхагена у Лондон и то после смрти мога оца. Зато смо убеђени да Је нестанак хартија од вредности у вези са смрћу мога оца. — То се не може апсолутно сигурно да тврди, иако се не може ни одрећи. —- Према томе, дакле, видите да имамо права да тражимо извесна обавештења од госпође. — Она вам је већ дала објашњење које једино може да да: да не зна ништа ништа о хартијама— Тај одговор није довољан. Кад јб мој отац умро, госпођа је једина била поред њега. —-- И то је само претпоставка. — Претпоставка која се слаже са налазом полиције. (Наставиће се)

%